Goran Šarić

Да Албанци католици и дан данас славе Славу опште је познато, у шта је имао прилике да се увери и аутор овог текста приликом боравка у Албанији.

Даље, видимо да Шарић старим Словенима приписује причу из Прве књиге Мојсијеве, глава 18, када су се Авраму јавила тајанствено Света Тројица у виду три Ангела, код Мавријског дуба, дошавши као три госта. Затим нуди бесмислено објашњење Крсне Славе као спој култа предака и култа гостопримства, очигледно не разумевајући суштину Славе. А суштина Крсне Славе је Литургија Погледајмо шта о овоме каже епископ Атанасије (Јевтић):

”А када славимо своју домаћу и породичну Славу, не славимо је опет сами у кући, нити само у кући, него најпре са осталим православним хршићанима у Цркви. на заједничкој светој Служби, светој Литургији, где су присутнн и сви Божји Анђели н сви Свети, и где се спомињу сви наши живи и упокојени, па тек онда и у дому своме. И опет у дому не славимо је сами, него у задрузи и заједници са својом породицом, са својим ближњима и сродницима, са суседима н пријатељима, и са сваким намерником Божјим који нам тог дана дође у дом, макар био и просјак и убожјак, поготову он. Јер је и он, као и сваки човек слика Божија и брат Христов и наш. И први хришћани су на сличан начин славили Славу као што и ми данас славимо и као што наши свети Манастири и Цркве данас славе: после завршене свете Литургије у храму сви присутни иду за једну заједничку трпезу љубави: сви се заједно са свештеником помоле Богу, уз свету водицу, свећу и тамјан, затим се благослови свето Жито и преломи и прелије вином свети Колач, и онда се помену сви наши сродници на земљи и на небу, па се онда, уз љубљење и молитвене жеље и честитања, сви заједно утеше за општом трпезом, оним што је Бог дао и домаћин спремио. А све то се чини у Славу Божју н у част Светога чији се свети спомен тога дана слави.” (11)

Али, не остаје Шарић само на пореклу Крсне Славе из Лепенског Вира. Наиме, у истом тексту он тврди да из Лепенског Вира потиче и хиндуизам: ”Овај овде покојник нам је врло важан зато што је он сахрањен у “лотос положају”. То је положај који налазимо у Индији, значи налазимо га свугда где постоји хиндуизам. А ко је донео веде и Хиндуизам у Индију? Донели су их Протословени, или како су их некада звали Аријевци, Индоевропљани, који су провалили у Индију неких 1500 година пре Христа.” За оне мање упућене, ”лотос положај” о коме Шарић говори односи се на тетраедарскку позу у којој су сахрањивани Лепенци. Наравно, објашњење везе између Крсне славе и хиндуизма је изостало. У вези са овим ћемо скренути пажњу само то да је управо Горан Шарић један од оних који се упорно труде, наводећи најразличитије разлоге, да нам докажу да сеоба Словена у 7. веку из Закарпатја на Балканско полуострво није била могућа али, као што видимо, петнаест векова пре Христа је било могуће да Срби (Словени) превале далеко дужи пут до простора данашње Индије.

Када је реч о Лепенском Виру један од најпозванијих да о њему говори је, свакако, проф. др Предраг Ристић, који је докторирао (са највећом могућом оценом за претходних 20 година) на Универзитету у Грацу 1980. године, са темом „Реконструкције преисторијске архитектуре Лепенског вира“. У књизи ”Истина Лепенског Вира” он, између осталог, каже:

”Мора се претпоставити да су преисторијски људи били сасвим различитих навика и потреба од данашњих, јер су услови живота били сасвим другачији. И данас у великим културама многих народа понашања су често дијаметрална. Неки народи уобичајено комотно седе само на столици, док су други, многобројнији, комотни уколико седе скрштених ногу на равном тлу. (…) Према томе, разни народи се понашају у традицији своје културе и према њој израђују намештај, граде куће и градове, возе левом или десном страном итд. (стр. 231) (…) Уврежило се мишљење да Лепенски Вир нема ни претходнике ни нсладнике. Такав закључак је произашао пре свега, због недефинисане и саме Лепенске културе, која наравно има и претходнике и наследнике али се њени трагови морају препознати.” (стр. 235) (…) Оно што нарочито буди машту је могућност да је на Ђердапу и после пет хиљада година, још у VI веку, било неког трага, можда и неких живих потомака Лепенаца, племена или група. Наравно, не тврдимо да то могу бити баш њихови непосредни биолошки потомци после толико миленијума, међутим извесна је могућност миленијумски наследне традиције народа који су живећи у истом простору са истим проблемима, могли да опстану вековима и миленијумима , проналазећи поново иста техничка решења-” (стр. 241) (…) Широко је прихваћена теза да је архтектура Лепенског Вира, поред своје утилитарне функције истовремено и светилиште. Као светилиште, он не може бити одвојен од литургијског чина који се у њему одиграва, као чврстог оквира који природно (контамабилно) употпуњује живот у њему, без сувишних остатака. Светилиште је, такође, део неме молитве која се не изражава речима или музиком, или чинодејствујућим људским гласом. Међутим, има основе за претпоставку онога што се чинило покретима руку и тела. Читавим својим животом свештеници врачеви повезани су са својим чином. Тако је логчно да и њихов реконструисани шатор мора чинити једну јединствену стилску целину као што и у основи наше тезе, шатор сам за себе чини, такође, једну логичну конструктивну и стилско-естетску целину.” (стр. 243) (…) Дунав који тече право, за једну праисторијску цивилизацију је опасна, неукроћена и изгубљена снага која односи сувише снажно и далеко. Такву реку праисторијски човек могао би само да посматра. Међутим, сам Лепенски Вир је веома погодно пристаниште на коме су могли да пристају и чамци, за које се пртпоставља да су их имали људи ове културе. (…) Мислим да су Лепенци, долазећи однекуд Дунавом а не копном, уочили ово истакнуто место на коме су тако лако могли да пристану.” (стр. 166)” (12)

Након што акценат ставимо на мишљење Предрага Ристића да Лепенци нису аутохтони већ да су су дошли(допловили) ”однекуд”, скренућемо пажњу и на његово мишљење о наследницима културе Лепенског Вира.

Наиме, у емисији ”Религија Лепенског Вира”(13) серијала ”Агапе” Предраг Ристић као наследнике културе Лепенског Вира наводи Пигмеје, који живе у средишњој Африци и племе Јаман са Огњене земље. Осим тога, наводи и податак да се Власи и дан данас сахрањују са штапом убоденим у пупак, правећи паралелу са положајем тела у којем су сахрањивани Лепенци, његовим односом према облику куће, њиховом сразмером, и стожером (сохом).

Професор Ристић, оред тога, наводи Влахе а не Србе, у вези са још једним обичајем:”Наиме, сачувани су троугаони знаци око огњишта. Троугли су лепенски модул простора, али у почетку нису били камени знаци троугла, већ изокренута доња вилица. То значи да је покојник чија је вилица била постављена уз огњиште, обедовао у заједништву са потомцима и учествовао у земаљском слављу. И данашњи локални Власи сачували су тај обичај. Приликом ископавања на Лепенском Виру 1968. године, имали смо част да будемо позвани на један такав испраћај у селу Бољетин. Покојник је седео обучен за столом и послуживан је исто као и сви остали.”

Међутим, Шарић се не зауставља само на Лепенском Виру већ порекло Крсне Славе протеже и на Винчанску културу: ”Огњиште је било централно мјесто сваког дома у Винчи, поред њега је био жртвеник заштитнику породице. За разлику од животиња, људи немају страх од ватре, од када се први човјек приближио неком шумском пожару, гурнуо грану у ватру и славодобитно почео махати њоме, ватра је имала сакрални значај. Једном годишње, на дан свог заштитника домаћин би славио славу и позивао госте за славску трпезу. Славен онај који слови или прича, али и који је славан, који слави славу (на санскриту саху). Римљани су од Илира преузели култ кућног заштитника Лара. Може ли се и поријекло ријечи “Илир” тумачити да је Илир онај који слави Лара? Кршћанство је искројенило славу код свих Славена осим Срба, а код Далматинаца је замјена слављењем имендана.” (14)

Наравно, ову бесмислену тврдњу Шарић оставља без објашњења. Зашто би ”хришћанство” искоренило Крсну Славу код свих православних хришћана сем Срба? Осим тога, без објашњења остаје и тврдња да је колективни (породични) празник какав је Крсна Слава, замењен индивидуалним, као што је имендан.

