Don Jon (2013)
http://www.imdb.com/title/tt2229499/
Ovaj film sam planirao da gledam u bioskopu svojevremeno, ali igrom slucaja to nisam ucinio.
Listajuci filmove koje nudi HBO OD naidjoh upravo na ovaj rediteljski prvenac Džozef Gordon-Levita i odlucih da mu dam sansu.
Glavni junak Dzon voli da ide u teretanu, u crkvu, da izlazi po klubovima i muva lake zenske, koje kasnije privodi na gajbu, ali najvise od svega voli da gleda pornjave.
Za njega je gledanje pornica veci uzitak nego i sam seks.
E sad, jedno vece u klubu upoznaje Barbaru, ekstra ribu sa fenomenalnim telom i potpuno poludi za njom. Pokusava da je zbari po ustaljenoj taktici i privede na gajbu kako bi se malo rekreirali, ali mu ona, osim ljubakanja, uskracuje to zadovoljstvo.
Dzoni shvata da mora da promeni taktiku i da ne moze da je tretira kao devojku za jedno vece. Ubrzo pocinje da se ponasa onako kako ona to trazi - krece na neki usrani vecernji kurs, upoznaje je sa roditeljima, gleda sa njom ljubice, ali problem nastaje kada bude morao da bira, ili ona ili nircpo...
Film balansira izmedju komercijale i jedne veste kritike savremenih musko-zenskih odnosa, pa cak i ide toliko u sirinu, da se na izvestan nacin kritikuje savremena americka porodica, crkva, odnosno celokupno savremeno drustvo. I upravo se tu ovaj film gubi, jer ne uspeva podjednako uspesno da igra na dva koloseka.
Draz ovog filma je sto daje osvrt na savremeno drustvo koje funkcionise na bazi klisea i povrsnosti. Sve se radi prema ustaljenoj matrici: nedeljni odlasci u crkvu, rucak sa porodicom koja te smara svojim popovanjem kada ces da se ozenis i dobijes klince, onda kultura tela kao odraz povrsnosti koja je danas na ceni itd.
Glavni lik je momak koji zivi upravo jedan takav ustaljen zivot, zivot po sablonu savremene generacije. On ne razume ljubav i emocije, za njega je sve rutina. Zato i ne pronalazi zadovoljstvo u seksu, jer on to smatra jos jednom automatizovanom radnjom.
Sa druge strane, devojka u koju se zaljubljuje je klasicna cavka, koja sanja princa na belom konju. Za nju su romanticni filmovi refleksija zivota - ona zeli dugu vezu, zeli porodicu, zeli uspesnog muza. Zato i primorava sirotog Dzona da igra po njenim pravilima.
Iako se cini da se ovi likovi razlikuju, oni su u sustini isti - sebicni i "robotizovani". Njihov odnos je sveden na puku fizicku privlacnost i nista vise, nista dublje.
Mada su Dzon i njegov odnos sa Barbarom u centru filma, ne treba zanemariti ni neke sporedne scene, koje zaokruzuju ceo ovaj projekat. Na primer, nedeljni rucak u krugu porodice, gde imamo njegovog oca, koji stalno bulji u TV i nista ga drugo ne zanima, majka koja pritiska Dzona da se ozeni i da joj podari unucice, te njegova sestra koja stalno bulji u mobilni i kuca poruke. Zvuci poznato?
Tu su i scene kada Dzon ide u crkvu da se ispovedi, a svestenik mu po automatizmu daje oprost, sto je jedna vesta kritika katolicke crkve.
Naravno, tu je i lik koji tumaci Dzulijen Mur, koji ima iskljucivu svrhu da omoguci katarzu glavnog lika.
Rediteljski je film solidno uradjen. Brza montaza i akcenat na rutinske Dzonove radnje ponavljanjem odredjenih kadrova, u potpunosti odgovara ritmu filma.
Kraj je nekako zbrzan i usiljen. Moglo je to jos malo da se razradi.
Sto se glume tice, nisam impresioniran, ali opet nemam ni prevelikih zamerki. Skarleti je dobro "legla" uloga Barbare, jer ima taj izgled zgodne, a tupave devojke.
Sve u svemu, film koji vredi pogledati, ali opet ne treba ocekivati nesto previse. Film je, kao sto napisah, rastrojen izmedju komercijale i jedne ozbiljnije kritike savremenog drustva. Sa jedne strane nije dovoljno duhovit kao komercijala, a sa druge je previse njanjav i puca na tu rom-kom stranu.
Ocena: stimulativnih
7,5
. Priču je napisao Set Rogen i glavni je glumac u istoj a sidekick mu je Džems Franko 
