Goran Šarić

[Pumpaj Dinstanović]

Prvo ovo boldovano, od mene ne očekivati uragan, nema ga, nema ni povjetarca, ne želim nikakvo talasanje, ne želim ni urasle nokte, oni bole, sve što kažem je samo dobronamjerna kritika, ništa više, dobronamjerna u svojoj suštini. E sad, što u obrazloženju te kritike upadnem u patetiku, pregeneralizujem neke stvari (iako je to nešto što se trudim da se ne desi) je više stvar mog nezgrapnog načina izražavanja nego namjere. Opet ponavljam, namjera je samo dobronamjerna kritika.
Ovo za Tibora je baš potpuno pogrešan izbor riječi s moje strane, ispada da se čovjek ničim drugim nije bavio nego kritikovao novoromantičare, potpuno sam promašio fudbal, to definitivno nisam htio da kažem.
Znači, prihvatam drugarsku kritiku i iznosim samokritiku, ko pravi proleter

Inače, godinama pre nego što je arheolog Marko Aleksić uopšte govorio o tome, to viđenje je prihvatio Srđan Pirivatrić, pa čak i ubacio u školski udžbenik (uz napomene da je pitanje otvoreno).

 

[zvaljko]

Inače, godinama pre nego što je arheolog Marko Aleksić uopšte govorio o tome, to viđenje je prihvatio Srđan Pirivatrić, pa čak i ubacio u školski udžbenik:

Pogledajte prilog 1170732

Sad me zbunjuješ...
Marko Aleksić tvrdi da je u pitanju srpski knez, Pirivatrić tvrdi da naučnici nisu sigurni u to, moguće da je i nepoznati hrvatski knez. Kad je ovaj udzbenik izašao?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Sad me zbunjuješ...
Marko Aleksić tvrdi da je u pitanju srpski knez, Pirivatrić tvrdi da naučnici nisu sigurni u to, moguće da je i nepoznati hrvatski knez. Kad je ovaj udzbenik izašao?

Da, nisam se dobro izrazio. Ubacio je krstionicu u udžbenik; inače se nije uopšte nalazila. Naglasio je da pitanje jeste otvoreno, što i jeste tačno.

Udžbenik je iz 2014. godine.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Prvo ovo boldovano, od mene ne očekivati uragan, nema ga, nema ni povjetarca, ne želim nikakvo talasanje, ne želim ni urasle nokte, oni bole, sve što kažem je samo dobronamjerna kritika, ništa više, dobronamjerna u svojoj suštini. E sad, što u obrazloženju te kritike upadnem u patetiku, pregeneralizujem neke stvari (iako je to nešto što se trudim da se ne desi) je više stvar mog nezgrapnog načina izražavanja nego namjere. Opet ponavljam, namjera je samo dobronamjerna kritika.
Ovo za Tibora je baš potpuno pogrešan izbor riječi s moje strane, ispada da se čovjek ničim drugim nije bavio nego kritikovao novoromantičare, potpuno sam promašio fudbal, to definitivno nisam htio da kažem.
Znači, prihvatam drugarsku kritiku i iznosim samokritiku, ko pravi proleter

Srpski istoričari pažnju posvećuju našim paraistoričarima u promilima. Onoliko pažnje pridaju koliko čovek koji za 30 godina radnog staža komentariše sa ukućaninom koliko mu dosta smrdi neki prdež jednog jutra nekog marta.

Ako išta, problem je napravljen u tome što se fenomenom pseudoistorije gotovo niko uopšte ozbiljno ni ne bavi. To je nesumnjivo i jedan od uzroka problema, štaviše.

 

[zvaljko]

Vidi, sve što pišem pišem kao zaljubljenik u istoriju, koji svojim formalnim obrazovanjem ne mogu biti čini mi se biti udaljeniji i od istorije i drugih društvenih nauka, zato mi se i ponekad dešavaju lapsusi koje si gore sam naveo. Opet na nekom svjesnom, podsvjesnom nivou svjestan sam značaja istorije (bar se nadam da jesam)
Definitivno se par mojih zadnjih postova mogu shvatiti kao da od srpskih istoričara očekujem da sa šljemom i gas maskom i bajonetom očekuju napad od strane hrvatskih, albanskih istoričara i da odmah reaguju, što je djelimično tačno, i to je glupo, čak debilno, u realnosti neodrživo razmišljanje i to priznajem.

