Gledali... Obrazložili... Ocenili... :)

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
Jef Costello:
Pogledajte prilog 325598
Melancholia (2011) - Mnogi smatraju da Lars von Trier godinama prodaje istu foru i uspešno održava svoju auru kontroverznog (što znači aktuelnog) autora. Ovde igra na kartu svoje depresije i globalnu pomamu smakom sveta koji eto preživesmo. Ipak, ispod tog uspešnog samoreklamerstva leži dosledna poetika i estetika koja varira u formi ali je suštinski potpuno nekomercijalna. Tako je i u ovom filmu, i nema sumnje da je ogroman broj onih koji su sebi čvrsto obećali: "Ovo mi je poslednji LVT film". No, verovatno će gledati i Nymphomaniac da vide ko tu koga i kako ****. I tako u krug. Ne možeš izbeći Lars von Triera.
Melancholia je podeljena u dve narativne celine. U prvoj polovini filma gledamo monotone scene sa venčanja jedne depresivne devojke a u drugoj polovini narastajući strah njene sestre da će se dogoditi smak sveta. Film "toka svesti", mogli bi ga tako slobodnije klasifikovati.
Moj krajnji utisak je veoma pozitivan iako me dramska struktura nije ni malo ubedila. Pamtim samo onu predivnu žutu svetlost koja dominira celim filmom. Direkt u podsvest me udarila Melanholija, za mane je ovo film o nečemu potpuno levom i predivnom. 8,5
Kliknite za proširenje...

Lijepo receno, sazheto. :)
Lars snima kontemplativne tragedije koje nemaju ambiciju da vam prikazuju laznu sliku svijeta.
On jednostavno svojim filmovima zeli da uznemiri gledaoca i da ga podstakne na razmisljanje.
Ko zna, mozda je takav njegov pogled na svijet prouzrokovan hladnim, dugim i mracnim nordijskim zimama,
ali prije ce biti da je u pitanju njegova duboka dusevna ranjivost.

Charlotte Gainsbourg je fenomenalna u filmu, a i Kirsten Dunst je odlicna u ulozi depresivne i melanholicne zene.
 
Poslednja izmena:
Bata:
Одобравам.

Ионако нико ништа не гледа, да нема емихса и јелена, овај филмски форум би угасили као дисфункционалан.
Kliknite za proširenje...

I Milančeta...:D

Sad ću se i ja aktivirati, jer je rešena situacija na Krimu:vatromet:

I Goxy se nešto umusio. Nema ga sa onim svojim slešerima i zombijima, a i neke sumnjive političke poruke je slao. Sigurno ga je KGB oteo...
 
Poslednja izmena:
Glint:
Lijepo receno, sazheto. :)
Lars snima kontemplativne tragedije koje nemaju ambiciju da vam prikazuju laznu sliku svijeta.
On jednostavno svojim filmovima zeli da uznemiri gledaoca i da ga podstakne na razmisljanje.
Ko zna, mozda je takav njegov pogled na svijet prouzrokovan hladnim, dugim i mracnim nordijskim zimama,
ali prije ce biti da je u pitanju njegova duboka dusevna ranjivost.

Charlotte Gainsbourg je fenomenalna u filmu, a i Kirsten Dunst je odlicna u ulozi depresivne i melanholicne zene.
Kliknite za proširenje...
Steta sto ova zena nikada nece dobiti nijednu znacajnu nagradu..I u Nimfomanki je imala bravure.
 
Lepo je što me smatrate pojačanjem. Zafaljujem.
Takođe, zbog želje da se uklopim pod pritiskom sam da dam doprinos negledanju filmova.
Daklen, prekinuto uživanje u prethodnih 7 dana:

Close Encounters of the Third Kind (1977) - 22.minut - kad se čudesna svetlost prvi put spustila na Zemlju. Šta ćeš, samo 365 dana u godini čovek ima 7 godina a to je premalo da se pogledaju svi filmovi koji spadaju u tu kategoriju. Možda jednog dana kad se reprodukujem pogledam ovo po službenoj dužnosti.

Midnight Run (1988) - 28.minut - kad je lik zarobljen u wc-u rekao Robertu de Niru, pusti me duše ti imam lisice ne mogu ti ništa a i pitaj svakog od Pirot do Pečenjevce dal sam nekad nekog zaebao. I ovaj pade na foru. Zna li uopšte ovaj reditelj ko je de Niro.

Snowpiercer (2013) - 38. minut - kad sam se prvi put zapitao zašto ja gledam ovo kad me uopšte ne zanima. Pa zbog Joon-ho Bong autora mog omiljenog "Memories of Murder". A zašto on sad mora da napravi ovakav film, na jeziku stranom i meni i njemu i zašto dolazi u plitke patike na basket. Bogohuljenje!
 
uh trirova melanholija.. ostala mi je vagnerova uvertira iz tristana... Stvarno je jedan od rijetkih reditelja koji dobru klasicnu muziku odabere za film...
a meni je film ostao u pamcenju kao (zbog depresivne dust od pocetka filma; a ne depresivne kao rezultat smaka svijeta) trazenje smisla u kontekstu vjecnosti (ne trajanja njenog zivota) i to da li ima uopste ista smisla ( iako ostane nesto iza nje); ako ce svee eventualno jednog dana biti zbrisano i unisteno.. ali to su moje slobodno asocijacije :lol:
primjecujem da mnogo filmova volim jer sam im dao znacenje koje cesto nikakve veze nema ni sa filmom ni sa zivotom
 
The Immigrant (2013) - 8/10 Iranac DP je razbio.
Nymphomaniac (2013) - 7,5/10 Krajnje ličan za Larsa, kako više ne daje intervjue filmom je dosta toga poručio svojim kritičarima i usput natrpao sve svoje hobije i ukuse.
A Touch of Sin (2013) - 7,5/10 Nasilje iz opresije, dosade, depresije u modernoj Kini.
Snowpiercer (2013) - 7/10 Stripovski kako i treba da bude, rupe u scenariju su popunjene drugim stvarima koje idu u korist filmu.
Blood Ties (2013) - 6/10 - Romantični omaž svim mogućim sličnim filmovima, ništa više.
The Invisible Woman (2013) - 6/10 Dikens kao švaler, bremenito iskustvo za senzibilne konkubine.
Anchorman 2: The Legend Continues (2013) - 4/10 Prvi deo nije.
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top