Pumpaj Dinstanović
Zaslužan član
- Poruka
- 104.997
-
- Popularno:
- JNA nikada nije bila 4. armija u Evropi
- Vozovi tutnjali, a varošica rasla
- Australijska rudarska korporacija Bindi...
- Srbiji je Amerika uvela sankcije i to...
- Zasto nas kolektivni zapad mrzi?
- "Studenti" blokaderi nisu dobili nobela
- Spuštanje kriterijuma
- Kakva je glupost rat?
- Hoće li Hrvatska kupiti NIS?
- Put do muškog srca vodi preko stomaka
Генетичка генеалогија
- Začetnik teme Kor
- Datum pokretanja
- stanje
Kyrios
Ističe se
- Poruka
- 2.552
Kor
Poznat
- Poruka
- 7.634
Trazio sam neke materijale na netu i potraga me dovede na nekakav forum hercegovackih Hrvata pod nazivom "Hercegbosna". I onda mi zapne za oko nick jednog diskutanta...
Bošnjo demografski mag
odgovor za jednog od diskutanata: veze ti nemaš, treba da me zoveš doktor profesor
slatko me nasmeja lik
A da i se videlo kako ovakve teme mogu da odvedu coveka u dusevnu bolest, preporucujem procitati ekspoze dr Bossnje (c)
http://hercegbosna.org/forum/povijest/bosnjaci-muslimani-nastanjuju-bih-od-8-st-t11487.html
Bošnjo demografski mag
odgovor za jednog od diskutanata: veze ti nemaš, treba da me zoveš doktor profesor
slatko me nasmeja likA da i se videlo kako ovakve teme mogu da odvedu coveka u dusevnu bolest, preporucujem procitati ekspoze dr Bossnje (c)
http://hercegbosna.org/forum/povijest/bosnjaci-muslimani-nastanjuju-bih-od-8-st-t11487.html
Veoma zanimljivo.
"Непосредни резултати нових мултидисциплинарних етногенетских истраживања Срба и становништва Србије (на примеру Александровачке жупе)"
"Као што је већ наглашено у апстракту,
Александровачка жупа се налази у самом центру лингвокултурне зоне косовско-
ресавских говора, која се, пак, може сматрати средишњом лингвокултурном
зоном када је реч о српском етничком простору (Ивић 2002; уп. положај овог
говора у контексту српског језичког подручја и у: Белић; Беличъ 1905; уп. и
Марковић 2007, 100; Стојанчевић 1972, 144). Управо из наведених разлога
дотично подручје је посебно илустративно и репрезентативно, у смислу области
у којој је пожељно спровести комплетирана прелиминарна истраживања порекла
и етногенезе Срба. С тим у вези, треба нагласити и да су у овој зони током
претходних етнолошких, антропогеографских и других истраживања уочена
прожимања миграционих струја из различитих области (превасходно запад и
југ, али и исток) (Лутовац 1980, 20–21; Симоновић 2012, IX–X; в. монографију
Павловић 2012)."
"Наиме, на основу резултата добијених уз
помоћ предиктора за утврђивање хаплогрупа, а на основу утврђених хаплотипова
(у ову сврху, превасходно су коришћена два – у савременим околностима – врло
меродавна и практична предиктора; в. http://www.hprg.com/hapest5/hapest5a/
hapest5.htm; http://predictor.ydna.ru), хаплогрупу I2a поседује 30 испитаника/
тестираних; хаплогрупу R1a има 18 испитаника/тестираних; E1b1b поседује
13 људи; G – 9; I1 – 4; J2b – 4; J2a – 2; J1 – 2; Q – 1; R1b – 1; недефинисаних
– 1. У процентима, дакле (када је реч о комплетном узорку од 85 урађених
анализа), хаплогрупу I2a поседује приближно 35,5 процената (35,29%), R1a 21
(21,17%), E1b1b 15,5 (15,29%), G 10,5 (10,58%), I1 4,5 (4,71%), J2b 4,5 (4,70%),
J2a 2,5 (2,35%), J1 2,5 (2,35%), R1b 1 (1,17%), Q 1 (1,17%), недефинисаних 1 (1,
17%); в. табелу А1.18
Ostalo da ne komentarišem.
http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-0861/2014/0350-08611401245T.pdf
Evo šta je literatura:
"Јерковић, Синиша. 2012а. „Y-ДНК хаплогрупа I најчешћа код Срба“. Приступљено
31.1.2013. http://www.poreklo.rs/2012/12/17/y-dnk-haplogrupa-i-najčešćakod-
srba
Јерковић, Синиша. 2012б. „Имате резултате генетског тестирања и шта даље?“.
Приступљено 31.1.2013. http://www.poreklo.rs/2012/07/18/imate-rezultategenetskog-
testiranja-i-šta-dalje
Јерковић, Синиша. 2012в. „Y-днк стабло људске врсте“. Приступљено 31.1.2013.
http://www.poreklo.rs/2012/08/12/y-dnk-stablo-ljudske-vrste
Кљосов, Анатолиј. 2010. „Откуд су се појавили Словени и 'Индоевропљани'?
Одговор даје ДНК-генеалогија“. Узданица VII/2: 59–86.
Кљосов, Анатолиј А. 2013. Порекло Словена. Осврти на ДНК-генеалогију. Београд:
Мирослав. (Клесов, Анатолий. 2013. Происхождение славян. Москва:
Алгоритм.)
Маслаћ, Божидар. 2011а. „Хрвати и Бошњаци нам после српског језика 'позајмљују'
и гене?“ Приступљено 7.6.2012. http://www.nspm.rs/kulturna-politika/hrvati-ibosnjaci-posle-srpskog-jezika-pozajmljuju-i-gene.html
Маслаћ, Божидар. 2011б. „Одговор Драгану Приморцу, или о (зло)употреби
гена“. Приступљено 7.6.2012. http://www.nspm.rs/polemike/odgovor-draganuprimorcu.html. "
A na ovom linku ima i link ka našem forumu.
