grad vs.selo

ja sam iz grada dosla na selo. zbog posla. sve je stvar navike. i prioriteta.
meni fali svetina na ulici i koncerti ali za 40 min. putovanja sam u NS tako da ako se bas bas uzelim svega... doduse imam srece jer radim to sto radim, tako da izlozbi i pozorista mi bas i ne fali...
ove imam ogromno dvoriste i kucu i svoju slobodu. mogu da vristim,pevam,svadjam se, slusam muziku, imam milion zivotinja u dvoristu, pravim zurke, gajim voce i paradajz i da znam da zaista nije prskan ako mi je do toga stalo...ako ne,dobijem ili kupim od komsija...
nervira me samo,sto su ovde pink i osamdesete vrh i sto ovde mlade ljude ne uce da se potrude da rade na sebi...da (na)uce i vide vise i dalje... a greota.
eto.

Urbanizacija iz metropole ( pink parada )
Mada moram priznati da dosta lepih cura vidjam na turbo folk mestima, pa tamo ponekad i odem i ako ne slušam tu muziku.
 
ja sam iz grada dosla na selo. zbog posla. sve je stvar navike. i prioriteta.
meni fali svetina na ulici i koncerti ali za 40 min. putovanja sam u NS tako da ako se bas bas uzelim svega... doduse imam srece jer radim to sto radim, tako da izlozbi i pozorista mi bas i ne fali...
ove imam ogromno dvoriste i kucu i svoju slobodu. mogu da vristim,pevam,svadjam se, slusam muziku, imam milion zivotinja u dvoristu, pravim zurke, gajim voce i paradajz i da znam da zaista nije prskan ako mi je do toga stalo...ako ne,dobijem ili kupim od komsija...
nervira me samo,sto su ovde pink i osamdesete vrh i sto ovde mlade ljude ne uce da se potrude da rade na sebi...da (na)uce i vide vise i dalje... a greota.
eto.

Ehe, zato postavis visoku.. VISOKU ogradu. I nije te briga sta drugi rade.. kao da si u gradu. Ili ako vec volis da viris, se vrati u grad. Ali, gde god da si, cisti ispred svog praga i ne brigaj za 'mlade ljude iz osamdesetih'. Higijenicarsko pravilo br. 1. ;)

Izgleda da nema razlike izmedju gradskog i seoskog zivota, after all. :D
 
Ehe, zato postavis visoku.. VISOKU ogradu. I nije te briga sta drugi rade.. kao da si u gradu. Ili ako vec volis da viris, se vrati u grad. Ali, gde god da si, cisti ispred svog praga i ne brigaj za 'mlade ljude iz osamdesetih'. Higijenicarsko pravilo br. 1. ;)

Izgleda da nema razlike izmedju gradskog i seoskog zivota, after all. :D

I nema, samo u gradu ima više seljaka, a na selu manje zgodnih cura
 
josh jedna od postkomunistichkih sezonskih tema gradjani , seljaci

ko nema za shta pametnije da se uhvati, vata se za poreklo, adresu ili naciju, rodoslov, istoriju ...ili kubikazu ili trapazu, sisu ili ili ili i svashta josh u tom nizu...ponosni gradjani, ponosni seljaci ponosni brdjani, ponosni soliterci...ponosni bogatasji i proleterci...iskonska potreba da se bude aga i nobles ...kao da je mjesto boravka zivo bice, kao da je grad ili selo zivo bice, kao da je zemlji ili betonu bitno ko gmize nekih nekoliko decenija tim stazama, danas imash sutra nemash i ni ciglu ne nosish sa sobom, da si bio sveti Ra u velegradu ili prvi gazda u selu

