ГУСАР
Primećen član
- Poruka
- 841
Интересује ме ваше мишљење о овоме, ако има правника?
Узео сам део цитата једног колеге са другог форума:
Узео сам део цитата једног колеге са другог форума:
Poslednja izmena:
Грб и застава Србије
- Začetnik teme Pumpaj Dinstanović
- Datum pokretanja
Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 43.256
не постоји никаква правна санкција за прекорачење рока предвиђеног законом, осим политичке одговорности владе и надлежних министара због неажурности (нерада). то је, на жалост, честа пракса- уредбе и остали подзаконски акти редовно ''касне'', што отежава или чак потпуно онемогућава примену донетих закона. у оваквим случајевима, скупштина би могла изгласати неповерење одговорнима и тако их ''казнити''. међутим, то се код нас неће десити (из разлога који излазе из оквира ове теме и овог пдф-а). што се самих рокова тиче, они нису преклузивни (што је институт пре свега грађанског права), иначе би у тексту закона стајао и додатак ''уредба се не може донети по протеку рока''. према томе, и подзаконски акти донети са закашњењем (по протеку рока) производе правно дејство.
међутим, са таквим роковима се грађани сусрећу много чешће у парничном поступку- постоји законска одредба која каже да се пресуда мора донети одмах по закључењу главне расправе, осим у сложенијим предметима, кад се суду оставља рок од 8 дана по закључењу. даље, пресуда се мора писмено израдити у року од 8 дана од доношење (у сложенијим предметима још додатних 15). тако стоји у закону.. а колико странке чекају пресуду? често и по пола године. да ли то значи да кад им коначно буде достављена, она више не важи? наравно да не. рокови су дати да би се судија натерао да ради, при чему не постоји правна последица која би погађала пресуду, него дисциплинска, која погађа њега.
- Poruka
- 30.533
Хералдика у Срба, емисија БКТВ.
Uros985
Primećen član
- Poruka
- 973
Da li se to meni čini ili Acović govori o grbu (krst i ocila) kao obeležju naroda? Pa dalje kaže da su državno i narodno obeležje ukomponovani od strane Novakovića u jedan grb...
A sve vreme ovde na forumu ponavljamo kako grb ne može da bude narodno obeležje... :-/
A sve vreme ovde na forumu ponavljamo kako grb ne može da bude narodno obeležje... :-/
- Poruka
- 30.533
И мени је то скренуло пажњу.
Крст са оцилима се сачувао као обележје кроз векове као некакав симбол Срба из средњег века и то преко цркве која га је баштинила у свом грбу, а која је у то време главни представник целог србског народа у недостатку државности, па је у том смислу Ацовић вероватно мислио да је то народно обележје.И управо из грба цркве крст и оцили се селе на грб краљевине заједно са двоглавим орлом и љиљанима, заслугом Новаковића.Не знам које би друго објашњење било.
vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
Ацовић је у праву а те посебности смо видели и у теми о заставама мислим да се то треба примењивати и код хералдике
Uros985
Primećen član
- Poruka
- 973
Možda jedino u smilsu da je nosilac tog grba (p)ostao narod zato što države nema, a jedina (narodna) institucija koja je opstajala - crkva - je takođe baštinila isti...
Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 43.256
у илирским грбовницима крст са оцилима се редовно повезује са Србијом као земљом (regnum), а не са народом. уосталом, грб означава државу и онога који њоме влада, а не њене становнике. идеја народног суверенитета неспојива је са хералдиком. зато није чудо што су је револуционарни републикански режими немилосрдно прогонили.
дакле, Ацовић греши.
______________
осим ако не мисли на Србе као политички народ (нацију)- која свој пуни израз добија у васпостављању нове (устаничке) Србије (државе), у којој се остварује у свом пуном правном и политичком капацитету под сопственим владарима- Карађорђем и Милошем.
дакле, Ацовић греши.
______________
осим ако не мисли на Србе као политички народ (нацију)- која свој пуни израз добија у васпостављању нове (устаничке) Србије (државе), у којој се остварује у свом пуном правном и политичком капацитету под сопственим владарима- Карађорђем и Милошем.
Poslednja izmena:
Ja mislim da su ocila samo jedna od 3 kraljevske regalije i to je to.
