Не мислим да све већи број деце слуша народњаке и проналази се у Гранд парадама. Напротив, мислим да се тај број смањио у односу на оно што је било пре неколико година, мада и даље постоји одређени број клинаца који су у том фазону.
Пре неколико година практично није ни постојала нека друга врста музике која би им била доступна. СВИ су слушали народњаке, а сада је то свега, рецимо, тридесетак посто деце, бар у одељењима у којима ја предајем... Чак је (што ме радује) у неким тинејџерским круговима поново срамота слушати народњаке (као што је било у моје време).
Што се моје деце тиче, док су биле у првом-другом разреду деца из комшилука су им напунила уши народњацима и искрено сам се уплашила за њихов музички укус. Међутим, то је трајало само једно лето... Данас слушају Токио хотел, неке Џонас брадерс (мрзи ме да пребацујем на латиницу
)....а то су неки тинејџерски бендови чак мало тврђег звука.
А иначе, већ доста се дознају и у рок класике, и показују интересовање да што више знају.
(''Штаа, зар и ТИ, мама, знаш ову песму од Битлса???!!!''
)
Драго ми је да смо превазишле ''кризу'' са народњацима и мислим да им се више неће ни враћати. Мислим да је формирање укуса првенствено ствар породице, па тек онда друштва и медија.