shto se mene tiche...godine prolaze, shvatanja se mijenjaju...zelje takodje...snovi teshko ostvaruju...sad znam da za moju krv, srce dushu nije sivilo betona, stres, zvukovi, guzva, beton, beton, beton, beton, nabijenost u malom prostoru, guzva...sad iz ovog mozga shvatam da nema ljepshe stvari na svijetu nego izuti cipele posle posla i hodati bos po travi i gledati voce kako zri, kako cvijeta, upijati boje prirode, boje cvijetova...ja ne mogu da kupujem smece koje mi prodaju kao voce...ali ako je zbijeno oko tebe, ako chak i u ,,gradu'' imash okolo toliko radoznalih ochiju koje ti prate svaki korak , te ne mozesh biti slobodan u svom dvorishtu...ne mozesh imati zivotinje..shta mi znachi i to dvorishte...to je polovichno...zbog toga cu se boriti za svoj san, ne treba mi mnogo osim hrabrosti...moj cilj i izbor je selo...ne vukojebina predaleka, vec onako ok selo, dvorishte, moja farma , moje zivotinje, moj prostor gdje mogu struchno da se usavrshavam u poslu koji je bio moja zivotna zelja...i sad znam da je to mjesto za moj metabolizam...jer ja nosim to u genima, u venama...posjedovanje zemlje, svog parcheta zemlje, svoje slobode, koje ti pruza prodove ulozenog rada, energiju...biljke , zivotinje, to je moj svijet....shto se tiche okruzenja, neshto se zrtvovati mora...shto se tiche kulture...svuda je isto...samo shto negdje izviruje preko tarabe, a negdje bleji iza zavjese...nikad nigdje nisam srela situaciju da nije bilo isto, zapitkivanje, radoznalost, zabadanje u tudje poslove, bilo seljaci, bilo gradjani...moguce da ima neki sloj stare gospode, zao mi je za 16 godina boravka u velegradu, slabo smo se sretali...mozda i zbog zatvorenog sistema, fobichnoosti, ko zna...sve shto sam ja srela doshlo je od nekud, shto baba nepismeni borac, pa je postala gospoja, shto mama, tata...i evo i ovde u dupetu, gdje sam sad, ja odjednom vidim elitna naselja, sve neka elita, a sjecam se ko je odakle doshao da napravi kucu na livadi prije par decenija...ne govorim o posleratnim prilikama, vec ranije......ali sve se brishe...tako da...zivjecu na vrh brda , daleko od civilizacije samo ako mi to donosi kvalitetan zivot, finansije , prostor , zivotinje...da blejim dozivotno vrteci se u krug po betonu nema svrhe, bolje da pametnije provodim dane...jer svuda je postalo zagushljivo i tijesno, zagadjeno, samo zgrade nichu sa svih strana, a kvalitet prostora se gubi...u shetalishta, parkove, prirodu se ne ulaze, jer ne donosi profit...prema tome bolje mi je da gajim pchele i zahvaljujem Bogu dok traje mir ...dok traje...

:amen:

Stara Planino stizem! :manikir:
 
Ne kazem da je rezultat bio traumatican, ali jesam prepoznala averziju prema tipicno seoskoj hrani. To ne mogu niti zelim da menjam, jer prosto je tako. Inace, odrastanje u gradu nije mi donelo nikakve traume, bas nasuprot. :) Sto se tice odrastanja.. a ovde i sada, gljiva je sasvim lepo to opisala. :)

A mi smo jeli mast s belim lukom i alevom paprikom sta kazes na to:lol:i meni je kao detetu bilo bzvz na selu i jedva sam cekao da dodju po mene i da me vode u grad..ali sad iz ove perspektive je neprocenjivo detinjstvo..koje moji vrsnjaci uglavnom nisu nikad doziveli i imaju predrasude podcenjivajuci sve redom..nazivajuci seljacima svakog ko nije iz grada..iako s nase strane gledista ljudi sa sela deluju zaostalo njihov mentalni sklop je neunistiv dok se malogradjani busaju u grudi u prazno i slomis ih za sekund jednom recju
 
koje su pogodnosti i mane vezane za život na selu tj.gradskog života?
na osnovu vašeg iskustva,vašeg viđenja i doživljavanja sela odnosno grada:D

da li bi možda mnogi od vas živeli na selu kad bi i tamo moglo da se zarađuje kao i u gradu?
da li ste uopšte imali priliku da boravite na selu il ste deca iz grada:p?
volite li seosku kuhinju:D?

kakvi su ljudi na selu u odnosu na građane?

i sve što vam padne na pamet vezano za selo tj.grad,pišite...ako želite:rumenko::rumenko::rumenko:

p.s. bila sam za vikend kod mojih rođaka sa sela pa me opio svež,seoski vazduh:mrgreen:
Не бих никад могла да живим на селу, али нисам се никад навикла ни на живот у центру града.

