Živkovićev GRS II zaista predstavlja jedan od ogromnih doprinosa rasvjetljavanju istine u vezi "LjPD" i tu nemamo spora. Ali po mom sudu Radoman je sa pravom ukazao na neke stavove koji u GRS II nisu održivi, dok sa druge strane za neke tvrdnje nije u pravu.
Recimo po meni on je ozbiljno poljuljao mogućnost da je Ruđer bio na čelu Barske arhiepiskopije u periodu 1298-1301, već je vjerovatnije da je to bio koju deceniju ranije. A ako je u pravu u vezi toga (a vrlo moguće da jeste) onda kao kula od karata pada u vodu koncepcija da je Pavle Šubić naručio izradu konačnih verzija LJPD (hrvatske i latinske redakcije). Ali sa druge strane Radoman nije uspio da pobije da su ove redakcije nastale u XIII vijeku (nije objasnio storiju o Bugarima u djelu), tako da bi možda neki novi istraživač trebao da krene u tom pravcu - da ispita mogućnost da je LJPD nastao u XIII vijeku, ali ne na njegovom kraju već ranije (sredinom ili na njegovom početku). Takođe Radoman je postavio sasvim suvisla pitanja u vezi navodnog korišćenja Skilice i Tome Arhiđakona od strane popa Dukljanina, olakog otpisivanja nekih ličnosti iz LJPD prije Hvalimira kao istorijskih (Tugemira), poistovjećivanja Ruđera iz Splita, Svetla i Oseka. Takođe i teza da Barska arhiepiskopija nije postojala prije 1153. (a možda ni deceniju ranije) koja sama po sebi i nije sporna, ne može predstavljati dokaz da LJPD nije mogao nastati u vrijeme Grgura koji nije bio arhiepiskop već episkop - jasno je da se Grgur ponekad titulisao i arhiepiskopom iako to nije bio, već je to bio "predmet njegovih želja" - ali ako se tako titulisao u zvaničnim crkvenim pismima, šta ga je moglo spriječiti da eventualno u nekom svom djelu koje bi baš moglo imati za cilj da dokaže starinu Barske episkopije, nju predstavi arhiepiskopijom (naravno ne kažem da je on napisao LJPD i da je nastao u njegovo vrijeme - samo ukazujem na labavost takvog dokaza)?
Po mom sudu, te primedbe ne izbliza ne deluju tako ubedljive, naročito ne paušalne alternative koje Radoman predlaže, poput one
možda bi upravo Rudger mogao biti jedna od pomenutih „mnogo hvaljenih“ ličnosti.... Možda bi mogao da bude, na osnovu kojih materijalnih dokaza, koje
cumstantial evidence analize, po osnovu beskompromisnog neslaganja sa Živkovićem, čega? Ključ neslaganja po ovom pitanju je u interpretaciji pisma pape Bonifacija VIII Marinu, arhiepiskopu Bara, od 1. 7. 1301. Nemam uvid u tom IV Monumenta Montenegrina pa ću verovati verodostojnosti prevoda Mila Bogeskog koji prenosi Radoman u svom tekstu:
Baš nedavno je Barska crkva zbog smrti dobro upamćenog Mihaila, Barskog arhiepiskopa, bila lišena utjehe pastora, ljubljeni sinovi.... U Živkovićevoj tekstualnoj analizi je ovo
ljubljeni sinovi prevedeno singularno, kao
dragog sina i jasno je podvučeno da se
dilecti fili ne odnosi na prvi deo rečenice, kao ni na ostatak teksta koji sledi posle lakune, što bi značilo da je rečenična smisaona celina koju u prevodu donosi Bogeski neodrživa, jer, citiram,
ne postoji kongruencija u padežu.
Sledeća bitnija stvar je način obraćanja. Ako se papa obraća Marinu rečima,
baš nedavno je Barska crkva zbog smrti dobro upamćenog Mihaila... bila lišena utjehe pastora, meni to izgleda kao da papa informiše novog arhiepiskopa Bara o događaju koji se nedavno zbio, ali nije
neposredno prethodio Marinovom mandatu. Papa Marina sigurno ne bi upoznavao sa činjenicom (Mihailova smrt) po osnovu koje je ovaj, navodno, stupio na dužnost, jer bi mu ona svakako morala biti poznata, nego o skorašnjoj smrti jednog uglednog arhiepiskopa koji mu nije neposredno prethodio. Ne tvrdim da je ovakvo tumačenje, uzeto samo za sebe, tačno, ali da se iz pisma nedvosmisleno vidi da
nikakvoga prostora ne ostaje za Živkovićeve spekulacije o Rudgeru kao arhiepiskopu barskome od 1298. do 1301. godine, je jedan krut i dogmatski stav, bez ikakvog osećaja za kritičko mišljenje. Štaviše, uz raznorodnu posrednu i neposrednu argumentaciju koju je Živković ponudio, spekulisanje u tom pravcu ima mnogo više osnova od predloga da se Rudger traži tamo gde Radoaman rašljama pogađa gde bi reka mogla da bude zlatonosnija. Onda Radomanu je dokaz za postojanje kralja Tugomira iz 10. veka karta mletačkog kartografa Koronelija iz 17. veka i stih iz Njegoševe Svobodijade...
Mislim, budimo ozbiljni.
Ne bih se detaljnije bavio ovim jer je i sam Radomanov pristup nekorektan u smislu da i kada kritikuje sasvim konkretna mesta u GSR II on to čini u najopštijim potezima, prenoseći Živkovićeve zaključke u ličnoj interpretaciji i ne referencirajući samo delo, dok za svaki tobožnji protivargument vrlo marljivo navodi literaturu i odgovarajuće fusnote. Ja nemam ceo GSR II u glavi da odmah otvorim tačnu stranicu i vidim šta Radoman tačno napada, pa ne bih gubio vreme na traženje i otklanjanje antinomija između Radomanovih kritizerskih urvina i onoga što je Živković zaista napisao.
priznajem. i ja sam amater. i ne predstavljam se profesionalcem. cak ni u okviru svoje struke. posebno ne na forumima. kao uvek. bitna je valjanost iskaza.