Gledali... Obrazložili... Ocenili... :)

stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.
And-Evertything-is-Going-Fine-PosterReviewSize.jpg



Jest’ da izigravam (smesno nezgodna rec ova “izigravam”) sporednu ulogu na Krstarici, ali s vremena na vreme i to je dovoljno da se preporukama obezbedi smisao. Kad se “And everything is going fine” na IMDB-u pojavio kao buduci Soderbergov projekat odmah sam se zainteresovao za lik i delo Spalding Gray-a koji mi je do tada bio nepoznat stvaralac. Skinuo sam Swimming to Cambodia i nisam se pokajao. Izuzetano zanimljivo trabunjanje o njegovom iskustvu vezanom za Killing Fields.

Jednako upecatljiv, And Everything…, pruza siri uvid u Spaldingov privatni zivot: o majci i disleksiji kao ogranicavajucim faktorima (ne nuzno i negativnim), o gllumackim pocecima na koledzu, lutanju, otkricu jedinstvene sposobnosti da se prezivljeno filtrira, izmeni, domasta i bez svodjenja na scenario, pretoci u neponovljivo-urnebesne monologe.

Ako vam je covek nepoznat, svejedno je sta cete prvo maznuti s neta. Maksimalna ocena, tutti!
 
Since Otar Left http://www.imdb.com/title/tt0336264/

Ovaj gruzijski film je jedna divna i topla prica o tri zene razlicitih generacija - baki, njenoj cerci i unuci. Sve tri su suocene sa nepodnosljivom lakocom postojanja -baka je mudra, stara zena, odana starom sitemu ali puna razumevanja za novo doba, i nadasve pati za sinom Otarom koji je tamo daleko na radu u Parizu, njena cerka suocena sa prezivljavanjem, a unuka, kao i stotine mladih Gruzina, masta da ode u beli svet. Ne bih da prepicavam fabulu (pogledajte film...), samo da kazem da situacije kada majka i cerka kriju od bake da je Otar poginuo, mene podsecaju na situacije iz filma Goodbye to Lenin - u oba slucaja se radi o prikrivanju istine iz najboljih namera, ali ipak baka je na kraju ispala najjaca od sve tri. Inace me je njen lik odusevio baka je jedna divna, mudra, stalozena osoba, a glumica koja je igra je odlicna.
Momenat kada baka saznaje da Otar nije medju zivima, pa momenat kada na nju dolazi red da sakrije istinu od cerke i unuke, jer je tako odlucila, su izuzetno snazni i emotivni, ali bez trunke patetike.
Mene je film i rastuzio i prodrmao, ima u njemu svega - i teznje za boljim zivotom, i patnje, i izgubljenih nada, i izgubljenih generacija..
Isto tako mislim da ova porodica podseca na mnoge nase prosecne porodice, ne samo da je slican nacin razmisljanja u svim ex-komunistickim sistemima, nego je u pitanju isti mentalitet i senzibilitet. Nema neke velike razlike izmedju Kavkaza i Balkana. Narod Gruzije je vecito bio na vetrometini, izlozen ratnim sukobima, kasnije staljinistickim i raznim drugim cistkama, pa posto su muskarci bili ti koji su u vecem broju stradali i gubili zvote, zene su oduvek bile te koje su morale da ponesu teret prezivljavanja na plecima, zato su i naucile da budu jake. Zato su i ove tri zene i iz filma tako snazne. Jednostavno, nema druge. I inace u filmu nema mnogo cmizdrenja i patetisanja, ali je i bez tih scena uspeo da me prodrma, ja sam i dalje pod utiskom.
I baka i njena cerka i unuka, sve tri su privrzena jedna drugoj, i vole se jako, ali te emocije ne pokazuju. Baka je svoju ljubav i velicinu pokazala kada je odlucila da ih zastiti izmisljenom pricom kako je Otar otisao u Ameriku, i kasnije kada je bez ijedne reci razumela i podrzala odluku unuke da ostane u Parizu. Kako je bilo njoj, to samo ona zna...
 
Isto tako mislim da ova porodica podseca na mnoge nase prosecne porodice, ne samo da je slican nacin razmisljanja u svim ex-komunistickim sistemima, nego je u pitanju isti mentalitet i senzibilitet.
Kliknite za proširenje...

