Генетичка генеалогија II

@Crnugović

Баришићи и Батице из Цетине, те Поплашени из Мирловић Поља су од старог херцеговачког племена Мириловића (хаплогрупа I2-Y58629 https://www.yfull.com/tree/I-Y58629).
Мириловићи се на подручју Билеће први пут помињу 1368. године у једном дубровачком документу. Дио Мириловића је мигрирао из Херцеговине у Далматинску Загору у 15-ом в. Осим Баришића, Батица и Поплешена од српско-далматинских родова за сад генетски Мириловићи су још и Мирили из Жегара у Буковици. Сва ова 4 рода славе Мириловићку славу Јовањдан.
Никола Поплашен је рођен у Станишићу код Сомбора у породици колониста из Мирловић Поља https://sr.wikipedia.org/wiki/Никола_Поплашен
 
Тренутно је у току акција тестирања родова из врличког краја https://www.poreklo.rs/2021/11/23/projekat-geneticko-genealoskog-istrazivanja-vrlickog-kraja/
До сад се накупило се 50 узорака (биће их још) српско-православних родова из Врличке Крајине и 5 оближњих села такође обухваћених акцијом која су припадала Дрнишу али су гравитирала ка Врлици (Штиково, Кањане, Кадина Главица, Баљци и Мирловић Поље) већином из акције и нешто мимо углавном од раније. 42 узорка су из Врличке Крајине, а 8 из ових поменутих суседних села.

50 узорака (родова/презимена) - само православни
I2a-Din (22) = 44%
R1a
(9) = 18%
E-V13
(7) = 14%
R1b
(5) = 10%
J2b
(3) = 6%
J1
(2) = 4%
I1
(1) = 2%
N2
(1) = 2%

I2a-Din (Кричковић - Маовице, Марјан - Цетина, Маљковић - Маовице, Мишина - Косоре, Марчетић - Кољане, Стричевић - Кољане, Тутуш - Кољане, Рнић - Отишић, Драгић - Цивљане, Рацић - Подосоје, Четник - Цетина, Баришић - Цетина, Вуковић - Цетина, Костур - Цивљане, Преочанин - Цетина, Иванчић - Косоре, Батица - Цетина, Богдановић - Штиково, Јошић - Баљци, Граовац - Штиково, Бура - Штиково, Поплашен - Мирловић Поље)
....
R1a (Арнаут - Косоре, Ђурић - Маовице, Кнез - Косоре, Новаковић - Маовице, Приметица - Маовице, Врањеш - Цетина, Устић - Отишић, Ђукић - Цетина, Медић - Цетина)
....
E-V13 (Мељанац - Отишић, Милаш - Цетина, Павловић - Цивљане, Суботић - Отишић, Гајић - Отишић, Стојсављевић - Отишић, Црномарковић - Цивљане)
....
R1b (Цвитковац - Маовице, Петковић - Маовице, Гаргента - Цетина, Бодрожић - Кољане, Игленџа - Кољане)
....
J2b (Деспинић - Отишић, Шарац - Цивљане, Гушевац - Кањане)
....
J1 (Миодраг - Кањане, Грујић - Штиково)
....
I1 (Буловић - Бителић)
....
N2 (Гарић - Кољане)


@sumljiv_tip @Rogonos @Persida Kolofon Gemischt @NickFreak @Велики Комбинатор @FDDD @Mstislav @Khal Drogo @Crnugović @guslar1389 @suave @АнаиванГорд @Branko2018 @cronnin @Лекизан @Cari-brod @hm337 @miroljubivi @Барышников
Što se ti;e procenata haplogrupa to već sada ima solidan broj uzoraka. Očekivani broj rodova je oko stotinak.

Ono što je važnije u ovom projektu jeste povezivanje istog muškog roda s različitim prezimenima koja su formirana uglavnom krajem 17 stoleća. Cetinska krajina je matica mnogih rodova i iz turskog perioda.

Osim privatnog saznanja o zajedničkoj muškoj liniji i istorgrafija će dobiti nove informacije. Naime, istorijski izvori o poreklu stanovništva predmorejske Dalmacije su oskudni praktično nikakvi. Mleci su trebali popisivati odakle je ko prešao na njihovu stranu. jesu li to radili ili nisu ne znamo jer tragova nema. Indirekno se za neke rodove može zaključiti da su se:

- pre 1710 svojevoljno vratili iz Radošića u Tursku što se vidi iz popisa novostečevine kada popisivač konstatuje da vlasnika nema na imanjima. Takav je slučaj Stričevića iz Koljana, Dragića s Maovica, Pavlovića iz Vrlike, Cvitkovca na Maovicu, Primetica na Maovicu, Ivančića i još nekih koji su dobili zemlju u Radošiću prilikom prebega Ilije Perajice. Za ove rodove možemo zaključiti da su stanovnici Dalmacije u predmorejskom periodu,

-da su rodovi popisani u banderijama kod Šibenika godine 1684 takođe stanovnici "predmorejske" Dalmacije a prebegli na primorje na samom početku rata. Od najzanačjnih spomenimo: Poplašene, Bibe, Biokoviće, Baturine, Mamuzića, Šarce, Šuše, Radniće, Herakoviće i Mirčetić-e.