Battlecat
Iskusan
- Poruka
- 6.977
Ne bih da budem conspiracy theorist, ali izgleda da je ( ako uzmemo u obzir ogromno nasledje diktature ) neko postavio takve ljude da koce razvoj heraldike... Tako izgleda posle sve lose reputacije...
Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 43.256
Вујадине, ти ме редовно натераш да се замислим
ознака за Рим (од времена позне републике до краја царства) била је S.P.Q.R. (Senatus Populusque Romanus) - Сенат и Народ Римски. ова формула (образац) означава два правна ентитета као два извора свеукупне власти, а тиме и носиоце суверенитета- Сенат и народ (који то остварује кроз различите скупштине). иако је од Августовог доба стварни суверен био цар, привид републике је очуван кроз став (фикцију) да он влада у име римског народа, од кога и црпи своју моћ кроз стицај највиших државних функција у својим рукама (што му је давало неограничену власт.. али ипак изборну). то схватање се сачувало у источном делу Царства (Византији) у владарском наслову Basileus Rhomaíōn (цар Римљана) и у касније обновљеном западном- Imperator Romanorum (а не Imperator Romae) - Римљана, а не Рима. што је имало и свој одраз на титуле балканских владара- Цар Блъгаром и Крал/Цар Срблем.
међутим, хералдика (са свим својим правилима и схватањима) дошла је са Запада. знамења источних царева нису били грбови, него ознаке достојанства.
vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
Мислим да си у праву, као и Ацовић, то је четврта врста грбова који се зову и заштитни грбови а које додељује грбоносац да би некога или нешто заштитио. Тако је Париз добио заштитни грб од Луја 14 због цркве Нотре Дам. Тако су и
Срби вероватно добили од цркве заштитни грб који је после био прихваћен и од државе и владара као државни и владарски грб.
lima
Aktivan član
- Poruka
- 1.630
vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
Лима, имам молбу за тебе, да ако хоћеш да замениш огњила са словима С јер је сад сигурно да је у изворном грбу било С стилизовано, али С јер је у грбу Војводине био мото Само Слога Србина Спасава, а за то имамо доказе.
Grb i nije narodni znak. Krst sa ognjilima jeste postao savremeni totem Srba ali kao posljedica njegovog usvajanja u prbvom državnom grbu a ne obratno
Neće biti baš tako. Krsdt sa ognjilima se nije vjekovima sačuvao kao obilježje Srba, čak je pitanje koliko su sami Srbi uopšte poznavali taj grb, on se tek početkom XIX vijeka počinje jacvljati kao grb Srbije i to uporedo sa veprovom glavom, aprvi put postaje grbom Srbioje kad ga uvodi Miloš Obrenović, takođe početkom XIX vijeka. Ako je postojalo ikavo sjećanje na neki grb prije da se radi o grbovima Brankovića ili Lazarevića odnosno najprije na grb Cara Dušana i Nemanjića koji je dvoglavi orao. Crkva jeste u svom grbu imala krst sa ognjilima da li u petenzijama na Konstantinopolj i srednjevjekovno Srpako Carstvo ili povedena za Mavrom Orbinijem, to neznam, ali se običan narod najvjerovatnije preko crkveniog grba upoznao sa krstom i ognjilima.
Ne vjerujem da je Acović u pravu sa ovom tvrdnjom, no svako ima pravo na svoja tumačenja.
Taj smisao ne postoji u heraldici. Ne može narod biti nosioc grba. Narod može prihvatiti grba svoga vladara koji je grb držćave iz političkih, rodoljubivih ili emotivnih razloga, a i ne mora, grb države je grb vladara i tu se nema što novo otkrivati. Lijepo je što se narod u Srbiji poistovjećuje sa državnim grbom, ne bi ni valjalo da je drugaćije. Uzgred čiji je bio grba krsta sa ognjilima?
Da to je to.
Pa neznamo ni koje dao crkvi grb, a još manje je poznato da je crkva dala narodu grb da bi ga zaštitila, ona ni sebe nije mogla zaštititi.
Imaš li izvorni grb?
Poslednja izmena:
Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 43.256
а шта ћемо с овим:
ΑΠΟΚΑΛΥΨΙΣ ΙΩΑΝΝΟΥ 17
14 οὗτοι μετὰ τοῦ ἀρνίου πολεμήσουσιν καὶ τὸ ἀρνίον νικήσει αὐτοὺς, ὅτι κύριος κυρίων ἐστὶν καὶ βασιλεὺς βασιλέων καὶ οἱ μετ’ αὐτοῦ κλητοὶ καὶ ἐκλεκτοὶ καὶ πιστοί.
