Грб и застава Србије

[Uros985]

Изузетно поштујем г. Ацовића и његов рад. Међутим не могу да се отмем утиску да има превише боја на његовим радовима. Као да има за циљ да стави што више боја и детаља на грб. Лично више волим, иако се о укусима не расправља, једноставније радове и сматрам да је у тој једноставности снага.

Упоредимо само грб Бање Луке који је он урадио, и предлог из 2015. године који је нажалост одбачен. Колико неупоредиво снажније и монументалније делује овај други рад. На великом грбу само три боје! Мени је то сјајно...
https://sr.wikipedia.org/sr/Грб_Бање_Луке

О грбу Горњег Милановца на коме их има десетак не вреди говорити

П.С. Можда их има и 5-6, али изгледа као да их има 10...

 

[haeul]

Ствар укуса. Мени је онај други предлог био прикладнији за пивницу него град.

 

[Statler and Waldorf]

Изузетно поштујем г. Ацовића и његов рад. Међутим не могу да се отмем утиску да има превише боја на његовим радовима. Као да има за циљ да стави што више боја и детаља на грб. Лично више волим, иако се о укусима не расправља, једноставније радове и сматрам да је у тој једноставности снага.

О грбу Горњег Милановца на коме их има десетак не вреди говорити

П.С. Можда их има и 5-6, али изгледа као да их има 10...

говорио сам о Ацовићевом изванредном осећају за пропорције и визуелни склад, што је не само део његовог неспорног талента, него и заната, јер он савршено добро разуме архитектуру грба и односе његових елемената, како оних унутар штита, тако и оних који га окружују.

(пре)засићеност садржајем и бојама није само бољка српске хералдике. на то се жалио још Arthur Charles Fox-Davies у свом познатом делу The Art Of Heraldry, где дословно каже:

... spreaking from the artistically technical point in view, the remark one often hears becomes correct, that the simpler a coat of arms the better.

а онда додаје:

The present Garter King of Arms would rather perish on the scaffold than grant a decently simple coat.



из неког разлога савремени хералдичари не разумеју врло просту истину, на коју су указивали још средњовековни писци-

I mer ein schilt der varwe had
I minner der wappin werdit geacht.
(Johannes Rothe: Der Ritterspiegel)

The more colours a shield has,
The less the coat of arms is esteemed.
(Johannes Rothe: Knight’s Mirror)

што је више боја на штиту, то је грб мање цењен (мања му је вредност).

 

[Uros985]

Ствар укуса. Мени је онај други предлог био прикладнији за пивницу него град.

Ја сам већ рекао да се о укусима не расправља.

Али да се надовежем на претходни пост. Узмите било коју област друштва, људског деловања, уопште наше реалности. Све велике ствари, мисли, појаве су у суштини једноставне. Узмите само неки цвет или животињу из природе. Па све је лепо на свој начин, а тешко ћеш наћи неку са 10 боја на себи. Има изузетака, као што је паун рецимо, са целим спектром дугиних боја на себи. Али чак и ти детаљи на његовом перју имају неки смисао. И наравно изузетак увек потврђује правило.

 

[haeul]

што је више боја на штиту, то је грб мање цењен (мања му је вредност).

Да ли се то односи на изглед грба, или чињеницу да су најстарији грбови углавном доста једноставнији од новијих?

 

[Statler and Waldorf]

Да ли се то односи на изглед грба, или чињеницу да су најстарији грбови углавном доста једноставни од новијих?

на обоје.

нема то пуно везе са укусом, ради се о основном принципу да је снага симбола у његовој једноставности. више је мање - што је више садржаја, то је утисак слабији, јер симболи (грбовне фигуре) конкуришу једни другима.

 

[Uros985]

на обоје.

нема то пуно везе са укусом, ради се о основном принципу да је снага симбола у његовој једноставности. више је мање - што је више садржаја, то је утисак слабији, јер симболи (грбовне фигуре) конкуришу једни другима.

Управо тако. А ја бих рекао и обрнуто - мање је више.

 

[Statler and Waldorf]

Управо тако. А ја бих рекао и обрнуто - мање је више.

то људи не разумеју. зато беже од простих (основних) хералдичких фигура и у грб трпају све чега се досете. као у шопску салату. па што не може да стане у тањир, то онда аранжирају око тањира. само нек је богато и шарено постоји сад и један тренд хералдичког ''хиперреализма'', више се ништа не стилизује, него се тежи томе да фигура на грбу буде што вернија слика истоименог објекта у природи. а то није ништа друго до обичан кич.

 

[Uros985]

то људи не разумеју. зато беже од простих (основних) хералдичких фигура и у грб трпају све чега се досете. као у шопску салату. па што не може да стане у тањир, то онда аранжирају око тањира. само нек је богато и шарено постоји сад и један тренд хералдичког ''хиперреализма'', више се ништа не стилизује, него се тежи томе да фигура на грбу буде што вернија слика истоименог објекта у природи. а то није ништа друго до обичан кич.