Аутор: Димитрије Марковић

06.03.2021

Литература:
1) https://www.telegraf.rs/vesti/jugos...kog-vira-ali-to-smeta-autosovinistickoj-eliti
2) https://www.britannica.com/topic/Lar-Roman-deities
3) Лазар Милин, Научно оправдање религије, Православни богословски факултет Универитета, Институт за теолошка истраживања, Београд 2017, стр. 299
4) Др Ћиро Трухелка, Ларизам и крсна слава, Гласник Скопског научног друштва, VII и VIII, Скопље 1930.
5) Биљана Самарџић, Стазама српског рукописног насљеђа Босне и Херцеговине, Српско просвјетно и културно друштво ”Просвјета”, Источно Сарајево 2015., стр. 95,
6) исто, стр. 74 – 88,
7) https://teodulija.net/2021/10/03/мирољуб-петровић-василије-острошки-ј/
8) Крсна слава као светосавски култ, Гласник СПЦ 1961, бр. 7-8, стр. 207.
9) Патријарх Павле, Треба ли одрастао син да у своме домаћинству слави Крсну славу?, Да нам буду јаснија нека питања наше вере – Књига II, Издавачка фондација Архиепископије београдско – карловачке Српске Православне Цркве, стр. 50
10) исто, стр. 50 – 55
11) http://www.spc.rs/sr/o_krsnoj_slavi_0
12) Пеђа Ристић, Истина Лепенског Вира, Пешић и синови, 2011.
13)
14) https://srbski.weebly.com/srbi-svi-i-svuda/vincanska-mitologija-bogovi-koje-smo-zaboravili
Чак и оно дело "Крсна слава , крсно име" даљим истраживањима чак и позивањем на Цијића и друге изводе закључак да је обичај још неолитски.
Довели су у везу са римским култом"Лара" па се онда из тога изводи као могућност име Илира.
Чини ми се да је он ово друго баш помињао одакле ми се чини да је он ово дело прочитао.
 
Kaže Šarić Sloveni imaju pomorsku terminologiju.

A gde je? Jedina reč za more koju koriste slovenski narodi je...more. Reč koja u svom korenu označavala močvarna područja. Ostrva i otoci? Kako se nazivaju? Nešto teče, struji oko njih...izvorni je naziv vrlo nedvosmisleno označavao samo rečne ade. Potom je naziv bio primenjen i na kopnene mase u velikim vodenim površinama, jasno.

Osnovna pomorska terminologija u slovenskim ne ukazuje na neko drevno prisustvo ili uopšte poznavanje mora; naprotiv, ukazuje na poreklo u rečnim i močvarnim krajevima i prilagođavanje tih termina.
Зашто је море маре на латинском?
Да ли онда важи и за латине да су дошли из мочвара?
Морали су знати за Црнно море чак и да су из Припјата.
Као друго знали су за мали пут око света да рекама стигну до Јадранског мора и да се врате.
Како су Руси напали Цариград?
Како се византијско посланство нашло са Владимром Кијевским који их је дочекао у лађи из које неје чак хтео да изађе и да удостоји Грке.
Саве заједно са перчином избријан са рубин минђушом на увету али одело му се није разликовало од осталих веслача?
 
Poslednja izmena:
Зашто је море маре на латинском?
Pa istog je porekla; praindoevropskog. I Latini su se na Apeninskog poluostrvo, zapravo preciznije rečeno proto-Latini, doselili.