''Ови ће с Јагњетом заратити и Јагње ће их побиједити, јер је Господар над господарима и Цар над царевима; и они који су с Њим, позвани и изабрани и вјерни.'' (Отк 17:14)
___________________________
ΑΠΟΚΑΛΥΨΙΣ ΙΩΑΝΝΟΥ 19
13 καὶ περιβεβλημένος ἱμάτιον ῥεραντισμένον αἷματι καὶ κέκληται τὸ ὄνομα αὐτοῦ ὁ λόγος τοῦ θεοῦ.
14 καὶ τὰ στρατεύματα τὰ ἐν τῷ οὐρανῷ ἠκολούθει αὐτῷ ἐφ’ ἵπποις λευκοῖς ἐνδεδυμένοι βύσσινον λευκὸν καθαρόν.
16 καὶ ἔχει ἐπὶ τὸ ἱμάτιον καὶ ἐπὶ τὸν μηρὸν αὐτοῦ ὄνομα γεγραμμένον· Βασιλεὺς βασιλέων καὶ κύριος κυρίων.
''И обучен је у хаљину црвену од крви, и Име се његово зове: Логос (Ријеч) Божији. И војске небеске иђаху за Њим на коњима бијелим, обучене у свилу бијелу и чисту. ... И има на хаљини и на бедру своме Име написано: Цар царева и Господар господара.'' (Отк 19:13,14,16)
обратите пажњу, Јован у Откровењу каже да ће Христос при свом другом доласку бити обучен у ''хаљину црвену од крви''. такве је боје (нимало случајно) и застава Палеолога, а такве је боје и штит на грбу Србије.
Poslednja izmena:
vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
Тачно тако, и ако је све на грчком тачан превод Василија је Стеван, = Стеван Немања, Стеван Првовенчани, Стеван Милутин и сви остали српски краљеви који су користили титулу Стеван. Као што је већ неко навео црква је узела од Мрњаћевића тај грб или Мрњаћевићи од цркве, а црква је у том случају добила од Охридске Архиепископије или од Цариграда. Мислим да би ову линију сада требало правилно повезати са чим би онда могли установити и изворни грб.
- Poruka
- 30.533
Па добро да кажемо сачувао се као једна од шаржи из грбова србске средњевековне властеле, а посредством цркве и њених великодостојника који су их стављали у своје грбове, јасно је да сам народ тада, као ни сада, не може да има грб јер не постоји грбоносац.Зашто баш ту шаржу а не неку другу друго је питање.Двоглави орао је друга шаржа коју је Новаковић узео за грб краљевине Србије а она је припадала династији Немањића и још неким србским династијама, а преко њих и србској средњевековној краљевини и царевини јер су Немањићи и Лазаревићи државотворне династије.
И ја сам на почетку сматрао да су наша оцила уствари четири слова С која воде порекло од византијског грба и њихове четири вите, почетног имена византијске државе, па да су и та наша четири С уствари почетна слова србске државе по угледу на њих.
Међутим то је врло мало вероватно јер је симбол крста са оцилима прилично распрострањен и може се наћи на одорама великаша, на објектима, манастирима, полијелејима, новцу, што значи да је представљао високо достојанство у то време, а с обзиром да је религија тада имала велику улогу како у свакодневном животу тако и у високим великашким круговима тај симбол се скоро сигурно морао имати неку верску сврху Божије заштите или помоћи.Да не помињем да се Византија тада тако није ни звала па је немогуће да су то почетна слова њихове земље, која доста касно и тамо долазе на штит и то као грб породице Палеолог, а не грб земље.
Касније су постојала различита тумачења симболике крста са оцилима, једно од њих је било да су то слова, углавном та "слова" морају објаснити смисао крста између чијих кракова се увек налазе, а као слова С она то не могу.
Statler and Waldorf
Buduća legenda
- Poruka
- 43.256
сви осим краљева Вукашина и Марка Мрњавчевића- оних којима Орбин најпре и приписује грб са крстом и огњилима.
слажем се.
што се тиче значења крст са огњилима, он је морао бити инвокација највишег реда (морао се односити непосредно на Христа), јер га је прихватио лично цар, као што је својевремено и Константин Велики прихватио Христов монограм ХР.
