Геноцид над Србима у Независној Држави Хрватској

  • Začetnik teme Začetnik teme mupi
  • Datum pokretanja Datum pokretanja
Khal Drogo:
А зашто ти напокон не научиш да се држиш теме?
Kliknite za proširenje...
To je bilo u svrhu statističke usporedbe. I da dodam, Pavelić je bio luđak i nije nimalo isključeno da bi pobio sve Hrvate koji su bili protiv njega. Takvi diktatori i zločinci su sasvim u stanju provesti genocid nad vlastitim narodom. Sjeti se samo Pol Pota koji je pobio preko milijun vlastitih sunarodnjaka.
 
По успостављању монструм творевине ендехазије једна од првих уредби бјеше о забрани ћирилице
Pavelic-Index.jpg
 
Спаљивање српске дјеце у селу Брижина 20. априла 1942. године

Спаљивање српске дјеце у селу Брижина 20. априла 1942. године​

Најмасовнији злочин над српском дјецом у селу Брижина код Бугојна усташе су починиле 20. априла 1942. године. У штали Недељка Пилиповића тог дана живо је спаљено 86 мјештана српске националности, међу којима 46 дјеце млађе од 16 година — од чега 28 дјеце млађе од пет година.​

Повод за овај тешки злочин било је убиство усташког стожерника и организатора покоља српског народа у бугојанском срезу, Николе Јуришића, ког је неколико дана раније ликвидирала партизанска патрола. У знак освете, хрватске и муслиманске усташе предвођене Матком Матанићем Јозом из села Љубнић, упадају у осамљено планинско село Брижина и спаљују српску нејач затворену у штали.
У пламену и најтежим мукама живот су изгубила 44 члана породице Пилиповић. Пилиповић Станко из Брижине оставио је записано свједочење:
„Усташе су затекле у мојој кући мог нејаког сина који није успио да побјегне. Исте те усташе узеле су мога сина Пилиповић Чеду Станкова старога 5 година православне вјере Србина и донијеле га у једну шталу гдје су запалили шталу у којој је исти изгорио са још доста народа из села.“
О страдању породице свједочио је и Гњатић Ђорђо из Брижине:
„Усташе су узеле и мог сина, мало дијете Гњатић Секулу син Ђорђин стар пет мјесеци, и однијеле и бациле у ватру гдје је горила једна штала и оно је изгорило са још доста свијета из села.“

Локацију села на мапи можете погледати овдје.

До сада је било познато 80 имена жртава, а Зборником докумената ЗАНЕСОВИЋИ објављено је још шест имена. Комплетан попис жртава страдалих у селу Брижина 20. априла 1942. године је у наставку.

1. Билић (Станислав) Анђелка, 17 год.
2. Гњатић (Ђорђо) Секула, 1 год.
3. Гњатић (Иле) Симо, 40 год.
4. Гњатић (Стојан) Анђа, 11 год.
5. Гњатић (Стојан) Боса, 7 год.
6. Гњатић (Стојан) Стојан, 4 год.
7. Гњатић (Стојан) Иле, 2 год.
8. Гњатић (Стојан) Мара, 3 год.
9. Гњатић (Илија) Стана, 37 год.
10. Гњатић (Илија) Чедо, 20 год.
11. Гњатић (Илија) Десанка, 20 год.
12. Гњатић (Илија) Ана, 4 год.
13. Гњатић (Јордан) Секула, 1 год.
14. Икић (Ристо) Манда, 45 год.
15. Јовановић (Мићо) Милка, 40 год.
16. Јовановић (Душан) Јелка, 23 год.
17. Јовановић (Митар) Љубица, 50 год.
18. Јовишевић (Вукан) Ђука, 40 год.
19. Јовишевић (Нико) Ђуро, 12 год.
20. Јовишевић (Нико) Љепосава, 4 год.
21. Јовишевић (Нико) Стојко, 3 год.
22. Јовишевић (Нико) Мара, 2 год.
23. Каравлах (Станко) Стојан, 30 год.
24. Каравлах (Стојан) Стоја, 4 год.
25. Качабер (Перо) Никола, 15 год.
26. Качабер (Никола) Мара, 40 год.
27. Качабер (Никола) Драгиња, 4 год.
28. Качабер (Мишо) Саво, 98 год.
29. Качабер (Ристо) Јока, 35 год.
30. Качабер (Саво) Анђа, 10 год.
31. Качабер (Саво) Љуба, 5 год.
32. Качабер (Саво) Милан, 3 год.
33. Милошевић (Јура) Јово, 40 год.
34. Михаљевић (Јура) Јово, 40 год.
35. Новак (Перо) Стана, 37 год.
36. Пилиповић (Станислав) Станко, 60 год.
37. Пилиповић (жена Лазина) Стоја, 35 год.
38. Пилиповић (Лазо) Недељко, 5 год.
39. Пилиповић (Лазо) Перо, 3 год.
40. Пилиповић (Лазо) Радослав, 3 год.
41. Пилиповић (Станислав) Невенка, 14 год.
42. Пилиповић (Лазо) Љубан, 40 год.
43. Пилиповић (Станко) Чедо, 5 год.
44. Пилиповић (Адем) Савка, 28 год.
45. Пилиповић (Јово) Перо, 22 год.
46. Пилиповић (Јово) Ристо, 3 год.
47. Пилиповић (Јово) Боса, 4 год.
48. Пилиповић (Јово) Савка, 1 год.
49. Пилиповић (Станко) Станислав, 60 год.
50. Пилиповић (Перо) Стоја, 35 год.
51. Пилиповић (Митар) Стана, 40 год.
52. Пилиповић (Љубан) Грозда, 2 год.
53. Пилиповић (Јово) Никола, 76 год.
54. Пилиповић (Алекса) Јефа, 35 год.
55. Пилиповић (Љубан) Стоја, 18 год.
56. Пилиповић (Љубан) Јока, 14 год.
57. Пилиповић (Љубан) Боса, 12 год.
58. Пилиповић (Љубан) Љуба, 10 год.
59. Пилиповић (Љубан) Невенка, 1 год.
60. Пилиповић (Љубан) Никола, 4 год.
61. Пилиповић (Јово) Стоја, 30 год.
62. Пилиповић (Јово) Никола, 14 год.
63. Пилиповић (Јово) Мара, 16 год.
64. Пилиповић (Јово) Радојка, 8 год.
65. Пилиповић (Јово) Миле, 6 год.
66. Пилиповић (Јово) Ђорђо, 1 год.
67. Пилиповић (Спасоје) Милка, 2 год.
68. Пилиповић (Љубан) Боса, 45 год.
69. Пилиповић (Станко) Ана, 18 год.
70. Пилиповић (Станко) Си,а, 16 год.
71. Пилиповић (Недељко) Јевросима, 22 год.
72. Пилиповић (Благоје) Анђа, 21 год.
73. Пилиповић (Лазо) Чедо, 5 год.
74. Пилиповић (Иле) Петар, 1 год.
75. Пилиповић (Саво) Милева, 45 год.
76. Пилиповић (Благоје) Симо, 21 год.
77. Пилиповић (Благоје) Невенка, 19 год.
78. Пилиповић (Благоје) Милојка, 17 год.
79. Пилиповић (Стојан) Јованка, 17 год.
80. Станишић (Јован) Остоја, 56 год.
81. Станишић (Јово) Стана, 10 год.
82. Станишић (Остоја) Стана, 13 год.
83. Станишић (Остоја) Мара, 3 год.
84. Чавић (Урош) Стојко, 7 год.
85. Чавић (Перо) Младен, 7 год.
86. Џелмо (Јово) Јово, 39 год.

Приредио: Драган Радовић
Brizina-1.jpg

Brizina-2.jpg
 
Данас се у Доњој Грасини обиљежава Дан сјећања на жртве геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ

Доња Градина - Дан сјећања на жртве геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ​

Дан сјећања на жртве геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у Независној Држави Хрватској и 80. година од пробоја логораша из концентрационог логора Јасеновац биће обиљежен данас у Доњој Градини.

