grad vs.selo

A ti kao velika Beogradjanka i gradjanka sa gnušanjem gledaš na ljude poput mene koji guše slobodu rodjenih Beogradjana i njihovu urbanu kulturu življenja.
I ne znam zašto si ti veće vrednosti od nekog ko živi na selu ?
Upravo migracija ljudi, čine tvoj prljavi grad, gradom kakav jeste.
A seljazacija Srbije je baš potekla iz tvog belog grada, urbanim turbo folkom.
I misliš da sam željan tvoga ružnog grada ( ima prijatnih i dobrih ljudi, naravno ) koji i ne nudi bog zna šta impresivno za doživeti.
Ipak, ko je rodjen u belome gradu, naravno da ga voli i doživljava kao svoju sredinu, isto kao i ljudi sa sela.
Niti su svi gradovi isti, niti su sva sela ista ali ljudi koji čine te celine, doživljavaju zajednička osećanja : ljubav, bes, suze, tugu, radost, sex....
I zato ne možeš reći : Proterajmo došljake iz Beograda, oni su manje vredni od nas rodjenih u Beogradu. Ta rečenica te ne čini kosmopolitom. Deluje primitivno .

Kada sam mislila na deratizaciju i dezinsekciju nisam mislila na proterivanja i molim te da me zaobidjes sa svojim insinuacijama...Mislila sam na tvoju ogranicenost da bilo koji grad nazivas onako kako si nazvao...Dolazio ti iz Njujorka ili Surdulice ako si neopevana prostacina nece ti vredeti ni hacijenda, ni udzarica...zato cuti i citaj sta pise...
Drugo, ja sam rodjena Novosadjanka.....:manikir:
A svojim stavom si upravo dokazao i pokazao sve ono o cemu drzis propoved u svom postu...Svoje voli, tudje postuj...to je moj princip...

I ne pokusavaj na jadan i bedan nacin da prosipas politiku...nije predizborna kampanja...prica se o sasvim normalnim stvarima...jel ti to mozes? umes?...:think:
 
josh jedna od postkomunistichkih sezonskih tema gradjani , seljaci

ko nema za shta pametnije da se uhvati, vata se za poreklo, adresu ili naciju, rodoslov, istoriju ...ili kubikazu ili trapazu, sisu ili ili ili i svashta josh u tom nizu...ponosni gradjani, ponosni seljaci ponosni brdjani, ponosni soliterci...ponosni bogatasji i proleterci...iskonska potreba da se bude aga i nobles ...kao da je mjesto boravka zivo bice, kao da je grad ili selo zivo bice, kao da je zemlji ili betonu bitno ko gmize nekih nekoliko decenija tim stazama, danas imash sutra nemash i ni ciglu ne nosish sa sobom, da si bio sveti Ra u velegradu ili prvi gazda u selu

shto se mene tiche...godine prolaze, shvatanja se mijenjaju...zelje takodje...snovi teshko ostvaruju...sad znam da za moju krv, srce dushu nije sivilo betona, stres, zvukovi, guzva, beton, beton, beton, beton, nabijenost u malom prostoru, guzva...sad iz ovog mozga shvatam da nema ljepshe stvari na svijetu nego izuti cipele posle posla i hodati bos po travi i gledati voce kako zri, kako cvijeta, upijati boje prirode, boje cvijetova...ja ne mogu da kupujem smece koje mi prodaju kao voce...ali ako je zbijeno oko tebe, ako chak i u ,,gradu'' imash okolo toliko radoznalih ochiju koje ti prate svaki korak , te ne mozesh biti slobodan u svom dvorishtu...ne mozesh imati zivotinje..shta mi znachi i to dvorishte...to je polovichno...zbog toga cu se boriti za svoj san, ne treba mi mnogo osim hrabrosti...moj cilj i izbor je selo...ne vukojebina predaleka, vec onako ok selo, dvorishte, moja farma , moje zivotinje, moj prostor gdje mogu struchno da se usavrshavam u poslu koji je bio moja zivotna zelja...i sad znam da je to mjesto za moj metabolizam...jer ja nosim to u genima, u venama...posjedovanje zemlje, svog parcheta zemlje, svoje slobode, koje ti pruza prodove ulozenog rada, energiju...biljke , zivotinje, to je moj svijet....shto se tiche okruzenja, neshto se zrtvovati mora...shto se tiche kulture...svuda je isto...samo shto negdje izviruje preko tarabe, a negdje bleji iza zavjese...nikad nigdje nisam srela situaciju da nije bilo isto, zapitkivanje, radoznalost, zabadanje u tudje poslove, bilo seljaci, bilo gradjani...moguce da ima neki sloj stare gospode, zao mi je za 16 godina boravka u velegradu, slabo smo se sretali...mozda i zbog zatvorenog sistema, fobichnoosti, ko zna...sve shto sam ja srela doshlo je od nekud, shto baba nepismeni borac, pa je postala gospoja, shto mama, tata...i evo i ovde u dupetu, gdje sam sad, ja odjednom vidim elitna naselja, sve neka elita, a sjecam se ko je odakle doshao da napravi kucu na livadi prije par decenija...ne govorim o posleratnim prilikama, vec ranije......ali sve se brishe...tako da...zivjecu na vrh brda , daleko od civilizacije samo ako mi to donosi kvalitetan zivot, finansije , prostor , zivotinje...da blejim dozivotno vrteci se u krug po betonu nema svrhe, bolje da pametnije provodim dane...jer svuda je postalo zagushljivo i tijesno, zagadjeno, samo zgrade nichu sa svih strana, a kvalitet prostora se gubi...u shetalishta, parkove, prirodu se ne ulaze, jer ne donosi profit...prema tome bolje mi je da gajim pchele i zahvaljujem Bogu dok traje mir ...dok traje...
 