Нити сам претерано урбан тип, нити сам она друга крајност.

Бирам живот на некој периферији до 20 км од центра.
Одрасла сам у ценру града и нисам из те приче.:)
 
a smajlovanje?? de si, tetejac ( :
ja sam jednom zimovao, kao, na žabljaku, ša će siromašna studentarija, 90te..bila je neka oluja, toliko je sneg napadao, da smo mi sišli umesto u kolašinu, u mojkovcu, pa smo bazali onako jadni i pazili da se ne okliznemo i updnemo u jalovište...misim, brate, mojkovačka bitka je mačji kašalj..posle smo se grejali u nekoj prodavnici na bure u kojem je vatra...i tek posle 30 sati od kad smo krenuli iz beograda..stigli na žabljak...bus je bio-možda dođe na mostu, ajte vi deco na most, pa ako prođe neki bus do gore..al teško.....ne znam kako se zvao hotel..ja sam ga prozvao Konjoprd..i tako ga i danas zovemo..kad smo stigli, nema struje, vukovi zavijaju, a mi stazom do hotela..ušli unutra, a na recepciji ko u alan fordu..upaljene sveće-dobro veče milka canić..dadoše na sveće i odosmo u sobe - ne radi grejanje...ne dihtuju prozori..to je prvi put da sam spavao bukvalno na -25....i spavao sam sa kapom i rukavicama...e, tamo žive ljudi..na 1450m nadmorske visine...e, i tad su svi meštani imali grip..tako da...izeš taki žifot..
Хехе, ово ми познато....

Него, стално ме је чудило што већ једном име тог Мојковца не промене лепо у Мој Ку**ц како и заслужује....:roll::lol: (без увреде, реално)...
 
A mi smo jeli mast s belim lukom i alevom paprikom sta kazes na to:lol:i meni je kao detetu bilo bzvz na selu i jedva sam cekao da dodju po mene i da me vode u grad..ali sad iz ove perspektive je neprocenjivo detinjstvo..koje moji vrsnjaci uglavnom nisu nikad doziveli i imaju predrasude podcenjivajuci sve redom..nazivajuci seljacima svakog ko nije iz grada..iako s nase strane gledista ljudi sa sela deluju zaostalo njihov mentalni sklop je neunistiv dok se malogradjani busaju u grudi u prazno i slomis ih za sekund jednom recju

Meni nije bilo bzvz na selu, uzivala sam da vidim i pomazim koze, jage, krave, da kao pridrzim cebe kada se beru vocke, to mi je bilo uzivanje. :) Ali da sam gladovala, da. :lol: I da je neprocenjivo u neku ruku sigurno je, samo sto ne razmisljam i ne poredim kako to danas dozivljavaju moji vrsnjaci koji su uskraceni za to iskustvo. O malogradjanima, imas tek sta da ucis. Sto i nije tako lose, i to je proces.
 
Хехе, ово ми познато....

Него, стално ме је чудило што већ једном име тог Мојковца не промене лепо у Мој Ку**ц како и заслужује....:roll::lol: (без увреде, реално)...

e, vala baš.... (šo si nefalja ovih dana, hellen :per: )....o doživljajima iz lokalne kafane, kao iz filma deliverance - prilog i ilustracija lokalnih alkosa..
Deliverence2_small-1.jpg
neću ni da sećam..uglavnom, odosmo mi nekako odatle... ( :
 
Sto u vecem gradu zivim...sve vise me privlace mali gradovi...zamisli urbano mesto sa infrastrukturom, sa kulturom gde mozes da ides pesice na posao, da ides kuci na rucak...da provedes vreme sa ljudima koje volis...moj zivot u ogromnim gradovima koji nude mnogo toga, od kad radim...ne pruzaju mi nista...ja nemam vremena...dok sam studirala....veliki gradovi su mi bili extra...sad vec vidim prednosti malogradjanskog zivota i palanacke svesti...u selu ne bih nikad mogla da zivim....mnogo je sporo i ogranicno...moja baka zivi na selu..1 dan mogu da izdrzim tamo..i to je sve..
 