Jezik Rimljana je baš odličan za proučavanje kako se adaptiraju i bogovi, koji pod uticajem spajanja sa grčkom mitologijom preuzimaju ulogu vodenih površina, npr. Može se reći da je takvo poreklo bilo i za reč mare, koja je vrlo srodna našoj reči.

Ono što je vrlo bitno, doduše, jeste da Rimljani imaju izuzetno razgranat fond reči (bez obzira na to što su veliki broj npr. pozajmljenice iz grčkog jezika) za pomorsku terminologiju. Npr. imaju bukvalno 10 reči za 'more' među nešto poznatijima: aequor, mare, pelagus, fluctus, pontus, altum, fretum, uada, salum, sal. Istorijske su okolnosti dovele do toga da 'mare' prevlada i zauzme tu prepoznatljivu ulogu kod Rimljana.

Ajkvor je domaća italska reč, primera radi. Originalno neke velike površine (i kopnene ravnice).

Kod nas je to vrlo specifično jerbo, koliko znam, imamo samo more. Dakle, reč je o vrlo siromašnom fondu.

U tom je smislu besmisleno isticati to kao argument za Albance, koji razumno dovodi u pitanje teze o njihovom ilirskom poreklu, a s druge strane ignorisati sličan slučaj po pitanju Južnih Slovena, koji u sličnim razmerama oskudevaju na polju pomorske terminologije.
 

Jezik Rimljana je baš odličan za proučavanje kako se adaptiraju i bogovi, koji pod uticajem spajanja sa grčkom mitologijom preuzimaju ulogu vodenih površina, npr. Može se reći da je takvo poreklo bilo i za reč mare, koja je vrlo srodna našoj reči.
srpski: div giant, colossus
latinski: deus god
rumunski: zeu god, deity
grčki: Ζεύς Zeus, Jove, Jupiter
grčki: θεός god, Lord, Creator

Koje je objašnjenje za rumunski oblik?
 
Pa istog je porekla; praindoevropskog. I Latini su se na Apeninskog poluostrvo, zapravo preciznije rečeno proto-Latini, doselili.

Jezik Rimljana je baš odličan za proučavanje kako se adaptiraju i bogovi, koji pod uticajem spajanja sa grčkom mitologijom preuzimaju ulogu vodenih površina, npr. Može se reći da je takvo poreklo bilo i za reč mare, koja je vrlo srodna našoj reči.

Ono što je vrlo bitno, doduše, jeste da Rimljani imaju izuzetno razgranat fond reči (bez obzira na to što su veliki broj npr. pozajmljenice iz grčkog jezika) za pomorsku terminologiju. Npr. imaju bukvalno 10 reči za 'more' među nešto poznatijima: aequor, mare, pelagus, fluctus, pontus, altum, fretum, uada, salum, sal. Istorijske su okolnosti dovele do toga da 'mare' prevlada i zauzme tu prepoznatljivu ulogu kod Rimljana.

Ajkvor je domaća italska reč, primera radi. Originalno neke velike površine (i kopnene ravnice).

Kod nas je to vrlo specifično jerbo, koliko znam, imamo samo more. Dakle, reč je o vrlo siromašnom fondu.

U tom je smislu besmisleno isticati to kao argument za Albance, koji razumno dovodi u pitanje teze o njihovom ilirskom poreklu, a s druge strane ignorisati sličan slučaj po pitanju Južnih Slovena, koji u sličnim razmerama oskudevaju na polju pomorske terminologije.
Имамо reч Пелаг не тако учестала у народном говору све једно много већи фонд речи за море и поморство од рецимо Албанаца који су од Словена узимали и равничарске појмове. Ту свака веза са Илирима престаје.
Јер чак и према тумачењу "белаша" заговорника тезе о досељавању Словени су ти који су дошли у ближу интеракцију са староседеоцима па су изградили речник за море и поморство и није сиромашн,

Острво је баше на рустком исто оство.
Језеро на руском Возеро.
Има сличних примера и код баш конзтиненталних словена.
Јер по мени један народ не ни ни требао имати више израза за море јер је море море.
Међутим то богатство "Грка и Римљана је могло настати великом мултиетничношћу.
Јер то би било слично као кад би богатсво речника гледали тако колико народ има израза за реч Бог.
Или за реч Мама Тата , отац мајка.
Колико се ја сећам давно сам читао Словени не мају сиромашан речник за море нарочито уз чињеницу да су углавном континентални народи.
Баш поредити са империјама са државама са суперфлотама и морнарицом попут Римљана и Грка баш није право поређење.
То би било као да поредимо поморски речник Картагињана и Словена.
 
