Докторска дисертација са 86 древних узорака, од чега је чак 59 са територије Србије, са мезолитских налазишта Лепенски Вир (33 узорка), Власац (16) и Падина (1), и неолитских налазишта Винча-Бело Брдо (8 ) и Гривац (1). Присутни су још и узорци са два локалитета у Румунији и три локалитета у Турској. Нажалост, нису тестирани целокупни геноми већине узорака, за велики део је тестирана само митохондријална ДНК.
https://publications.ub.uni-mainz.de/theses/volltexte/2017/100001355/pdf/100001355.pdf
Када су у питању узорци са територије Србије, доступне су ипсилон хаплогрупе за четири узорка из Лепенског Вира (I2, I2a2, G2a, C2c, с тим да је СНП овог последњег непоуздан) и за пет узорака са Власца (2 x I2, 2 x R1, R1b1a2-V88). Овај последњи, уз још један узорак из Румуније (SC1) који је такође V88, указује да су врло вероватно и сви остали узорци културе Лепенског Вира из претходне студије који су тестирани као R1b1a(х R1b1a1) такође V88.
https://genetiker.wordpress.com/y-snp-calls-for-sc1/