Poslednja izmena:
vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
Све то има и смисла, осим огњила, и разлог постојања. Као што је Коломбијани правилно оценио да су оно на византијском грбу слова јер престављају сакралну инвокацију, тако смо ето и ми дошли до тог закључка, али нас буни то што нисмо у стању да ујединимо слова са инвокацијом као што се то може учинити са византијским грбом. Мислим да би то требали препустити стручњацима за инвокације или цркви. А можда би било довољно само објашњење макар се и не слагало са словима него са значењем инвокације. Онда би било лакше разумети цео грб.
Mrnjavčevići nijesu bilioni koji bi bilo kome mogli dati svoj grba najmanje crkvi, oni su i vazali Turske i ne mogu biti ni nastavljači nezavisne kraljevine ostale od Nemanjioća. Oko krune Nemanjića su se svađalin ostali pomjesni gospodari aako se ne varam dopala je Tvrku. Lazarevići i Brankovići su pomjedni gospodari koji brzo gube samostalnost. Crkva dobija u grbu krst sa ognjilima tek u Austrougarskoj, kada i Srpsko vojviodstvo u okviru Austrije dobija takođe krst sa ognjilima, a sve to na osnovu Orbinija i Ilirskih grbovnika koji su ipak prilično nepouzdani.
Zašto bi Lazarevići bili državotvroniji od na primjer Brankovića, naročito od kad su Tvrtkovići preuzeli krunu Nemanjića?
Poslednja izmena:
Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 105.096
Nije Austrougarskoj, ona ti postoji od 1867. godine; a pogrešno je reć i Austriji, i to svakako ako govorimo o vremenu prije XIX stoljeća. Treba kazati Habzburška monarhija ili recimo čak Ugarsko kraljevstvo.
Mislim da je samo previdio Lekizan da spomene. Lazarevići zbog kneza Lazara svakako u određenom smislu odskaču.
Što se tiče upotreba krsta sa ocilima kao grba, naveo si da se tek od početka XIX stoljeća javlja kao grb Srbije i to uporedo sa tribalskim glavom. Ne znam da li si htio kazati u domaćoj upotrebi jer vidim da si razdvojio od službene, ali to nije tačno zato što ga je Crkva i prisvojila upravo kao heraldički simbol Srbije. To je učinio mitropolit Mojsije Petrović 1725. godine.
On je imao u rukama knjigu hrvatskoga velikoga učenjaka Pavla Ritera Vitezovića, u kojem je taj simbol stajao kao grb Srbije. Ima neke istine u tome što Lekizan piše, siguran sam; naime, od Krušedolskoga sabora 1708. godine razvija se crkvena heraldika u habzburških Srba i tako i grb mitropolitov; stvara ga Isaija Đaković odmah po ustoličenju, a Sofronije 'Podgoričanin' ga u neku ruku mijenja, ali srpski štit u njega unosi tek mitropolit Mojsije. Zašto? Stvari postaju jasnije samo ako se, kao i uvijek, stave u kontekst. Naime, Srbi odnosno visoka crkvena hijerarhija željela je da očuva jedinstvo Srpske crkve; pitanje je postalo otvoreno nakon uspjeha 1718. godine kada je 'oslobođena' Srbija od osmanske vlasti; karlovački mitropolit Vićentije Jovanović je jedan od vodećih zagovorenika ideje da se objedine Karlovačka i Beogradska mitropolija u jedinstvenu Srpsku crkvu pod okriljem Habzburgovaca, objedinjavajući Crkvu i sjeverno i južno od Save i Dunava; tako se i zahtijeva 1724. godine. Međutim habzburška politika prema Srbima (i ostalima) je vrlo dobro poznata, pa naravno pružaju otpor tome i ne dozvoljavaju; kao izraz težnji mitropolit Mojsije kod Vitezovića, čiji je primjerak nesumnjivo postojao u bogatoj mitropolitskoj riznici pri Dvorima u Beogradu, pronalazi što se predstavljak o grb Srbije i odlučuje da ga prisvaja.