Дан сјећања на жртве геноцида у логору ЈасеновацФото: РТРС
Обиљежавање ће почети полагањем вијенаца на гробном пољу "Тополе", затим ће бити служен парастос и помен, а потом се очекује и обраћање званичника.

Присуствоваће највиши званичници Српске и Србије, предсједници Милорад Додик и Александар Вучић и српски члан и предсједавајућа Предсједништва Жељка Цвијановић. Очекује се присуство великог броја људи.

Дан сјећања на жртве геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ обиљежава се поводом ослобађања усташког логора Јасеновац, једног од највећих и најстрашнијих логора смрти у Европи.

Међународна комисија за истину о јасеновачком систему хрватских концентрационих логора, закључила је да су Хрвати у Јасеновцу и Доњој Градини убили више од 700.000 људи. Међу њима 500 хиљада Срба, 40 хиљада Рома, 33 хиљаде Јевреја, 127 хиљада антифашиста и 20 000 дјеце.

Поводом сјећања на жртве усташког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ-а, данас је у Републици Српској Дан жалости.
Поводом сјећања на жртве усташког геноцида над Србима, Јеврејима и Ромима у НДХ-а, данас је у Републици Српској Дан жалостиж
1745738876224.png
 
На данашњи дан прије 84 године, 28.априла 1941.године, само 18 дана по успостављању монструм творевина ендехазија, десио се први масовни покољ православних Срба. Усташе су у селу Гудовцу код Бјеловара (овдје) на свиреп уморили је 196 Срба.

Касно увече 27. априла 1941. у селу Гудовцу припадници Сељачке Заштите ухаписили су и стрељали 10 недужних Срба. Међу злочинцима је био присутан и учитељ Рудолф Срнак, из Гудовца. Док је тај дан на подручију Бјеловара и Грубишног поља незаконито ухапшено преко 500 Срба, који су одведени у логоре НДХ: логор Даница крај Копривнице и затвор у Госпићу, Јадовно на Велебиту и острво Паг.

Слиједећег дана 28. априла 1941. у рану зору, по налогу усташких власти из Загреба почео невиђени терор по бјеловарским селима гдје су хапшени Срби и довођени у Гудовац. Руководилац целе акције хапшења и убијања Срба у Гудовцу 28. априла 1941. био је Мартин Цикош. Ухапшени српски цивили били су смјештени у неки затвор (саграђен у доба Аустроугарске царевине), прекопута школе. Увече тог 28. априла 1941. изведени су на улицу где су били постројени испред Еугена Диде Квартерника (сина Славка Квартерника) и других високих усташких функционера. Затим су спроведени на сајмиште на крају села, гдје су и побијени.
Прије масовне егзекуције, жртве су натјеране да ископају себи раку, величине 42 х 2 метра. Колико год да су били свирепи, Нијемци нису без узбуђења примили вијест о овом злочину. Једна комисија коју су они одредили, извршила је ексхумацију и фотографисала лешеве.
1745863539504.png
 
Прије 84.године., на Ђурђевдан 1941.године, у селу Хрватски Благај започело се за звјерским убијањем православних Срба, масакр ће бити упамћен као вељунски покољ (овдје)

ХРВАТСКИ БЛАГАЈ – ВЕЉУНСКИ ПОКОЉ ОД 6. ДО 9. МАЈА 1941.​


6. мај – Ђурђевдан, година 1941. Освануо је лијеп сунчан дан. Тога дана Срби се свечаније одијевају, иду једни другима на Крсну славу у госте, разговарају о успјесима у обављању прољетне сјетве. Веселе се и радују. Све је раздрагано и свечано. Нитко ни у помисли није могао слутити да ће то бити дан нечувеног злочина – геноцида над невиним сељачким становницима Кордуна.​


Ђуро Затезало (1931-2017.)

Један од првих масовних злочина нове хрватске власти поглавника Независне Државе Хрватске, др. Анте Павелића. Злочин планиран, добро припремљен и организирано изведен по замисли поглавара Павелића и наређењу Еугена Диде Кватерника.

