Цар Филип V после пораза од Римљана 197 пне. се припрема да обнови рат, за који је око 180 пне. е. ступио у савез са Бастарнима и чак намеравао да га укрепи са династичким браком. У 179 пне. Филип умире усред припрема, али Бастарни су дошли у помоћ Филипу и са великом војском прешли доњи Дунав. Према плану, они су морали да прођу кроз Тракију (савремена јужна Бугарска) до земље Дарданије (данашња Србија), где је Филип намеравао да их насели након уништења непријатељске Дарданије. Још далекосежнији Филипови планови су укључивали Бастарне у нападе на Римску републику:
"Бастарни након што одведу у Дарданију жене и децу могу бити послани да пустоше Италију. Пут до Јадранског мора и Италије пролази кроз област Скордиска, другим путем је немогуће провести војску. Скордиски би лако пропустили Бастарне пошто су били блиски једни другима по језику и обичајима, а и они би се придружити походу након сазнања да су Бастарни пошли пљачкати најбогатији народ."
Са смрћу Филипа његов ранији договор да пропусти Бастарне кроз трачке земље више не важи, и почео је рат Бастарна са Трачанима. У почетку су успех имали Бастарни, али након пораза они су се разделили. 30.000 Бастарна којих предводи вођа Клондик настављају поход на Дарданију, а остатак се вратио у доње Подунавље. Бастарни Клондика су се борили против Дарданије до 175 п.н.е., али је на крају морао да се повуче. Када су се враћали преко замрзнутог Дунава, лед је попуцао, и многи Бастарни су ту погинули.
Када је наследник Филипа македонског цар Персеј започео још један рат са Римом, он као плаћенике у 168 пне. позива Клондика са 10 хиљада коњаника и исто толико пешадије. Тит Ливије назива ове Бастарнае Галима локализујући њихово станиште иза Дунава и преко пута Тракији. Плутарх, понављајући причу о Ливија, користи етноним Бастарнае за опис ових варвара:
"Сви до последњег су плаћеници, људи који нису у стању да ору земљу или пливју у мору или да напасају стоку и искусни само у једној уметности - да се боре и поражавају непријатеља [...] високи, сјајно окретни и агилни."