"Трагајући за изворима за овај текст нашао сам много сајтова и форума о овој теми али се по квалитету, објективности и знању учесника издваја форум крстарице „генетичка генеалогија“.[4] За оне који желе да сазнају више о овој проблематици овде могу наћи небројено линкова, мапа и најсвежих података, а учесник који је покренуо форум је, како тврди, у преписци са Кенетом Нордтведтом[5] и Анатолијем Кљосовим који су светска имена у овој области. "
Mislim, ok, ali na takvom radu ne bi trebalo da stoji SANU. Brukamo se.
Teze o 2000 godina staroj I2a, demografskoj eksploziji i ostalo, su nenaučen špekulacije, barem zasad.
(biram reči)
Ono što pada u oči je relativno viskok procenat haplogrupe G 10.6%
A i natprosečno visok procenat R1a.
Po meni ova zapažanja su dragocena.
"Веома занимљиво је, исто тако, да је практично
све претке испитаника са хаплогрупом Ј2b локално становништво доживело као
другачије, односно као изразито „црне“; тако род испитаника И. Миленковића
(70/AC) (иначе – човека веома светле комплексије) зову „Црнићи“, по њиховом
претку Миљку Црном (в. Лутовац 1980, 96). Такође, и други испитаници са
предиктованом хаплогрупом Ј2b, Д. Карајовић (81/АС) и В. Каралић (34/АС),
потичу од предака које су звали Црни Јова (Кара-Јова) и Црни Илија (Кара-Илија)
(Лутовац 1980, 70, 78), а четврти преостали испитаник са истом хаплогрупом
(17/АС) потиче од претка који је био усвојен и чије је порекло неизвесно.
Осим тога, на основу добијених резултата можемо приметити и одређене
тенденције када је реч о становништву Србије. Наиме, веома занимљива је
околност/индиција да хаплогрупа R1a у Жупу (на основу представа о пореклу) често стиже са истока, док хаплогрупа E1b1b врло често стиже са југозапада.25
Такође је веома занимљива околност да припадници „северне динарске
варијанте“ (тзв. I2a Dinaric North) хаплогрупе I2a – за коју је карактеристично то
да DYS маркер 448 има вредност 20, а не 19 као у „јужној динарској варијанти“
(тзв. I2a Dinaric South) – у Жупу долазе са југа (уп. Јерковић 2012а).26 Осим тога,
слободнија интерпретација добијених резултата би могла да укључи и запажање
да испитаници за чије се родове везују представе о старом племићком пореклу
имају хаплогрупу R1a (Рашковић и Богдановић)27; уп. Кљосов 2013, 46–47, 55–
68 итд.; Кљосов 2010."
Ovo se uklapa u moje teze.
Boja kože je bitna odrednica za etničke podele u davno vreme.
I ovde mediterance J2 zovemo crnima.
Nasuprot njima, u etnonimu Tribala, Skordiska i Srba javlja se "beli, svetli"
I2a i/ili R1a
E V13, dolazi sa jugozapada u novijoj istoriji (uglavnom). I oni su, izvorno, crni.
"Непосредни резултати нових мултидисциплинарних етногенетских истраживања Срба и становништва Србије (на примеру Александровачке жупе)"
"Као што је већ наглашено у апстракту,
Александровачка жупа се налази у самом центру лингвокултурне зоне косовско-
ресавских говора, која се, пак, може сматрати средишњом лингвокултурном
зоном када је реч о српском етничком простору (Ивић 2002; уп. положај овог
говора у контексту српског језичког подручја и у: Белић; Беличъ 1905; уп. и
Марковић 2007, 100; Стојанчевић 1972, 144). Управо из наведених разлога
дотично подручје је посебно илустративно и репрезентативно, у смислу области
у којој је пожељно спровести комплетирана прелиминарна истраживања порекла
и етногенезе Срба. С тим у вези, треба нагласити и да су у овој зони током
претходних етнолошких, антропогеографских и других истраживања уочена
прожимања миграционих струја из различитих области (превасходно запад и
југ, али и исток) (Лутовац 1980, 20–21; Симоновић 2012, IX–X; в. монографију
Павловић 2012)."
"Наиме, на основу резултата добијених уз
помоћ предиктора за утврђивање хаплогрупа, а на основу утврђених хаплотипова
(у ову сврху, превасходно су коришћена два – у савременим околностима – врло
меродавна и практична предиктора; в. http://www.hprg.com/hapest5/hapest5a/
hapest5.htm; http://predictor.ydna.ru), хаплогрупу I2a поседује 30 испитаника/
тестираних; хаплогрупу R1a има 18 испитаника/тестираних; E1b1b поседује
13 људи; G – 9; I1 – 4; J2b – 4; J2a – 2; J1 – 2; Q – 1; R1b – 1; недефинисаних
– 1. У процентима, дакле (када је реч о комплетном узорку од 85 урађених
анализа), хаплогрупу I2a поседује приближно 35,5 процената (35,29%), R1a 21
(21,17%), E1b1b 15,5 (15,29%), G 10,5 (10,58%), I1 4,5 (4,71%), J2b 4,5 (4,70%),
J2a 2,5 (2,35%), J1 2,5 (2,35%), R1b 1 (1,17%), Q 1 (1,17%), недефинисаних 1 (1,
17%); в. табелу А1.18
Ostalo da ne komentarišem.
http://www.doiserbia.nb.rs/img/doi/0350-0861/2014/0350-08611401245T.pdf
Evo šta je literatura:
"Јерковић, Синиша. 2012а. „Y-ДНК хаплогрупа I најчешћа код Срба“. Приступљено
31.1.2013. http://www.poreklo.rs/2012/12/17/y-dnk-haplogrupa-i-najčešćakod-
srba
Јерковић, Синиша. 2012б. „Имате резултате генетског тестирања и шта даље?“.
Приступљено 31.1.2013. http://www.poreklo.rs/2012/07/18/imate-rezultategenetskog-
testiranja-i-šta-dalje
Јерковић, Синиша. 2012в. „Y-днк стабло људске врсте“. Приступљено 31.1.2013.
http://www.poreklo.rs/2012/08/12/y-dnk-stablo-ljudske-vrste
Кљосов, Анатолиј. 2010. „Откуд су се појавили Словени и 'Индоевропљани'?
Одговор даје ДНК-генеалогија“. Узданица VII/2: 59–86.
Кљосов, Анатолиј А. 2013. Порекло Словена. Осврти на ДНК-генеалогију. Београд:
Мирослав. (Клесов, Анатолий. 2013. Происхождение славян. Москва:
Алгоритм.)