Управо тога дана, 6. маја, дана весеља и славе, у рану зору, одјекнули су први усташки пуцњи у српским селима Вељуна, Перјасице, Доњег Полоја, Кузме и других насеља. Усташе, емигранти и домаћи Хрвати – усташе, хватали су своје комшије Србе по селима, тукли и затварали на неколико сабиралишта – мучилишта на Вељуну, Перјасици, Слуњу и Хрватском Благају.

Да би могли почети проводити такву и озакоњену политику Независне Државе Хрватске, усташке су власти организирале убиство угледне хрватске породице млинара Јосе Мравунца у Хрватском Благају, омиљеног човјека међу Србима и Хрватима. Управо ту на Кордуну, према оцјени усташких поглавара гдје су Срби и Хрвати вјековима живјели у добрим комшијским односима, требало је злочин извршити и њих међусобно завадити и закрвити. То су извели на најподлији могући начин.

Већ крајем априла 1941. године, након првог масовног покоља Срба у селу Гудовцу код Бјеловара, 28. априла исте године, у жупном стану у Хрватском Благају на Кордуну, састали су се усташки повјереник за Вељун Иван Шајфар, жупник Блаж Томљеновић и млинар Јосип Пауновић и договорили се о убиству млинара Јосе Мравунца и његове породице, с тим да одмах прогласе како су то уморство учинили Срби с Вељуна. О том њиховом договору упознао је њихов официр Здравко Карловић на састанку у Карловцу, 35 пробраних усташа, који су и донијели детаљан план о ликвидацији Јосе Мравунца и његове породице.

На том састанку учествовао је и већ до тада добро познати усташа из села Фурјана, Милан Бунета, који је на саслушању 27. јула 1945. године у Карловцу, поред осталога испричао: „Главна тема састанка била је инсценирање убиства млинара Јосе Мравунца и његове фамилије из Хрватског Благаја к.бр. 37, ради давања повода за масовно хапшење и ликвидацију Срба, мушкараца из Вељуна и околних села.”

Пошто је хрватско село Благај врло пасивно, а сусједно село Вељун у коме су настањени Срби знатно богатије, требало је наћи некаквог повода за ликвидацију људи из Вељуна, како би се касније народ из Хрватског Благаја могао преселити у српске куће и тамо се стално настанити. На поменутом састанку је Јосип Пауновић из а предложио да присутне усташе једне ноћи отиђу у Благај и тамо ликвидирају хрватску фамилију Јосипа Мравунца. Овим убиством постигао би се двоструки успјех:

1. Убиство фамилије Мравунац сматрало би се злочином кога су извршили Срби из Вељуна и околице, чиме би се добио повод за јавно хапшење свих мушкараца из Вељуна, које треба тајним начином поубијати, а потом прогласити да су затвореници послани на присилни рад у Њемачку; и

2. Млинара Јосипа Мравунца требало је иначе ликвидирати, јер се он више осјећао као Југославен него Хрват – католик. Он не симпатизира усташки покрет и навелико конкурира осталим бољим хрватским млинарима из истог села. На састанку су поред Јосипа Пауновића из Хрватског Благаја присуствовали Грашић Перо – Чигрија и ми из Карловца. Сви учесници у дискусији сложили су се са приједлогом Пауновић Јосипа…”

Непосредни организатори на терену били су: жупник Иван Никшић, шеф усташког стана из Слуња, жупник Иван Микан из Огулина, учитељ и усташки повјереник опћине Вељун, Иван Шајфар, адвокат Ловро Сушић из Огулина, жупник Блаж Томљеновић из Хрватског Благаја, усташки емигранти који су дошли из Загреба, најближи поузданик по наређењу Диде Кватерника, усташки официр Ивица Шарић, син биљежника из Госпића, Мијо Бабић, Вјекослав Макс Лубурић и неколико домаћих усташа из Хрватског Благаја.

Према утврђеном договору, ноћу 5/6. маја 1941. године, усташе обучене у сељачку одјећу убиле су Јосу Мравунца, супругу му Марију, мајку Ану, малољетне синове Ивана и Николу, а дванаестогодишњу кћеркицу Милку бацили у ријеку Корану, јер су знали да она зна пливати и да ће изићи из воде те им послужити за остваривање њихових подлих намјера. Она је и једина преживјела тај покољ.

