Koristite zastareli pregledač. Možda neće pravilno prikazivati ove ili druge veb strane. Trebalo bi da ga nadogradite ili koristite alternativni pregledač.
Да, без обзира на нагињање идеолошкој оријентацији којој нагињу, нико није заступао искључиво мишљење, чак је и Војо ма колико то дјеловало невјеровастно, тежио објективнијој перцепцији. Истицао би и Слобине греше и добре потезе. Наравно, нагласио је Слобино (по његовим ријечима јуначко) понашање током борбе против хашке машинерије лажи.
Osoba koja je prodala Srbe iz Sarajeva, koji su dobijen rat morali da predaju i koja je kriva za egzodus 250.000 Srba iz Sarajeva i okoline, plus nekoliko desetina hiljada pobijenih i raseljenih.
Dobijen rat im je predao u Dejtonu i naterao Srbe u beg, gde su desetine hiljada ostavili živote da se to ne bi desilo.
Da ikako može da mu se prekopa grob, to bi valjalo uraditi.
Данас је још једна тужна годишњица која посредно има везе са Милошевићем јер је једним потезом пера учинио неправду Србима у ратном српском Сарајеву и свој жртви који су ови поднијели у одбрани својих најмилијих и Српске. На данашњи дан (текст на то тужно подсјећање овдје) 11. марта 1995. године, снајперски хици упућени од стране ниткова у тзв АБиХ прекинули су дјетињство десетогодишњој Милици Лаловићи деветогодишњој Наташи Учур
Сјећање на Милицу и Наташу чије дјетињство прекиде снајперски хитац 1995. године
У ова данашња времена свједоци смо, нажалост, тужних призора страдања недужног народа, нарочито дјеце, у ратом захваћеним подручјима свијета.
Прије неколико година интернет и друштвене мреже преплавиле су слике убијеног Сиријског дјечака, како непомично лежи на обали мора. Жртва је утапања, али је жртва немилосрдног рата који је бјеснио на Блиском Истоку. И баш он, трогодишњи Ајлан, постао је симбол страдања и ратног ужаса.
Колико само недужне дјеце страда због крвавих политика немилосрдних свјетских моћника, колико само малих недужних створења је изгубило живот у ратној машинерији.
Нажалост, примјера је много.
Листајући странице наше историје, која је нажалост пуна крви и сукоба, застанимо, бар на тренутак из пијетета ка жртвама, на деведесетим годинама.
Босна и Херцеговина. Деведесете године. Ратни сукоби. Скоро па да није било дана, тих црних деведесетих, кад смрт није била главна вијест. Гинуло се на све стране. Задах смрти осјећао се на сваком кораку. Смрт као да је постала свакодневница. Као да је и Босна постала мали Витлејем, као да се и ту неки нови Ирод издигао па не мари за страдањем дјеце.
Немамо срца одвојити нити једно дијете чији се живот насилно угасио, одвојити, нити га посматрати другачије сем кроз Витлејемску дјецу. Ни једно дијете убијено током ратних сукоба у Босни и Херцеговини није криво за бездушну политику домаћих и свјетских властодржаца. Свако од њих, без обзира како се звало и чије име носило, само је дијете. Много је мучних примјера страдања дјеце у протеклом рату. Свака од тих грозних прича отима тежак уздах из груди. Тешко је издвојити појединачан примјер. Бог нека опрости, гријех је и појединачно говорити о страдању невине дјеце.
Један у низу ужасних сцена страдања дјеце десио се на самом крају ратних сукоба у БиХ.
Зла судбина застаде на 1995. години.
Једанаестог марта 1995. године, негдје око 15:00 часова, снајперски хитац прекинуо је дјетињство десетогодишњој Милици и деветогодишњој Наташи. Не слутећи да их зло око гледа кроз снајперску оптику, безазлено и безбрижно Милица и Наташа, као најбоље другарице, дјечијом игром пркосиле су суморној ратној свакодневници. Дјевојчице, безазлена дјеца, напрасно су постала легитиман војни циљ. Из непосредне близине, према изјавам очевидаца и свједока страдања, снајпериста је погодио Милицу и Наташу са зграде „Лориса“. Није им било помоћи. Упркос брзој интервенцији љекара њихова малена, чиста, слабашна срца нису могла да издрже удар смртоносног олова. Издахнуле су на плочнику трга који данас, бесрамно, носи назив „Трг хероја“. Иако се добро зна ко је био безумник који је притиснуо обарач и усмртио два недужна живота, правда, бар ова овоземаљска, га ни до дана данашњих није стигла.
Милица Лаловић и Наташа Учур јесу српска дјеца, али су симбол страдања сваког дјетета у протеклом рату, без обзира на националност. Како имати срце па казати ово пострадало дијете је Српско ово је Бошњачко ово…сва дјеца су наша. Свако пострадало дијете опомена је сваком оном безумнику који је био зачетник зла и сукоба. Сва пострадала дјеца су мученици. Њихова огромна жртва обавеза је свима нама да се окренемо једни око других, да се запитамо коме и чему су потребни сукоби.
Милица и Наташа данас једна до друге почивају. Њихови надгробни споменици, и споменици многе страдале наше (наше=свих нас, без обзира на нацију) дјеце, али и споменик убијеној дјеци Сарајева и сваки споменик и свака хумка дјетета широм свијета, свједок су тешких и ужасних времена, али морају да буду опомена да се више никада и никоме слично зло не понови.
Не слутећи да их зло око гледа кроз снајперску оптику, безазлено и безбрижно Милица и Наташа, као најбоље другарице, дјечијом игром пркосиле су тог дана суморној ратној свакодневници. Дјевојчице, безазлена дјеца, напрасно су постала легитиман војни циљ. Име ниткова, припадника тзв АБиХ који је упутио хице са зграде "Лориса“ је познато јер се хвалио сам својим злочињењем. Наравно да та хуља која је прекунула живот малих анђела никад није одговарала за своје злодјело, у овој дејтонској долини плача коју неки Босном зову нема правде за српске страдалнике и страдалнице. Да буде бесрамније, плочник на којем су усмрћене и издахнуле дјевојчице носи данас назив "Трг хероја“ што нам казује о нељудскости и бестидности оних који у тој касаби данас доносе одлуке. Pogledajte prilog 1512739
da li je moguce da se zna ime snajperiste i da taj seta slobodno?zasto tuzilqstvo bilo bosne bilo RS ne podignu slucaj? Ili zasto porodica privatnom tuzbom ne ide za njim i njegovim pretpostavljenim
da li je moguce da se zna ime snajperiste i da taj seta slobodno?zasto tuzilqstvo bilo bosne bilo RS ne podignu slucaj? Ili zasto porodica privatnom tuzbom ne ide za njim i njegovim pretpostavljenim
Тужилаштво Српске нема надлежности издати наредбе за спровођење истражних радњи на простору фед.БиХ. Може доставити допис надлежним институцијама у фед,БиХ, што је вјерујем учињено више пута. И то је све што може.
Име снајперисте и крвника ових малих анђела се зна, није нека тајна. Ииако такви злотвори не заслужују ни име да се помене, у питању је Сејо Пискић, год. 56, тадашњи припадник 101.бригаде тзв АБиХ који је пуцао са зграде "Лориса". Како се хвалио ових злочињењем (на основу пчега се и зна да је он убица) једном је био ухапшен но никад није процесуиран.
Касније му се губи траг, постоје основане сумње да су му муслиманске власти у постратном периоду издале лажне документе како би одселио у Аустралију и избјегао процесуирање због овог злочина.
Историја већ постоји. Сети се хуманитарних организација које су на Тргу републике људима бацали хлеб, а људи се тукли око коре хлеба.
Пензије су биле килограм шаргарепе, а после референдума "не желимо страни утицај", дошло је до краха државе.
Млади људи изгинуше због Слобе. Деца такорећи.
Преживели умиру у немаштини, држави је до њих стало као до лањског снега.
To je Teta Dana bacala leba jedan dan da pomogne američku geopolitiku
Čak su Ameri bili u čudu da su svi stali na Slobinu stranu kada je počelo bombardovanje na brzaka bez povelje UN-a, ženevske konvencije, stojkovog veta...
To je Teta Dana bacala leba jedan dan da pomogne američku geopolitiku
Čak su Ameri bili u čudu da su svi stali na Slobinu stranu kada je počelo bombardovanje na brzaka bez povelje UN-a, ženevske konvencije, stojkovog veta...
