drugari,vidim da ste se baš potrudili da date odgovor na ovu temu
nego,
neko reče-nije selo samo poljoprivreda i stočarstvo niti je grad samo asfalt i smog
a šta je sa ljudima?
niko ne priča o tome...mislim da postoji razlika između ljudi sa sela i ljudi iz grada...svuda ima loših i povarenih ljudi,svuda ima seljaka(bili oni rodom iz sela il im je takav karakter
)...ovde mislim na nešto drugo...ne umem to da objasnim...
Khm, zar sam ja samo neko?
Elem, ljudi..
Nije za džabe komšija cenjen, na selu posebno (iako postoji i onaj sindrom - da komšiji crkne krava, ali mislim da je to nešto drugo).
Na selu, pogotovo ranije, u eri koja je prethodila mobilnim telefonima, čovek je najviše mogao da se osloni na komšiju.
Zajedno su išli u mobu kod nekog trećeg komšije, svi su se međusobno ispomagali i gledali da sa komšilukom budu u dobrim odnosima, jer on ti je prvi ako ti prigusti nekad i zatreba neka pomoć, nedajbože. Šta ti vrede rođaci ako su u susednom selu?
I nisu ljudi na selu toliko užasni. I rekao je već neko... Mislim da ima zabadanja nosa u tuđe stvari i po gradovima. Samo je to kao ok.
Mislim, čemu postoje onolike žute štampe i budalaštine. Mislim, ok, ne poznaješ komšiluk ali ti je zato od suštinskog značaja da znaš šta radi xy na sceni i/ili iza nje... ma daj... i veliki brat i ostali reality show-ovi...
I to je kao ok. A smeta svima što će na selu ljudi pogledati u kesu da vide šta si kupio u prodavnici...
Mislim ili te interesuje ili ne. Ili si prirodno preterano radoznao i voliš da zabbadaš nos u stvari koje nisu tvoje ili ne...
I nema razlike neke suštinske. U pitanju su samo nijanse.
Isto mi je nekako i što se tiče kulture/nekulture... i mislim da su to samo zaostala mišljenja od nekada ranije. Kad nisi imao škole u svakom mestu. I biblioteke.
Sad ima svega. Svako ima mogućnost da se školuje i unapređuje.
Pa u selu gde su mi živeli baba i deda bioskop još uvek radi a u NS-u ne (opet ja sa bioskopom, ali šta ću kad mi je to bolna činjenica
).
Pretpostavljam da je ranije bio slučaj da su iz sela odlazili ljudi koji su bili željni saznanja, kulture, učenja, različitosti i novina raznih...
Jer, sela, činjenica, nisu obilovala previše istim...
Sad je možda malo drugačije..
Postoji internet, kablovske televizije, knjige... razni načini da se obrazuješ i unapređuješ..
I ako živiš na dohvat Beograda, u nekom selu, ili već relativno blizu, više ti ni ne treba...
I da odeš po jednom mesečno na neku predstavu, ili u neki muzej, galeriju, koncert i super...
A imaš mir. I tišinu. I prirodu.
I više ti ni ne treba.
A ljudi su svugde isti.
U gradu su možda samo krajnosti malo jače izražene....
I da je neprocenjivo u neku ruku sigurno je, samo sto ne razmisljam i ne poredim kako to danas dozivljavaju moji vrsnjaci koji su uskraceni za to iskustvo. O malogradjanima, imas tek sta da ucis. Sto i nije tako lose, i to je proces.
.... samo polako i strpljivo... ne zuri nam se...
...da vidim dal i vi to primećujete il samo ja...
eeee moja bejbi... nisi ni ti luda...
