Khal Drogo
Veoma poznat
- Poruka
- 12.674
На данашњи дан (Годишњица смрти Слободана Милошевића) 11.марта 2006.године у затворској ћелији Хашког казамата убијен је Слободан Милошевић, бивши предсједник Србије и СРЈ
Слободан Милошевић, бивши председник Србије и Савезне републике Југославије, умро је на данашњи дан пре осамнаест година, 11. марта 2006. Милошевић је био централна личност српске политике деведесетих година 20. века. По образовању правник, након дугогодишње каријере у привреди, поступно, током 80-их доспео је у врх политике тадашње Србије и Југославије. Упамћен је по промени уставног положаја аутономних покрајина унутар Србије. Налазио се на челу Србије и СРЈ у тешким околностима распада Југославије и ратова који су распад пратили.
Милошевић је рођен 20. августа 1941. у Пожаревцу, где је завршио гимназију. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 1964. године. Од гимназијских дана, када је примљен у Савез комуниста, бавио се политиком, чему је изгледа помогло породично наслеђе као и емотивна веза из средњошколских дана, потом брак, са Мирјаном Марковић. По окончању студија радио је у кабинету градоначелника Београда, руководио је службом
Тада упознаје Ивана Стамболића. Из „Техногаса” 1978. прелази на руководећу позицију у „Беобанци”. Извесно време, био је представник банке у САД, у Њујорку. Године 1983. постаје члан Председништва ЦК Савеза комуниста Србије. Наредне 1984. доспева на позицију руководиоца Градског комитета Савеза комуниста Београда, преноси Танјуг.
Све време је уживао пресудну подршку Ивана Стамболића, и углавном је пратио његове кораке на јавним позицијама. На чело СК Србије долази у пролеће 1986. управо Стамболићевим залагањем, чему су се противили бројни стари, искусни, партијски кадрови. Септембра наредне 1987. на Осмој седници ЦК СКС, догађа се својеврсни пуч у врху српске партије.
Стилом и методама који су умногоме били изненађујући Милошевић тада концентрише сву моћ на нивоу Србије, у својим рукама, док је Иван Стамболић развлашћен. Јавности је тада представљено да Иван Стамболић оклева на тему решења проблема на простору Косова и Метохије, док је Милошевић заговарао одлучна решења.
Преврату унутар партије претходио је боравак Милошевића на Косову 24. априла 1987. када започиње његова шира популарност након иступа на митингу локалних Срба у Косову Пољу. Окупљања незадовољних косовских Срба пратила су потом више политичких акција Слободана Милошевића, како у Београду, тако у Новом Саду, Црној Гори. Маја 1989. изабран је за председника Председништва СР Србије.
Иако је Милошевић упамћен по промени уставног положаја покрајина унутар Србије, што је увек истицано, највећи део тог посла обавио је заправо претходно Иван Стамболић, тихо, без помпе. На првим директним изборима, децембра 1990, Слободан Милошевић је изабран за председника Србије. Оснивачки конгрес Социјалистичке партије Србије, 27. јула исте године, донео му је звање првог председника те странке образоване спајањем дотадашњег Савеза комуниста Србије и Социјалистичког савеза радног народа Србије. На челу СПС налазио се до смрти.
На превременим изборима, децембра 1992. поново је изабран за председника Србије, а од 1997. до октобра 2000. године био је председник Савезне Републике Југославије.
Милошевић је предводио делегацију у којој су се налазила по три члана из СРЈ и Републике Српске током мировних преговора у Дејтону (САД), новембра 1995. године, након којих је децембра 1995. потписао Дејтонски споразум, којим је коначно успостављен мир у БиХ. Пошто је крајем септембра 2000. кандидат Демократске опозиције Србије Војислав Коштуница, на изборима за председника СРЈ, задобио битну предност, најава другог изборног круга изазвала је масовни бунт и преврат 5. октобра 2000, чиме је Милошевић развлашћен.
Претходно, Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу објавио је 27. маја 1999. године, током НАТО агресије на Србију (односно СРЈ) оптужницу против Милошевића. Ухапшен је 1. априла 2001. а изручен Хашком трибуналу 28. јуна исте године. Умро је у ћелији затвора Хашког трибунал, Шевенинген, где се налазио од јуна 2001, званично од инфаркта.
Слободан Милошевић је у тим за наш народ тешким временима имао важну улогу, доносио је одлуке, некад исправне, некад погрешне, правио је и грешке, огрешио се о многе, свакако Србе пречане. За читавог свог политичког дјеловања бјеше у раскораку, између југослованства и српства, између реафирмације једне идеологије која је доживјела историјски пораз или окретања родољубљу, а то бјеше вријеме које није допуштало такве недоумице, сурово вријеме великих промјена гдје су околности и новонастала "реалност" одредили процесе.
Тек када су га продане душе 28.06.2001.године испоручиле Хашкој инквизицији, када се све срушило у шта је вјеровао, разбистрила се слика, схватио је своје заблуде, зато његова борба у том монтираном процесу против једног народа заслужује поштовање. Добро се тукао са хашком машинеријом лажи, процес се претварао у фјаско за вјелосвјетску олош, зато су приступили плану Б. Убили су га у Хашком казамату 11.марта 2006.године.
