Годишњица смрти Слободана Милошевића

Khal Drogo

Veoma poznat
Poruka
12.864
На данашњи дан (Годишњица смрти Слободана Милошевића) 11.марта 2006.године у затворској ћелији Хашког казамата убијен је Слободан Милошевић, бивши предсједник Србије и СРЈ

Годишњица смрти Слободана Милошевића​


Слободан Милошевић, бивши председник Србије и Савезне републике Југославије, умро је на данашњи дан пре осамнаест година, 11. марта 2006. Милошевић је био централна личност српске политике деведесетих година 20. века. По образовању правник, након дугогодишње каријере у привреди, поступно, током 80-их доспео је у врх политике тадашње Србије и Југославије. Упамћен је по промени уставног положаја аутономних покрајина унутар Србије. Налазио се на челу Србије и СРЈ у тешким околностима распада Југославије и ратова који су распад пратили.
Милошевић је рођен 20. августа 1941. у Пожаревцу, где је завршио гимназију. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 1964. године. Од гимназијских дана, када је примљен у Савез комуниста, бавио се политиком, чему је изгледа помогло породично наслеђе као и емотивна веза из средњошколских дана, потом брак, са Мирјаном Марковић. По окончању студија радио је у кабинету градоначелника Београда, руководио је службом

Тада упознаје Ивана Стамболића. Из „Техногаса” 1978. прелази на руководећу позицију у „Беобанци”. Извесно време, био је представник банке у САД, у Њујорку. Године 1983. постаје члан Председништва ЦК Савеза комуниста Србије. Наредне 1984. доспева на позицију руководиоца Градског комитета Савеза комуниста Београда, преноси Танјуг.
Све време је уживао пресудну подршку Ивана Стамболића, и углавном је пратио његове кораке на јавним позицијама. На чело СК Србије долази у пролеће 1986. управо Стамболићевим залагањем, чему су се противили бројни стари, искусни, партијски кадрови. Септембра наредне 1987. на Осмој седници ЦК СКС, догађа се својеврсни пуч у врху српске партије.
Стилом и методама који су умногоме били изненађујући Милошевић тада концентрише сву моћ на нивоу Србије, у својим рукама, док је Иван Стамболић развлашћен. Јавности је тада представљено да Иван Стамболић оклева на тему решења проблема на простору Косова и Метохије, док је Милошевић заговарао одлучна решења.

Преврату унутар партије претходио је боравак Милошевића на Косову 24. априла 1987. када започиње његова шира популарност након иступа на митингу локалних Срба у Косову Пољу. Окупљања незадовољних косовских Срба пратила су потом више политичких акција Слободана Милошевића, како у Београду, тако у Новом Саду, Црној Гори. Маја 1989. изабран је за председника Председништва СР Србије.
Иако је Милошевић упамћен по промени уставног положаја покрајина унутар Србије, што је увек истицано, највећи део тог посла обавио је заправо претходно Иван Стамболић, тихо, без помпе. На првим директним изборима, децембра 1990, Слободан Милошевић је изабран за председника Србије. Оснивачки конгрес Социјалистичке партије Србије, 27. јула исте године, донео му је звање првог председника те странке образоване спајањем дотадашњег Савеза комуниста Србије и Социјалистичког савеза радног народа Србије. На челу СПС налазио се до смрти.
На превременим изборима, децембра 1992. поново је изабран за председника Србије, а од 1997. до октобра 2000. године био је председник Савезне Републике Југославије.
Милошевић је предводио делегацију у којој су се налазила по три члана из СРЈ и Републике Српске током мировних преговора у Дејтону (САД), новембра 1995. године, након којих је децембра 1995. потписао Дејтонски споразум, којим је коначно успостављен мир у БиХ. Пошто је крајем септембра 2000. кандидат Демократске опозиције Србије Војислав Коштуница, на изборима за председника СРЈ, задобио битну предност, најава другог изборног круга изазвала је масовни бунт и преврат 5. октобра 2000, чиме је Милошевић развлашћен.
Претходно, Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу објавио је 27. маја 1999. године, током НАТО агресије на Србију (односно СРЈ) оптужницу против Милошевића. Ухапшен је 1. априла 2001. а изручен Хашком трибуналу 28. јуна исте године. Умро је у ћелији затвора Хашког трибунал, Шевенинген, где се налазио од јуна 2001, званично од инфаркта.
Слободан Милошевић је у тим за наш народ тешким временима имао важну улогу, доносио је одлуке, некад исправне, некад погрешне, правио је и грешке, огрешио се о многе, свакако Србе пречане. За читавог свог политичког дјеловања бјеше у раскораку, између југослованства и српства, између реафирмације једне идеологије која је доживјела историјски пораз или окретања родољубљу, а то бјеше вријеме које није допуштало такве недоумице, сурово вријеме великих промјена гдје су околности и новонастала "реалност" одредили процесе.
Тек када су га продане душе 28.06.2001.године испоручиле Хашкој инквизицији, када се све срушило у шта је вјеровао, разбистрила се слика, схватио је своје заблуде, зато његова борба у том монтираном процесу против једног народа заслужује поштовање. Добро се тукао са хашком машинеријом лажи, процес се претварао у фјаско за вјелосвјетску олош, зато су приступили плану Б. Убили су га у Хашком казамату 11.марта 2006.године.