Stoga genetsko povezivanje rodova koji su prepoznati u sačuvanim istorijskim izvorima i rodova o kojima nema nikakvih podataka ima za posledicu bliže određivanje mesta boravka i njihovih bliskih rođaka.

Tako su ovim projektom već sada povezani i ubicirani:

1. Pavlović, Meljanac, Stojsavljević, Subotić i Gajić kao stanovnici Cetinske krajine godine 1684 i rodstveno su blisko povezani. Zaključak je baziran na osnovu podataka o kretanju Aćima Pavlovića iz Radošića u Vrliku,

2. Beare, Stričevići i Dragići su takođe stanovnici Cetinske krajine godine 1684 i rodovski su blisko povezani. Zaključak je zasnovan na činjenici da su se trojica Stričevića vratila na stara imanja u tursko Koljane, a Božić Dragić na Maovice,

3. Barišići, Batice i Poplašeni pripadaqju istom rodu Mirlovića i prema istorijskim izvorima stanovnici su Dalmacije od 15 stoleća. Mirlovića klaster čini maloverovatnom tezu da su Barišići i Milaši došli od Duvna. Pre će biti da su stanovnici Cetine i u tursko vreme,

4. Gargenta i Iglendže su takođe rodovski povezane, ali nepoznat mi je istorijski izvor gde borave oko 1684,

5. Milaši i Crnomarkovići pripadaju istom rodu. Verovatnije je da su stanovnici predmorejske Dalmacije nego doseljenici kako neki istoričari pretpostavljaju. Na to upućuju turski defter iz 1701, prvi crkveni obilazak katoličkog biskupa, te mesto sahranjivanja u groblju crkve svetog Spasa.


Prvi rezultati ovog projekta dali su i zanimljivu vezu nekih rodova sa Kosmaja i ovih Dalmatinskih. Rodovska veza Petkovića R1b-U106 sa Maovica, Kesića, Čokića sa Kosmaja , Velikića s Kosmaja, Savića iz Višegrada i Papića od Priboja je bliska. Do njihovog razdvajanja je verovatno došlo u vreme mletačkoturskih ratova pri čemu su neke porodice prešle ili ostale ne mletačkoj strani a druge se kretale dublje prema unutrašnjosti završivši u Srbiji na Kosmaju, te Višegradu, Sarajevu...

Evo te veze, za ovaj R1b-U106 na bazi big Y poređenja, pri čemu broj u kolonama označava najverovatnije rodovsko odstojanje prezimenjaka izraženo u kolenima (TMCR):
Petović-Čokić.jpg
 
Poslednja izmena:
Što se ti;e procenata haplogrupa to već sada ima solidan broj uzoraka. Očekivani broj rodova je oko stotinak.

Ono što je važnije u ovom projektu jeste povezivanje istog muškog roda s različitim prezimenima koja su formirana uglavnom krajem 17 stoleća. Cetinska krajina je matica mnogih rodova i iz turskog perioda.

Osim privatnog saznanja o zajedničkoj muškoj liniji i istorgrafija će dobiti nove informacije. Naime, istorijski izvori o poreklu stanovništva predmorejske Dalmacije su oskudni praktično nikakvi. Mleci su trebali popisivati odakle je ko prešao na njihovu stranu. jesu li to radili ili nisu ne znamo jer tragova nema. Indirekno se za neke rodove može zaključiti da su se:

- pre 1710 svojevoljno vratili iz Radošića u Tursku što se vidi iz popisa novostečevine kada popisivač konstatuje da vlasnika nema na imanjima. Takav je slučaj Stričevića iz Koljana, Dragića s Maovica, Pavlovića iz Vrlike, Cvitkovca na Maovicu, Primetica na Maovicu, Ivančića i još nekih koji su dobili zemlju u Radošiću prilikom prebega Ilije Perajice. Za ove rodove možemo zaključiti da su stanovnici Dalmacije u predmorejskom periodu,

-da su rodovi popisani u banderijama kod Šibenika godine 1684 takođe stanovnici "predmorejske" Dalmacije a prebegli na primorje na samom početku rata. Od najzanačjnih spomenimo: Poplašene, Bibe, Biokoviće, Baturine, Mamuzića, Šarce, Šuše, Radniće, Herakoviće i Mirčetić-e.

Stoga genetsko povezivanje rodova koji su prepoznati u sačuvanim istorijskim izvorima i rodova o kojima nema nikakvih podataka ima za posledicu njihovo bliže određivanje mesta boravka pred početak morejskog rata.

Tako su ovim projektom već sada povezani i ubicirani:

1. Pavlović, Meljanac, Stojsavljević, Subotić i Gajić kao stanovnici Cetinske krajine godine 1684 i rodstveno su blisko povezani. