Презиме ГРАХОВАЦ (исто је и Граовац, јер слабом писмерношћу неких свештеника и самовољом Аустроугарских писара, дошло је до стварања два презимена иако им је заједнички корјен , по свом настанку спада у групу презимена која су настала по топографским ознакама завичаја из којег су дошли. Граховци су старином из Грахова, из Балосава, од братства Андријашевића, а старо презиме им је Мандић. Народно предање говори да су некада давно живјели на Змијању, код ријеке Ситнице. Била је то јака и бројна обитељ. У једној кући са 9 жена дођоше Турци, њих осам на конак, затраже вечеру, вино и послије младе снаше. Даду им вајате, вечеру и вино, а присташе да им даду и снаше. Но, даду им мало више вина те Турци не примјетише како су момци тихо нестали из куће. Наиме сваки од њих је чекао у мраку код својега вајата са јатаганом и кад су Турци изабрали сваки себи снашу и пошли у вајате, дочекају их и на прагу посјеку сваки совјега. Исте ноћи оставе све, и куће и благо, узму само новац и комплетно све живо побјегне у Грахово. Но, не задуго, јер су им Турске уходе почеле улазити у траг. Осјетивши то, повлаче се у Лику. У вријеме окупације Босне 1878. исели се неколико кућа Граховаца из Лике те се настанише у босанско-крупском и цазинском округу. А до 4.8.95. било их је у Бунићу (Кореница , Вери, Воркапићима, Вребцу (Госпић , Граховцима (или по нашки ,,Гравцима,,), Грачацу, Дебелом Брду (Кореница , Дубрави (Оточац , Егићима, Завођу (Госпић , Јања Гори, Јошанима (Удбина , Кестеновцу (Доњи Лапац , Кореници, Крбавици, Латину, Метку (Госпић , Мукињама (Кореница , Оточцу, Павловцу, Теслинграду (Госпић и Туку. Славе Ђурђевдан, Јовањдан, Мратиндан и Никољдан