Naravno da se ne može dići sva srpska naučna javnost zbog fusnote.

Opet, shvati ovo kao mišljenje običnog Srbina kome je stalo do svoje istorije, ne prija mi situacija da o tome šta jeste a šta nije dio srpske istoriografije odlučuje diskusija 2 hrvatska naučnika.
Na koncu konca, sam si dao primjer, Pirivatrić 2014 piše da su mišljenja naučnika podjeljena, Jakšićev rad izlazi tek sledeće godine.

 

[Pumpaj Dinstanović]

E sad, kako da ovo protumačimo, kao naivnost u kojoj srpski naučnik prihvata nalaze hrvatske naučnice (iako su pogrešni) ili kao kukavičluk u
kome jednostavno bira protivnika koga je lakše s naučne strane diskreditovati (srpske autohtoniste, novoromantičare, kvazinaučnike, megalomane..)

Ko se odluči za drugu varijantu, nemam dovoljno argumenata da ga osudim, ja se nadam da je u pitanju prva varijanta, iskreno se nadam, nju biram.

Primer iz Pirivatrićevog školskog udžbenika sam naveo zbog ovog komentara, pa i onoga što je Mrkalj dopunio. Da je reč tu o bilo kakvom kukavičluku, svesnoj snishodljivosti ili čemu već, ne bi se Pirivatrić usudio ni da napiše ovako nešto u udžbeniku, koji bi potom prošao recenziju i izašao u štampu.

 

[zvaljko]

Srpski istoričari pažnju posvećuju našim paraistoričarima u promilima. Onoliko pažnje pridaju koliko čovek koji za 30 godina radnog staža komentariše sa ukućaninom koliko mu dosta smrdi neki prdež jednog jutra nekog marta.

Ako išta, problem je napravljen u tome što se fenomenom pseudoistorije gotovo niko uopšte ozbiljno ni ne bavi. To je nesumnjivo i jedan od uzroka problema, štaviše.

Ali u tim promilima djeluju prilično bjesno, ljutito, moj lični utisak. Opet i sa druge strane dolaze još i gore kvalifikacije. Možda da se proba s drugačijim pristupom

 

[zvaljko]

Primer iz Pirivatrićevog školskog udžbenika sam naveo zbog ovog komentara, pa i onoga što je Mrkalj dopunio. Da je reč tu o bilo kakvom kukavičluku, svesnoj snishodljivosti ili čemu već, ne bi se Pirivatrić usudio ni da napiše ovako nešto u udžbeniku, koji bi potom prošao recenziju i izašao u štampu.

Za snishodljivost ajd, ok, al šta briga srpske učenike kako su hrvati pokršteni, kog briga za to, ko su nam oni, jesu oni referenca izašta, jel to posao srpske istoriografije da uči djecu, što ne stavi Slovence, zašto nije naslov pokrštavanje Srba, ok, nek se u tekstu pomenu i Hrvati, ali čemu taj naslov, možda pretjerujem kad to nazivam kukavičlukom, ne znam, pomozi mi da nadjem adekvatan naziv za to

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ali u tim promilima djeluju prilično bjesno, ljutito, moj lični utisak. Opet i sa druge strane dolaze još i gore kvalifikacije. Možda da se proba s drugačijim pristupom

A šta ti je ostavilo utisak besnog ili ljutitog, konkretno? Radivoj Radić kad priča o tim stvarima, deluje baš vedro, kao i da se prilično dobro zabavlja. On čak ne želi ni nešto ozbiljnije da se pozabavi tim stvarima; npr. možda Radić nije ni 5% zagrebao te teme koliko smo mi amaterski ovde na Krstarici. Njemu je sprdanje na njihov račun vidno velika razonoda, tako da me stvarno iznenađuje na osnovu čega si stekao taj utisak.