Tu nema apsolutno nikakvih pretenzija na Vizantiju na koje je aludiraj FORMICA, ali nema ni na Srpsko carstvo - kod Ritera već postoji grb Nemanjićkog carstva, i tu je onaj orao dvoglavi na podlozi dobro poznati. Možda se Mojsije dvoumio između ta dva, ali na kraju je ime presudilo, jer je ovaj zapisan kao grb Srbije. Što se tiče Mavra Orbina, mogu reći i da je vrlo vjerovatno da ga nije poznavao, već da je možda ako ćemo misliti što mu je bilo na umu i povjerovao Riteru da je u pitanju autentični grb srednjovjekovne srpske države.
E tu dolazi i ono što je Lekizan rekao; meni se čini prilično uvjerljivim da je mitropolit Mojsije ipak djelimično pokrenut i time što se možda može nazirati srpski inicijal na tome grbu, ćirilički.
Što se onda događa? Kada na saboru 1726. mitropolit beogradski Mojsije biva izabran za 'arhijepiskoga srpskoga naroda', kako bi ispunjavao i određenu ulogu (pred?)nacionalnoga lidera habzburških Srba, to ne prolazi i dvije mitropolije ne bivaju sjedinjene, a Habzburzi nalaze 'rješenje' tako što se ne upražnjava mjesto beogradskoga mitropolita, a on ostaje u Sremskim Karlovcima ali i kao vršilac dužnosti beogradskoga mitropolita. Mojsijeva heraldička inovacija se definitivno utiskuje, kao izraz težnji spajanja Beograda i Karlovaca, izvedenog tek 1920. godine kada je upravo iz tih razloga poglavar SPC učinjen mitropolitom beogradsko-karlovačkim.
Stoga, pogrešno je kazati da se znak južno od Dunava i Save javlja tek dolaskom XIX stoljeća. Mišljenja sam da je kao simbol vjerovatno dobio na značaju nakon pada 1737/9, te velikoga razočaranja za Srbe (mnogi su tada mislili da je to ono što su čekali i da je to kraj; niko nije znao gdje su u tim trenucima ipak bili prioriteti Bečkog dvora). Sada izvlačim podatke iz glave, ali mislim da je Solovjev pokazao da je i tokom XVIII stoljeća na tom centralnom p odručju, Šumadije i Pomoravlja, bilo primjera tog srpskog heraldičkog elementa, a da se jedan čak javlja na jednoj sablji..?
Ipak, suština je jasna. Mavro Orbin 1601. godine ga pripisuje Mrnjavčevićima, po Ohmućevićevom 'ilirskom' grbovniku (nešto prije 1595. godine) ili Korenić-Neorićevom; Pavao Vitezović ga uzima za grb Srbije 1701, a mitropolit Mojsije Petrović ga usvaja 1725. godine za Srpsku crkvu i tako poprima širu prihvaćenost kao srpski grb, dakako poslije štampanja Stematografije Hristifora Žefarovića 1741. godine, a u XIX stoljeću biće i sankcionisan kao takav.
Poslednja izmena:
Nije Austrougarskoj, ona ti postoji od 1867. godine; a pogrešno je reć i Austriji, i to svakako ako govorimo o vremenu prije XIX stoljeća. Treba kazati Habzburška monarhija ili recimo čak Ugarsko kraljevstvo.
Mislim da je samo previdio Lekizan da spomene. Lazarevići zbog kneza Lazara svakako u određenom smislu odskaču.
Što se tiče upotreba krsta sa ocilima kao grba, naveo si da se tek od početka XIX stoljeća javlja kao grb Srbije i to uporedo sa tribalskim glavom. Ne znam da li si htio kazati u domaćoj upotrebi jer vidim da si razdvojio od službene, ali to nije tačno zato što ga je Crkva i prisvojila upravo kao heraldički simbol Srbije. To je učinio mitropolit Mojsije Petrović 1725. godine.