Значи сећаш се. Спона бацала хлеб а људи се тукли. У власти Вук Драшковић (мада кратко, један елоквентан и надасве образован. Енглески му је посебно префињен и вежбао је дуго пре него је постао министар).
Вучић добија већ чувени стан 1999 и наравно спасава из зграде РТС-а кога је већ спасао, а остали гину. Ето то је тај продукт Милошевићеве власти.
Диловање хероина за рачун државе, изношење пара у џаковима и муљавина са банкама на Кипру.
На данашњи дан (Годишњица смрти Слободана Милошевића) 11.марта 2006.године у затворској ћелији Хашког казамата убијен је Слободан Милошевић, бивши предсједник Србије и СРЈ
Годишњица смрти Слободана Милошевића
Слободан Милошевић, бивши председник Србије и Савезне републике Југославије, умро је на данашњи дан пре осамнаест година, 11. марта 2006. Милошевић је био централна личност српске политике деведесетих година 20. века. По образовању правник, након дугогодишње каријере у привреди, поступно, током 80-их доспео је у врх политике тадашње Србије и Југославије. Упамћен је по промени уставног положаја аутономних покрајина унутар Србије. Налазио се на челу Србије и СРЈ у тешким околностима распада Југославије и ратова који су распад пратили.
Милошевић је рођен 20. августа 1941. у Пожаревцу, где је завршио гимназију. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 1964. године. Од гимназијских дана, када је примљен у Савез комуниста, бавио се политиком, чему је изгледа помогло породично наслеђе као и емотивна веза из средњошколских дана, потом брак, са Мирјаном Марковић. По окончању студија радио је у кабинету градоначелника Београда, руководио је службом
Тада упознаје Ивана Стамболића. Из „Техногаса” 1978. прелази на руководећу позицију у „Беобанци”. Извесно време, био је представник банке у САД, у Њујорку. Године 1983. постаје члан Председништва ЦК Савеза комуниста Србије. Наредне 1984. доспева на позицију руководиоца Градског комитета Савеза комуниста Београда, преноси Танјуг.
Све време је уживао пресудну подршку Ивана Стамболића, и углавном је пратио његове кораке на јавним позицијама. На чело СК Србије долази у пролеће 1986. управо Стамболићевим залагањем, чему су се противили бројни стари, искусни, партијски кадрови. Септембра наредне 1987. на Осмој седници ЦК СКС, догађа се својеврсни пуч у врху српске партије.
Стилом и методама који су умногоме били изненађујући Милошевић тада концентрише сву моћ на нивоу Србије, у својим рукама, док је Иван Стамболић развлашћен. Јавности је тада представљено да Иван Стамболић оклева на тему решења проблема на простору Косова и Метохије, док је Милошевић заговарао одлучна решења.
Преврату унутар партије претходио је боравак Милошевића на Косову 24. априла 1987. када започиње његова шира популарност након иступа на митингу локалних Срба у Косову Пољу. Окупљања незадовољних косовских Срба пратила су потом више политичких акција Слободана Милошевића, како у Београду, тако у Новом Саду, Црној Гори. Маја 1989. изабран је за председника Председништва СР Србије.
Иако је Милошевић упамћен по промени уставног положаја покрајина унутар Србије, што је увек истицано, највећи део тог посла обавио је заправо претходно Иван Стамболић, тихо, без помпе. На првим директним изборима, децембра 1990, Слободан Милошевић је изабран за председника Србије. Оснивачки конгрес Социјалистичке партије Србије, 27. јула исте године, донео му је звање првог председника те странке образоване спајањем дотадашњег Савеза комуниста Србије и Социјалистичког савеза радног народа Србије. На челу СПС налазио се до смрти.
На превременим изборима, децембра 1992. поново је изабран за председника Србије, а од 1997. до октобра 2000. године био је председник Савезне Републике Југославије.
Милошевић је предводио делегацију у којој су се налазила по три члана из СРЈ и Републике Српске током мировних преговора у Дејтону (САД), новембра 1995. године, након којих је децембра 1995. потписао Дејтонски споразум, којим је коначно успостављен мир у БиХ. Пошто је крајем септембра 2000. кандидат Демократске опозиције Србије Војислав Коштуница, на изборима за председника СРЈ, задобио битну предност, најава другог изборног круга изазвала је масовни бунт и преврат 5. октобра 2000, чиме је Милошевић развлашћен.