Сутрадан, 6. маја 1941. године, шеф слуњских усташа, жупник Иван Никшић послао је телеграм свим оружничким станицама у котару Слуњу: „Срби у Благају убили су хрватску породицу Јосипа Мравунца. Забраните Србима излазак из кућа…” Окупљеним усташама у Слуњу у присуству жупника Никшића, расправљајући о судбини похватаних Срба, усташки официр Ивица Шарић им је рекао: „Ја знам да њих има и добрих људи, али шта им за то најбоље можеш, него да им пиштољем просвираш мали мозак…” У помоћ усташама из Слуња дошле су усташе из Загреба, Карловца, Хрватског Благаја, како емигранти тако и домаћи – комшије.

У три дана, од 6. до 9. маја 1941. на превару су усташе похватале 600 Срба мушкараца с подручја котара Слуња и котара Војнић, од којих су 520 поклале у Хрватском Благају, а других 80 је на интервенцију талијанског пуковника Оскара Гриттија враћено у камионима с пута према Хрватском Благају у Слуњ и пуштено својим кућама.
Усташки покољ у Вељуну 1941. је назив за масовно убиство 520 Срба из кордунашког села Вељуна, и његове околине који је трајао од 6. до 9. маја 1941.године. И трећи масовни покољ православних Срба на простору ендехазије након покоља у Гудовцу и Вуковару.
Злочин је брижљиво планиран и добро организован. Да би га спровелим усташе Јосип Пауновић, Перо Грашић Чигрија и Блаж Томљеновић. су у ноћи 5/6.маја заклале одабрану жртву, пројугословенски оријентисаног локалног млинара Јосипа Мравунца и четири члана његове породице.
За овај злочин је усташка жгадија одмах брже боље оптужила "српске разбојнике" .
Моментално су кренула масовна хапшења правосклавних Срба на подручју општине Вељун. Из Загреба, у Хрватски Благај, су стигла два камиона усташа, под командом Ивана Шарића, са којим се вратио и жупник Томљеновић. Образовано је пет усташких група да по селима општине Вељун хапсе Србе. Најпре су похапшени истакнути људи, а затим су похватани сви мушкарци од 16 до 60 година које су усташе затекле. Усташе су људима говорили да не дозволе да их воде, него да сами иду на Вељун уколико се осећају невиним. Многи су послушали.

Похапшено је из вељунске општине укупно 625 Срба, старце су наредних дана пустили а преосталих 520 православних Срба одвеле у Хрватски Благај, затворили у школу и на звјерски начим поклали.

Масакр православних Срба у Хрватском Благају описао је др Ђуро Затезало у својој књизи
1746596105324.png
 
Антисрпски портал "Смеће инфо" је поново изнио огавну неосташку лаж везано за страдање дједа садашњег предсједника Србије, Анђелка Вучића (у овом чланку)
Анђелко Вучић старији имао је четворо деце. Најстарији син Антоније добио је надимак Брацо, други по старости био је Којо, затим ћерка чије име нисмо успели да сазнамо, јер је преминула, и најмлађи син је био Анђелко, Александров отац. Тај Анђелко је био једина жртва породице Вучић у Другом светском рату, али ни он није жртва која је страдла од стране усташа. Анђелко Вучић је преминуо од задобијених повреда после једне кафанске туче у Бањалуци. Информације са којима раполажемо упућују нас да се Анђелко Вучић бавио трговином, односно црном берзом и шверцом. Пошто је био у сталним дуговима, основано се сумња да је у питању освета за неисплаћене дугове.
Kliknite za proširenje...
Како написах, огавна неоусташка лаж. Лаж је да је Анђелко једина жртва усташког терора из породице Вучић. Анђелко Вучић је са више сродника ухапшен 29.маја 1941.године, да би у јуну 1941.године са другим Србима био свирепо уморен у стратишту Јадовно.
Ово је документовано, имамо на сајту музеја жртава геноцида у попису жртава (овдје стр.1.097)
Vučić (Antonije) Anđelko, rođen 1893. Srbin, ubijen od ustaša 1941.u logoru, Jadovno (1247010022)
Vučić (Đorđe) Rajko, rođen 1920. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Bugojno (1247010010)
Vučić (Kosta) Đorđo, rođen 1896. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Bugojno (1247010009)
Vučić (Kosta) Ile, rođen 1904. Srbin, ubijen 1941. u direktnom teroru, Bos. gradiška (1247010012)
Vučić (Nn) Ilija, rođen 1899. Srbin, ubijen od ustaša 1941. u logoru,Jadovno (M0008442
Kliknite za proširenje...
Документовао је и др Ђуро Затезало у својој књизи (овдје стр 442)
Zatezalo 442 (2).jpg