Ono što je tačno da se definitivno mora promeniti, jeste da se je potrebna radikalna promena pristupa. Pre svega, značajno veći broj (stostruko više) naših istoričara mora biti upoznat sa problemom pseudoistorije i mora o tome da se piše. Mnogo više; da se organizuju paneli, debate, online predavanja, da se prilagode digitalizovanom 21. veku i bude znatno više gostovanja kao npr. ovo poslednje Stojkovskog. I da se i sama država uključi u to, formiranjem projekata i donekle u stilu Ruske federacije, da se osnuje i državna komisija za borbu protiv pseudonauka, gde će se nalaziti ljudi kojima bi praktično jedina dužnost bila da se bave tim problemom.

Neke naznake da je pojedinim ljudima prekipilo postoje, kao npr. ona famozna peticija od 142 potpisa, ali to je i dalje neodgovorno, amaterski (tamo ima vrlo malo imena iz srpske istoriografije) i uz nekakve totalno glupave opservacije, kao npr. da ne treba više da se preštampavaju Milojevićeva dela, što samo po sebi nema nikakvog smisla. Ali na osnovu nekih naznaka, čini mi se da se atmosfera u javnosti polako menja, makar i ovako puzećim i nespretnim koracima. Tako da, pomaka nekih ima, a nekada i uz pentranje na liticu očekuje se da ima puno saplitanja.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Za snishodljivost ajd, ok, al šta briga srpske učenike kako su hrvati pokršteni, kog briga za to, ko su nam oni, jesu oni referenca izašta, jel to posao srpske istoriografije da uči djecu, što ne stavi Slovence, zašto nije naslov pokrštavanje Srba, ok, nek se u tekstu pomenu i Hrvati, ali čemu taj naslov, možda pretjerujem kad to nazivam kukavičlukom, ne znam, pomozi mi da nadjem adekvatan naziv za to

Jedan od ključnih problema srpskih udžbenika jeste što Srbi o Hrvatima i malo šta uče. Od raspada SFRJ 1991. godine, iako se radi o najužem susedstvu i o zemlji čija je istorija vrlo tesno isprepletana sa srpskom nacionalnom istorijom, došlo je do praktičnog čišćenja Hrvata iz svih srpskih udžbenika iz istorije.

To je otišlo čak u neke neverovatne ekstreme, jerbo ako se pogleda koliko se malo o Hrvatskoj uči u srpskim udžbenicima i po nastavnom programu Srbije, Hrvatska je tretirana skoro kao neka crna rupa, između lekcija o Veneciji i Mađarskoj, koje se itekako obrađuju. Dakle, srpski đaci ne uče praktično ništa o Hrvatskoj. Koliko su tačno štetne razmere tako loše i neinformativno napisanih udžbenika, može se videti po tome što masovno po Srbiji postoji jedna kompletna iluzija o hrvatskoj istoriji. I kad čuju nešto, kao npr. ime kneza Branimira ili Stjepana Držislava, vizija prosečnog Srbina toliko je otuđena od realnosti da deluje kao da ne pripada ovoj planeti, već da je došla iz neke susedne galaksije; toliko nesvesna šta su uopšte i stavovi ozbiljne istorijske nauke i čak neke elementarne činjenice ni ne uzimaju za razmatranje; a zašto i bi ako nigde to nisu uopšte čuli, uključujući ni u osnovnoj školi? O hrvatskoj istoriji ne pišu se ni radovi u stručnim krugovima; nema nekih istoričara, čast izuzecima, koji se ozbiljno bave na način kao npr. Stojkovski o Mađarima.

Čak, činjenica da su Hrvati u srpskom nastavnom programu tretirani kao skoro pa prava pravcata crna rupa, usudio bih se i kazati, jedan su od uzroka endemskog problema usled kojeg su laici podložniji zalasku u neku mitomaniju, pa se priča i kako nikakva Hrvatska uopšte nije ni postojala čak, i svakakve još nebuloze koje nikakve veze sa istorijom nemaju.

