Prevod molim, srpski ili engleski ....
Нема потребе да препричавам шта каже Е. В. Ляхин у раду "К вопросу о прародине бастарнов", Синиша Јерковић је на порталу poreklo.rs извукао кључне закључке из тог рада, и ево шта он каже:
[table="width: 1000"]
[tr]
[td][/td]
[td]1. [/td]
[td] Племенска група Бастарна формира се на подручју између ријека Одре- Нисе и горње Висле, простор данашње Шлезије у Пољској[/td]
[/tr]
[tr]
[td][/td]
[td]2. [/td]
[td] Бастарни припадају јасторфској археолошкој култури која се сматра прагерманском[/td]
[/tr]
[tr]
[td][/td]
[td]3. [/td]
[td] У периоду 5-4. вијек пне на просторе Чешке се досељавају Келти (привучени рудним богатством). Келти имају развијено друштво са већ формираном аристократијом и носиоци су латенске културе[/td]
[/tr]
[tr]
[td][/td]
[td]4. [/td]
[td] Сусједна прагерманска племена у Шлезији (преци Бастарна) примају интензивне утицаје од својих келтских сусједа, друштво Бастарна се класно диференцира, примају се утицаји развијене латенске културе. Та култура латенизираних Германа у Шлезији издвојиће се у 4. вијеку пне као Губинска археолошка култура, значи јасторфска германска у суштини са латенским келтским утицајима[/td]
[/tr]
[tr]
[td][/td]
[td]5. [/td]
[td] Већ од 5. вијека пне клима у сјеверној и централној Европи почиње да се мијења, повећавају се хладни периоди и јасторфском насељењу, које је бројно, пријети глад. Преци Бастарна у старој домовини прибјегавају жртвовању животиња, затим и људи. Пракса жртвовања људи ускоро је замјењена прогоном младих, способних ратника ван племена[/td]
[/tr]
[tr]
[td][/td]
[td]6. [/td]
[td] Подручке Подњестровља у том периоду (3 вијек пне) представља празну земљу између Сармата који су покорили Ските на истоку и келтских насеобина у Панонији. Управо у ту тзв. гетску пустињу насељавају се Бастарни половином 3. вијека пне. Антички извори их помињу већ 220. године пне[/td]
[/tr]
[tr]
[td][/td]
[td]7. [/td]
[td] Бастарни се мјешају са Сарматима и осталим старосједилачким становништвом на простору Молдавије и западне Украјине[/td]
[/tr]
[tr]
[td][/td]
[td]8. [/td]
[td] Око 180 г пне Бастарни на позив Македонаца прелазе Дунав и долазе на Балкан да се боре против Римљана, као сасвим организовано друштво са својим принципес и рекс. Ту им се у походу придружују и Келти Скордисци.[/td]
[/tr]
[tr]
[td][/td]
[td]9.[/td]
[td] Бастарни ће се затим вратити опет на просторе Подњестровља доносећи са собом панонско-балканске елементе у култури што ће заједно са старосједилачким културама и њиховом сопственом латенизраном јастрофском културом створити Зарубињецку културу која ће бити главна култура прапостојбине Словена у наредним вијековима[/td]
[/tr]
[tr]
[td][/td]
[td] [/td]
[td]Дотле описује Љахин, могло би се још додати:[/td]
[/tr]
[tr]
[td][/td]
[td]10. [/td]
[td] Готска инвазија са сјевера у 3. вијеку не прекинуће континуитет Зарубињецке културе и на њеном мјесту се појављују нове културе , прије свега Черњаховска[/td]
[/tr]
[tr]
[td][/td]
[td]11. [/td]
[td] Елементи Зарубињецке културе поново васкрсавају у првој аутентичној словенској култури Прашко-Корчаковској[/td]
[/tr]
[tr]
[td][/td]
[td]12. [/td]
[td] Арапски путописац Масуди у 9.вијеку помиње Бастарне као словенско племе поред Срба, Дуљеба и др.[/td]
[/tr]
[tr]
[td][/td]
[td]13. [/td]
[td] Бастарни и њима сродно германско племе Скири спомињу се још у вријеме Велике сеобе[/td]
[/tr]
[/table]