Овде би био преглед блазона малог штита на грбу Србије:
Сретењски устав - 1835:
Грб народниј Србскиј представља Крст на црвеном пољу, а међу краковима Крста по једно огњило окренуто к крсту. Сав грб опасан је зеленим вијенцем с десне стране от растова, а са леве от маслинова листа.
Устав Краљевине Србије - 1888:
На прсима му је грб Кнежевине Србије „бео крст на црвеном штиту са по једним огњилом у сваком углу крста“
Препорука - 2004:
На грудима двоглавог белог орла налази се мали штит полукружног облика црвене боје подељен белим крстом на четири поља са по једним огњилом у сваком пољу. Огњила су беле боје окренута ка спољним странама штита.
Закон - 2009:
Мали грб јесте црвени штит на којем је, између два златна крина у подножју, двоглави сребрни орао, златно оружан и истих таквих језика и ногу, са црвеним штитом на грудима на којем је сребрни крст између четири иста таква оцила бридовима окренутих ка вертикалној греди крста. Штит је крунисан златном круном.
Препорука и закон из 2000-тих се позивају на грб Краљевине Србије у целини, док је мали штит на грбу Краљевине дефинисан као грб Кнежевине Србије. Дакле, Новаковић није уносио никакве измене у блазону што се тиче малог штита. Исто се може рећи и за садашње власти, с тим што је неко 2009. променио термин огњила у оцила, што је прошло релативно незапажено. По мом мишљењу требало је задржати термин из 1835. У сваком случају, теоријски гледано, мали штит на данашњем грбу Србије је требало да изгледа исто од 1835. па до данас. Али очигледно није...
У употреби је било неколико верзија оцила, као и облика штита, међутим било их је далеко мање него што би могло да се закључи судећи по свим реконструкцијама које су у оптицају. Вероватно најпознатија реконструкција је реконструкција Д. Ацовића:
Овај приказ је иначе препун грешака, рецимо:
1. Грб Кнежевине Србије никада није био полукружног облика.
2. Огњила су била различита од огњила са Краловог емблазона грба Краљевине Србије. Огњила из 1882. се нигде не могу видети до тада јер су најобичнија Кралова конструкција која није заснована на историјској употреби.
3. Венац је опкруживао штит и са горње стране (али не у потпуности), а био је одмакнутији и од штита и од хермелина него што је то Ацовић приказао.
Али и поред тога што то знам да је Ацивићева реконструкција нетачна, увек када чујем "грб Кнежевине Србије" прво помислим на његов рад (не вреди, исувише сам много пута налетео на тај цртеж). Само по мени је ипак срамота да је наш "највећи хералдичар" свесно покушао да фалсификује грб Кнежевине само да би оправдао Кралов емблазон (кога се на крају ипак одрекао), што се може закључити из 1. и 2.
Ево како је грб Кнежевине стварно изгледао у званичној употреби:
Pogledajte prilog 208486
Као што је већ речено на овој теми, грб на врху је први званични грб Кнежевине Србије са службеног листа. За званични у другом периоду може се узети грб са печата кнеза Милоша јер је најпрецизније израђен. И Грујић се определио за ту верзију огњила која су на садашњем емблазону готово идентична огњилима са печата (с тим што је додао испупчења са унутрашње стране огњила у делу уз крст). Тако да се из тог угла може рећи да је Грујић испоштовао блазон грба Краљевине Србије у коме се наводи да је мали штит преузет са грба Кнежевине Србије (теоријски то је урадио и Крал, међутим његова огњила никада до тада нису коришћена).
Међутим, основна ствар је у следећем. Било је много логичније да су узета дечанска огњила (неки их називају сакралним словима) која су коришћена и током целог Првог српског устанка. То је симбол који је користила и Карловачка митрополија, а користи га и СПЦ данас. Тим пре што блазон не би био прекршен, јер како наши хералдичари воле да кажу блазон може да се прикаже на више начина, па ако може да се промени облик штита (1882. је постао полукружни), зашто не би могао да се врати и изворни облик огњила из Дечана. Мислим да је пропуштена одлична прилика да се та два симбола усагласе (грбови Србије и СПЦ), чиме бисмо као народ заокружили своје националне симболе.
Само, у односу на Кралова огњила, Грујићева верзија је свакако ближа нашој традицији.
