Првокласни историјски извор: књига чувеног падованског опата, природњака и путописца Алберта Фортиса
''Пут по Далмацији'' из 1774.:
https://albertofortis.wordpress.com/
Фортис обилази Далмацију и њено залеђе и налази на читавом том простору искључиво Влахе. Нема ниједног јединог помена Срба и Хрвата који су готово уништени у XV веку.
У XIV поглављу каже: ''У сваком случају, босански, којим говоре
Морлаци у унутрашњости, мом је уху складнији него илирски у приморју''...Ма, уствари, шта ја причам, зли Фортис је вероватно измислио Моровлахе у јадранском залеђу
Vidim da ti Kor nije ništa odgovorio što me je još više učvrstilo u stavu da od toga lika ne možeš očekivati nikakav smisleni argument. Vrhunac njegove umne i spoznajne sposobnosti je postavljanje Verenićevih mapa, ispisivanje sarkastičnih doskočica s ciljem ponižavanja sagovornika ili "vispreni" zaključak da sam ja muško.
Naziv Morlaci se odnosio pre svega na katoličko stanovništvo bliže dalmatinskim gradovima koje i danas "boduli" nazivaju "vlajima" gajeći prema njima velik prezir, te nije čudo što je taj prezir opisao i Fortis. Uprkos tome, on je morlake opisao kao gostoljubive, dobre i prostodušne ljude.
Morlak je isto tako bio i generički naziv za stanovnika dalmatinskog zaleđa (pa čak i šire), bez obzira na nacionalnost i veroispovest. To je bila nekakva lokalna (za današnje prilike nejasna i rastegljiva) geografsko-kulturološka odrednica, poput recimo bodul za stanovnika ostrva, bezjak za kajkavsko stanovništvo između Drave i Save, kranjac za katoličkog stanovnika Like koji se doselio iz Gorskog Kotara itd.
Primera radi, ovako austrijski statističar Karl von Czoernig deli stanovništvo Dalmacije, Boke i jadranskog zaleđa:
Morlaci 143.780; Bokeljci 31.720; Ostrvljani i primorci 157.342; Dubrovčani [bivša Republika] 45.834; U k u p n o :378.676
Da li su ovi ostrvljani, primorci, Bokeljci, Dubrovčani... zasebni narodi ili geografsko-kulturološke odrednice koje su u to vreme imale daleko veći značaj nego danas?
S druge strane, isti autor je 1846. sproveo prvu anketu o jezičnoj pripadnosti naroda u Monarhiji, koja mu je poslužila u izradi etnografske karte Carstva (Etnographische Karte der österreichischen Monarchie, I–III, Beč 1855–57). Ta karta izgleda ovako:
link. Njegova etnička mapa Balkana:
link.
Ni sam Fortis, koji je živeo u 18-tom veku kad je istorija bila slabo razvijena nauka, ne zna kakvo je poreklo i etnicitet tog naroda koje naziva morlacima, te iznosi različite hipoteze. Neke od tih hipoteza se mogu uklopiti u priču o slovenskom poreklu morlaka i njihovom dolasku sa prostora današnje Rumunije.
Nevezano za pretpostavke o njihovom poreklu, on opisuje gusle i piše da morlaci na njima pevaju o "delima slovenskih velikaša i kraljeva" u stihu zvanom desetarac. Bez sumnje ovo se odnosi na Srbe i njihove guslarske pesme o Nemanjićima, Kraljeviću Marku, Banović Strahinji, Kosovskom boju....Zašto bi ti morlaci nejasnog porekla negovali ovakvu guslarsku tradiciju ako oni sa Srbima ništa nemaju. Ako je srpski narod uništen po tebi, koji je to narod po Bosni, Hercegovini, Lici, Dalmaciji...ispevao tolike
srpske epske junačke pesme.
Ove su pesme, spevane od formalno nepismenih "morlaka", bile prevedene na sve evropske jezike. Ove su pesme zadivile tadašnju intelektualnu elitu Evrope. Ove su pesme nazivane "ilirskim" jer je tada u Evropi to bilo sinonim za "južnoslovenski". Da li je narod koji ih je spevao sebe nazivao Ilirima ili Srbima?