Poslednja izmena:
Међутим то богатство "Грка и Римљана је могло настати великом мултиетничношћу.
Јер то би било слично као кад би богатсво речника гледали тако колико народ има израза за реч Бог.
Или за реч Мама Тата , отац мајка.
Колико се ја сећам давно сам читао Словени не мају сиромашан речник за море нарочито уз чињеницу да су углавном континентални народи.
Баш поредити са империјама са државама са суперфлотама и морнарицом попут Римљана и Грка баш није право поређење.
То би било као да поредимо поморски речник Картагињана и Словена.
:okok:👋
 
Sve su to očigledno srodne reči.
Ikonomu:
U ovoj [studiji], slovenski i ruski izrazi i reči dati su uporedo sa grčkima koje slično zvuče, a čine ih uglavnom staro-eolske reči. Pišemo grčke reči uporedo sa slovenskim i ruskim, da bismo mogli jasno pokazati sličnosti između tih jezika. Stavljamo eolske izraze zajedno sa odgovarajućim izrazima atičkog i koine (književnog) dijalekta.


[potom Ikonomu dodaje citat Platonovog dijaloga "Kratil", gde Sokrat, Kratil i Ermogen raspravljaju o tačnom značenju i nazivima imenica],


"Što se naziva gradova tiče, njihovi nazivi su isti za sve Grke i strance".
Među imenicama koje se koriste u mnogobrojnim grčkim dijalektima, eolske imenice su bliže slovenskima. Što se tiče tvorbe reči [redosledu fonema], podsetićemo čitaoca da "svaki jezik ima svoje vlastite osobine". Osobina Slovena je grub zvuk slova [fonema] koja ne zvuče kao grčka.


Platon:

FmIWmJ5.jpg



Y7K7wYR.jpg
 
Горан Шарић, историчар и католички теолог из Ријеке, данас се за само неколико минута суочио са глобалном цензуром. Другачије мишљење не праштају они који дају оквире и наратив, па је објективан текст Шарића уклоњен само неколико минута пошто га је објавио на друштвеним мрежама.

Запад осудио Ратка Младића, а тко ће осудити Запад?

Еуропска Унија као конгломерат зла, издаје, перверзије и криминала, сад може "одахнути". Или... можда је тек добила проблем? Што значи осуђујућа пресуда бившем војном вођи Срба у Босни и Херцеговини? Значи ли то напредак правде и истине за било кога, или само напредак ЕУ епштајновске клике у обмањивању јавности и продору снага мрака - на исток? Погледајте наслове медија у Хрватској. Погледајте чиме обмањују и заглупљују и онако заглупљене масе... Наслови попут: "Тајни рат Готовине и Младића: Србија је спремала паклени план уочи Олује"?! Је ли њима јасно да проблем Хрвата нису Срби него економска окупација од стране Запада и духовна дегенерација! Је ли њима јасно да Хрватице (као ни Српкиње) не рађају дјецу и да ће овим темпом негативног наталитета за 50 година нестати и Хрватска и Србија?!

И најважније, тко ће и кад осудити ЕУ тајне и јавне лидере и политичке силе које су изазвале РАТ У БИВШОЈ ЈУГОСЛАВИЈИ? Који ће то суд изрећи осуђујућу пресуду ватиканским, њемачким, америчким и британским центрима моћи који су потакнули и распламсавали рат на цијелом простору Балкана? Или осуда Младића (који је само обични војник који се борио за интересе своје нације, као што су се борили и остали национални лидери и генерали из БиХ и бивше Југославије) само покушај пилатовског прања руку, кроз форму Хашког суда? И да они глуме "правду", они, који су далеко више криви од Ратка Младића! Они који врше и намећу терор злочиначке демонкрације на цијелом простору бивше државе? Терор перверзије, терор политике прогањања паметних и ушуткивања способних. Терор наметања њихових "вриједности" (па је по новом у Србији жена ватрогасац ватрогаскиња, а мајка која дијете удари по гузи може завршити у затвору).