Куда ће им душа?!

 

[Statler and Waldorf]

Куда ће им душа?!

нема то везе са душом пре са недостатком талента, суштинским неразумевањем хералдике и, што је најчешћи разлог- подилажењем неукусу наручиоца.

 

[haeul]

Јако занимљиво. Допада ми се како орао држи мач у канџама. Да ли би идеја била употребљива на обележју војске?

 

[Uros985]

Мени се ово много допада. Перспектива је генијална. Рекао бих да је ово орао у слетању. Изгледа буквално као да слеће и хоће да преда мач ономе који га гледа. Врло инспиритивно!

 

[Statler and Waldorf]

нађох овај печат Српске православне црквене општине Херцег Нови, из 1807. године - крст између четири огњила:

 

[Ројалиста]

нађох овај печат Српске православне црквене општине Херцег Нови, из 1807. године - крст између четири огњила:

WoW.

И пази овај венац около... то је тако у маниру приморске, млетачке хералдике.

У круни десница са сабљом!

 

[haeul]

Саопштење за јавност удружења Српски соко Херцег Нови​

Многе херцегновске Србе, поготово старосједиоце, увриједила је, али не и изненадила, изјава Дарка Шуковића у емисији „Жива истина“ да цитирам „до 1840. нема помена о присуству Срба на простору данашње Боке“. Зато се на њихов захтјев обраћамо овим саопштењем.

Православни херцегновске општине увјек су за себе говорили да су Срби односно Славеносерби, да говоре српским односно славеносербским језиком и да је православна црква у Новом Српска. Новска општина је 1807. у вријеме Св. Петра цетињског имала печат на којем је био штит са крстом и четири оцила. У ово се може увјерити сваки истраживач у херцегновском архиву.

Шуковићу препоручујем да прочита молбу челника топаљске општине из 1751, коју је објавио баш доктор Горан Комар, за избор епископа из свог краја „од рода и језика илирико славеносрбскаго“. Можемо му само поручити да док год нам из Подгорице буду долазиле изјаве овог типа, које сматрамо обичним дневно-политичким памфлетима, многим Србима у Боки ће Београд бити много ближи од Подгорице. Тако ће и добити одговор који га толико интересује.

Овим путем позивамо све парламентарне странке и групе грађана у херцегновској скупштини да јавно осуде и ограде се од изјаве Дарка Шуковића.

На Богојављање, 6. јануара 2015. по сербски

▻ Извор: http://www.srpskisokohn.org/

Толико о теорији да је мотив крста са четири оцила доспео у те крајеве тек крајем 19. или почетком 20. века.

 

[Ројалиста]

▻ Извор: http://www.srpskisokohn.org/

Толико о теорији да је мотив крста са четири оцила доспео у те крајеве тек крајем 19. или почетком 20. века.

Реално, тај грб ни у Србију није дошао пре почетка 19. века, чак и сам Жефаровић у Хабзбуршкој монархији (друга половина 18. века), у почетку не гледа благонаклоно на тај грб, већ реже неке своје старије верзије, са двоглавим орлома, мачем и скиптаром, астралним симболима...

У начелу, тај грб темељи се у Србији од Првог српског устанка. Наравно, они који се баве истраживањем порекла тог грба, трагају за његовим коренима и у Србији средњег века, што се с временом показује све оправданијим.

 

[haeul]

Реално, тај грб ни у Србију није дошао пре почетка 19. века, чак и сам Жефаровић у Хабзбуршкој монархији (друга половина 18. века), у почетку не гледа благонаклоно на тај грб, већ реже неке своје старије верзије, са двоглавим орлома, мачем и скиптаром, астралним симболима...

У начелу, тај грб темељи се у Србији од Првог српског устанка. Наравно, они који се баве истраживањем порекла тог грба, трагају за његовим коренима и у Србији средњег века, што се с временом показује све оправданијим.

Наравно, то све стоји. Двоглави орао је без икакве сумње старији од два главна симбола која сачињавају наш савремени грб. Крст са четири оцила се први пут везује за Србију у 15. веку, када се појављује на једној карти, а касније се појављује и у низу грбовника. Ипак, нема неких чврстих доказа о званичној употреби овог симбола међу Србима пре појаве истог на грбу Карловачке митрополије почетком 18. века.

Како год, јако је занимљиво видети овај грб у употреби на тлу (данашње, али не и тадашње) Црне Горе пре друге половине 19. века, у време Првог српског устанка. Мислим да нам то доста говори о повезаности Срба тог времена као и утицају илирских грбовника на развој наше нововековне хералдике. Већ смо говорили о утицају грба патријарха Чарнојевића III на грб црногорских владика и каснији грб Црне Горе. Шта мислите зашто је баш мотив крста са четири оцила изабран за овај печат?