Način razmišljanja u svim ex-komunističkim zemljama nije isti, čak nije uvek ni sličan. Ovo drugo što si rekla je u pitanju - mentalitet i senzibilitet. Srbi imaju dosta zajedničkog sa Jermenima i Gruzinima :)
 
Klip (2012)

klip.jpg


http://www.imdb.com/title/tt1900908/

Evo, i ja pogledah ovaj film o kome se toliko raspravlja...
Utisak je polovican: nit' smrdi, nit' mirise...
Sama ideja je ok: portret jedne zabludele generacije zombija, beg od stvarnosti, odnosno strah od suocavanja sa stvarnoscu, sa zivotom...
Medjutim, sama realziacija te ideje nije bas onako kako se ocekuje...
Prvo, tu je dosta perverzija, eksplicitnih scena seksa koje nicemu ne sluze, osim da vam se zgade...
Ocigledno svi ti reditelji samoproklamovanog "novog talasa srpskog filma" koriste iskljucivo sok, kao sredstvo za prezentovanje drustvenih anomalija, a to jednostavno nije dovoljno za oblikovanje toga sto se zeli poruciti...
Time se, cini se, rukovodila i rediteljka ovog filma...
Ali onda dolazi ona scena sa onom decicom iz doma, gde glavna junakinja puca, slusajuci sudbine te napustene dece, nalazeci analogiju sa sopstvenim zivotom...
Na to se nadovezuje scena u bolnici i onom WC-u, gde ona konacno pusta taj emocionalni ventil i pokazuje slabost...
Odjednom se ta fasada, bezdusne, neosetljive glavne junakinje rusi...
I sve bi bilo super, da se onda rediteljka nije izgubila i skrenula sa puta u neke "melodramaticne" vode i jednostavno sasekla tu nit price...
Jednostavno, ona je sama sebi pucala u nogu i dobijamo happy end sa nekim kakofoncinim scenama...
Film ostaje bez poruke, jedna ogoljena skica drustvenog trenutka i to je sve...
Za mene, krajnje slabo i malo, obzirom na ocekivanja...
I za kraj, da se osvrnem na glumu: glavna junakinja sasvim ok, ostali neupecatljivi, ocigledno podlegli pod pritiskom da njihovi likovi izgledaju sto realnije...
Ocena: 5,5
 
Poslednja izmena:
Ma sto se tice filma KLIP, mene je najvise iznerviralo to sto potencira generalizaciju da su svi klinci takvi, a nisu. Ispada da su svi klinci iz radnicke klase u Srbiji (znaci, vecina) zabludeli, pusteni sa lanca, praznoglavci. Jeste, ima takvih, ali to nikako nije vecina. I te price "U moje vreme je bilo drugacije, danas je omladina takva" to okacite macku o rep. Pa i u nase vreme je bilo takvih, ali je i tad to bila manjina. Jeste, definitivno postoji problem u samom drustvu ako postoji i jedna grupa mladih koja tako funkcionise, ali dajte, nemojmo preterivati. Za ovaj film mogu da nadjem opravdanje samo u tome ako je cilj bio da se roditeljima skrene paznja, da pocnu vise da provode vremena sa svojom decom, razgovaraju sa njima, upucuju ih, da promene taj stav da se zna sta se sme, a sta ne sme. E, pa ne zna se. Sedi lepo sa svojim detetom i objasni mu. S druge strane, poruka koju film salje klincima je druga krajnost: mladicima- budi surov, ponizavaj, izivljavaj se nad devojkama i one ce te juriti, a devojkama- dopusti da te ponizava, iskoriscava, obezvredjuje, maltretira, i na kraju ce se zaljubiti u tebe. A to sto ce da te mlati i tako ti pokazuje da mu je stalo, nema veze, on te voli.
Trebalo je da se rediteljka opredeli pre snimanja kome tacno i kakvu tacno poruku zeli da posalje.
 
Sad kad sam odgledo do kraja i nije tako loš... Priznajem, zbog muzike. :lol:

budi surov, ponizavaj, izivljavaj se nad devojkama i one ce te juriti, a devojkama- dopusti da te ponizava, iskoriscava, obezvredjuje, maltretira, i na kraju ce se zaljubiti u tebe
Kliknite za proširenje...