Mene zanima zašto je dosadno, a nije ni probala
Izvinjavam se što kasnim sa odgovorom.
Slažem se da je Novi Sad provincija, baš je po mojoj meri. Ni prevelik ni premali.
A na selu nisam zaista nikad živela jer nisam ni poželela.
Imam vikendicu i pola rodbine u jednom selu između BG-a i NS-a i kao klinka sam tamo provodila raspuste. E to mi je bila noćna mora, ali nisam se mnogo pitala. Bilo mi je lepo nekih nedelju dana, posle toga više nisam znala šta ću sa sobom, a nisam tip koji sedi ispred TV-a po ceo dan, mada lokacija u tom slučaju ne bi ni bila bitna.

Ne volim da rintam u bašti, (nisam se zato školovala :D), društveni život je ravan nuli u selu. Osim toga ja sam postala totalni zavisnik od frke i trke, borbe sa vremenom i uklapanja svih termina, natezanja da se sve postigne u jednom danu...
Volim i na more da odem i posle 10-tak dana kada se odmorim, jedva čekam da se vratim u svoju provinciju. :heart:
 
koje su pogodnosti i mane vezane za život na selu tj.gradskog života?
na osnovu vašeg iskustva,vašeg viđenja i doživljavanja sela odnosno grada:D

da li bi možda mnogi od vas živeli na selu kad bi i tamo moglo da se zarađuje kao i u gradu?
da li ste uopšte imali priliku da boravite na selu il ste deca iz grada:p?
volite li seosku kuhinju:D?

kakvi su ljudi na selu u odnosu na građane?

i sve što vam padne na pamet vezano za selo tj.grad,pišite...ako želite:rumenko::rumenko::rumenko:

p.s. bila sam za vikend kod mojih rođaka sa sela pa me opio svež,seoski vazduh:mrgreen:

Pogodnosti su višestruke...
Prvo:možeš da imaš ogromnu kuću sa ogromnim dvorištem(što u npr.Novom Sadu ne možeš), možeš da pustiš decu na ulicu, lakše je i pogodnije dok su deca mala... mirnije je, i lagodniji je život...
Mane:nema gužvi, nema ogromnih šetališta, raznolikih butika, radnji...
Dete sam iz grada...
Volim seosku kuhinju... jer sam dobar deo detinjstva provela kod babe i dede na selu... pravom selu...:D

Mi ćemo živeti u mestu koje ima oko 20.000 stanovnika i po meni je idealno...:D
 
Ja živim u jednoj vojvođanskoj varošici.Dakle ,neki čudan miks grada i sela.Socijalan život ravan nuli osim u periodu septembra kada se održavaju neke manifestacije tipa Dani renesanse etc,etc.Vrhunac socijalnog života je sedenje u nekoj zagušljivoj kafani ili ispred kuća na raznim stolicama i klupama tako da sam morala da razvijem sledeće skillove preskakanje ,preletanje ,zaobilaženje dotičnih. Prednost za mene je veoma volim boravak u prirodi ,a ona mi je takoreći tu pred nosom.Inače ne idealizujte život na selu on je izuzetno težak i zahtevan u slučaju da se bavite poljoprivredom i uzgojom životinja.
Muvalo i ja bih volela da živim u nekom selu tipa Midsomera gde je društveni život veoma sadržajan.

А ја бих била стешњена негде у котлини међу брдима и не бих имала довољно неба....Potvrđujem ovo.
 
Ne bih mogla da živim na selu. Imala sam prilike, kao dete, da provodim raspuste kod rodbine koja je živela u unutrašnjosti, ali su to bile više neke poluseoske sredine, gde je stanovništvo uglavnom otišlo u gastarbajtere, sa retkim izuzecima onih koji su ostali i živeli od poljoprivrede.
Naravno, rođaci su me vodali po komšiluku da vidim krave, ovce, kokoške, ili da uberem paradajz iz bašte i zagrizem ga kao jabuku ... ili da omirišem tek pokošeno seno, i u tome sam uživala. Verovatno bih uživala i sad, ali bi mi – pretpostavljam – bilo dovoljno nedelju do deset dana da se zagušim utiscima.