Маслаћ, Божидар. 2011а. „Хрвати и Бошњаци нам после српског језика 'позајмљују'
и гене?“ Приступљено 7.6.2012. http://www.nspm.rs/kulturna-politika/hrvati-ibosnjaci-posle-srpskog-jezika-pozajmljuju-i-gene.html
Маслаћ, Божидар. 2011б. „Одговор Драгану Приморцу, или о (зло)употреби
гена“. Приступљено 7.6.2012. http://www.nspm.rs/polemike/odgovor-draganuprimorcu.html. "
A na ovom linku ima i link ka našem forumu.
"Трагајући за изворима за овај текст нашао сам много сајтова и форума о овој теми али се по квалитету, објективности и знању учесника издваја форум крстарице „генетичка генеалогија“.[4] За оне који желе да сазнају више о овој проблематици овде могу наћи небројено линкова, мапа и најсвежих података, а учесник који је покренуо форум је, како тврди, у преписци са Кенетом Нордтведтом[5] и Анатолијем Кљосовим који су светска имена у овој области. "
Mislim, ok, ali na takvom radu ne bi trebalo da stoji SANU. Brukamo se.
Teze o 2000 godina staroj I2a, demografskoj eksploziji i ostalo, su nenaučen špekulacije, barem zasad.
(biram reči)
Ono što pada u oči je relativno viskok procenat haplogrupe G 10.6%
A i natprosečno visok procenat R1a.
Po meni ova zapažanja su dragocena.
"Веома занимљиво је, исто тако, да је практично
све претке испитаника са хаплогрупом Ј2b локално становништво доживело као
другачије, односно као изразито „црне“; тако род испитаника И. Миленковића
(70/AC) (иначе – човека веома светле комплексије) зову „Црнићи“, по њиховом
претку Миљку Црном (в. Лутовац 1980, 96). Такође, и други испитаници са
предиктованом хаплогрупом Ј2b, Д. Карајовић (81/АС) и В. Каралић (34/АС),
потичу од предака које су звали Црни Јова (Кара-Јова) и Црни Илија (Кара-Илија)
(Лутовац 1980, 70, 78), а четврти преостали испитаник са истом хаплогрупом
(17/АС) потиче од претка који је био усвојен и чије је порекло неизвесно.
Осим тога, на основу добијених резултата можемо приметити и одређене
тенденције када је реч о становништву Србије. Наиме, веома занимљива је
околност/индиција да хаплогрупа R1a у Жупу (на основу представа о пореклу) често стиже са истока, док хаплогрупа E1b1b врло често стиже са југозапада.25
Такође је веома занимљива околност да припадници „северне динарске
варијанте“ (тзв. I2a Dinaric North) хаплогрупе I2a – за коју је карактеристично то
да DYS маркер 448 има вредност 20, а не 19 као у „јужној динарској варијанти“
(тзв. I2a Dinaric South) – у Жупу долазе са југа (уп. Јерковић 2012а).26 Осим тога,
слободнија интерпретација добијених резултата би могла да укључи и запажање
да испитаници за чије се родове везују представе о старом племићком пореклу
имају хаплогрупу R1a (Рашковић и Богдановић)27; уп. Кљосов 2013, 46–47, 55–
68 итд.; Кљосов 2010."
Ovo se uklapa u moje teze.
Boja kože je bitna odrednica za etničke podele u davno vreme.
I ovde mediterance J2 zovemo crnima.
Nasuprot njima, u etnonimu Tribala, Skordiska i Srba javlja se "beli, svetli"
I2a i/ili R1a
E V13, dolazi sa jugozapada u novijoj istoriji (uglavnom). I oni su, izvorno, crni.
Poslednja izmena:
Kyrios
Ističe se
- Poruka
- 2.552
Дакле, све је ненаучна шпекулација осим твојих лупетања о Трибалима и Скордисцима (бирам речи)!
filipi
Aktivan član
- Poruka
- 1.103
Trazio sam neke materijale na netu i potraga me dovede na nekakav forum hercegovackih Hrvata pod nazivom "Hercegbosna". I onda mi zapne za oko nick jednog diskutanta...
Bošnjo demografski mag
odgovor za jednog od diskutanata: veze ti nemaš, treba da me zoveš doktor profesor
A da i se videlo kako ovakve teme mogu da odvedu coveka u dusevnu bolest, preporucujem procitati ekspoze dr Bossnje (c)
http://hercegbosna.org/forum/povijest/bosnjaci-muslimani-nastanjuju-bih-od-8-st-t11487.html
I Ti pretjerujes Kor nekada,covjek je postar u Svedskoj i u pauzi izmedju dostava paketa bavi se genetikom kao hobijem
a sad ozbiljno,koje je tvoje misljenje Kor ili Kyros ili bilo ko,zasto kod nasih muslimana nemamo R1a,jel moguce zato sto ih je se malo testiralo ?
Forum za to služi, da se rasprave razne teze.
I nemam ambiciju da me citiraju u nučnim radovima.
Ali ako se u naučnom radu u spisku literature, koji je uz to u dodiru sa istorijom, pominje Aleksandar Nevski (nik jednog forumaša) onda je to problem, zbog koga će nam se smejati.
Evo ko je Aleksandar Nevski, teško da je objavljivao radove iz oblasiti Genetičke Genologije.
http://sr.wikipedia.org/wiki/Александар_Невски
Zamislite da Primorac, u svom sledćem radu u spisku literature, navede BOSSNJO
Poslednja izmena:
filipi
Aktivan član
- Poruka
- 1.103
Bilo bi zanimljivo znati HG ovih ljudi,da li neko mozda zna ?
Gradišćanski Hrvati
Među sobom po imenu i dijalektu razlikuju se:
Štoji, nastanjeni na krajnjem jugu gradišćanskog područja, poglavito u selima Pinkovac (Güttenbach), Nova Gora (Neuberg) i Stinjaki (Stinatz). Druga skupina,
Vlahi, žive sjevernije od Štoja u selima Hrvatski Cikljin (Spitzzicken), Bandol (Weiden bei Rechnitz), Podgorje (Podgoria), Stari Hodaš (Althodis), Sabara (Zuberbach), Čemba (Schandorf), Vincjet (Dürnbach), Ključarevac (Allersdorf), Čajta (Schachendorf), Rorigljin-Širokani (Rauhriegel-Allersgraben).