Da citiram Minu: Niko kao ti nema ključ od mojih slabosti. Ovaj psiho od devojke je ko neki lik iz Fight Cluba... Izbijanje zuba je jedini način da nešto oseti. Isto ko i turbo-folk. Autoagresija je ključ turbo-folka. Satan Panonski je slikarka iz Kovačice za to. Sve je tu ukomponovano tako da tera na razbijanje stakla o glavu i plivanje po srči... Transcendirajući je to žanr. Oću reći, ne pruža protagonistkinja oralna zadovoljstva po usranim vc-ima zato što se nada da će se ko u nju zaljubiti, već je to valjda kulji način samopovređivanja od... šta ja znam... radoholizma... Nije uopšte tako loš film koliko mi se isprva činilo. A eksplicitnost scena zaista jeste nepotrebna... al' valjda je tu da etablira rediteljku u probrani krug novog srpskog filma, ko što reče kolega iznad... to mu je valjda definišuća karakteristika... 3 i više polnih organa u krupnom planu - Novi Srpski Film.
 
Brestskaya krepost
http://www.imdb.com/title/tt1343703/
Bio bi licemeran kada bi hvalio ovaj film, jer sadrži gomilu stvari koje američkim filmovima ne praštam, tj. isključujem ih. Metodologija snimanja, karakterizacija, dramaturgija i drugi elementi neodoljivo podsećaju na domaće partizanske filmove, Krvavca, Bulajića i drugih. Dakle, situacija je crno-bela. Svi Rusi su pošteni, hrabri, časni, romantični itd. Čak su NKVD-ovci simpatični, blagi i puni razumevanja. Pored toga, film je u nekim momentima patetičan do krajnjih granica, čemu žestoko doprinosi i glas naratora, koji je u vreme bitke bio dečak, a sada kao dekica narativno priča priču svom unuku. Ima i dosta nerealnih detalja, tako da sam ga do kraja gledao, prilično nezainteresovano.
Uglavnom, možda bi se eventualno, svideo zagriženim ljubiteljima ratnih filmova kojima ne smeta patetika.
 
Poslednja izmena:
Verbal_Kint:
Sad kad sam odgledo do kraja i nije tako loš... Priznajem, zbog muzike. :lol:



Da citiram Minu: Niko kao ti nema ključ od mojih slabosti. Ovaj psiho od devojke je ko neki lik iz Fight Cluba... Izbijanje zuba je jedini način da nešto oseti. Isto ko i turbo-folk. Autoagresija je ključ turbo-folka. Satan Panonski je slikarka iz Kovačice za to. Sve je tu ukomponovano tako da tera na razbijanje stakla o glavu i plivanje po srči... Transcendirajući je to žanr. Oću reći, ne pruža protagonistkinja oralna zadovoljstva po usranim vc-ima zato što se nada da će se ko u nju zaljubiti, već je to valjda kulji način samopovređivanja od... šta ja znam... radoholizma... Nije uopšte tako loš film koliko mi se isprva činilo. A eksplicitnost scena zaista jeste nepotrebna... al' valjda je tu da etablira rediteljku u probrani krug novog srpskog filma, ko što reče kolega iznad... to mu je valjda definišuća karakteristika... 3 i više polnih organa u krupnom planu - Novi Srpski Film.
Kliknite za proširenje...

Pre kriza identiteta u kombinaciji sa mitom o nepovredivosti, kroz koju svaki adolescent prodje, neki ekstremnije od drugih. U tim godinama mladima je najveci parametar drustvo, prijatelji, odobravanje i uklapanje u drustvo, vise nego porodica. I to je kod svih tinejdzera tako, tu nema nista neobicno. Ovde je u pitanju samo ekstrem takvog ponasanja. Da se ne nastavljam vise, da ne bih ostavila gomilu spojlera.
A da je cilj filma bio sokirati, to je i vise nego ocigledno. Paznja je privucena, evo mi na tri strane razglabamo o filmu.
Moglo je to mnogo, mnogo bolje.
 
dju_bre:
Ma sto se tice filma KLIP, mene je najvise iznerviralo to sto potencira generalizaciju da su svi klinci takvi, a nisu. Ispada da su svi klinci iz radnicke klase u Srbiji (znaci, vecina) zabludeli, pusteni sa lanca, praznoglavci. Jeste, ima takvih, ali to nikako nije vecina.
Kliknite za proširenje...