Само седам дана прије тога у процесу против Милана Мартића свједочио је Милан Бабић гдје је прочитао изнуђено и од стране хашких битанги написано гротескно признање (овдје). Наравно, а како случајнио не би некад проговорио да је у питању лажно и под пријетњама очигледно изнуђено признање, већ наредног дана 5.марта 2006.године у ћелији Хашког казамата убијен је Милан Бабић. Само након шест дан и Слободан Милошевић, све како би "затворили" процесе који су пошли непланираним смјером. Препознатљив рукопис хуља.
 
Poslednja izmena:
Osoba koja je prodala Srbe iz Sarajeva, koji su dobijen rat morali da predaju i koja je kriva za egzodus 250.000 Srba iz Sarajeva i okoline, plus nekoliko desetina hiljada pobijenih i raseljenih.

Dobijen rat im je predao u Dejtonu i naterao Srbe u beg, gde su desetine hiljada ostavili živote da se to ne bi desilo.

Da ikako može da mu se prekopa grob, to bi valjalo uraditi.
 
Nema veceg govneta i veceg izdajnika svog naroda od Slobe Milosevica. Direktno kriv za stotine hiljada pobijenih, milione proteranih, namucenih, izgladnelih, poludelih. Svaka odluka koju je doneo isla je u korist nasih neprijatelja. Smrad debeli i Tudjman su imali racun u istoj banci, dok su im se narodu medjusobno klali. Nikad gora osoba nije vodila neku drzavu.
 
Htedoh da ubacim od Green Day-a onu pesmu, ali posto je Krstarica prepuna :sad2: :sad2: :sad2: :sad2: :sad2: koji pisu o izdaji Slobe, iako i ti koje je Sloba izdao dobijali pare i vojsku iz Srbije za vodjenje svog besmislenog rata i osvajanja, i ne bi ni postojali da Sloba to nije otimao od gradjana Srbije gde je diktatorski vladao, stvarno, stvarno ne mogu...

I posle zasto gradjani Srbije ne vole Bosance i Crnogorce.:sad2:

Pa eto, sovinisti smo. :kafa:
 
Htedoh da ubacim od Green Day-a onu pesmu, ali posto je Krstarica prepuna :sad2: :sad2: :sad2: :sad2: :sad2: koji pisu o izdaji Slobe, iako i ti koje je Sloba izdao dobijali pare i vojsku iz Srbije za vodjenje svog besmislenog rata i osvajanja, i ne bi ni postojali da Sloba to nije otimao od gradjana Srbije gde je diktatorski vladao, stvarno, stvarno ne mogu...

I posle zasto gradjani Srbije ne vole Bosance i Crnogorce.:sad2:

Pa eto, sovinisti smo. :kafa:

Da nije Sloba mrtav pijan u Dejtonu potpisao da se sve osvojene opštine i opštine koje nikad nisu bile muslimanske u ratu daju muslimanima, niko ti iz Bosne ovde ne bi ni došao.

A kad tamo proda sve što su krvlju odbranili, normalno je da želimo da mu se popišamo na grob. Meni je pola familije živote položilo da bi ostali tu gde su im ognjišta, a on to mrtav pijan preda kao da mu je dedovina i još natera u zbeg 250.000 ljudi, pa sad imaš praktično etnički čisto Sarajevo, za to mu treba mater je*ati.
 