Претходно, Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу објавио је 27. маја 1999. године, током НАТО агресије на Србију (односно СРЈ) оптужницу против Милошевића. Ухапшен је 1. априла 2001. а изручен Хашком трибуналу 28. јуна исте године. Умро је у ћелији затвора Хашког трибунал, Шевенинген, где се налазио од јуна 2001, званично од инфаркта.
Слободан Милошевић је у тим за наш народ тешким временима имао важну улогу, доносио је одлуке, некад исправне, некад погрешне, правио је и грешке, огрешио се о многе, свакако Србе пречане. За читавог свог политичког дјеловања бјеше у раскораку, између југослованства и српства, између реафирмације једне идеологије која је доживјела историјски пораз или окретања родољубљу, а то бјеше вријеме које није допуштало такве недоумице, сурово вријеме великих промјена гдје су околности и новонастала "реалност" одредили процесе.
Тек када су га продане душе 28.06.2001.године испоручиле Хашкој инквизицији, када се све срушило у шта је вјеровао, разбистрила се слика, схватио је своје заблуде, зато његова борба у том монтираном процесу против једног народа заслужује поштовање. Добро се тукао са хашком машинеријом лажи, процес се претварао у фјаско за вјелосвјетску олош, зато су приступили плану Б. Убили су га у Хашком казамату 11.марта 2006.године.
Само седам дана прије тога у процесу против Милана Мартића свједочио је Милан Бабић гдје је прочитао изнуђено и од стране хашких битанги написано гротескно признање (овдје). Наравно, а како случајнио не би некад проговорио да је у питању лажно и под пријетњама очигледно изнуђено признање, већ наредног дана 5.марта 2006.године у ћелији Хашког казамата убијен је Милан Бабић. Само након шест дан и Слободан Милошевић, све како би "затворили" процесе који су пошли непланираним смјером. Препознатљив рукопис хуља.
Mason visokog ranga, lično upoznao neke od najvažnijih potrčkala Glavnih Gazda (Rotšilda, Rokfelera).
Obavio u potpunosti posao zbog koga je postavljen (potpuno razyebao srpske zemlje zapadno od Drine, vodio programiran rat za Kosovo).
Da li je zaista bio ubijen u Hagu ili ne - ja mu telo nisam video.
Jedan od najgorih izdajnika medju Srbima, sem ukoliko Vučić ne ostane do kraja svog predsedničkog mandata, pa mu napravi konkurenciju.
Britansko izdajničko Masonsko gov.no.
sada su oni toliko razvili svoj uticaj imaju svoje medije svoje sudije biraju ambasadore zapošljavaju starlete igraju se vruće-hladno jednostavno devedesete su zaista bile vreme zla kada se stvorila tajkunizacija i nova elita politička preko rata i udne koja i dan danas vlada i određuje javno mnjenje jednostavno se igraju zaluđivanjem građana jer im je to u interesu samo tako mogu da budu na vlasti na medijima jedan dan pričaju kako je zapad dobar drugi dan rusija treći dan kina pa su svi loši jednostavno klasično zaluđivanje da se ljudima ogadi sve jer se to svesno radi..to je jednostavno toliko teško iskoreniti da ikad su bile one promene navodne 5 oktobra oni se samo primire presvuku pređu na stranu pobednika i čekaju svoj trenutak preko udbe da opet jašu na tim talasima
Значи сећаш се. Спона бацала хлеб а људи се тукли. У власти Вук Драшковић (мада кратко, један елоквентан и надасве образован. Енглески му је посебно префињен и вежбао је дуго пре него је постао министар).
Вучић добија већ чувени стан 1999 и наравно спасава из зграде РТС-а кога је већ спасао, а остали гину. Ето то је тај продукт Милошевићеве власти.
Диловање хероина за рачун државе, изношење пара у џаковима и муљавина са банкама на Кипру.
На данашњи дан (Годишњица смрти Слободана Милошевића) 11.марта 2006.године у затворској ћелији Хашког казамата убијен је Слободан Милошевић, бивши предсједник Србије и СРЈ
Годишњица смрти Слободана Милошевића
Слободан Милошевић, бивши председник Србије и Савезне републике Југославије, умро је на данашњи дан пре осамнаест година, 11. марта 2006. Милошевић је био централна личност српске политике деведесетих година 20. века. По образовању правник, након дугогодишње каријере у привреди, поступно, током 80-их доспео је у врх политике тадашње Србије и Југославије. Упамћен је по промени уставног положаја аутономних покрајина унутар Србије. Налазио се на челу Србије и СРЈ у тешким околностима распада Југославије и ратова који су распад пратили.
Милошевић је рођен 20. августа 1941. у Пожаревцу, где је завршио гимназију. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 1964. године. Од гимназијских дана, када је примљен у Савез комуниста, бавио се политиком, чему је изгледа помогло породично наслеђе као и емотивна веза из средњошколских дана, потом брак, са Мирјаном Марковић. По окончању студија радио је у кабинету градоначелника Београда, руководио је службом
Тада упознаје Ивана Стамболића. Из „Техногаса” 1978. прелази на руководећу позицију у „Беобанци”. Извесно време, био је представник банке у САД, у Њујорку. Године 1983. постаје члан Председништва ЦК Савеза комуниста Србије. Наредне 1984. доспева на позицију руководиоца Градског комитета Савеза комуниста Београда, преноси Танјуг.
Све време је уживао пресудну подршку Ивана Стамболића, и углавном је пратио његове кораке на јавним позицијама. На чело СК Србије долази у пролеће 1986. управо Стамболићевим залагањем, чему су се противили бројни стари, искусни, партијски кадрови. Септембра наредне 1987. на Осмој седници ЦК СКС, догађа се својеврсни пуч у врху српске партије.
Стилом и методама који су умногоме били изненађујући Милошевић тада концентрише сву моћ на нивоу Србије, у својим рукама, док је Иван Стамболић развлашћен. Јавности је тада представљено да Иван Стамболић оклева на тему решења проблема на простору Косова и Метохије, док је Милошевић заговарао одлучна решења.
Преврату унутар партије претходио је боравак Милошевића на Косову 24. априла 1987. када започиње његова шира популарност након иступа на митингу локалних Срба у Косову Пољу. Окупљања незадовољних косовских Срба пратила су потом више политичких акција Слободана Милошевића, како у Београду, тако у Новом Саду, Црној Гори. Маја 1989. изабран је за председника Председништва СР Србије.
Иако је Милошевић упамћен по промени уставног положаја покрајина унутар Србије, што је увек истицано, највећи део тог посла обавио је заправо претходно Иван Стамболић, тихо, без помпе. На првим директним изборима, децембра 1990, Слободан Милошевић је изабран за председника Србије. Оснивачки конгрес Социјалистичке партије Србије, 27. јула исте године, донео му је звање првог председника те странке образоване спајањем дотадашњег Савеза комуниста Србије и Социјалистичког савеза радног народа Србије. На челу СПС налазио се до смрти.
На превременим изборима, децембра 1992. поново је изабран за председника Србије, а од 1997. до октобра 2000. године био је председник Савезне Републике Југославије.
Милошевић је предводио делегацију у којој су се налазила по три члана из СРЈ и Републике Српске током мировних преговора у Дејтону (САД), новембра 1995. године, након којих је децембра 1995. потписао Дејтонски споразум, којим је коначно успостављен мир у БиХ. Пошто је крајем септембра 2000. кандидат Демократске опозиције Србије Војислав Коштуница, на изборима за председника СРЈ, задобио битну предност, најава другог изборног круга изазвала је масовни бунт и преврат 5. октобра 2000, чиме је Милошевић развлашћен.
Претходно, Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу објавио је 27. маја 1999. године, током НАТО агресије на Србију (односно СРЈ) оптужницу против Милошевића. Ухапшен је 1. априла 2001. а изручен Хашком трибуналу 28. јуна исте године. Умро је у ћелији затвора Хашког трибунал, Шевенинген, где се налазио од јуна 2001, званично од инфаркта.
Слободан Милошевић је у тим за наш народ тешким временима имао важну улогу, доносио је одлуке, некад исправне, некад погрешне, правио је и грешке, огрешио се о многе, свакако Србе пречане. За читавог свог политичког дјеловања бјеше у раскораку, између југослованства и српства, између реафирмације једне идеологије која је доживјела историјски пораз или окретања родољубљу, а то бјеше вријеме које није допуштало такве недоумице, сурово вријеме великих промјена гдје су околности и новонастала "реалност" одредили процесе.