 

[Bastiani]

Spojler

Јако занимљиво. Допада ми се како орао држи мач у канџама. Да ли би идеја била употребљива на обележју војске?

Pa Vojska Srbije i ima u obeležju dvoglavog orla koji drži ukrštene sablje. Zašto na rukavu stoji samo štit sa ocilima, što nije ekskluzivno vojna oznaka, to je i meni čudno.

 

[Дундурије]

Ако би стручнији форумаши могли дати мишљење за грб и заставу Р.С.Крајине.

 

[Uros985]

У овом случају важи исто што и за важећи грб Црне Горе. Орао на овај начин постаје секундарни елемент, односно само чувар штита. То није ништа трагично, али ипак представља свођење капиталног симбола на споредну улогу на грбу. И круна би онда по правилу требало да се спусти на штит - да практично дође преко вратова орла.

Овако је заправо распоред остао као на грбу Србије, само је велики штит 'извучен' испод орла и он (п)остао параферналија и да 'лебди у ваздуху'. Љиљани су изостављени јер би они тек трагично 'лебдели'...

О овим 'пробушеним' оцилима смо исто говорили, и они су прилично лоши.

Решење је наравно постављање на велики штит. Плава боја је итересантна у том смислу. Само би штит требало да буде мањи - да орао у већој мери 'испуни' простор на штиту.

 

[Q. in perpetuum hibernum]

Реално, тај грб ни у Србију није дошао пре почетка 19. века, чак и сам Жефаровић у Хабзбуршкој монархији (друга половина 18. века), у почетку не гледа благонаклоно на тај грб, већ реже неке своје старије верзије, са двоглавим орлома, мачем и скиптаром, астралним симболима...

У начелу, тај грб темељи се у Србији од Првог српског устанка. Наравно, они који се баве истраживањем порекла тог грба, трагају за његовим коренима и у Србији средњег века, што се с временом показује све оправданијим.

Ti si, beše, nešto vrlo interesantno rekao davno povodom ovog pitanja, da je sva zemaljska heraldika u tim grbovnicima istorijski utemeljena, tako da bi po tom smislu grb Srbije predstavljao izolovani izuzetak? Ispravi me ako grešim.

 

[Ројалиста]

Ti si, beše, nešto vrlo interesantno rekao davno povodom ovog pitanja, da je sva zemaljska heraldika u tim grbovnicima istorijski utemeljena, tako da bi po tom smislu grb Srbije predstavljao izolovani izuzetak? Ispravi me ako grešim.

Јесте, тада сам рекао да за све илирске земље постоји раније хералдичко утемељење везано за дотичну земљу, осим за грб Србије.

У то, колико се сећам, нисам рачунао грб Илирије, с обзиром она није у истој равни са осталим земљама, већ им је кровни назив за све те земље заједно. То је, рецимо тако, идеални грб. И тај, у том случају, и према досадашњим сазнањима, не би имао раније хералдичко упориште.

Иначе, око тог грба постоји један куриозитет, који тек треба размрсити, и могуће да досадашња претпоставка о његовом пореклу са једног нумизматичког извора, заправо није могла бити утемељена у самим почецима илирске хералдике, па чак и ако је касније дорађена, према томе делује извесно да није урађена по узору на тај новац херцега Андрије II, како се углавном сматра.

Такође, у међувремену сам се уверио да је извор за онај новац деспота Стефана Лазаревића релевантан, а раније сам сумњао да није нека подвала, тако да бисмо с те стране могли очекивати да је исти послужио за инспирацију у настанку грба Србије, али опет бисмо остали на томе да само за грб Србије још немамо хералдички извор. И при том, када говоримо о реченом новцу деспота Стефана, тамо сигурно нису била оцила, ни слова, већ черити месеца, додуше, оријентисана као на грбу Србије.

Остали грбови: Македоније, Хрватске, Далмације, Славоније, Бугарске, Рашке и Приморја, сви имају своје хералдичке претече, са неким мањим одступањима (по питању боје и положаја елемента, или као у случају Босне, доданог грба Илирије, пошто је Босна центар те идеје).

 

[Statler and Waldorf]

грб патријарха Арсенија III Црнојевића (Чарнојевића), са његовог познатог портрета из 1744. године. лепо се виде сребрни двоглави орао подигнутих крила, и испод њега златни лав у пролазу (што се понавља и на његовом надгробном споменику).

 

[Statler and Waldorf]

златни љиљани на владарском руху краљице Симониде, Грачаница, почетак 14. столећа:

хералдички љиљани као украс на кадионици, Косово, 14. век:

 

[haeul]

Лав је двореп, зар не?