На данашњи дан (Годишњица смрти Слободана Милошевића) 11.марта 2006.године у затворској ћелији Хашког казамата убијен је Слободан Милошевић, бивши предсједник Србије и СРЈ

Годишњица смрти Слободана Милошевића​


Слободан Милошевић, бивши председник Србије и Савезне републике Југославије, умро је на данашњи дан пре осамнаест година, 11. марта 2006. Милошевић је био централна личност српске политике деведесетих година 20. века. По образовању правник, након дугогодишње каријере у привреди, поступно, током 80-их доспео је у врх политике тадашње Србије и Југославије. Упамћен је по промени уставног положаја аутономних покрајина унутар Србије. Налазио се на челу Србије и СРЈ у тешким околностима распада Југославије и ратова који су распад пратили.
Милошевић је рођен 20. августа 1941. у Пожаревцу, где је завршио гимназију. Дипломирао је на Правном факултету Универзитета у Београду 1964. године. Од гимназијских дана, када је примљен у Савез комуниста, бавио се политиком, чему је изгледа помогло породично наслеђе као и емотивна веза из средњошколских дана, потом брак, са Мирјаном Марковић. По окончању студија радио је у кабинету градоначелника Београда, руководио је службом

Тада упознаје Ивана Стамболића. Из „Техногаса” 1978. прелази на руководећу позицију у „Беобанци”. Извесно време, био је представник банке у САД, у Њујорку. Године 1983. постаје члан Председништва ЦК Савеза комуниста Србије. Наредне 1984. доспева на позицију руководиоца Градског комитета Савеза комуниста Београда, преноси Танјуг.
Све време је уживао пресудну подршку Ивана Стамболића, и углавном је пратио његове кораке на јавним позицијама. На чело СК Србије долази у пролеће 1986. управо Стамболићевим залагањем, чему су се противили бројни стари, искусни, партијски кадрови. Септембра наредне 1987. на Осмој седници ЦК СКС, догађа се својеврсни пуч у врху српске партије.
Стилом и методама који су умногоме били изненађујући Милошевић тада концентрише сву моћ на нивоу Србије, у својим рукама, док је Иван Стамболић развлашћен. Јавности је тада представљено да Иван Стамболић оклева на тему решења проблема на простору Косова и Метохије, док је Милошевић заговарао одлучна решења.

Преврату унутар партије претходио је боравак Милошевића на Косову 24. априла 1987. када започиње његова шира популарност након иступа на митингу локалних Срба у Косову Пољу. Окупљања незадовољних косовских Срба пратила су потом више политичких акција Слободана Милошевића, како у Београду, тако у Новом Саду, Црној Гори. Маја 1989. изабран је за председника Председништва СР Србије.
Иако је Милошевић упамћен по промени уставног положаја покрајина унутар Србије, што је увек истицано, највећи део тог посла обавио је заправо претходно Иван Стамболић, тихо, без помпе. На првим директним изборима, децембра 1990, Слободан Милошевић је изабран за председника Србије. Оснивачки конгрес Социјалистичке партије Србије, 27. јула исте године, донео му је звање првог председника те странке образоване спајањем дотадашњег Савеза комуниста Србије и Социјалистичког савеза радног народа Србије. На челу СПС налазио се до смрти.
На превременим изборима, децембра 1992. поново је изабран за председника Србије, а од 1997. до октобра 2000. године био је председник Савезне Републике Југославије.
Милошевић је предводио делегацију у којој су се налазила по три члана из СРЈ и Републике Српске током мировних преговора у Дејтону (САД), новембра 1995. године, након којих је децембра 1995. потписао Дејтонски споразум, којим је коначно успостављен мир у БиХ. Пошто је крајем септембра 2000. кандидат Демократске опозиције Србије Војислав Коштуница, на изборима за председника СРЈ, задобио битну предност, најава другог изборног круга изазвала је масовни бунт и преврат 5. октобра 2000, чиме је Милошевић развлашћен.
Претходно, Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу објавио је 27. маја 1999. године, током НАТО агресије на Србију (односно СРЈ) оптужницу против Милошевића. Ухапшен је 1. априла 2001. а изручен Хашком трибуналу 28. јуна исте године. Умро је у ћелији затвора Хашког трибунал, Шевенинген, где се налазио од јуна 2001, званично од инфаркта.
Слободан Милошевић је у тим за наш народ тешким временима имао важну улогу, доносио је одлуке, некад исправне, некад погрешне, правио је и грешке, огрешио се о многе, свакако Србе пречане. За читавог свог политичког дјеловања бјеше у раскораку, између југослованства и српства, између реафирмације једне идеологије која је доживјела историјски пораз или окретања родољубљу, а то бјеше вријеме које није допуштало такве недоумице, сурово вријеме великих промјена гдје су околности и новонастала "реалност" одредили процесе.
Тек када су га продане душе 28.06.2001.године испоручиле Хашкој инквизицији, када се све срушило у шта је вјеровао, разбистрила се слика, схватио је своје заблуде, зато његова борба у том монтираном процесу против једног народа заслужује поштовање. Добро се тукао са хашком машинеријом лажи, процес се претварао у фјаско за вјелосвјетску олош, зато су приступили плану Б. Убили су га у Хашком казамату 11.марта 2006.године.

