Goran Gorki - pesnik i romantik

[Branko Lori]

 

[Tea]

 

[Tea]

 

[Tea]

Možda,
dok se pravim ozbiljan,
zamišljen u ovoj noći,
Možda sam ja,
samo nevešti svirač,
na ovoj maloj violini,
Možda,
i ne znam note,
i gudalo,
nežno da držim,
Možda,
dok izigravam,
strašilo na mesečini,
i moja senka,
smešno izgleda...

Možda,
dok se pravim ozbiljan,
zamišljen u ovoj noći,
dok mi violina,
žulja bradu i vrat,
Pokušavam da stignem,
do tvojih zvezda,
Sa ovom ružom,
što mi iz dzepa viri,
da ti je konačno
Poklonim,

A možda sam,
samo hteo,
Da te volim...

...gorki...

 

[Tea]

Da li znaš,
da moja sećanja ,
počinju od kada ,
sam tebe upoznao,
od kada sam prve,
tvoje reči čuo,
tvoj lik u misli urezao,
tvoj pogled,
dobro zapamtio,
i tvoje usne,
po prvi put poljubio...

Da li znaš,
da se ne sećam,
ničega pre toga,
jer mi to ništa,
i nije važno...

Moja sećanja,
počinju...
od kada sam tebe ,
upoznao...

...gorki..

 

[Tea]

NEKA MI NE UZMU ZA ZLO

Neka mi ne uzmu za zlo,
što sam svoju zamišljenu zvezdu
na njihovo nebo stavio,
da bi i meni nešto sijalo,
Što sam u suprotnom smeru
čivije okretao,
ne bi li moja tambura
raštimovana bila,
I što sam pevao mumlajući,
nemo ,zatvorenih usta,
svaku drugu reč...

Oni to i ovako
ne bi razumeli...
Da sam u žalosti...
svirač bez nota,
pevač bez glasa,
Moja golubica je odletela,
i žice mi pokidala...

Neka mi ne uzmu za zlo,
što sam svu noć
kroz prozor gledao,
Kao stari dud,
pored puta, usamljen,
granama, pogledom,
razgrtao povečerje,
Tražeći daleku zvezdu,
ordenje za svoje oči,
I što je bandi cigana
jedan noćas falio...

Neka mi ne uzmu za zlo,
što večeras pesma ne teče,
na mojoj vodenici
točak se slomio,
reka presušila,
misli nesamlevene,
Ruke još drhte,
jer sam u žalosti...
Još nema moje zvezde...

Neka mi ne uzmu za zlo,
što sam izgubljen...

...Goran gorki...

 

[RužicaRužaRuška]

AKO POŽELIŠ

(¯`✿´¯) (¯`✿´¯)
.`•.¸(¯`✿´¯)¸.•❀
¸.☆¸.✿¸¸.•´ ¸.•´.✿

Ako ikada poželiš,
ponovo da me vidiš,
da me susretneš,
kao slučajno,
Pogledaj se u ogledalo,
Vidiš li te lepe oči,
Ja stanujem u njima...

Ako poželiš,
da me dodirneš,
stavi ruke na grudi,
Nežno me pomiluj,
po licu pomazi,
Ja sam TU,
U tvome srcu,
u tvojim grudima...

Ako poželiš,
miris moj da osetiš,
stavi ruke,
šake , prste,
pred lice,
tu sam bio stalno,
Miris moj,
pod kožu ti se uvukao,
i zauvek ostao...
A ako poželiš,
da me zaboraviš,
nećeš moći...

Ne,
ne možeš,
me zaboraviti,
izbrisati iz sećanja,
Jer jedno drugom,
smo puno značili,
ne možeš me
iz snova izbrisati,
Jer JA sam
tvoj SAN...

...gorki...

 

[Branko Lori]

"Ne vraćaj se nikad onom kog si volela
da vratiš knjigu, u prolazu si,
da pitaš nešto u vezi onoga,
mada to više nije toliko bitno,
da primetiš da se promenio,
da kažeš da ti je dobro,
da ćutiš,
da pitaš zašto ćuti,
da kažeš da ti je žao zbog onoga,
da loše glumiš dobro raspoloženje,
da pitaš ono što ne bi smela da pitaš,
da kažeš da ćeš biti srećna kad on bude srećan,
da pitaš da li mu nešto treba...
Nemoj da objašnjavam
zašto ne smeš da se vraćaš onom kog si volela,
to se jednostavno ne radi,
ako ga još uvek voliš..."

Goran Tadić

 

[Tea]

OPROSTI MI,
MOJA ČEŽNJO


Oprosti mi
moja čežnjo,
na uzdahu,
što ga sa šapatom,
izgubi,
u novom danu,
dok se krišom uvlači
u jednu staru,
neotkrivenu tajnu...

Na suzi,
izdajici,
iz moga oka,
što smelo otkriva tugu,
dok vešto okiva
sakriveni osmeh,
Tvoje ime,
uštinuto među usnama...

Oprosti mi
moja čežnjo,
na sećanju,
oživelom ovih godina,
Na seti,
svake noći,
u isti sat,
i hiljadu zagrljaja,
praznog perjanog jastuka,
dok dan se budi...

Oprosti mi
moja čežnjo...
Što te ne zaboravih...

...gorki...

 

[Tea]

 

[Tea]

Ne znaš ti,
kako je
u prazno govoriti,
Priču zidovima pričati,
paučinu samoćom skidati,
očima tražiti daleki poraz...
I po hiljaditi put
isto pismo čitati,
iste reči
u mislima ponavljati,
Osećati te...
a tebe nema....

Ne znaš ti,
koliki je bol satkan,
u toj jednoj reči,
poslednjoj u nizu,
onoj tako prostoj,
običnoj,
umesto potpisa,
Zbogom...
i onoj polovini
pocepane slike,
ispred mene,
Samo ja,
bez tebe,
i tvoja ruka
u zagrljaju,
oko mene,
iz nekih,
srećnijih vremena...

Ne znaš,
a tebe nema,
da saznaš...
...gorki...