E sad, već postoji jedan takav vrlo jasni problem, a ti bi izbacio doslovno čak i ovo malo vezano za ranohrišćansko razdoblje i misiju hristijanizacije; tj. da čak i odatle izbacimo Hrvate, da ih nema bukvalno ni nigde više? Pa jedina bi posledica bila odlazak u još veće nerazumevanje istorije...

 

[zvaljko]

A šta ti je ostavilo utisak besnog ili ljutitog, konkretno? Radivoj Radić kad priča o tim stvarima, deluje baš vedro, kao i da se prilično dobro zabavlja. On čak ne želi ni nešto ozbiljnije da se pozabavi tim stvarima; npr. možda Radić nije ni 5% zagrebao te teme koliko smo mi amaterski ovde na Krstarici. Njemu je sprdanje na njihov račun vidno velika razonoda, tako da me stvarno iznenađuje na osnovu čega si stekao taj utisak.

Ono što je tačno da se definitivno mora promeniti, jeste da se je potrebna radikalna promena pristupa. Pre svega, značajno veći broj (stostruko više) naših istoričara mora biti upoznat sa problemom pseudoistorije i mora o tome da se piše. Mnogo više; da se organizuju paneli, debate, online predavanja, da se prilagode digitalizovanom 21. veku i bude znatno više gostovanja kao npr. ovo poslednje Stojkovskog. I da se i sama država uključi u to, formiranjem projekata i donekle u stilu Ruske federacije, da se osnuje i državna komisija za borbu protiv pseudonauka, gde će se nalaziti ljudi kojima bi praktično jedina dužnost bila da se bave tim problemom.

Neke naznake da je pojedinim ljudima prekipilo postoje, kao npr. ona famozna peticija od 142 potpisa, ali to je i dalje neodgovorno, amaterski (tamo ima vrlo malo imena iz srpske istoriografije) i uz nekakve totalno glupave opservacije, kao npr. da ne treba više da se preštampavaju Milojevićeva dela, što samo po sebi nema nikakvog smisla. Ali na osnovu nekih naznaka, čini mi se da se atmosfera u javnosti polako menja, makar i ovako puzećim i nespretnim koracima. Tako da, pomaka nekih ima, a nekada i uz pentranje na liticu očekuje se da ima puno saplitanja.

Pravo da ti kažem, baš mi je sva ta priča od Stojkovskog tako djelovala, možda griješim. I Dejan Ristić kad god pomene Milojevića osjećam bijes i ljutnju. Jel Stojkovski u isti koš stavio i P.Srećkovića?
Sad ću sam sebi skočiti u usta, napraviti poredjenje s Hrvatima, kao kakva su ona referenca, ne vidim isti odnos kod njih prema D.Mandiću npr, opet možda sam pristrasan

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pravo da ti kažem, baš mi je sva ta priča od Stojkovskog tako djelovala, možda griješim. I Dejan Ristić kad god pomene Milojevića osjećam bijes i ljutnju. Jel Stojkovski u isti koš stavio i P.Srećkovića?
Sad ću sam sebi skočiti u usta, napraviti poredjenje s Hrvatima, kao kakva su ona referenca, ne vidim isti odnos kod njih prema D.Mandiću npr, opet m9žda sam pristrasan

Dejan Ristić se nikada nije bavio problemom novoromantičara. Samo je iskoristio momenat radi popularizacije svoje knjige o mitovima u srpskoj istoriji. U kojoj uzgred budi rečeno nigde uopšte ni nema novoromantičara, uopšte, tako da je to sve bio jedan prolazni marketinški trik. Pa čak i vrlo loš, jerbo se nije reklamirao proizvod. Kako je knjiga došla i prošla. Ne bih rekao da tu ima neke ljutnje, koliko (i to hladne) marketinške kalkulisanosti.

 

[zvaljko]

Jedan od ključnih problema srpskih udžbenika jeste što Srbi o Hrvatima i malo šta uče. Od raspada SFRJ 1991. godine, iako se radi o najužem susedstvu i o zemlji čija je istorija vrlo tesno isprepletana sa srpskom nacionalnom istorijom, došlo je do praktičnog čišćenja Hrvata iz svih srpskih udžbenika iz istorije.