Само седам дана прије тога у процесу против Милана Мартића свједочио је Милан Бабић гдје је прочитао изнуђено и од стране хашких битанги написано гротескно признање (овдје). Наравно, а како случајнио не би некад проговорио да је у питању лажно и под пријетњама очигледно изнуђено признање, већ наредног дана 5.марта 2006.године у ћелији Хашког казамата убијен је Милан Бабић. Само након шест дан и Слободан Милошевић, све како би "затворили" процесе који су пошли непланираним смјером. Препознатљив рукопис хуља.
imas neki dokaz da je ubijen?
jel radjena autopsija? sta kazu izvestaji patologa?
 
Da nije Sloba mrtav pijan u Dejtonu potpisao da se sve osvojene opštine i opštine koje nikad nisu bile muslimanske u ratu daju muslimanima, niko ti iz Bosne ovde ne bi ni došao.

A kad tamo proda sve što su krvlju odbranili, normalno je da želimo da mu se popišamo na grob. Meni je pola familije živote položilo da bi ostali tu gde su im ognjišta, a on to mrtav pijan preda kao da mu je dedovina i još natera u zbeg 250.000 ljudi, pa sad imaš praktično etnički čisto Sarajevo, za to mu treba mater je*ati.
Znaci umesto da mu jbte majku jer je pokrenuo te ratove, vi bi mu jbali majku jer ih je zavrsio?

Super.

Pa zasto su ovi vasi heroji poslusali tog pijanog i zlog Slobu?

I posle zasto gradjani Srbije ne vole Bosance i Crnogorece.

Pa eto, sovinisti smo.
 
Znaci umesto da mu jbte majku jer je pokrenuo te ratove, vi bi mu jbali majku jer ih je zavrsio?

Super.

Pa zasto su ovi vasi heroji poslusali tog pijanog i zlog Slobu?

I posle zasto gradjani Srbije ne vole Bosance i Crnogorece.

Pa eto, sovinisti smo.

Nije ih on završio, on je poklonio i ono što nikad nije bilo njihovo. Rat se tako ne završava.

A naši heroji su morali poslušati tog Slobu, jer je slao svoje odrede plaćenika da im ucenjuju glave. Nije ti poznato da su Arkan i ekipa došli da smaknu Ratka na Han Pijesku, ali ih je dosta završilo tamo? Ne znaš za to?
 
Најтужнији дан у Историји Срба! Али смо га испратили достојанствено како је и заслужио!

1710150000481.png

Први Друг међу друговима, Први Србин међу Србима! Хвала теби, Председниче, за све што си Српству дао!!!
 
  • Haha
Reactions: PA8
Nije ih on završio, on je poklonio i ono što nikad nije bilo njihovo. Rat se tako ne završava.

A naši heroji su morali poslušati tog Slobu, jer je slao svoje odrede plaćenika da im ucenjuju glave. Nije ti poznato da su Arkan i ekipa došli da smaknu Ratka na Han Pijesku, ali ih je dosta završilo tamo? Ne znaš za to?
Da, to se obicno desava kada ratujes tudjim parama, pa onda dodje taj koji ti daje pare da ti kaze sta da radis.

Ti ne znas za to da se u to doba cak i IRA dogovarala sa Engleskom, da se zavrsi njihov rat.

Sta mislis, da li je IRA izdala irski narod i milione ubijenih Iraca?
 

Back
Top