To si dobro primetila i to sam ja u prethodnom postu zaboravio da napomenem...
Kao i kod "Sisanja" i ovde je veliki deo percepcije rediteljke zasnovan na predrasudama. tipa: sve klinke su fukse i heftaju se kao stuke, a svi klinci vandali, koji dok ruse uzvikuju parole: "Srbija do Tokija"...:roll:
 
dju_bre:
Pre kriza identiteta u kombinaciji sa mitom o nepovredivosti, kroz koju svaki adolescent prodje, neki ekstremnije od drugih. U tim godinama mladima je najveci parametar drustvo, prijatelji, odobravanje i uklapanje u drustvo, vise nego porodica. I to je kod svih tinejdzera tako, tu nema nista neobicno. Ovde je u pitanju samo ekstrem takvog ponasanja. Da se ne nastavljam vise, da ne bih ostavila gomilu spojlera.
A da je cilj filma bio sokirati, to je i vise nego ocigledno. Paznja je privucena, evo mi na tri strane razglabamo o filmu.
Moglo je to mnogo, mnogo bolje.
Kliknite za proširenje...

Hm. Ima smisla. Ali ne bi li to onda bilo nekako drugačije modelirano, nego kroz sistematsko ponižavanje same sebe? Recimo, da juriša na albanski tenk sa viljuškom u zubima?
 
SAMCRO:
Hm, znaci rediteljka je htela da ukaze na odredjene probleme snimajuci takve scene sa decom od 15 godina i uz saglasnost njihovih roditelja. To je kao da Kristijan Golubovic savetuje decu da se ne bave kriminalom, a onda se odveze svojim ferarijem, dok oni odu kuci lokalom.
Kliknite za proširenje...

Kristijan Golubovic ? xD
Covek koji sada lezi marselj i kome je najveci zlocin u zivotu sto je valjao vutru ? xD
nemoj me zasmejavati :lol:
 
Honduras:
Način razmišljanja u svim ex-komunističkim zemljama nije isti, čak nije uvek ni sličan. Ovo drugo što si rekla je u pitanju - mentalitet i senzibilitet. Srbi imaju dosta zajedničkog sa Jermenima i Gruzinima :)
Kliknite za proširenje...

Da li si gledala film? Mislila sam na nacin zivota, iz cega proizilazi i nacin razmisljanja.
Mene ova porodica podseca na nekoga ko bi recimo mogao ziveti u nasem komsiluku. Bez obzira sto zive tamo negde iza sedam gora, u bivsoj SSSR, a opet su nam nekako bliski i slicni. Klasa intelektualaca koja propada; svi su visoko obrazovani, a sirotinja. Baka je svojevremeno citala francuske filozofe i francusku poeziju u originalu, a sad zive od danas do sutra. Ccerka prodaje na pijaci porodicne relikvije da prezive. Otar je zavrsio medicinu, a procenio je da ce vise zaraditi kao fizikaner u Parizu nego kao doktor u Tbilisiju. Rodis se na pogresnom delu sveta, i u startu su zvezde okrenute protiv tebe, bez obzira na sav tvoj trud, inteligenciju, obrazovanje...

I unuka studira, ali i ona i njen momak mastaju o odlasku napolju, bilo gdje. Sve oci su uperene u taj Zapad, koji nece primijetiti kvalitet kad mu stigne - visoko obrazovanu mladu zenu, ili njenog ujaka doktora. Oni su potrosna roba uvezena sa Istoka koja ce raditi sta bilo, samo da zarade pare da mogu poslati svojima kuci.

Mozemo lako da zamislimo slicnu srpku porodicu ex-srednje klase . I visoko obrazovanje, i nemogucnost da se s njim zaradi tamo gde se poniklo, i nadu da ce im napolju biti bolje, makar bili i niza klasa (sto kod kuce nisu). I retke trenutke kucnih proslava i veselja. Meni je ono bio skroz poznat i blizak momenat, kad se skupe prijatelji i komsiluk i svi sede po odrpanim kaucima, i pevaju starogradske pesme. Gruzijske starogradske. I ono kako majka i cerka guraju sto na drugi kraj sobe da bi mogle da razvuku kauc da tamo spavaju. I po nasim stanovima se tako zivjelo, na rasklapanje i razvlacenje. Retko ko je imao spavacu sobu u stanu. Bilo je momenata sto su me stvarno podsecali na zivot na Balkanu.