To je otišlo čak u neke neverovatne ekstreme, jerbo ako se pogleda koliko se malo o Hrvatskoj uči u srpskim udžbenicima i po nastavnom programu Srbije, Hrvatska je tretirana skoro kao neka crna rupa, između lekcija o Veneciji i Mađarskoj, koje se itekako obrađuju. Dakle, srpski đaci ne uče praktično ništa o Hrvatskoj. Koliko su tačno štetne razmere tako loše i neinformativno napisanih udžbenika, može se videti po tome što masovno po Srbiji postoji jedna kompletna iluzija o hrvatskoj istoriji. I kad čuju nešto, kao npr. ime kneza Branimira ili Stjepana Držislava, vizija prosečnog Srbina toliko je otuđena od realnosti da deluje kao da ne pripada ovoj planeti, već da je došla iz neke susedne galaksije; toliko nesvesna šta su uopšte i stavovi ozbiljne istorijske nauke i čak neke elementarne činjenice ni ne uzimaju za razmatranje; a zašto i bi ako nigde to nisu uopšte čuli, uključujući ni u osnovnoj školi? O hrvatskoj istoriji ne pišu se ni radovi u stručnim krugovima; nema nekih istoričara, čast izuzecima, koji se ozbiljno bave na način kao npr. Stojkovski o Mađarima.

Čak, činjenica da su Hrvati u srpskom nastavnom programu tretirani kao skoro pa prava pravcata crna rupa, usudio bih se i kazati, jedan su od uzroka endemskog problema usled kojeg su laici podložniji zalasku u neku mitomaniju, pa se priča i kako nikakva Hrvatska uopšte nije ni postojala čak, i svakakve još nebuloze koje nikakve veze sa istorijom nemaju.

E sad, već postoji jedan takav vrlo jasni problem, a ti bi izbacio doslovno čak i ovo malo vezano za ranohrišćansko razdoblje i misiju hristijanizacije; tj. da čak i odatle izbacimo Hrvate, da ih nema bukvalno ni nigde više? Pa jedina bi posledica bila odlazak u još veće nerazumevanje istorije...

Ovdje si u pravu. Obavezno bih u udzbenike ubacio posebnu lekciju Istorija Hrvata sa sledećim tekstom

Djeco, Hrvati postoje. Imali su svoju državu koju su izgubili 1102 (ili koje god) kad su se stavili pod Ugarsku krunu. Nakon toga su zadržali odredjen oblik posebnosti oličen u njihovom saboru (skupštini). Nipošto ne posjećujte njihove internet portale tvrdeći da oni kao narod ne postoje jer ćete ispasti glupi. Klonite ih se.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pravo da ti kažem, baš mi je sva ta priča od Stojkovskog tako djelovala, možda griješim. I Dejan Ristić kad god pomene Milojevića osjećam bijes i ljutnju. Jel Stojkovski u isti koš stavio i P.Srećkovića?
Sad ću sam sebi skočiti u usta, napraviti poredjenje s Hrvatima, kao kakva su ona referenca, ne vidim isti odnos kod njih prema D.Mandiću npr, opet možda sam pristrasan

Pa ne znam govorimo li uopšte o istom snimku. Ja sam ga baš prekjuče pogledao i Stojkovski kaže da ih treba pustiti slobodno da vređaju na ličnoj osnovi, da ih zovu debelima, broje im stipendije, itd...i da se nikada ne treba spustiti na njihov nivo. Dakle, bio je vrlo odmeren i civilizovano.

Ako išta, srpski istoričari su preblagi i zapostavljaju fenomen pseudoistorije. To se vidi i u tom gostovanju tog čoveka iz Jordana; rekao je da je da će ta emisija biti izolovani izuzetak, jer ne želi uopšte da im pridaje pažnje niti iskazuje kao nešto iole bitno.

I uzgred, šta je uopšte i bitno kakvo je hrvatsko društvo? Je li ti go pokušavaš da kažeš da Srbija treba da svoje društvo gradi po uzoru na Hrvatsku?