Poslednja izmena:
Kada sam mislila na deratizaciju i dezinsekciju nisam mislila na proterivanja i molim te da me zaobidjes sa svojim insinuacijama...Mislila sam na tvoju ogranicenost da bilo koji grad nazivas onako kako si nazvao...Dolazio ti iz Njujorka ili Surdulice ako si neopevana prostacina nece ti vredeti ni hacijenda, ni udzarica...zato cuti i citaj sta pise...
Drugo, ja sam rodjena Novosadjanka.....:manikir:
A svojim stavom si upravo dokazao i pokazao sve ono o cemu drzis propoved u svom postu...Svoje voli, tudje postuj...to je moj princip...

I ne pokusavaj na jadan i bedan nacin da prosipas politiku...nije predizborna kampanja...prica se o sasvim normalnim stvarima...jel ti to mozes? umes?...:think:

Tačnije, mislila si na ubistvo jer deratizacija i jeste to.

Naravno, umem da pričam o normalnim stvarima.
 
josh jedna od postkomunistichkih sezonskih tema gradjani , seljaci

ko nema za shta pametnije da se uhvati, vata se za poreklo, adresu ili naciju, rodoslov, istoriju ...ili kubikazu ili trapazu, sisu ili ili ili i svashta josh u tom nizu...ponosni gradjani, ponosni seljaci ponosni brdjani, ponosni soliterci...ponosni bogatasji i proleterci...iskonska potreba da se bude aga i nobles ...kao da je mjesto boravka zivo bice, kao da je grad ili selo zivo bice, kao da je zemlji ili betonu bitno ko gmize nekih nekoliko decenija tim stazama, danas imash sutra nemash i ni ciglu ne nosish sa sobom, da si bio sveti Ra u velegradu ili prvi gazda u selu