Dolinci su središnja skupina sjeverno od Vlaha i južno od Poljanaca. Njihova sela su Bajngrob (Weingraben), Kalištrof (Kaisersdorf), Dolnja Pulja (Unterpullendorf), Frakanava (Frankenau), Šuševo (Nebersdorf), Filež (Nikitsch), Gerištof (Kroatisch Geresdorf), Mučindrof (Großmutschen), Pervane (Kleinmutschen), Veliki Borištof (Großwarasdorf), Mali Borištof (Kleinwarasdorf), Longitolj (Langental) i Mjenovo (Kroatisch Minihof).
Poljanci, četvrta skupina živi u krajevima istočno od grada Mattersburg, zapadno od Nežiderskog jezera u selima Pajngrt (Baumgarten), Rasporak (Draßburg), Otava (Antau), Cogrštof (Zagersdorf), Klimpuh (Klingenbach), Cindrof (Siegendorf), Prodrštof (Wulkaprodersdorf), Trajštof (Trausdorf), Uzlop (Oslip), Vorištan (Hornstein), Štikapron (Steinbrunn) i Celindof (Zillingtal).
Haci, su najsjevernija peta skupina koji žive sjeveroistočno od Nežiderskog jezera. Glavna su im sela Pandrof (Parndorf), Novo Selo (Neudorf bei Parndorf) i Bijelo Selo (Pama).
Sela Gradišćanaca u Mađarskoj i Slovačkoj
Nešto Gradišćanskih Hrvata živi i susjednim područjima Slovačke (Hrvatski Grob (Chorvátsky Grob), Hrvatski Jandrof (Jarovce), Devinsko Novo Selo (Devínska Nova Ves) i Čunovo), kao i u Mađarskoj: Hrvatska Kemlja (Horvátkimle), Bizonja (Bezenye), Koljnof (Kópháza), Vedešin (Hidegség), Temerje (Tömörd), Plajgor (Ólmod), Petrovo Selo (Szentpéterfa), Hrvatske Šice (Horvátlövő), Gornji Čatar (Felsőcsatár), Umok (Fertőhomok), Narda, Hrvatski Židan (Horvátzsidány), Prisika (Peresznye) i Unda (Und).
Povijest[uredi VE | uredi]
Povijest Gradišćanaca započet će pojavom osmanlijskih Turaka, koja će za posljedicu imati iseljavanje hrvatskog stanovništva sa područja Like, Krbave, Korduna, Banovine, zapadne Bosne, Gorskog kotara i Slavonije. Do prvog vala iseljenja dolazi 1530-ih godina, nakon što su Turci uništili gotovo sva naselja između Une i Velebita i od Kupe do Kapele. Već četrdesetih godina istog stoljeća dolazi do drugog vala iseljavanja stanovnika iz područja srednjovjekovne Slavonije. Do posljednjeg trećeg vala iseljenja doći će pedesetih i šezdesetih godina 16. stoljeća.
Do iseljavanja stanovništva dolazi, osim zbog turske opasnosti, i zbog same politike pojedinih velikaških obitelji, kako zbog obrane od moguće turske invazije, tako i zbog same potrebe za radnom snagom. Pravci iseljavanja išli su prema sjeveru, ali i preko mora u Italiju gdje i danas nalazimo potomke iseljenih Hrvata, odnosno moliške Hrvate.
Kako ratovi sa Osmanlijama nisu prestajali novopridošle hrvatske obitelji uspjeli su organizirati uvjete života u novoj domovini, tako da su već u drugom naraštaju prekinute veze sa starim krajem.
Kod ovih je Hrvata nacionalna svijest bila najjača, uz mađarske Hrvate u Pomurju i mađarskom dijelu Podravine: sebe nikad nisu nazivali nekim subetničkim nazivom nego izričito "Orvatima, Horvatima" [1]
Povijest Gradišćanaca započet će pojavom osmanlijskih Turaka, koja će za posljedicu imati iseljavanje hrvatskog stanovništva sa područja Like, Krbave, Korduna, Banovine, zapadne Bosne, Gorskog kotara i Slavonije. Do prvog vala iseljenja dolazi 1530-ih godina, nakon što su Turci uništili gotovo sva naselja između Une i Velebita i od Kupe do Kapele. Već četrdesetih godina istog stoljeća dolazi do drugog vala iseljavanja stanovnika iz područja srednjovjekovne Slavonije. Do posljednjeg trećeg vala iseljenja doći će pedesetih i šezdesetih godina 16. stoljeća.
Do iseljavanja stanovništva dolazi, osim zbog turske opasnosti, i zbog same politike pojedinih velikaških obitelji, kako zbog obrane od moguće turske invazije, tako i zbog same potrebe za radnom snagom. Pravci iseljavanja išli su prema sjeveru, ali i preko mora u Italiju gdje i danas nalazimo potomke iseljenih Hrvata, odnosno moliške Hrvate.
Kako ratovi sa Osmanlijama nisu prestajali novopridošle hrvatske obitelji uspjeli su organizirati uvjete života u novoj domovini, tako da su već u drugom naraštaju prekinute veze sa starim krajem.
Kod ovih je Hrvata nacionalna svijest bila najjača, uz mađarske Hrvate u Pomurju i mađarskom dijelu Podravine: sebe nikad nisu nazivali nekim subetničkim nazivom nego izričito "Orvatima, Horvatima" [1]
Gradišćanski Hrvati
Među sobom po imenu i dijalektu razlikuju se:
Štoji, nastanjeni na krajnjem jugu gradišćanskog područja, poglavito u selima Pinkovac (Güttenbach), Nova Gora (Neuberg) i Stinjaki (Stinatz). Druga skupina,
Vlahi, žive sjevernije od Štoja u selima Hrvatski Cikljin (Spitzzicken), Bandol (Weiden bei Rechnitz), Podgorje (Podgoria), Stari Hodaš (Althodis), Sabara (Zuberbach), Čemba (Schandorf), Vincjet (Dürnbach), Ključarevac (Allersdorf), Čajta (Schachendorf), Rorigljin-Širokani (Rauhriegel-Allersgraben).