Тек када су га продане душе 28.06.2001.године испоручиле Хашкој инквизицији, када се све срушило у шта је вјеровао, разбистрила се слика, схватио је своје заблуде, зато његова борба у том монтираном процесу против једног народа заслужује поштовање. Добро се тукао са хашком машинеријом лажи, процес се претварао у фјаско за вјелосвјетску олош, зато су приступили плану Б. Убили су га у Хашком казамату 11.марта 2006.године.
Само седам дана прије тога у процесу против Милана Мартића свједочио је Милан Бабић гдје је прочитао изнуђено и од стране хашких битанги написано гротескно признање (овдје). Наравно, а како случајнио не би некад проговорио да је у питању лажно и под пријетњама очигледно изнуђено признање, већ наредног дана 5.марта 2006.године у ћелији Хашког казамата убијен је Милан Бабић. Само након шест дан и Слободан Милошевић, све како би "затворили" процесе који су пошли непланираним смјером. Препознатљив рукопис хуља.
Slobodan Milošević nije bio Srbin. Đe si ti video Srbina pored zlata od šljive da pije viski?!
Kako je to rekao njegov brat: "Ja sam Crnogorac, i Slobodan, od oca i majke Crnogoraca! Slobodan je bio Srbin zbog karijere"
Jedan od većih srbomrzitelja.
Sve što je Sloba i njegova mu žena Mira što ne htede uzet njegovo prezime, i njihova post komunnjarrska bulumenta, sve što su mogli da urade protiv srpskog naroda, to su i uradili. Bankarsa njuška došla iz Amerike te po ubzranom postupku uništio ekonomiju Srbije i generisao do tada najveću inflaciju u istoriji čovečanstva. Alal mu vjera, za to mora čovek da se potrudi.
Gde god je mogao da zavadi Srbiju i da je gura u konflikt, dal na lokalu, dal po svetu, to je i uradio. Gde god je taj barnio Srbe, tu Srba više nema. Srpski narod u Beogradu je ćerao tenkovima, a tamo gde je trebao da se brani srpski narod tenkova nigde nije bilo. Navuko nam NATO zločince da nas bombarduju i još to tragično stradanje srpskog naroda krunisao satanističkim imenom "Milosrdni Anđeo".
Gde je Srbija bila pre a gde posle Slobe, za takvu grešku cena je bila previše visoka i još se plaća za jednog Crnogorca koji nam se prodao kao najveći Srbin svih vremena, a mi naivni pa zgrizli mamac.
da li je moguce da se zna ime snajperiste i da taj seta slobodno?zasto tuzilqstvo bilo bosne bilo RS ne podignu slucaj? Ili zasto porodica privatnom tuzbom ne ide za njim i njegovim pretpostavljenim
Zato što tužilaštvo u Federaciji neće, a tužilaštvo Republike Srpske nema nadležnosti u Federaciji.
I to vi odlično znate, nego pitate tako banalno pitanje kako bi relativizovali ovo sa pričom "ako je tako što ga ne hapse", pa zato što vi nećete, mi ne možemo.
Kao što se hvatate i za Hag i njihove odluke kao za ultimativno ispravne, a po tom sudu Gotovina, Naser i ekipa ništa nisu krivi, niko nije uradio izgleda niti jedan zločin osim Srba. Ne kažem ja da nije bilo zločina sa obe strane, ali po Hagu ispadne Srbi ubijali sami sebe.
ne znam kako funkcionise sudstvo u Bosni ali da sud iz RS ne moze da podigne optuznicu protiv nekog iz federacije jednostavno ne mogu da vjerujem. Isto tako , ne mogu da vjerujem da ne postoji mogucnost privatne tuzbe ispred bosanskih ili medjunarodnih sudova.
I to vi odlično znate, nego pitate tako banalno pitanje kako bi relativizovali ovo sa pričom "ako je tako što ga ne hapse", pa zato što vi nećete, mi ne možemo.
