Још један пример манупулације чињеницама. Ништа од онога што се тврди није засновано на чињеницама до којих се дошло у поменутом истраживању. Прибислав каже да су резултати валидни, али он то вероватно мисли на саме резултате из рада, оно што је далеко од валидног је интерпретација тих резултата дата у видеу.
Каже се да 4 идентификована хаплотипа (I2a1-P37, I2-M438, 2 x I-M170) могу бити преци I2a1b2 L621 (Dinaric), односно I2a1b2а1а CTS10228 (Dinaric-Slavic). То је у суштини тачно, али је потпуно бесмислено. Два узорка I-M170 могу бити преци било ког I-хаплотипа, како I2 тако и I1. Узорак I2a1-P37 може бити предак од I2a1b2а1а CTS10228 (Dinaric-Slavic), али исто и од I2a1b2а1b FGS20479 (Dinaric-Isles), од I2a1b1 L161.1 (Isles) или од I2a1а1 М26 (Sardinian). Што се тиче узорка I2-M438, он може бити предак свих ових, али и свих I2a2. С обзиром да има највише I2a2, највероватнија могућност је да и тај I2-M438 заправо јесте I2а2.
Коначно, ако неко говори древној ДНК, онда треба да буде фер и да каже да су узорци који су за сада генетски најближи I2a1b2 L621 (Dinaric) и I2a1b2а1а CTS10228 (Dinaric-Slavic) пронађени у Шведској и Луксембургу (I2a1b-М423).
Други део, у коме се говори о I2a2 је ординарна глупост. Хаплогрупа I2a2 се повезује са Свевима, а онда Свеви са Србима, што је смешно, јер код Срба хаплогрупе I2a2a-M223 скоро да нема.