Dolinci su središnja skupina sjeverno od Vlaha i južno od Poljanaca. Njihova sela su Bajngrob (Weingraben), Kalištrof (Kaisersdorf), Dolnja Pulja (Unterpullendorf), Frakanava (Frankenau), Šuševo (Nebersdorf), Filež (Nikitsch), Gerištof (Kroatisch Geresdorf), Mučindrof (Großmutschen), Pervane (Kleinmutschen), Veliki Borištof (Großwarasdorf), Mali Borištof (Kleinwarasdorf), Longitolj (Langental) i Mjenovo (Kroatisch Minihof).
Poljanci, četvrta skupina živi u krajevima istočno od grada Mattersburg, zapadno od Nežiderskog jezera u selima Pajngrt (Baumgarten), Rasporak (Draßburg), Otava (Antau), Cogrštof (Zagersdorf), Klimpuh (Klingenbach), Cindrof (Siegendorf), Prodrštof (Wulkaprodersdorf), Trajštof (Trausdorf), Uzlop (Oslip), Vorištan (Hornstein), Štikapron (Steinbrunn) i Celindof (Zillingtal).
Haci, su najsjevernija peta skupina koji žive sjeveroistočno od Nežiderskog jezera. Glavna su im sela Pandrof (Parndorf), Novo Selo (Neudorf bei Parndorf) i Bijelo Selo (Pama).
Sela Gradišćanaca u Mađarskoj i Slovačkoj
Nešto Gradišćanskih Hrvata živi i susjednim područjima Slovačke (Hrvatski Grob (Chorvátsky Grob), Hrvatski Jandrof (Jarovce), Devinsko Novo Selo (Devínska Nova Ves) i Čunovo), kao i u Mađarskoj: Hrvatska Kemlja (Horvátkimle), Bizonja (Bezenye), Koljnof (Kópháza), Vedešin (Hidegség), Temerje (Tömörd), Plajgor (Ólmod), Petrovo Selo (Szentpéterfa), Hrvatske Šice (Horvátlövő), Gornji Čatar (Felsőcsatár), Umok (Fertőhomok), Narda, Hrvatski Židan (Horvátzsidány), Prisika (Peresznye) i Unda (Und).
Povijest[uredi VE | uredi]
Povijest Gradišćanaca započet će pojavom osmanlijskih Turaka, koja će za posljedicu imati iseljavanje hrvatskog stanovništva sa područja Like, Krbave, Korduna, Banovine, zapadne Bosne, Gorskog kotara i Slavonije. Do prvog vala iseljenja dolazi 1530-ih godina, nakon što su Turci uništili gotovo sva naselja između Une i Velebita i od Kupe do Kapele. Već četrdesetih godina istog stoljeća dolazi do drugog vala iseljavanja stanovnika iz područja srednjovjekovne Slavonije. Do posljednjeg trećeg vala iseljenja doći će pedesetih i šezdesetih godina 16. stoljeća.
Do iseljavanja stanovništva dolazi, osim zbog turske opasnosti, i zbog same politike pojedinih velikaških obitelji, kako zbog obrane od moguće turske invazije, tako i zbog same potrebe za radnom snagom. Pravci iseljavanja išli su prema sjeveru, ali i preko mora u Italiju gdje i danas nalazimo potomke iseljenih Hrvata, odnosno moliške Hrvate.
Kako ratovi sa Osmanlijama nisu prestajali novopridošle hrvatske obitelji uspjeli su organizirati uvjete života u novoj domovini, tako da su već u drugom naraštaju prekinute veze sa starim krajem.
Kod ovih je Hrvata nacionalna svijest bila najjača, uz mađarske Hrvate u Pomurju i mađarskom dijelu Podravine: sebe nikad nisu nazivali nekim subetničkim nazivom nego izričito "Orvatima, Horvatima" [1]
Povijest Gradišćanaca započet će pojavom osmanlijskih Turaka, koja će za posljedicu imati iseljavanje hrvatskog stanovništva sa područja Like, Krbave, Korduna, Banovine, zapadne Bosne, Gorskog kotara i Slavonije. Do prvog vala iseljenja dolazi 1530-ih godina, nakon što su Turci uništili gotovo sva naselja između Une i Velebita i od Kupe do Kapele. Već četrdesetih godina istog stoljeća dolazi do drugog vala iseljavanja stanovnika iz područja srednjovjekovne Slavonije. Do posljednjeg trećeg vala iseljenja doći će pedesetih i šezdesetih godina 16. stoljeća.
Do iseljavanja stanovništva dolazi, osim zbog turske opasnosti, i zbog same politike pojedinih velikaških obitelji, kako zbog obrane od moguće turske invazije, tako i zbog same potrebe za radnom snagom. Pravci iseljavanja išli su prema sjeveru, ali i preko mora u Italiju gdje i danas nalazimo potomke iseljenih Hrvata, odnosno moliške Hrvate.
Kako ratovi sa Osmanlijama nisu prestajali novopridošle hrvatske obitelji uspjeli su organizirati uvjete života u novoj domovini, tako da su već u drugom naraštaju prekinute veze sa starim krajem.
Kod ovih je Hrvata nacionalna svijest bila najjača, uz mađarske Hrvate u Pomurju i mađarskom dijelu Podravine: sebe nikad nisu nazivali nekim subetničkim nazivom nego izričito "Orvatima, Horvatima" [1]
Poslednja izmena:
Ima i ova teza
"Schimunu: Gradištanski katolici etnički su Srbi
mandalina
(vila)
16. april 2009. u 12.24
ГРАДИШЋАНСКИ ХРВАТИ СУ СРБИ
naslov knjige Slobodana Jarčevića
Iz recenzije
Српска припадност Градишћана се препознаје и у породичним именима: Поповић, Радошевић, Синовац, Добриловић, итд.
Слободан Јарчевић, публициста и књижевник, изненађује сваком својом књигом, а овом, с насловом „Градишћански Хрвати су Срби”, помало и запрепашћује. Отвара нам очи, како би то народ рекао, да бисмо сазнали шта је све уклањано и кривотворено у српској историографији.