Kao što se hvatate i za Hag i njihove odluke kao za ultimativno ispravne, a po tom sudu Gotovina, Naser i ekipa ništa nisu krivi, niko nije uradio izgleda niti jedan zločin osim Srba. Ne kažem ja da nije bilo zločina sa obe strane, ali po Hagu ispadne Srbi ubijali sami sebe.
vidis razlika izmedju nene i tebe je sto bi ti branio neke tamo ubice samo zato sto su iste vjere kao ti. E vidis ja ne bih. Isto je razlika u tome sto ti mislis da je RS nemocna da osudi nekog zlocinca samo zato sto je taj u federaciji a ja mislim da je to smijesno .
ne znam kako funkcionise sudstvo u Bosni ali da sud iz RS ne moze da podigne optuznicu protiv nekog iz federacije jednostavno ne mogu da vjerujem. Isto tako , ne mogu da vjerujem da ne postoji mogucnost privatne tuzbe ispred bosanskih ili medjunarodnih sudova.
Da , pitam ako je tako sto njega ili pretpostavljenog ne hapse. I ne iz tih tvojih priglupih razloga vec jer takvog moraju da hapse .
vidis razlika izmedju nene i tebe je sto bi ti branio neke tamo ubice samo zato sto su iste vjere kao ti. E vidis ja ne bih. Isto je razlika u tome sto ti mislis da je RS nemocna da osudi nekog zlocinca samo zato sto je taj u federaciji a ja mislim da je to smijesno .
Legendo, uzmi malo i pogledaj zakone zemalja i videćeš da ne može sud iz Republike Srpske imati nadležnost u Sarajevu, npr. Nije to stvar ko bi branio ili ne bi i da li bih ja branio tog ili onog. Ja ti samo kažem da jednostavno ne može da uradi ništa po tom pitanju. Može da podigne optužnicu, ali ne može više od toga, tj. da procesuira.
I jedno je kad ti kažeš "ja ne mogu da poverujem i mislim da je smešno", jer je to lično mišljenje, a drugo je što je to činjenično tako. Ovaj svet se ne bazira na tome šta ti misliš da je smešno, već po zakonu.
Legendo, uzmi malo i pogledaj zakone zemalja i videćeš da ne može sud iz Republike Srpske imati nadležnost u Sarajevu, npr. Nije to stvar ko bi branio ili ne bi i da li bih ja branio tog ili onog. Ja ti samo kažem da jednostavno ne može da uradi ništa po tom pitanju. Može da podigne optužnicu, ali ne može više od toga, tj. da procesuira.
I jedno je kad ti kažeš "ja ne mogu da poverujem i mislim da je smešno", jer je to lično mišljenje, a drugo je što je to činjenično tako. Ovaj svet se ne bazira na tome šta ti misliš da je smešno, već po zakonu.
Moze da podigne optuznicu a ne moze da sudi ; je l to hoces da mi kazes. E bogami to je smijesno.A cak kad bi to i bilo tacno postoji mogucnost privatne tuzbe ili mogucnost istupanja pred sudom neke druge zemlje.
Moze da podigne optuznicu a ne moze da sudi ; je l to hoces da mi kazes. E bogami to je smijesno.A cak kad bi to i bilo tacno postoji mogucnost privatne tuzbe ili mogucnost istupanja pred sudom neke druge zemlje.
Ja bih Gotovinu osudio za kako ono kazu udruzeni zlocinacki poduhvat jer vjerujem da su zeljeli da istjeraju Srbe, otprilike kao sto vjerujem da Izraelci zele da istjeraju palestince iz Gaze. Sto se tice Orica ako je ubio ili naredio ili podstrekavao na ubistva nevinih Srba naravno na vrbu bez problema. Ali mi ne mozes reci da za ubistvo nekog tamo siromaha Srbina u okolini Srwbrwnice RS ne moze podici optuznicu . Isto tako mi ne mozes reci da ce Sudija iz haskog tribunala glasati da se neko nevin osudi.
Nijesu to smijesni vec zalosni uslovi cim ti ne mozes da shvatis da danas postoje razne mogucnosti da osudis nekog za kog postoje dokazi da je kriv.
Ja bih Gotovinu osudio za kako ono kazu udruzeni zlocinacki poduhvat jer vjerujem da su zeljeli da istjeraju Srbe, otprilike kao sto vjerujem da Izraelci zele da istjeraju palestince iz Gaze. Sto se tice Orica ako je ubio ili naredio ili podstrekavao na ubistva nevinih Srba naravno na vrbu bez problema. Ali mi ne mozes reci da za ubistvo nekog tamo siromaha Srbina u okolini Srwbrwnice RS ne moze podici optuznicu . Isto tako mi ne mozes reci da ce Sudija iz haskog tribunala glasati da se neko nevin osudi.