Ови догађаји (сулудо рушење православне цркве, малтретирање са "нон паперима о Косову, стотине година робије за Србе у Хагу...) захуктавају политичка збивања у Србији! Србима постаје јасно да Србија за Запад никад неће бити довољно мала да не би била велика! Србима постаје јасно да је петог октобра извршен државни удар. И да су те власти биле издајничке! Отворено издајничке! То није била сурадња с ЕУ, то је било лизање дупета онима који су на Србију бацили 25 тисућа тона бомби и 600 килограма осиромашеног урана, који је за 30% подигао појаву рака, леукемије итд. у Србији! А многи људи у Београду сад примјећују и на себи, чудне промјене...

Сад није више питање пресуде Младићу, она ће само Србе освијестити да више никад не дозволе да им на власт дођу "тадићи", "маринике", "коштунице"... односно они који су изручивали српске генерале - у руке онима који су дугих 77 дана и ноћи окрутно БОМБАРДИРАЛИ Србију и убили и осакатили на тисуће грађана, међу њима и пуно дјеце! Порушили државу и отровали је кемикалијама и осиромашеним ураном! Тим разбојницима они су испоручивали своје генерале, чак и предсједника! Дакле ратним злочинцима НАТО злочиначког савеза!

Која би држава изручила свог предсједника странцима? И онда се Чеда Јовановић чуди ако му неки пролазник добаци увреду? У другој држави био би на доживотној робији.

Ја знам да су Срби народ који дуго трпи, шути, па и спава. Али Запад не зна да је опасно пробудити Србе!

ЕУ тама се шири на исток. Тј. покушава се ширити, покушај је то стварања простора Таме од Лондона до Црног мора! За стварање позиција за будући напад на Русију! У том смислу, Србија је била - препрека, Србија је и даље препрека, без обзира на слуганство српских тзв. елита!

Срби почињу схваћати да у ЕУ не теку мед и млијеко. Једино што сваки не-германски, не-романски мали народ може очекивати у ЕУ је - ропство и терор! Док је Србији ОТЕТО 17% државног територија (српска покрајина Косово), невладине организације, Костић и поједини академици и професори са Филозофског факултета у Београду се ломе да увјере Србе како је њихова једина свјетла будућност у ЕУ гдје Србију нитко ни не зове. Интересантно је како човјек постане ђавао кад изгуби карактер! Како су спремни на свако понижења, као наркоман за грам дроге кад је у кризи...

Ова данашња Србија није Србија жутих, Коштунице и Тадића, колико год се Запад преко својих медија - Н1, НоваС и Данас труди зомбирати народ. Данас Срби схваћају оно што је Александар Дугин најавио још прије петнаестак година - Србија може промијенити ток повијести!



Captureh.PNG
 
Ono što je vrlo bitno, doduše, jeste da Rimljani imaju izuzetno razgranat fond reči (bez obzira na to što su veliki broj npr. pozajmljenice iz grčkog jezika) za pomorsku terminologiju. Npr. imaju bukvalno 10 reči za 'more' među nešto poznatijima: aequor, mare, pelagus, fluctus, pontus, altum, fretum, uada, salum, sal. Istorijske su okolnosti dovele do toga da 'mare' prevlada i zauzme tu prepoznatljivu ulogu kod Rimljana.

Ajkvor je domaća italska reč, primera radi. Originalno neke velike površine (i kopnene ravnice).
Nije to 10 reči za more neko 10 tumačenja značenja u ko zna kom kontekstu ko zna kojih tragova i jezika. nisi primetio ovo uada. Može link na izvore?
 
Poslednja izmena:

Back
Top