Naši novoromantičari su gotovo po pravilu nekakvi rusofili. Kažem nekakvi, jerbo se većina njih iz marketinških i populističkih razloga samo izdaje za tako nešto, a u stvarnosti to uopšte nisu. Kad bi se samo ostvarila njihova želja da srpsko društvo malčice više liči na Rusiju, oni bi prvi zapalili za tako nešto. Naravno to je ogromna zemlja koja se ne može meriti sa našom, ni po kvantitetu niti kvalitetu, ali onda bi pseudoistoristoričari bili nazivani porno zvezdama, kao što je slučaj s Anatolijem Kljosovim. I verovatno bi obračun sa novoromantičarima bio značajno ozbiljniji; npr. Radovan Damjanović bi verovatno bio otpušten sa radnog mesta i dobio zabranu rada u nastavi, itd...

 

[zvaljko]

Pa ne znam govorimo li uopšte o istom snimku. Ja sam ga baš prekjuče pogledao i Stojkovski kaže da ih treba pustiti slobodno da vređaju na ličnoj osnovi, da ih zovu debelima, broje im stipendije, itd...i da se nikada ne treba spustiti na njihov nivo. Dakle, bio je vrlo odmeren i civilizovano.

Ako išta, srpski istoričari su preblagi i zapostavljaju fenomen pseudoistorije. To se vidi i u tom gostovanju tog čoveka iz Jemena; rekao je da je da će ta emisija biti izolovani izuzetak, jer ne želi uopšte da im pridaje pažnje niti iskazuje kao nešto iole bitno.

I uzgred, šta je uopšte i bitno kakvo je hrvatsko društvo?

Očigledno ne, ovo nisam odgledao.

Zaboga ne, nedaj bože, kakvo gradjenje društva po ugledu na njih.

Ajde da ti povjerujem, pristajem da sam možda neke stvari pogrešno, pristrasno shvatio glede odnose srpske nauke spram autohtonistima. Obratiću više pažnje ubuduće pa ću reagovati u skladu s budućim nalazima

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ajde da ti povjerujem, pristajem da sam možda neke stvari pogrešno, pristrasno shvatio glede odnose srpske nauke spram autohtonistima. Obratiću više pažnje ubuduće pa ću reagovati u skladu s budućim nalazima

Suština je u tome što većina ljudi ne gradi sliku na osnovu toga šta kaže zvanična nauka, već šta alternativci tvrde da kaže zvanična nauka. Dakle, iz njihove iskrivljene percepcije; prepričavanja uz podosta tendencioznosti. Oni pričaju o Radivoju Radiću, itd...i uživo učestvuju u stvaranju percepcije. A ljudi koji su u komunikaciji sa njima, zato što su dovoljni uporni i insistiraju, njima i poveruju.

Iz mog iskustva, alternativci najčešće u tom slučaju samo pričaju napamet, ili oni prate isključivo kad neko njih pomene, odnosno to je jedina dimenzija zvanične nauke koju prste. Prate onu FB grupu protiv novoromantičara, prate kad se Radić pojavi negde u medijama i jedna od retkih knjiga koje su pročitali je Radićeva Srbi pre i posle Adama. Dakle, to je sve što ih interesuje i na čemu grade svoju kompletnu sliku o zvaničnoj nauci. A nisu npr. ni otišli na veb sajt Filoz. fakulteta, instituta ili Akademije, ili među brojnim nezavisnim istraživačima, pregledali bibliografske popise da vide uopšte šta se i objavljuje.

Meni je posebno smehotresni kad se nađe neki i kaže „Dobro, ali zašto obraćaš pažnju na mene; zašto ne pišeš o Hrvatima?“ Školski primer zamene teze.

 

[Mrkalj]

Jedan od ključnih problema srpskih udžbenika jeste što Srbi o Hrvatima i malo šta uče. Od raspada SFRJ 1991. godine, iako se radi o najužem susedstvu i o zemlji čija je istorija vrlo tesno isprepletana sa srpskom nacionalnom istorijom, došlo je do praktičnog čišćenja Hrvata iz svih srpskih udžbenika iz istorije.