Наведени попис жртава, када је установљено страдање Анђелка Вучића и других сродника је учињен до 1964.године, прије него ли је Александар Вучић био рођен. Свако име, сваки податак приликом пописа жртава је колико су околности дозвољавале, детаљно провјерен.

Имати анимозитет према садашњем предсједнику Србије је једна ствар, но одвратно је зарад тог анимозитета или ко зна чега пласирати овакве огавне неоусташке лажи кроз које се чини други злочин према тим нашим мученицима који пострадаше у стратишту Јадовно и другим стратиштима само зато што бејаху православни Срби. Огавно и биједно.
 
Poslednja izmena:
Khal Drogo:
Антисрпски портал "Смеће инфо" је поново изнио огавну неосташку лаж везано за страдање дједа садашњег предсједника Србије, Анђелка Вучића (у овом чланку)

Како написах, огавна неоусташка лаж. Лаж је да је Анђелко једина жртва усташког терора из породице Вучић. Анђелко Вучић је са више сродника ухапшен 29.маја 1941.године, да би у јуну 1941.године са другим Србима био свирепо уморен у стратишту Јадовно.
Ово је документовано, имамо на сајту музеја жртава геноцида у попису жртава (овдје стр.1.097)

Документовао је и др Ђуро Затезало у својој књизи (овдје стр 442)
Pogledajte prilog 1734447
Наведени попис жртава, када је установљено страдање Анђелка Вучића и других сродника је учињен до 1964.године, прије него ли је Александар Вучић био рођен. Свако име, сваки податак приликом пописа жртава је колико су околности дозвољавале, детаљно провјерен.

Имати анимозитет према садашњем предсједнику Србије је једна ствар, но одвратно је зарад тог анимозитета или ко зна чега пласирати овакве огавне неоусташке лажи кроз које се чини други злочин према тим нашим мученицима који пострадаше у стратишту Јадовно и другим стратиштима само зато што бејаху православни Срби. Огавно и биједно.
Kliknite za proširenje...
Ne znam da li im ipak više priliči naziv Soroš.info, ili avnoj.info, zaduženi su za rad iznutra.
 
Casual Observer:
O Slavonče, ti se vrlo varaš, Koji god mi tako odgovaraš; Vaši stari jesu knjigu znali, Srbski štili a srbski pisali.
Kliknite za proširenje...

Već sam ti jednom odgovorio pa ću opet....1740 god. Arsenije IV Jovanović vodi 2.seobu Srba...izvornih Srba/Rašana...put sjevera. To su ostatci ostataka....i prije toga su se izvorni Srbi selili, povlačeći se pred Osmanlijama.
Na TE...Srbe misli A.M.Reljković gospon Lazanjski...O onima koji su se kasnije naplavljivali na njihov teritorij i preuzeli identitet, izvoli čitaj kod Ruvarca, Pante Srećkovića, Pavela Rovinjskog...

To sa Srbima i srpstvom o kojem piše Reljković...ima veze k'o..Bog i šeširdžija :kpozdrav:
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

AleksaJ
  • Anketa Anketa
Дан победе над Европским Нацизмом у XX веку 7. мај
Odgovora
1
Pregleda
174
argumentovano
A
Ride the lightning
Zašto Srbi Rusima opraštaju genocid silovanja Srbije 1945.?
4 5 6
Odgovora
126
Pregleda
2.422
Mrkalj
Mrkalj
Nina
Dan pobede - osam decenija od okončanja rata i pobede nad fašizmom
Odgovora
11
Pregleda
339
Boris T
Boris T

Back
Top