shto se mene tiche...godine prolaze, shvatanja se mijenjaju...zelje takodje...snovi teshko ostvaruju...sad znam da za moju krv, srce dushu nije sivilo betona, stres, zvukovi, guzva, beton, beton, beton, beton, nabijenost u malom prostoru, guzva...sad iz ovog mozga shvatam da nema ljepshe stvari na svijetu nego izuti cipele posle posla i hodati bos po travi i gledati voce kako zri, kako cvijeta, upijati boje prirode, boje cvijetova...ja ne mogu da kupujem smece koje mi prodaju kao voce...ali ako je zbijeno oko tebe, ako chak i u ,,gradu'' imash okolo toliko radoznalih ochiju koje ti prate svaki korak , te ne mozesh biti slobodan u svom dvorishtu...ne mozesh imati zivotinje..shta mi znachi i to dvorishte...to je polovichno...zbog toga cu se boriti za svoj san, ne treba mi mnogo osim hrabrosti...moj cilj i izbor je selo...ne vukojebina predaleka, vec onako ok selo, dvorishte, moja farma , moje zivotinje, moj prostor gdje mogu struchno da se usavrshavam u poslu koji je bio moja zivotna zelja...i sad znam da je to mjesto za moj metabolizam...jer ja nosim to u genima, u venama...posjedovanje zemlje, svog parcheta zemlje, svoje slobode, koje ti pruza prodove ulozenog rada, energiju...biljke , zivotinje, to je moj svijet....shto se tiche okruzenja, neshto se zrtvovati mora...shto se tiche kulture...svuda je isto...samo shto negdje izviruje preko tarabe, a negdje bleji iza zavjese...nikad nigdje nisam srela situaciju da nije bilo isto, zapitkivanje, radoznalost, zabadanje u tudje poslove, bilo seljaci, bilo gradjani...moguce da ima neki sloj stare gospode, zao mi je za 16 godina boravka u velegradu, slabo smo se sretali...mozda i zbog zatvorenog sistema, fobichnoosti, ko zna...sve shto sam ja srela doshlo je od nekud, shto baba nepismeni borac, pa je postala gospoja, shto mama, tata...i evo i ovde u dupetu, gdje sam sad, ja odjednom vidim elitna naselja, sve neka elita, a sjecam se ko je odakle doshao da napravi kucu na livadi...ali sve se brishe...tako da...zivjecu na vrh brda , daleko od civilizacije samo ako mi to donosi kvalitetan zivot, finansije , prostor , zivotinje...da blejim dozivotno vrteci se u krug po betonu nema svrhe, bolje da pametnije provodim dane...jer svuda je postalo zagushljivo i tijesno, zagadjeno, samo zgrade nichu sa svih strana, a kvalitet prostora se gubi...u shetalishta, parkove, prirodu se ne ulaze, jer ne donosi profit...prema tome bolje mi je da gajim pchele i zahvaljujem Bogu dok traje mir ...dok traje...

Slično kao u Kandidu. Lep post si napisala.
 
Selo je dobro za djetinjstvo i starost,a grad za mladost...:)
Mada,ima različitih sela...Za mene je pravo selo ono koje je bar malo brdovito,šumovito i daleko od magistralnog puta,gdje čovjek ima širinu i slobodu... (Kao što je moje selo...:cool: )Nekako mi sela tipa onih u Mačvi,kuća načičkanih jedna do druge kraj puta kojim stalno tandrkaju vozila,nemaju nijednu prednost sela...niti je mir,niti čist vazduh,od prirode samo neko zakržljalo drvo kraj puta...a nisu ni grad...:roll:
Mislim kad je selo,neka bude selo...:D
A što se tiče života na selu...mogla bih živjeti,što da ne...ali pitanje je da li bih se mogla baviti poljoprivredom ili stočarstvom...jer drugih mogućnosti baš i nema...
A možda i nabavim stado ovaca uskoro...:)
 
Živimu gradu i ne znam koliko generacija mojih predaka živi u gradu i to voli, ali ja bih daleko više volela da živim na selu!!!

Grad me nervira: suviše je zagušljivo, stisnuto, bučno, previše se brzo živi, hranu ne mogu da berem iz bašte :lol: nego upakovanu u pet kesica u prodavnicama; u kafić ne mogu da odem da se ispričam, od muzike ne čujem sopstvene misli.. a o zgradama da ne govorim, naslagani smo ko sardine, osete se svuda vibracije komšija :lol:. A da je sve na dohvat ruke, pa nije ni to, trebaju mi sati i sati dok odem do grada i vratim se, gužvam se sa histeričnim ljudima po autobusu i sl... napeto, suviše napeto i beživotno!

Selo, s druge strane ima mir, tišinu, još ako nema nekih komšija u blizini, meni je idealno (jer mogu da imam svoj mir), ima prirodu.. tamo mogu da odgajam moje ljubimce bez straha da će nešto da ih zgazi, uništi.. mogu da napravim moju baštu, što za povrće i voće, što za bilje.. nema reklama, nema TV-a, nema buke saobraćaja (jedino bih Internet zadržala :lol:, ali comp mi je svakako neophodan zbog posla :) ).
Na selu su sjajan vazduh, izvorska voda, ma posvuda darovi Majke Prirode ;).

Ne mora čovek da se odrekne posla da bi živeo na selu, ali je potreba jako dobra motorizacija, da bi se stiglo do grada, i poželjno je da grad ne bude dalje od pola sata, 45 min najviše vožnje.. I sve zavisi čime se čovek bavi, da li je privatnik ili radi za nekog drugog...
Pričala sam sa puno ljudi koji su tako organizovali život i moram priznati da mi se sviđa. Tako ću i ja da uradim. Što pre bežim iz grada :).
 