To je otišlo čak u neke neverovatne ekstreme, jerbo ako se pogleda koliko se malo o Hrvatskoj uči u srpskim udžbenicima i po nastavnom programu Srbije, Hrvatska je tretirana skoro kao neka crna rupa, između lekcija o Veneciji i Mađarskoj, koje se itekako obrađuju. Dakle, srpski đaci ne uče praktično ništa o Hrvatskoj. Koliko su tačno štetne razmere tako loše i neinformativno napisanih udžbenika, može se videti po tome što masovno po Srbiji postoji jedna kompletna iluzija o hrvatskoj istoriji. I kad čuju nešto, kao npr. ime kneza Branimira ili Stjepana Držislava, vizija prosečnog Srbina toliko je otuđena od realnosti da deluje kao da ne pripada ovoj planeti, već da je došla iz neke susedne galaksije; toliko nesvesna šta su uopšte i stavovi ozbiljne istorijske nauke i čak neke elementarne činjenice ni ne uzimaju za razmatranje; a zašto i bi ako nigde to nisu uopšte čuli, uključujući ni u osnovnoj školi? O hrvatskoj istoriji ne pišu se ni radovi u stručnim krugovima; nema nekih istoričara, čast izuzecima, koji se ozbiljno bave na način kao npr. Stojkovski o Mađarima.

Čak, činjenica da su Hrvati u srpskom nastavnom programu tretirani kao skoro pa prava pravcata crna rupa, usudio bih se i kazati, jedan su od uzroka endemskog problema usled kojeg su laici podložniji zalasku u neku mitomaniju, pa se priča i kako nikakva Hrvatska uopšte nije ni postojala čak, i svakakve još nebuloze koje nikakve veze sa istorijom nemaju.

E sad, već postoji jedan takav vrlo jasni problem, a ti bi izbacio doslovno čak i ovo malo vezano za ranohrišćansko razdoblje i misiju hristijanizacije; tj. da čak i odatle izbacimo Hrvate, da ih nema bukvalno ni nigde više? Pa jedina bi posledica bila odlazak u još veće nerazumevanje istorije...

Pa, izbačeno je da se kralj Tomislav krunisao na Duvanjskom polju 925. Ranije ništa drugo o srednjem veku u Hrvatskoj i nije pisalo.

Činjenica da bi trebalo uvesti lekciju o Hrvatima, ali ono što bi išlo u udžbenike ne bi Soroš dozvolio i tako - nema ništa.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pa, izbačeno je da se kralj Tomislav krunisao na Duvanjskom polju 925. Ranije ništa drugo o srednjem veku u Hrvatskoj i nije pisalo.

Ovo je verovatno opet neki tvoj pokušaj, kao, humora.

 

[Mrkalj]

Ovo je verovatno opet neki tvoj pokušaj, kao, humora.

ne

 

[Pumpaj Dinstanović]

Pa, izbačeno je da se kralj Tomislav krunisao na Duvanjskom polju 925. Ranije ništa drugo o srednjem veku u Hrvatskoj i nije pisalo.

O tome da je Tomislav krunisan na Duvanskom polju, nije pisalo. A znatno više, jeste.

Ja bukvalno ne razumem zašto ti uopšte iznosiš tvrdnje na ovom forumu, iskreno. Za sve ove godine, toliko puta si svašta izjavljivao, da nemaš bukvalno ni najmanje osnove kredibiliteta na osnovu čega bi ti bilo ko mogao verovati da donosiš proverene informacije...

 

[Pumpaj Dinstanović]

 

[Pumpaj Dinstanović]

Kod naše laičke javnosti postoji neka dosta čudna i široko rasprostranjena zabluda da se o onima prema kojima postoje nekakve antipatije, ne sme učiti odnosno da se kroz pravljenje da su irelevantni, tobož' iznosi nekakav politički stav koji bi štaviše u nečijoj ne preterano zreloj mašti trebalo da bude i društveno koristan. Pa tako ima i nekih koji bi čak i u potpunosti npr. proterali Turke iz srpskog nastavnog programa, u celosti, uprkos činjenici koliki je značaj ostavilo Osmansko carstvo u jugoistočnim krajevima Evrope.