Само седам дана прије тога у процесу против Милана Мартића свједочио је Милан Бабић гдје је прочитао изнуђено и од стране хашких битанги написано гротескно признање (овдје). Наравно, а како случајнио не би некад проговорио да је у питању лажно и под пријетњама очигледно изнуђено признање, већ наредног дана 5.марта 2006.године у ћелији Хашког казамата убијен је Милан Бабић. Само након шест дан и Слободан Милошевић, све како би "затворили" процесе који су пошли непланираним смјером. Препознатљив рукопис хуља.
Годишњица смрти Слободана Милошевића
Слободан Милошевић, бивши председник Србије и Савезне републике Југославије, умро је на данашњи дан пре осамнаест година, 11. марта 2006. Милошевић је био централна личност српске политике деведесетих година 20. века. По образовању правник, након дугогодишње каријере у привреди, поступно, током 80-их доспео је у врх политике тадашње Србије и Југославије. Упамћен је по промени уставног положаја аутономних покрајина унутар Србије. Налазио се на челу Србије и СРЈ у тешким околностима распада Југославије и ратова који су распад пратили.
Милошевић је рођен 20. августа 1941. у Пожаревцу, где је завршио гимназију. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 1964. године. Од гимназијских дана, када је примљен у Савез комуниста, бавио се политиком, чему је изгледа помогло породично наслеђе као и емотивна веза из средњошколских дана, потом брак, са Мирјаном Марковић. По окончању студија радио је у кабинету градоначелника Београда, руководио је службом
Тада упознаје Ивана Стамболића. Из „Техногаса” 1978. прелази на руководећу позицију у „Беобанци”. Извесно време, био је представник банке у САД, у Њујорку. Године 1983. постаје члан Председништва ЦК Савеза комуниста Србије. Наредне 1984. доспева на позицију руководиоца Градског комитета Савеза комуниста Београда, преноси Танјуг.
Све време је уживао пресудну подршку Ивана Стамболића, и углавном је пратио његове кораке на јавним позицијама. На чело СК Србије долази у пролеће 1986. управо Стамболићевим залагањем, чему су се противили бројни стари, искусни, партијски кадрови. Септембра наредне 1987. на Осмој седници ЦК СКС, догађа се својеврсни пуч у врху српске партије.
Стилом и методама који су умногоме били изненађујући Милошевић тада концентрише сву моћ на нивоу Србије, у својим рукама, док је Иван Стамболић развлашћен. Јавности је тада представљено да Иван Стамболић оклева на тему решења проблема на простору Косова и Метохије, док је Милошевић заговарао одлучна решења.
Преврату унутар партије претходио је боравак Милошевића на Косову 24. априла 1987. када започиње његова шира популарност након иступа на митингу локалних Срба у Косову Пољу. Окупљања незадовољних косовских Срба пратила су потом више политичких акција Слободана Милошевића, како у Београду, тако у Новом Саду, Црној Гори. Маја 1989. изабран је за председника Председништва СР Србије.
Иако је Милошевић упамћен по промени уставног положаја покрајина унутар Србије, што је увек истицано, највећи део тог посла обавио је заправо претходно Иван Стамболић, тихо, без помпе. На првим директним изборима, децембра 1990, Слободан Милошевић је изабран за председника Србије. Оснивачки конгрес Социјалистичке партије Србије, 27. јула исте године, донео му је звање првог председника те странке образоване спајањем дотадашњег Савеза комуниста Србије и Социјалистичког савеза радног народа Србије. На челу СПС налазио се до смрти.
На превременим изборима, децембра 1992. поново је изабран за председника Србије, а од 1997. до октобра 2000. године био је председник Савезне Републике Југославије.
Милошевић је предводио делегацију у којој су се налазила по три члана из СРЈ и Републике Српске током мировних преговора у Дејтону (САД), новембра 1995. године, након којих је децембра 1995. потписао Дејтонски споразум, којим је коначно успостављен мир у БиХ. Пошто је крајем септембра 2000. кандидат Демократске опозиције Србије Војислав Коштуница, на изборима за председника СРЈ, задобио битну предност, најава другог изборног круга изазвала је масовни бунт и преврат 5. октобра 2000, чиме је Милошевић развлашћен.
Претходно, Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу објавио је 27. маја 1999. године, током НАТО агресије на Србију (односно СРЈ) оптужницу против Милошевића. Ухапшен је 1. априла 2001. а изручен Хашком трибуналу 28. јуна исте године. Умро је у ћелији затвора Хашког трибунал, Шевенинген, где се налазио од јуна 2001, званично од инфаркта.
Тек када су га продане душе 28.06.2001.године испоручиле Хашкој инквизицији, када се све срушило у шта је вјеровао, разбистрила се слика, схватио је своје заблуде, зато његова борба у том монтираном процесу против једног народа заслужује поштовање. Добро се тукао са хашком машинеријом лажи, процес се претварао у фјаско за вјелосвјетску олош, зато су приступили плану Б. Убили су га у Хашком казамату 11.марта 2006.године.
Само седам дана прије тога у процесу против Милана Мартића свједочио је Милан Бабић гдје је прочитао изнуђено и од стране хашких битанги написано гротескно признање (овдје). Наравно, а како случајнио не би некад проговорио да је у питању лажно и под пријетњама очигледно изнуђено признање, већ наредног дана 5.марта 2006.године у ћелији Хашког казамата убијен је Милан Бабић. Само након шест дан и Слободан Милошевић, све како би "затворили" процесе који су пошли непланираним смјером. Препознатљив рукопис хуља.
Poslednja izmena:
