U osnovi i gradjanskog "vaspitanja" i veronauke su zapravo etička pitanja (ali, pogledajte nominalno, gradjansko je VASPITANJE a veronauka je NAUKA).
Sad... ako osnovna škola hoće da se "izvuče" time što će svoju vaspitnu funkciju, odnosno vaspitanje, realizovati kroz obrazovnu, odnosno kroz obrazovanje, i to kod sedmogodišnje dece kroz par časova nedeljno, to baš i nije etično sa njene strane (u najmanju ruku).
Koji su sadržaji i kako se realizuje nastava veronauke u školama? Pričice, sličice, sve je to OK, dok ne dovede do toga da ministar, nebiolog, ukida Darvinovu teoriju evolucije i vraća decu na magijski način mišljenja koji su upravo prevazišla, uz rizik učvršćivanja stava da je Bog veliki kreator, a onda i potencijalnog razvijanja sukoba "nije tvoj bog stvorio nego moj bog..." i tako u beskrajno, da l' slon telefonira il' telefon slonira. Postizanje tolerancije nije izučavati u gradjanskoj školi sopstvenu veroispivest, ona se prima u porodici, već upoznati se kako sa svojom, tako i sa ostalim veroispovestima: onda se opredeljenje za veronauku ne bi tumačilo kao izbor u ime deteta, već kao priprema deteta da, pored najvažnijih vrednosti koje dobije u svojoj porodici, samo izabere kada za to bude sazrelo. Za roditelje koji smatraju da je poučavanje njihove dece sopstvenoj veroispovesti prioritetna važnost, trebalo bi omogućiti crkvama da organizuju nastavu, pa neka se za to ustupi i školski prostor, ali ne i da gradjanska škola to uvrsti u svoj redovni program kao izborni predmet.
Budući da su gradjansko vaspitanje i veronauka definisane kao alternative, ili-ili fazon, učinjeno je da se sadržaji posmatraju kao antagonizmi, da je gradjansko vaspitanje za ateiste, a veronauka za one koji drže do porodične i, šire, nacionalne verske tradicije, što blage veze sa životom ne bi trebalo da ima. Neko može da ima sasvim razvijen nacionalni identitet, osećanje verske pripadnosti i religijsko osećanje, a da bude sasvim gradjanski orijentisan - prosto kroz stav da svako ima pravo na izbor i da se tudji izbori poštuju isto koliko i očekivanje da drugi poštuju njegov (eto, šta Zilot reče). Otuda gradjanska orijentacija ne bi trebalo da isključuje veroisovest kao parametar različitosti, kao ni rasu, kao ni klasu, naprotiv, a ni veronauka ne bi trebalo da isključi toleranciju na različite "tehnike bavljenja" bogom.
Ako vas zanima moj lično opredeljenje (jer roditelji su očito prisiljeni da se opredele izmedju alternativa), definitivno se slažem sa Zilotom i WW, a svoje dete, kada bude krenulo u prvi razred i ako tada i dalje bude trajala ta ujdurma oko ova dva predmeta, usmerila bih na gradjansko vaspitanje, a veronauku bih ipak ostavila za kasnije - za adolescenciju (kada po prirodi razvoja bude i samo počelo da se bavi "filozofskim" i religijskim pitanjima).