To su budalaštine, ili preciznije rečeno kliničko rezonovanje stvari. O onima o kojima se loše misli ili čak postoji otvoreni sukob, pa upravo se oni proučavaju do najminucioznijih detalja. Potrebno je daleko više znati ko su ti neprijatelji, nego ko su ti prijatelji. Svako pametan to zna vrlo dobro; zato su i predstavnici američke ambasade pred NATO bombardovanje 1999. godine posećivali i tražili sa im se izdaju kopije svakojakih knjiga. Želeli su da istraže Srbe; srpski mentalitet, srpsku istoriju,...

To je jedini pametan i zdrav pristup, a 'ljut sam pa ću sad da se pravim da ovo pored mene uopšte nije bitno' u maniru tinejdžerskih hormona, ne znam ko je to odrastao pomislio da može biti bitno. Ima čak nekih ljudi koji lupetaju gluposti kako upoznavanje neprijatelja nužno vodi ka stvaranju bratstva i jedinstva sa njim, pa i priprema za novu Jugoslaviju i svašta nešto, pa još u starom dobrom maniru prilepe tu i Soroša i svašta još, čisto kako bi budale lakše navukli.

 

[Mrkalj]

Kod naše laičke javnosti postoji neka dosta čudna i široko rasprostranjena zabluda da se o onima prema kojima postoje nekakve antipatije, ne sme učiti odnosno da se kroz pravljenje da su irelevantni, tobož' iznosi nekakav politički stav koji bi štaviše u nečijoj ne preterano zreloj mašti trebalo da bude i društveno koristan. Pa tako ima i nekih koji bi čak i u potpunosti npr. proterali Turke iz srpskog nastavnog programa, u celosti, uprkos činjenici koliki je značaj ostavilo Osmansko carstvo u jugoistočnim krajevima Evrope.

Ne. Radi se o tome da im se 80.62% zvanične istorije ispostavilo kao laž i ljudi laici imaju apsolutno pravo da ih to više uopšte ne tangira. Neće ljudi da gube vreme i da se zamlaćuju s budalaštinama.

A kao narod i kao komšije vredno su radili na tome u poslednjih sto godina da zasluže naš prezir - pa otud i odnos prema narodu - prema svecu i tropar ili akademski rečeno - ko im šmirgla uši.

 

[Mrkalj]

O tome da je Tomislav krunisan na Duvanskom polju, nije pisalo. A znatno više, jeste.

Pogledajte prilog 1171192
Pogledajte prilog 1171193
Pogledajte prilog 1171194
Pogledajte prilog 1171195
Pogledajte prilog 1171196
Pogledajte prilog 1171197
Pogledajte prilog 1171203
Pogledajte prilog 1171199
Pogledajte prilog 1171200
Pogledajte prilog 1171204

Ja bukvalno ne razumem zašto ti uopšte iznosiš tvrdnje na ovom forumu, iskreno. Za sve ove godine, toliko puta si svašta izjavljivao, da nemaš bukvalno ni najmanje osnove kredibiliteta na osnovu čega bi ti bilo ko mogao verovati da donosiš proverene informacije...

Ja mislim da opet sprovodiš duboku hidrataciju kose, pa su ti se i misli razvodnile.

Govorim o sasvim određenom udžbeniku za osnovnu školu (čik pogodi!), a ti ovde razvlačiš srednjoškolske za društveni smer gimnazije ili tako nešto, kao da je to jedini učebnik istorije u Srbiji od 1918 do 1991.

Dobro, imaš si veselje.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Govorim o sasvim određenom udžbeniku za osnovnu školu (čik pogodi!), a ti ovde razvlačiš srednjoškolske za društveni smer gimnazije ili tako nešto, kao da je to jedini učebnik istorije u Srbiji od 1918 do 1991.

Pa i udžbenik koji sam prethodno postavio, Pirivatrićev, srednjoškolski je. I pravio opasku zvaljku.