19:15 15.05.2022
Сенка Милош
Књига "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине", после шест година истраживања, даје коначне доказе о пореклу нације. Из историјског мрака су изронила племена за која се мислило да су давно ишчезла. Откривен је и српски кошаркашки ген који повезује Николу Јокића, Богдана Богдановића и Дражена Петровића, али и јединствена генетика Јована Дучића.
Стара Херцеговина, изузетно је важна за разумевање укупне етногенезе Срба, обухвата данашњу Херцеговину, њене старе делове унутар Црне Горе, крајеве Србије до долине Лима, али и Имотске Крајине.
Репрезентативном узорку од више од 1140 људи додати су и
генетски кодови преко хиљаду Срба са простора од Книнске крајине, Лике, Баније, Кордуна, Подриња, Западне Србије, све до њима блиских по генима у Румунији и Македонији.
Резултати великог истраживања
„Истраживање представљено у књизи потврђује које се
хаплогрупе већински појављују код свих Срба, а пре свега
потврђује да смо потомци Славена. Истражили смо генетику оних који иста презимена носе више од 800 година, али и врло ретких родова. Богатство старих народа, као што је српски, је управо то што је генетички хетероген“, каже Јовица Кртинић, председник Удружења српских родословаца
"Порекло", које је спровело истраживање.
Он додаје да су у једном племену вероватно нашли
српски кошаркашки гени, јер се у оквиру једног занимљивог генетичког рода, појављује генетика коју носи
Никола Јокић. Он је иначе презиме понео по баби, Јоки, која се у Бачку доселила са презименом Узелац.
„Ти Узелци су заправо, показује тестирање Јокића из Сивца, припадници великог старог племена Бањани. Други велики кошаркаш из тог рода је
Богдан Богдановић, такође НБА звезда. Тестирали смо и блиског рођака
Дражена
Петровића, који је по оцу Петровић из околине Требиња. Испоставило се да такође припада том генетичком роду врхунских кошаркаша. Има их још, ту је и покојни Миленко Савовић“.
Изузетна генетика Јована Дучића
Међу значајним историјским личностима Херцеговине, трагало се за коренима најзначајније,
Јована Дучића. Испоставило се да постоје четири гране Дучића које су генетички несродне или макар нису у ближем сродству, а посебно се показала несродном грана од које потиче чувени херцеговачки писац и дипломата.
„Он је практично, као што је и био -
изузетан. Једини је припадник једне доста старе гране групе И2, не оне којој припада већина Срба, већ једне још старије. Чак смо били у дилеми да ли се десила грешка, па смо тестирали више људи из предела одакле је Дучић, а показало се да је тачно. То је занимљиво изненађење, јер је и сам Дучић написао књигу о човеку значајном за царску Русију, грофу Сави Владиславићу. Наша књига уноси дилему, да ли је Дучић био у праву везујући порекло својих Дучића за грофа Владиславића“.
Тајна порекла Николе Тесле
Један од највећих изазова истраживања је
порекло Николе Тесле, генија који је задужио свет. Према досадашњим сазнањима он припада хаплогрупи
Р1А, то каже резултат теста једног Тесле који има све основе да буде истог рода.
Али то није довољно за закључак, „Порекло“ је дуго покушавало да дође до неког ко је и на родословном стаблу Николе Тесле обележен као несумњиви
потомак Тесли од којих је Никола.
„Сада смо коначно успели да дођемо до кандидата који је на том стаблу. У међувремену смо, истражујући архивску грађу која до сада није обрађивана, успели да дођемо до сазнања да у подручју Лике, одакле је научник, постоје две задруге Тесли које су разнородне, зато смо се одлучили за додатно тестирање, јер имамо Тесле које су такође на том родословном стаблу које припадају другој хаплогрупи
И2А“, каже Кртинић.
Он додаје да се на Теслином стаблу види дисконтинуитет, у неком од колена Николина тетка венчала се такође за Теслу, што значи да су знали да нису у сродству и то причу компликује, односно, чини додатно занимљивом.
Тесла који је управо
тестиран има усмено предање да је из дела гране са геном Р1А, лабораторијска истраживања за месец дана ће дефинитивно разрешити дилему о пореклу Тесле генија.
Ако се теорија потврди, то ће значити да је Тесла у хаплогрупи коју има више од 40 одсто становника запада Русије и Украјине.
Јован Дучић је јединни припадник старе гране групе И2, не оне којој припада већина Срба, већ једне још старије.
© САНУ
Украјинци и Руси најближи рођаци
Коментаришући покушаје Запада да се
Руси и
Украјинци ових дана представе као два потпуно различита народа, Кртинић каже да та теорија не стоји, јер су сви они далеки рођаци Славени.
„На крају крајева, знамо и како се тај простор звао, знамо да је ту готово настала Кијевска Русија, ту нема шта ново да се измишља. Наравно, данас свако може да измишља нове традиције, да поништава своје претке, али
генетика те врсте интервенција не прихвата. Мало је теже да се тако нешто уради. Можете колико хоћете данас да се изјашњавате као неко други, то је ваше право, али не можете да негирате одређене генетичке везе са неким ко је данас оно што је његов предак некада био“, истиче Кртинић.
Капитално дело,
"Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине", на 1200 страна, представљено је прво читаоцима у центру Старе Херцеговине, у петак у Требињу.
Стручњаци „Порекла“ и
Биолошког факултета Универзитета у Београду раде на новој књизи. Представиће генетичку слику Срба који живе у данашњој Србији, али и подручја Старе Србије, наших вековних простора, Косова и Метохије, југа Србије, Македоније, Старог Влаха и Рашке.
„Постоје знатне разлике од области до области, али оно што је својствено Србима, где год да су, у Старој Србији или у Старој Херцеговини, то је удео хаплогрупе
И2А, која је
најчешћа код Срба, свуда је изнад 30 одсто, а у Херцеговини и преко 60. То је несумњиво битно обележје, што не значи да онај ко није у тој групи није Србин“, закључује Кртинић.
(