Sećam se da sam, kao devojčica, prvi put sama izrazila želju da odem na selo, nakon pročitane "Hajdi". Zamišljala sam planinu, alpsku kućicu, dunje na kredencu, prozor koji gleda na pašnjake, konje u galopu, potoke, jaganjce, jariće, kuce i mace koji okolo trčkaraju, buđenje uz zvuke klepke ... a umesto te pastorale suočila sam se sa iritantnim zvukom hidrofora, sa parkiranom "mečkom" umesto konjskom zapregom, sa krevetom u čiji je naslon ugrađen radio-budilnik i – paralelno – sa čudom zvanim "poljski wc"; sa izbezumljenim Džekijem koji je ceo život proveo na lancu ... sa koprivama, gomilom buba uholaža u vinovoj lozi na tremu (koje su mi i u prolazu padale na glavu) ... i pčelom koja me je ubola u jezik kada sam prvi put okusila bunarsku vodu. :lol:
Naravno, boravak na selu imao je i svoje blistave trenutke: kupanje u reci, druženje sa mnoštvom dece, pentranje po drveću, igru sa domaćim životinjama, istraživanje tajanstvenih seoskih tavana i šupa, jaja ispržena na tiganju starom skoro sto godina, mleko iz čabrice.
Rođena sam u gradu, kao i nekoliko generacija mojih predaka, i volim upravo ono što mnogima smeta: volim buku i gužvu, volim zvuk i puls grada ... volim bulevare i tramvaje, volim kad na ulici natrčim na ljude koje nisam srela godinama, volim kontraste – limarsku radnju i, pored nje, fensi butik ... volim Kalenićevu pijacu i Tašmajdan, bioskope, pozorišta. Mislim da bi mi bilo vrlo teško da se odreknem svega toga.
 
Ne bih mogla da zivim u selu, nema sanse. Zivim u gradu srednje velicine i to u centru, cak ne bih mogla da zivim ni na periferiji. Jednostavno mi ne odgovara seoska sredina sa svojim ogovaranjima, ogranicenoscu, gusila bi me. Zivim u zgradi od 7 spratova, sa komsijama sam na dobar dan (u liftu pricamo i o vremenu) i to je sve. Svako vodi svoj zivot, nema kafica, druzenja, svako vodi svoju brigu. I to mi odgovara.
Nemam cak ni rodbinu (babu i dedu) u selu, ne mogu ni da zamislim zivot bez centralnog grejanja. Ne volim selo i to je to.
 
Poslednja izmena:
Aaa, kud se seti "Oslobađanja" ... :lol:

A "Južnjačka uteha"? :think:

heh, pa to je isto aristotelova Poetika sa tipičnom karakterizacijom likova :hahaha: ...al u oslobađanju ih ima više...
da, selo uvek svi doživljavaju jako idlično..lepa je saradnja sa prirodom i kad direktno svojim rukama zasadi i ubere paradajz, jagode, neprskano voće...svu tu organsku hranu..ali danas je divan dan u selima, ne moramo daleko da odemo..možemo da se provozamo po ovom divnom danu do podavalskih sela....danas barem imaju vodu, što nije slučaj tokom leta.. ( :
 
Ja mućo mućo mućo volim selo :)
Vojvođansko, ravno, ušoreno, sa kućom na lakat, zidova debljine metar, negde na kraju sela, gde ti je odma' na završetku ulice reka, preko reke most, a preko mosta njive i kukuruzi i pšenica i suncokreti :heart:
Veliko dvorište sa nekoliko desetina čokota loze omiljenih sorti i par stabala kajsija i dunja i krušaka i obavezno žbun jasmina u dnu dvorišta da zamiriši s proleća.
I đurđevak i zumbul i lale i ruže i konk tj. trem tj. gonk tj. terasu koja je zahlađena hladom listova ladoleža i obojena njegovim ljubičastim cvetovima...
I volim i drugo dvorište i kokice i patke i guske koje šetaju slobodno po njemu i kljuckaju već ponešto u travi i neke dve-tri džukele one prave avlijanerske, sa većim srcima od bilo kojeg rasnog psa, i kravu ili dve, i ponekog nosioca šunke i sušenog vrata...
Pa baštu, a u bašti višanja i trešanja i šljiva i oraha i paradajza, domaćeg, sočnog, i paprike i svega...
A ispred kuće veliki travnjak i lipa i orah i dud i klupa ispod lipe gde leti sediš dok te komarci ne izjedu svog...
Pa leti hodaš bos, a sve ona fina sitna prašina ti pod nogama...
I nema ničeg da ti zaklanja vidik... pogled seže do beskonačnosti a možda i dalje...