I tako dalje..nacin zivota i prezivljavanja formira navike pa i nacin razmisljanja bez obzira sto smo svi licnosti za sebe.
Sad da li smo toliko lsicni Gruzinima ne znam, znam da sa Rusima nemamo bas mnogo slicnosti bez obzira na mit o toploj slovenskoj dusi.
 
Poslednja izmena:
Pošto su mi grad okupirali stranci koji mi nisu baš odali utisak da dolaze iz kulturno nadmoćne zapadne civilizacije, kao i domaći malograđani koji pokušavaju da te iste strance oponašaju na razne sebi svojstvene malograđanske načine, te zbog činjenice da sam se preko transparenta na petrovaradinskoj tvrđavi upoznao da zivim u glavnom gradu nove, najmlađe države na Balkanu, odlučio sam da poslednje dane odmora provedem uz filmove, kako novim odlaskom u grad ne bi rizikovao neku krivičnu ili prekršajnu prijavu zbog eventualne verbalne odbrane ustava i odluka Ustavnog suda.

We need to talk about Kevin
http://www.imdb.com/title/tt1242460/
Prilično dobar film o porodici koja je podbacila u vaspitanju deteta koje se vremenom pretvara u totalnog sociopatu i monstruma. Iako režiser insistira na tome da je Kevin od rođenja poremećen, ja ne bi isključio odgovornost roditelja pre svega, a potom i celokupnog društva i njegovih mehanizama. Batina je iz raja izašla, i naravno da problematično dete koje ima usađen sadomazohistički impuls neće reagovati na tetošenje, cile-mile i ostale blage, šatro evropejske gluposti. Takođe, nesloga i nepoverenje među roditeljima daje ovakvoj deci ogroman manevarski prostor za manipulaciju i vršenje zlodela. Svidela mi se i Tilda Svinton, koja je prirodno ružna, pa sve deluje nekako realnije i običnije, što doprinosi kvalitetu i autentičnosti filma.

Róza
http://www.imdb.com/title/tt2043979/
Od ovog poljskog filma sam očekivao mnogo više, ali me nije oduševio. Radnja prati čoveka koji luta po Poljskoj u finišu rata i nailazi na Rozu, ženu njegovog poginulog ratnog druga koja živi u Mazuriji- pograničnom pojasu između Nemačke i Poljske. On ostaje da živi s njom i pomaže joj oko farme, ali njihovu novonastalu sreću remete pijani, zli Rusi koji non stop siluju, otimaju i ubijaju sve što im padne pod ruku. Film je, nekako imao više potencijala, ali...

Naboer
http://www.imdb.com/title/tt0453383/
Vrlo dobar norveški psihološki triler o liku koga je ostavila devojka zbog nekih njegovih čudnih osobina i fantazija. Sve vreme drži pažnju, ima nekoliko jezivih momenata, a radnja se odmotava postepeno i lagano. Glavni glumac je odličan i sjajno je odigrao ulogu. Lajtmotiv filma je borba neuravnotežene osobe sa teškom situacijom koja ga zadesi u životu i posledice takvog događaja.

Samaria
http://www.imdb.com/title/tt0397619/
Ovaj film mi se nikako nije svideo. Bio mi je nekako prebolestan od samog starta. Radi se o 2 maloletne jadnice koje maštaju da otputuju u Evropu, a da bi došle do keša, jedna od njih postaje ***** i sve vreme se čini da uživa u tome. Druga je nešto normalnija, ali i ona puca kada joj drugarica izvrši samoubistvo. Film je baš za teške mazohiste.
 
Velebitdrema:
Samaria
http://www.imdb.com/title/tt0397619/
Ovaj film mi se nikako nije svideo. Bio mi je nekako prebolestan od samog starta. Radi se o 2 maloletne jadnice koje maštaju da otputuju u Evropu, a da bi došle do keša, jedna od njih postaje ***** i sve vreme se čini da uživa u tome. Druga je nešto normalnija, ali i ona puca kada joj drugarica izvrši samoubistvo. Film je baš za teške mazohiste.
Kliknite za proširenje...

a ja dobila preporuku za Kim Ki-duka...Ipak, rešila sam da pogledam Koreance, počela sam sa Chan-wook Parkom, koji je odličan, pa ću verovatno i Kim Ki-duka da pogledam
 
stanje
Zatvorena za pisanje odgovora.

Back
Top