Мада наслов упућује да је реч само о Србима у Аустрији, западној Мађарској и јужној Словачкој, књига се дотиче историје Срба и у осталим областима Балкана и Паноније. Овако широк увид у етничку и историјску слику српских завичаја, отклања сваку сумњу у поруку из наслова – да су „Градишћански Хрвати” Срби. Јарчевић зналачки простире чињенице о српским коренима Градишћана.
Наводи изворе (15. и 16. век) Ватикана, Угарске, Млетачке Републике и Аустрије о Далмацији, Босни, Херцеговини, Лици, Кордуну, Банији, Славонији, Срему, Барањи и Бачкој, и сваки упућује да су у овим крајевима живели Срби православне вере, с нешто својих сународника – унијата и католика. Утврђивање етничке припадности становника ових области, у време кад су их Турци прогнали, од непроцењиве је вредности, јер су данашњи Градишћани њихови потомци. Тако се, на једноставан начин, утврђује национална припадност Градишћана – ако су им преци били Срби, онда су то и они, данас.
Јарчевић је српство Градишћана препознао – и у топонимима око њихових насеља. Из српског су језика – некад из јекавског, некад из икавског наречја.
Оно чиме нас аутор најубедљивије уверава у српско порекло Градишћана је анализа градишћанског језика. И у овој књизи, као и у другима, он тачно одређује да српски језик није језик становника Хрватског загорја, а да хрватски језик није језик којег користе Срби у набројаним покрајинама. Једно је хрватски језик, а друго је српски језик.
Подсећа нас да је и у југословенској филологији учињено кривотворење, па је хрватски језик (ненаучно) проглашен „кајкавским дијалектом”, а српски језик (опет, ненаучно) „штокавским дијалектом”. Препоручује нам да схватимо да су Хрвати одбацили свој национални језик („кајкавски дијалект”) крајем 19. столећа и преузели српски, помоћу којег су (и уз државне и верске методе) Србе католике превели у хрватску нацију – што су доживели и Срби Градишћани.
http://www.srpskazemlja.com/diskusije/index.php?action=printpage;topic=1680.0
http://www.kosov oimetohija.org/srpski/gradiscanski-hrvati-srbi
O Alpskim Srbima u današnje vreme
www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=5765 "
...
Par strana unapred kačio sam family tree projekat za ovu oblast.
Prostor nije homgen. Imamo delova sa povećanom R1a kocentraciom, a oko samog Obenvarta imamo kocentraciju I2a hg (neko će reći I2a Din N).
Kod Obervarta imo Vlahe. Opet Vlasi i I2a zajedno.
Evo šta hrvati kažu o njima:
"Vlahi
Vlahi, jedna od skupina Gradišćanskih Hrvata naseljena u Gradišću između Štoja na jugu i Dolinaca na sjeveru (takozvana Vlahija), poglavito u selima Bandol (Weiden bei Rechnitz), Sabara (Zuberbach), Stari Hodaš (Althodis), Čemba (Schandorf), Vincjet (Dürnbach), Ključarevac (Allersdorf), Čajta (Schachendorf), Rorigljin-Širokani (Rauhriegel-Allersgraben); Hrvatski Cikljin (Spitzzicken; ? govori se štokavski),Podgorje (? Podgoria; govori se štokavski)). Vlahi se u Gradišću spominju nakon provale osmanlijskih Turaka u 16. stoljeću, a po svoj prilici bavili su se uzgojem stoke i trgovinom, te su kao libertini imali i privilegirani status. Bili su oslobođeni od tlake, a povjeravane su im (Batthány i Erdödy) i vojne i policijske dužnosti.
Govor Vlaha, koji se još očuvao u selima Čajta, Čemba i Vincjet znatno se razlikuje od govora ostalih Gradišćanaca. Njihov govor nazivan i čienski ili čembanski je ikavski u kojem se staroslavenski glas Jat, ovisno o susjednim slovima pretvorio u „e“ ili „i“. pretpostavlja se da stanovnici ovih sela porijeklom iz kraja gdje se Una ulijeva u Savu."#
...
Ma gde bili, Srbi koji su ostali u postojbini, odnosno njihovi potomci ne mogu biti pravoslavci.
Mada
"Sasvim je moguće da i nedovoljno utemeljene izjave znanstvenika uđu u usmenu tradiciju. Tako je austrijski arhivar J. Loisberbeck smiono interpretirao nalaz povjesničara H. Pricklera o otkriću mjesta doseljenja Vlaha, a pronašao ga je u dvorcu Eberau. Kao mjesto iseljenja navodi se mjesto Sirovica. Kako naziv nije posve čitljiv, Loisberbeck si dopušta da ga identificira kao Žirovac (Dvor) , gdje su naseljeni pravoslavci (Loibersbeck, 1963., 15). "
...
nadjoh
https://www.familytreedna.com/public/Burgenland DNA/default.aspx?section=ymap
"Schimunu: Gradištanski katolici etnički su Srbi
mandalina
(vila)
16. april 2009. u 12.24
ГРАДИШЋАНСКИ ХРВАТИ СУ СРБИ
naslov knjige Slobodana Jarčevića
Iz recenzije
Српска припадност Градишћана се препознаје и у породичним именима: Поповић, Радошевић, Синовац, Добриловић, итд.
Слободан Јарчевић, публициста и књижевник, изненађује сваком својом књигом, а овом, с насловом „Градишћански Хрвати су Срби”, помало и запрепашћује. Отвара нам очи, како би то народ рекао, да бисмо сазнали шта је све уклањано и кривотворено у српској историографији.
Мада наслов упућује да је реч само о Србима у Аустрији, западној Мађарској и јужној Словачкој, књига се дотиче историје Срба и у осталим областима Балкана и Паноније. Овако широк увид у етничку и историјску слику српских завичаја, отклања сваку сумњу у поруку из наслова – да су „Градишћански Хрвати” Срби. Јарчевић зналачки простире чињенице о српским коренима Градишћана.