On je imao u rukama knjigu hrvatskoga velikoga učenjaka Pavla Ritera Vitezovića, u kojem je taj simbol stajao kao grb Srbije. Ima neke istine u tome što Lekizan piše, siguran sam; naime, od Krušedolskoga sabora 1708. godine razvija se crkvena heraldika u habzburških Srba i tako i grb mitropolitov; stvara ga Isaija Đaković odmah po ustoličenju, a Sofronije 'Podgoričanin' ga u neku ruku mijenja, ali srpski štit u njega unosi tek mitropolit Mojsije. Zašto? Stvari postaju jasnije samo ako se, kao i uvijek, stave u kontekst. Naime, Srbi odnosno visoka crkvena hijerarhija željela je da očuva jedinstvo Srpske crkve; pitanje je postalo otvoreno nakon uspjeha 1718. godine kada je 'oslobođena' Srbija od osmanske vlasti; karlovački mitropolit Vićentije Jovanović je jedan od vodećih zagovorenika ideje da se objedine Karlovačka i Beogradska mitropolija u jedinstvenu Srpsku crkvu pod okriljem Habzburgovaca, objedinjavajući Crkvu i sjeverno i južno od Save i Dunava; tako se i zahtijeva 1724. godine. Međutim habzburška politika prema Srbima (i ostalima) je vrlo dobro poznata, pa naravno pružaju otpor tome i ne dozvoljavaju; kao izraz težnji mitropolit Mojsije kod Vitezovića, čiji je primjerak nesumnjivo postojao u bogatoj mitropolitskoj riznici pri Dvorima u Beogradu, pronalazi što se predstavljak o grb Srbije i odlučuje da ga prisvaja.
Tu nema apsolutno nikakvih pretenzija na Vizantiju na koje je aludiraj FORMICA, ali nema ni na Srpsko carstvo - kod Ritera već postoji grb Nemanjićkog carstva, i tu je onaj orao dvoglavi na podlozi dobro poznati. Možda se Mojsije dvoumio između ta dva, ali na kraju je ime presudilo, jer je ovaj zapisan kao grb Srbije. Što se tiče Mavra Orbina, mogu reći i da je vrlo vjerovatno da ga nije poznavao, već da je možda ako ćemo misliti što mu je bilo na umu i povjerovao Riteru da je u pitanju autentični grb srednjovjekovne srpske države.
E tu dolazi i ono što je Lekizan rekao; meni se čini prilično uvjerljivim da je mitropolit Mojsije ipak djelimično pokrenut i time što se možda može nazirati srpski inicijal na tome grbu, ćirilički.
Što se onda događa? Kada na saboru 1726. mitropolit beogradski Mojsije biva izabran za 'arhijepiskoga srpskoga naroda', kako bi ispunjavao i određenu ulogu (pred?)nacionalnoga lidera habzburških Srba, to ne prolazi i dvije mitropolije ne bivaju sjedinjene, a Habzburzi nalaze 'rješenje' tako što se ne upražnjava mjesto beogradskoga mitropolita, a on ostaje u Sremskim Karlovcima ali i kao vršilac dužnosti beogradskoga mitropolita. Mojsijeva heraldička inovacija se definitivno utiskuje, kao izraz težnji spajanja Beograda i Karlovaca, izvedenog tek 1920. godine kada je upravo iz tih razloga poglavar SPC učinjen mitropolitom beogradsko-karlovačkim.
Stoga, pogrešno je kazati da se znak južno od Dunava i Save javlja tek dolaskom XIX stoljeća. Mišljenja sam da je kao simbol vjerovatno dobio na značaju nakon pada 1737/9, te velikoga razočaranja za Srbe (mnogi su tada mislili da je to ono što su čekali i da je to kraj; niko nije znao gdje su u tim trenucima ipak bili prioriteti Bečkog dvora). Sada izvlačim podatke iz glave, ali mislim da je Solovjev pokazao da je i tokom XVIII stoljeća na tom centralnom p odručju, Šumadije i Pomoravlja, bilo primjera tog srpskog heraldičkog elementa, a da se jedan čak javlja na jednoj sablji..?
Ipak, suština je jasna. Mavro Orbin 1601. godine ga pripisuje Mrnjavčevićima, po Ohmućevićevom 'ilirskom' grbovniku (nešto prije 1595. godine) ili Korenić-Neorićevom; Pavao Vitezović ga uzima za grb Srbije 1701, a mitropolit Mojsije Petrović ga usvaja 1725. godine za Srpsku crkvu i tako poprima širu prihvaćenost kao srpski grb, dakako poslije štampanja Stematografije Hristifora Žefarovića 1741. godine, a u XIX stoljeću biće i sankcionisan kao takav.
Pa rekao bih da si sve dobro rekao.
vujadin
Poznat
- Poruka
- 9.689
Јесте и ја мислим. ипак је убацио и оно о српском иницијалу, али није у праву као ни ти за Мрњаћевиће, јер су они били јако привржени цркви.