Selo je dobro za djetinjstvo i starost,a grad za mladost...:)
Mada,ima različitih sela...Za mene je pravo selo ono koje je bar malo brdovito,šumovito i daleko od magistralnog puta,gdje čovjek ima širinu i slobodu... (Kao što je moje selo...:cool: )Nekako mi sela tipa onih u Mačvi,kuća načičkanih jedna do druge kraj puta kojim stalno tandrkaju vozila,nemaju nijednu prednost sela...niti je mir,niti čist vazduh,od prirode samo neko zakržljalo drvo kraj puta...a nisu ni grad...:roll:
Mislim kad je selo,neka bude selo...:D
A što se tiče života na selu...mogla bih živjeti,što da ne...ali pitanje je da li bih se mogla baviti poljoprivredom ili stočarstvom...jer drugih mogućnosti baš i nema...
A možda i nabavim stado ovaca uskoro...:)

možeš biti pekar, krojač, slastičar, preduzimač....ne moraš raditi samo zemlju ili stoku ( a opet, to daje dobru lovu )
 
možeš biti pekar, krojač, slastičar, preduzimač....ne moraš raditi samo zemlju ili stoku ( a opet, to daje dobru lovu )

U mom selu nema nijednog pekara,ni slastičara,ni krojača,ni preduzimača...:(
Ima samo jedna prodavnica,a i ona je slabo posjećena...
Dakle,fale ljudi...
Svim tim što si nabrojao mogu se baviti oni u selima pored puta...a ja neću takvo selo...:D
 
U mom selu nema nijednog pekara,ni slastičara,ni krojača,ni preduzimača...:(
Ima samo jedna prodavnica,a i ona je slabo posjećena...
Dakle,fale ljudi...
Svim tim što si nabrojao mogu se baviti oni u selima pored puta...a ja neću takvo selo...:D

Komunikacija je bitna, transport, prevoz....ali ako imaš s kim da živiš svoju priču ( tvoj muž ), onda ćeš se snaći i u vukojebini, makar i ovce uzgajala
 
U mom selu nema nijednog pekara,ni slastičara,ni krojača,ni preduzimača...:(
Ima samo jedna prodavnica,a i ona je slabo posjećena...
Dakle,fale ljudi...
Svim tim što si nabrojao mogu se baviti oni u selima pored puta...a ja neću takvo selo...:D

limunado shta ce tamo poslasticharnica , kad mogu stici za pola sata do ljetne bashte ,,gdje te svi vide'', to je jedini razlog zashto je nema, a ne nedostatak urbanizma :D
 
Poslasticarnice.. to mi najvise nedostaje u Bgu.. i to je nesto sto mi se svidja kod malih gradova.. u svakoj ulici poslasticarnica..
Ok ima i ovde.. ali mi uopste nije gust da jedem u njima.. pre cu da kupim u idei.. za poneti..
 
nadjoh na netu nechijeg malog farmera ili je vilenjak u pitanju :D

ovako su i mene uchili da volim selo :D
 

Prilozi

  • 1249086035it1ZL9U.jpg
    1249086035it1ZL9U.jpg
    27,2 KB · Pregleda: 15
koje su pogodnosti i mane vezane za život na selu tj.gradskog života?
na osnovu vašeg iskustva,vašeg viđenja i doživljavanja sela odnosno grada:D

da li bi možda mnogi od vas živeli na selu kad bi i tamo moglo da se zarađuje kao i u gradu?
da li ste uopšte imali priliku da boravite na selu il ste deca iz grada:p?
volite li seosku kuhinju:D?

kakvi su ljudi na selu u odnosu na građane?

i sve što vam padne na pamet vezano za selo tj.grad,pišite...ako želite:rumenko::rumenko::rumenko:

p.s. bila sam za vikend kod mojih rođaka sa sela pa me opio svež,seoski vazduh:mrgreen:

Ako pitas zivot u gradu vs pravo selo.. onda ne bih mogla izabrati zivot na selu, to znam, iz vise razloga, da ne nabrajam.. ali jedan je eto bas seoska kuhinja. Ne mogu popiti sveze mleko recimo, ili umakati svinjsku mast, pa tacno da sam pred odredom za streljanje. Mislim da sam imala cca 8 godina kad sam poslednji put bila na selu, i danas se secam ukusa sveze pomuzenog mleka. Sad', ako pod zivot na selu podrazumevamo da se moze svratiti u seosku prodavnicu i kupiti 'kravica', onda nije to - to, zar ne, ali bas to.. nesto izmedju je idealno resenje za mene, van smoga i guzve, ali opet dovoljno blizu.
 

Back
Top