ponovo I2a2 u komsiluku ali nikako da se pojavi ni jedan I2a1
a ovi E1b i J2 se poklapa sa mladjom Vincom i Starcevom
Pogešno.
I2a1 je atohtono stanovništvo iz Starčeva.
Starčevo Croatia Vinkovci Jugobanka [VINJ4] M I2a1 V6 16162g 16298c A16129G A16162G T16187C C16189T T16223C G16230A T16278C T16298C C16311T Szécsényi-Nagy 2014
I2a2 je Tripoljska, došla sa R1b stočarima sa istoka. Vučedolci su stočari.
U Vinči imamo upliv nove populacije sa Egeja i jake trgovinske veze. Ipak,Vinča je dominantno autohtina.
Vinčanska kultura je i kod Soluna.
"На везу између старчевачке и винчанске културе упућују
облици керамике и фигурине, као и стамбени објекти и територија коју су обухватале, иако у археологији постоји и друга хипотеза о настанку винчанске културе, по којој је значајну улогу имао утицај миграција са југоисточног Балкана.[1]"
"To je velika grobnica s prilazom i devet skeleta koja je u centru najstarijeg naselja otkrivena 1931. godine. Ovaj nalaz, jedinstven u okvirima neolitske kulture jugoistočne Evrope, pokazuje da su prvi zemljoradnici Podunavlja pripadali jednom posebnom antropološkom tipu u kome se objedinjuju odlike stare evropske populacije s odlikama gracilnih Mediteranaca. Isto sažimanje starobalkanskih, autohtonih elemenata sa mediteranskim opaža se i u starčevačkoj kulturi, odnosno kulturi prvih stanovnika Vinče. Tako najstarija staništa u Vinči imaju, kao i staništa na ostalim naseljima ovog vremena u Podunavlju, najčešće elipsoidne osnove ukopane u les i šatorasti krov od pruća, trske i slame koji naleže neposredno na osnovu. Ove šatoraste kolibe, grupisane u najstarijem naselju Vinče po određenom sistemu oko centralne kolibe, živo podsećaju na arhitekturu starije podunavske mezolitske kulture (kulture Lepenskog Vira). Za iste tradicije se povezuju i stubaste antropomorfne figure ovog vremena, kao i neraščlanjene keramičke posude čije forme jasno upućuju na starije uzore rađene od kamena ili drveta. Međutim, pojedine ornamentalne tehnike primenjene na keramici (na primer slikane vaze) kao i neki retki materijali korišćeni za nakit (spondilus, paligorskit) jasno pokazuju da su nosioci starčevačke kulture održavali veze sa stanovnicima egejskog i šireg istočnomediteranskog područja. Još su bili življi kontakti sa oblastima koje leže severnije od jugoslovenskog Podunavlja. Njih potvrđuju nožići od vulkanskog stakla (opsidijana) koje su stanovnici najstarijeg naselja u Vinči dobavljali iz gornjeg Potisja.
Na osnovu raspoloživog arheološkog materijala može se zaključiti da su prvi stanovnici Vinče živeli u dobrosusedskim odnosima kako sa stanovnicima Panonskog basena tako i južnih oblasti Balkanskog poluostrva. Najstarije naselje u Vinči nije bilo ni ograđeno ni utvrđeno, a nalazi iz šatorskih koliba vezuju se za mukotrpni ali i spokojni život seljaka čija je svakodnevnica bila ispunjena napornim radom na izradi kamenih alatki i raznih keramičkih proizvoda, a svakako i stalnom brigom za useve, za stoku i ulov. Stanovnici najstarijeg naselja u Vinči nisu, međutim, mogli da za duže vreme ubiraju zaslužene plodove svoga truda. Već sredinom V milenija stare ere otpočinju lančani pokreti neolitskih populacija u Trakiji i donjem Podunavlju koji nešto kasnije zahvataju i oblasti oko Vinče. Ovo previranje izazvano je laganom penetracijom anadolske halkolitske kulture tipa Čan Hasan – Bejdžesultan koja se prema Balkanskom poluostrvu kretala u dva smera: suvozemnim putevima, od jugoistočne Trakije prema Podunavlju, i maritimnim komunikacijama, od srednje Grčke do severne Dalmacije. Kao posledica ovog strujanja, pri kome se anadolske forme sažimaju s lokalnim autohtonim oblicima, nastaju na celom Balkanskom poluostrvu i srednjem Podunavlju kulture mlađeg neolita. Tako u dodiru sa novim doseljenicima i podunavska starčevačka kultura prerasta u novu, vinčansku kulturu.
U ovim nemirnim vremenima Vinča je u jednom trenutku, verovatno negde oko 4500. godine stare ere, potpuno opustela. Teško je oceniti koje je vreme proteklo pre obnove i bujanja novog života u Vinči. Svakako da taj period nije bio dugotrajan jer je neposredno iznad napuštenih šatorskih staništa podignuto novo, veliko naselje čiji su žitelji generacijama ostali na tom tlu negujući i šireći blizu 1000 godina jednu osobenu kulturu mlađeg neolita kojoj je Vinča dala ime."
Sada imamo potvrdu prisustva i E1b1b1a1 u sopot kulturi (Slavonija i Baranja, oslonjena na Vinču).
Ovo je prva potvrda prisustva ove HG u neolitu, sa izuzetkom uzorka iz Španije, starog 7000 g).
Sopot (proto Lengyel) Hungary Alsónyék-elkerülő [ALE14] 5000-4910 BC J2 M172 U8b1b 16183c 16189c 16234t 16294t 16324c Szécsényi-Nagy 2015 thesis
Sopot (proto Lengyel) Hungary Bicske-Galagonyás [BICS 4] 5000-4800 BC E1b1b1a1 M78 H39 16299g Szécsényi-Nagy 2015 thesis
Vučedolska kultura, nekada su je tretirali kao prvu indoevropsku kulturu u Evropi, pa su kasnije odustali od te teze. Stočari
Vučedol Hungary Lánycsók, Csata-alja [M6-116.8] 2860-2620 BC R1b M343+ T2b23 16126c 16147t 16294t 16296t 16297c 16304c 16362c Szécsényi-Nagy 2015 thesis
Vučedol Hungary Lánycsók, Csata-alja [M6-116.10] 2860-2620 BC I2a2a M223+ H5 16304c Szécsényi-Nagy 2015 thesis
Skrenuo bih pažnju na mtDNA.
Dok vučedolci ne donose ništa novo, kod sopotske kulture, imamo pojavu retkih haplogrupa, u današnjoj populaciji.
Još da ukažem da je soprtska kultura proto-lenđelska kultura.
Evo šta imao za Lenđel u Mađarskoj.
Lengyel Hungary Apc-Berekalja I. [NE7] M 4490-4360 BC I2a N1a1a1a 73G, 152C, 199C, 204C, 207A, 263G, 315.1C, 669C, 750G, 1438G, 1719A, 2702A, 2706G, 3336C, 4769G, 5315G, 7028T, 7624C, 8860G, 8901G, 10238C, 10398G, 11719A, 12501A, 12705T, 13780G, 14766T, 15043A, 15326G, 16086C, 16147A, 16172C, 16223T, 16248T, 16320T, 16355T, 16519C Gamba 2014