Наводи изворе (15. и 16. век) Ватикана, Угарске, Млетачке Републике и Аустрије о Далмацији, Босни, Херцеговини, Лици, Кордуну, Банији, Славонији, Срему, Барањи и Бачкој, и сваки упућује да су у овим крајевима живели Срби православне вере, с нешто својих сународника – унијата и католика. Утврђивање етничке припадности становника ових области, у време кад су их Турци прогнали, од непроцењиве је вредности, јер су данашњи Градишћани њихови потомци. Тако се, на једноставан начин, утврђује национална припадност Градишћана – ако су им преци били Срби, онда су то и они, данас.
Јарчевић је српство Градишћана препознао – и у топонимима око њихових насеља. Из српског су језика – некад из јекавског, некад из икавског наречја.
Оно чиме нас аутор најубедљивије уверава у српско порекло Градишћана је анализа градишћанског језика. И у овој књизи, као и у другима, он тачно одређује да српски језик није језик становника Хрватског загорја, а да хрватски језик није језик којег користе Срби у набројаним покрајинама. Једно је хрватски језик, а друго је српски језик.
Подсећа нас да је и у југословенској филологији учињено кривотворење, па је хрватски језик (ненаучно) проглашен „кајкавским дијалектом”, а српски језик (опет, ненаучно) „штокавским дијалектом”. Препоручује нам да схватимо да су Хрвати одбацили свој национални језик („кајкавски дијалект”) крајем 19. столећа и преузели српски, помоћу којег су (и уз државне и верске методе) Србе католике превели у хрватску нацију – што су доживели и Срби Градишћани.
http://www.srpskazemlja.com/diskusije/index.php?action=printpage;topic=1680.0
http://www.kosov oimetohija.org/srpski/gradiscanski-hrvati-srbi
O Alpskim Srbima u današnje vreme
www.srpskadijaspora.info/vest.asp?id=5765 "
...
Par strana unapred kačio sam family tree projekat za ovu oblast.
Prostor nije homgen. Imamo delova sa povećanom R1a kocentraciom, a oko samog Obenvarta imamo kocentraciju I2a hg (neko će reći I2a Din N).
Kod Obervarta imo Vlahe. Opet Vlasi i I2a zajedno.
Evo šta hrvati kažu o njima:
"Vlahi
Vlahi, jedna od skupina Gradišćanskih Hrvata naseljena u Gradišću između Štoja na jugu i Dolinaca na sjeveru (takozvana Vlahija), poglavito u selima Bandol (Weiden bei Rechnitz), Sabara (Zuberbach), Stari Hodaš (Althodis), Čemba (Schandorf), Vincjet (Dürnbach), Ključarevac (Allersdorf), Čajta (Schachendorf), Rorigljin-Širokani (Rauhriegel-Allersgraben); Hrvatski Cikljin (Spitzzicken; ? govori se štokavski),Podgorje (? Podgoria; govori se štokavski)). Vlahi se u Gradišću spominju nakon provale osmanlijskih Turaka u 16. stoljeću, a po svoj prilici bavili su se uzgojem stoke i trgovinom, te su kao libertini imali i privilegirani status. Bili su oslobođeni od tlake, a povjeravane su im (Batthány i Erdödy) i vojne i policijske dužnosti.
Govor Vlaha, koji se još očuvao u selima Čajta, Čemba i Vincjet znatno se razlikuje od govora ostalih Gradišćanaca. Njihov govor nazivan i čienski ili čembanski je ikavski u kojem se staroslavenski glas Jat, ovisno o susjednim slovima pretvorio u „e“ ili „i“. pretpostavlja se da stanovnici ovih sela porijeklom iz kraja gdje se Una ulijeva u Savu."#
...
Ma gde bili, Srbi koji su ostali u postojbini, odnosno njihovi potomci ne mogu biti pravoslavci.
Mada
"Sasvim je moguće da i nedovoljno utemeljene izjave znanstvenika uđu u usmenu tradiciju. Tako je austrijski arhivar J. Loisberbeck smiono interpretirao nalaz povjesničara H. Pricklera o otkriću mjesta doseljenja Vlaha, a pronašao ga je u dvorcu Eberau. Kao mjesto iseljenja navodi se mjesto Sirovica. Kako naziv nije posve čitljiv, Loisberbeck si dopušta da ga identificira kao Žirovac (Dvor) , gdje su naseljeni pravoslavci (Loibersbeck, 1963., 15). "
...
nadjoh
https://www.familytreedna.com/public/Burgenland DNA/default.aspx?section=ymap
Poslednja izmena:
Thucydides
Gost
- Poruka
- 4.551
Sto budes isao dalje u proslost videces da se sve vise gledala i boja i poreklo. Npr Aristofanova komedija Zene u Skupstini (ne zameniti sa Zenska skupstina u Tesmaforiju).
Ili Zabe gde se raspravlja o poreklu Euripidovom.
Ili Zabe gde se raspravlja o poreklu Euripidovom.
- Poruka
- 177
kakve veze imaju gradišćanski hrvati, čakavci sa hvara i brača i vlasi iz bosne sa dinarskim genom.....o čemu vi pričate......i dalje dinarski gen dolazi ovdje iz bijele hrvatske u ljudima koji sebe nazivaju hrvatima......znači ako govori štokavski i ima prezime jovanović a zove se mustafa i govori takozvanim srpskim jezikom automatski je srbin i nema veze što njegov dinarski gen odnosno preci ovdje dolaze kao hrvati sa hrvatskim jezikom i običajima...nitko ne kaže da vi ne volite srbiju i borite se za nju ali ste porijeklom hrvati ako je vjerovati dinarskom genu...odnosno jedna trećina današnjih srba su bivši hrvati....to je dokazano genima.....dali će oni pričati štokavski ili čakavski pjevati uz gusle i imati šajkaču na glavi...kakve to veze ima sa dinarskim genom i njegovim dolaskom iz bijele hrvatske ovdje u narodu koji se naziva hrvatima.....
Poslednja izmena:
Најбоље је да питаш своју мајку чему сличе Срби, она их познаје до најкрупнијих детаља!
U mome kraju nema srbogoraca, tako da moja majka nije upoznala takve.
Ali lako je moguce da je tvoja majka dok je u mladosti jebavana po Jadranu od Hrvata, da ih je pritom i dobro upoznala.
