Goran Šarić

Koliko je meni poznato, negde od vremena Petra Krešimira valjda pa do 1091. godine, kada je osvajaju Ugri.
Које године је Хрватска постала Далмација, а Славонија Хрватска?

GIlMTch.jpg


Mrkalj:

Kad uhvatim vremena da se bavim tobom.

fiHpTwv.jpg



Isti, Samardžijin udžbenik iz 2018; bizarna mapa na kojoj je Hrvasтka u 11. veku severno od Kupe!
 
Tebe naucnice kada citam dolazim polako do zakljucka da nisam Srbin, vec Sumadinac koji prica srpski i da sam celoga zivota bio u zabludi.

Nije dovoljno da nosis srpsko ime, da govoris i pises srpskim jezikom, da ides u srpsku crkvu, da se deklarises kao Srbin, da bi bio Srbin, sudeci prema naucnoj metodologiji koju argumentovano zastupas.

Jelte naucnice, koji to jos uslov mora biti ispunjen da bi osoba imala pravo da bude Srbin, ako moze u par recenica, metodoloski sazeto da objasnis?
 
Tebe naucnice kada citam dolazim polako do zakljucka da nisam Srbin, vec Sumadinac koji prica srpski i da sam celoga zivota bio u zabludi.

Nije dovoljno da nosis srpsko ime, da govoris i pises srpskim jezikom, da ides u srpsku crkvu, da se deklarises kao Srbin, da bi bio Srbin, sudeci prema naucnoj metodologiji koju argumentovano zastupas.

Jelte naucnice, koji to jos uslov mora biti ispunjen da bi osoba imala pravo da bude Srbin, ako moze u par recenica, metodoloski sazeto da objasnis?
Умочи, ће да флипнеш.
 
Hehe, kada ovoga ukljucis to znaci da si se bas iznervirao....

Ali zasto, ja samo trazim diskusiju na metodolosko-kritickoj osnovi, potkrepljenu naucnom argumentacijom?
Уз тону провокативних опаски. Фрустрација избија из монитора кад човек чита шта трабуњаш. Кринџерај невиђени. Још имаш образа да се буниш кад ти обришу поруке.
 
Уз тону провокативних опаски. Фрустрација избија из монитора кад човек чита шта трабуњаш. Кринџерај невиђени. Још имаш образа да се буниш кад ти обришу поруке.

„Sramota, ne daju mi da spamujem temu kao svaki normalan forumaš. Oštrica, Pripjat, oštrica, nauka, oštrica.“ :kletva:

Kole11 in a nutshell
 
Poslednja izmena:
https://www.kcns.org.rs/vest/predavanje-gorana-sarica-na-temu-poreklo-roma-na-jutjub-kanalu-kcns/

Предавање Горана Шарића на тему „Порекло Рома“ на Јутјуб каналу КЦНС​

27/07/2022
Предавање Горана Шарића, католичког теолога, на тему „Порекло Рома“ (27. 7. 2022) можете погледати на нашем Јутјуб каналу

Трибину коју је посветио „белом Рому“ и „једном од највећих Хрвата“ – новинару Жељку Малнару и „добром духу предавања“ – ромском дечаку ког је срео и фотографисао на путу до Културног центра, Горан Шарић почиње легендама везаним за Роме, како би најпре указао на приче које су надалеко познате и које се у много чему преклапају са званичним подацима о овом народу. Он наводи да су прва озбиљнија истраживања о њиховом пореклу била заснована на лингвистици, будући да је језик „једина књига“ коју су Роми са собом понели напуштајући Индију. Шарић гледаоце фотографијама води путем који је за Роме био судбоносан, указујући и на податке о њиховим генетским карактеристикама који их потврђују као становнике азијских предела. Још 1362. године помињу се у документима на нашим просторима, када су почели да се мешају са балканским народима. Неки од њих су за време владавине Отоманске империје прихватили турски језик и идентитет, док су други албански и тако учествовали у етногенези овог народа. Шарић напомиње да су бројне државе имале негативан однос према Ромима, а да су најбоље прихваћени на Балкану и у Русији, где нису ловљени, прогањани и убијани.
Роми су живели и живе као светске луталице, чувајући своје обичаје и организујући живот у чергама. Као „непријатељи расно утемељене државе“ много су страдали током Другог светског рата, а број жртава се процењује на милион и по. Шарић наводи да је највећи геноцид над Ромима извршен у НДХ, где је страдала готово цела ромска популација – између 25 и 80 хиљада људи. Једно од њихових главних обележја јесте „романипен“, односно, ромска душа или укупност ромског духа, који могу поседовати и људи који нису Роми пореклом. У уметности су овековечени на разне начине, а неки од најпознатијих примера су Богородичина црква у Паризу, Отело, Кармен, Ван Гогова слика Каравани, филмови Дом за вешање и Црна мачка, бели мачор, музика бенда Gipsy Kings и бројна друга дела у којима су романипен и чергарски начин живота били инспирација за уметничко обликовање слике о овом народу. Шарић истиче како су Срби и Балкан поносни на своје Роме и њихов идентитет и на заставу под којом ниједан рат није вођен и трибину завршава наводом песме „још једног од највећих Хрвата“, Џонија Штулића, који у песми „Балкан“ пева: „Ми смо људи Цигани, судбином проклети / увијек неко око нас дође па нам пријети“.
 

Back
Top