Ne znam... ja obožavam selo... nigde nema takvog mira i tišine i vazduha koji zapravo miriši i ima aromu (bilo kakvu, nema ništa odvratnije od zasmogljenog gradskog vazduha)..

A opet... rođena sam Novosađanka i ne mogu zamisliti život bilo gde drugde... :)
 
Ja ne bih mogla da zivim van Bg-a. Volim beton, zvuk saobracaja, tramvaje, da setam satima ulicama i razgledam zgrade, da vozim rolere po keju, odem na Avalu ili ucim u parku..

U selo (i planinsko i ono "kuca do kuce") ili mali grad volim da odem s vremena na vreme.. prija mi ta promena, lepo mi je.. ali da tamo zivim ne bih mogla.. iako ne sporim da imaju neku svoju dusu.. u malom gradu jos i nekako (i da znam da je privremeno), ali bi mi bilo tesko i dosta bi mi trebalo da se naviknem..

Sto se tice zivota na selu, po mom misljenju je tezak i tim poslovima ne bih mogla da se bavim.. + ne bih se baktala po basti, ne bih sadila cvece, ne bih muzla krave i cistila stalu, jer ne volim to.. opet, ne znaci da sve to ne bih radila kad bih morala.. a ne znaci ni da je zivot u gradu lak i da je sve sjajno..
 
- лепо је живети на селу са комплетном изграђеном инфраструктуром, ал тога код нас нема.

- лепо је провести извесно време у миру и тишини, што би неки рекли да се напуне батерије.

- да останем дуже, свакако не, јер то не би био ја: брз, динамичан, спреман на изазове...
 
Mene u gradu nervira beton i prljavština i moj grad nije više grad kakav je bio.
U gradu ne volim ni to potpuno odsustvo intimnosti i mogućnosti da se opustiš iza sopstvenog bedema, soliteri su vertikalne ulice, ne mogu da izađem na terasu ako želim u gaćkama, jer božemoj ima hiljadu stanova oko mog, ne mogu da slušam muziku malo glasnije jer neko na 20 cm od mog zvučnika pokušava da upsava dete, čuje se zvuk kliknutog prekidača za svetlo u stanu iznad mog, o ventilacionim sistemima u toaletima ni ne bih....
Buka, gužva, automobili, autobusi, sve ume da bude gorzno iscrpljujuće.
Što se tiče one 'kulturne' strane, o tome neću ni da pričam, svi već znaju da Novi Sad više nema bioskope, repertoar pozorišta se osvežava svake prestupne, nisu oni ljudi krivi, nema interesovanja, nema para u kulturi, možemo da pričamo štagod hoćemo ali ova nacija je na putu kulturološkog sunovrata.
Ne želim da generalizujem, ali tako ispada...

A opet, ništa ne volim više nego da prošetam centrom grada oko 2 sata noću radnim danom, kad se sve smiri i moj grad ponovo postane onakav kakvog ga najviše volim.
Pitom i miran i moj.
I šaren svakog septembra za vreme festivala uličnih svirača.
I to šarenilo boja i zvukova i nasmejanih, nasmejanih ljudi i dece...

I koje god mesto odabereš, ne čini ga ništa drugo nego ljudi.
Nije selo samo poljoprivreda i stočarstvo i stočno đubrivo :D
I nije grad samo smog i prljavština i gužva i buka.

Ima toliko raznih nijansi, divnih, predivnih.

I ja bih definitivno želela da živim u kući u Petrovaradinu ili Karlovcima ili Kamenici ili negde na obodu Novog Sada.

I da bude prava sreća, sreća, radost! :)
 
- лепо је живети на селу са комплетном изграђеном инфраструктуром, ал тога код нас нема.

- лепо је провести извесно време у миру и тишини, што би неки рекли да се напуне батерије.

- да останем дуже, свакако не, јер то не би био ја: брз, динамичан, спреман на изазове...

U mom selu trenutno rade na kanalizaciji ali sve ostalo ima poodavno,tako da ga i ne smatram za selo, jer to više i nije ( pola sela se ne bavi poljoprivredom, već radi po firmama )
 

Back
Top