- Poruka
- 177
priče o morlacima u dalmaciji.......talijan putuje po dalmaciji i stanovništvo naziva morlacima, vlasima......znači svi stanovnici dalmacije koji imaju dinarski gen a talijan ih naziva morlacima su ustvari vlasi....a njihov dinarski gen više ne dolazi iz bijele hrvatske jer je talijan napisao da su to vlasi.....koga boli kako je talijan nazivao stanovnike dalmacije.....dinarski gen i dalje dolazi iz bijele hrvatske sa hrvatima.....isto tako imamo višlane u poljskoj ....deset stoljeća se tamo navode višlani i prije 100 godina ti isti višlani odnosno ljudi sa područja gdje su živjeli višlani izjasne se kao bijeli hrvati.....koga boli briga što je te iste bijele hrvate neko pisao višlanima kada su ti isti oduvijek bili hrvati.......moguće da su hrvati u dalmaciji živjeli uz vlahe u sličnim uvjetima jer je tamo krš i kamen tako da i siromah i bogat i stočar i zemljoradnik imaju isto......ali zato je talijan napisao da su to vlasi i automatski se pobija današnji dinarski gen koji dolazi iz bijele hrvatske......porfirogenet navodi da su srbi robovi ali ja mislim da nisu ni tadašnji srbi bili svi robovi bila je određena skupina na teritoriju srbije i kasnije su albanci hrvati i vlasi koji su postali srbi prihvatili srpsko ime....ali zbog toga ni albanci ni vlasi ni hrvati nisu prvobitni srbi robovi....i to što su ti prvobitni srbi robovi ne može utjecati na genetiku današnjih srba jer je to vjerovatno manja skupina ljudi i sa nepoznatim haplotipom.....
Poslednja izmena:
Uostalom tko zna koliko li ih je tako na moru zatrudnilo. Mozda su ta djeca sada najveci cetnici a napravio ih neki Jure ili Mate sa Braca ili Krka.
- Poruka
- 177
pa šešelj je porijeklom hrvat iz istočne hercegovine a da mu majka nije ni bila na ljetovanju u zadru.....
Poslednja izmena:
Kyrios
Ističe se
- Poruka
- 2.552
pa šešelj je porijeklom hrvat iz istočne hercegovine a da mu majka nije ni bila na ljetovanju u zadru.....
На жалост, најгори је управо тај ваш конвертитски синдром. Тако су и најжешће усташе били они чији су преци били Срби који су променили било веру, било националност, међу њима су и Павелић, и Лубурић и многи други... Бог да вас жали тако изгубљене, када не можете да нађете себе и не знате ко сте!
Poslednja izmena:
Thucydides
Gost
- Poruka
- 4.551
Ne postoji "dinarski gen" niti dinarska rasa, to su sve pogresne podele. Rasa se iskljuicivo odnosi na kulturu.
Kor
Poznat
- Poruka
- 7.634
ZAto sto je to posledica besomucne kampanje od strane tamosnih politicara koja bi htela da dokaze kako oni nisu Sloveni. To im nije prvi put, i kroz istoriju su pokusavali vise puta. Misle da se takve stvari mogu sakriti, genijalci
Sva istrazivanja koja su radjena do sada daju znatno prisustvo te haplogrupe kod muslimana. Cak je imaju najvise od sve tri tamosnje populacije.
Kor
Poznat
- Poruka
- 7.634
Samo da poselamim stovanog predstavnika naroda sa najvecim procentom azijatsko-mongolske krvne grupe u Europi.
A vidi ono sto bos. Hrvati imaju 71% a bos Srbi tek 31%.
Nastali ste od bos. Hrvata. Najljuce ustase su vam preci, a vi otisli u nekakve cetnike i Srbe. Lele
Nastali ste od bos. Hrvata. Najljuce ustase su vam preci, a vi otisli u nekakve cetnike i Srbe. Lele
Kor
Poznat
- Poruka
- 7.634
Ono malo pravih Hrvata sto je preostalo po pojedinim ostrvima i u Istri i jesu najtolerantniji prema Srbima posto medju sobom imaju najmanji postotak konvertita. Ovoj dvojici se jos oseti da im pretci davno nisu skinuli opanke.
Thucydides
Gost
- Poruka
- 4.551
Zalosno je sto haplogrupe svodite na nacije. Kad bi haplogupe mogle da govore sigurno bi se stidele danasnjih nacija.
filipi
Aktivan član
- Poruka
- 1.103
Marine ljepoto,hajde priznaj da te muci nesto duboko u tebi ali se ne znas izraziti,pa pribjegavas tim seljackim dosjetkama.Nisi u seoskoj diskoteci,uozbilji se malo kada te vec sve ovo interesuje,a vidimo itekako da te interesuje hehehe
- Poruka
- 177
Samo da poselamim stovanog predstavnika naroda sa najvecim procentom azijatsko-mongolske krvne grupe u Europi.
BALTIC
O / A / B / AB
Lithuanians 40 /34 /20 /6
Latvians 32 / 37 / 24 / 7
Estonians 34 / 36 / 23 / 8
WEST SLAVS
O / A / B / AB
Polish 33 / 39 / 20 / 9
Czechs 30 / 44 / 13 / 5
Slovaks 42 / 37 / 16 / 5
EAST SLAVS
O / A / B / AB
Russians 33 / 36 / 23 / 8
Ukrainians 37 / 40 / 18 / 6
BALKAN O / A / B / AB
Romanians 34 / 41 / 19 / 6
Serbians 38 / 42 / 16 / 5
Bulgarians 32 / 44 / 15 / 8
Turks 43 / 34 / 18 / 6
Hungarians 36 / 43 / 16 / 5
AB0 sustava krvnih grupa otkrio je Karl Landsteiner prije više od 100 godina. U Hrvatskoj 47% ljudi ima krvnu grupu 0+, 26% A+, 9% B+, 2% AB+, 8% 0-, 5% A-, 2% B-, 1% AB-. Svrha je ovog diplomskog rada bila istražiti poznavanje krvnih grupa kod djece mlađe školske dobi, tj. istražiti znaju li učenici četvrtih razrednih odjela kojoj krvnoj grupi pripadaju te saznati krvnu grupu roditelja.....
Pregled bibliografske jedinice broj: 492773
Disertacija
Poslednja izmena:
- Poruka
- 177
dinarski gen se ne stidi svojih hrvata..
Poslednja izmena:
- stanje