Druže, kaži ti meni jel ti veruješ da je Orić nevin čovek i da nije uradio ništa, pa makar Kravice? Nije sporno da li će sudija u Hagu da glasa da se nevin osudi, svako je tamo bar nešto kriv, nije to sporno, samo mi nije jasno kako to da Srbi imaju milion godina robije i doživotnih, dok je Orić nevin, Gotovina nevin.. Ispadne mi ubijali sami sebe.
Druže, kaži ti meni jel ti veruješ da je Orić nevin čovek i da nije uradio ništa, pa makar Kravice? Nije sporno da li će sudija u Hagu da glasa da se nevin osudi, svako je tamo bar nešto kriv, nije to sporno, samo mi nije jasno kako to da Srbi imaju milion godina robije i doživotnih, dok je Orić nevin, Gotovina nevin.. Ispadne mi ubijali sami sebe.
Sto se mene tice oko Srebrwnice je ubijeno dosta civila tako da je Oric makar po komandnoj odgovornosti kriv. I da je federacija pametna poslala bi ga RS-u da mu sudi.
Sto se mene tice oko Srebrwnice je ubijeno dosta civila tako da je Oric makar po komandnoj odgovornosti kriv. I da je federacija pametna poslala bi ga RS-u da mu sudi.
To i jeste suština, što kad pomeneš međunarodni sud, shvatiš i da je Hag međunarodni sud koji je oslobodio sve te ljude. I kome ti da tužiš bilo koga? Prvo, sa kojim parama neki jadnici da pokrenu spor pred međunarodnim sudom? I kakav ishod očekujete i za to kad očigledno ispadne samo Srbi krivi i oni sami sebe ubijali.
Eto ocigledno da ti imas stav da je zapadno sudstvo isto kao i tvoje sa Romanije a ne nesto najbolje sto Zapad ima. Na zapadu te advokati jure da tuzis nekoga a postoje cijele organizacije za finansiranje sudskih procesa. Isto tako mozes se obratiti svakom sudu u Evropi za ratne zlocine i on ce se proglasiti vazecim( nek me neko ispravi ako grijesim za EU ).
Umjesto da gledas na zapadnw sudove bolje bi bilo da pogledas kakve tvoj entitet radnje sprovodi da se ubice Srba privedu pravdi a ne da mislis neki Sudija iz Danske voli Nasera Orica toliko da ce staviti svoj integritet za tamo nekog bosanskog drvosjecu.
Eto ocigledno da ti imas stav da je zapadno sudstvo isto kao i tvoje sa Romanije a ne nesto najbolje sto Zapad ima. Na zapadu te advokati jure da tuzis nekoga a postoje cijele organizacije za finansiranje sudskih procesa. Isto tako mozes se obratiti svakom sudu u Evropi za ratne zlocine i on ce se proglasiti vazecim( nek me neko ispravi ako grijesim za EU ).
Umjesto da gledas na zapadnw sudove bolje bi bilo da pogledas kakve tvoj entitet radnje sprovodi da se ubice Srba privedu pravdi a ne da mislis neki Sudija iz Danske voli Nasera Orica toliko da ce staviti svoj integritet za tamo nekog bosanskog drvosjecu.
pa vec sam ti napisao da ti mislis Sudstvo ma zapadu je kao tvoje sa Romanije pa da ispunjava naloge. Naravno ko god je malo proveo na Zapadu zna da za razliku od nas tamo se proslavis neispunjavanjem naloga, otvaranjem istrage protiv klintona , trumpa cesto jer istrazitelj trazi slavu a nezavistan je pa nema ko da mu sa nalog . Naravno ja mogu tebi da pricam ali to tebe nece sotaci jer ti vec imas usvojen stav da ce neki Danac pustiti na slobodu zlikovxa za kojeg postoje dokazi odnosno rizikovati svoju karijeru zbog nekog bosanakog bika. Ne samo to-sudija bi se izlozio ucjeni i potencijalnom sudskom procesu. Ti stvarno mislis Zapad vlada svijetom bez ikakve osnove
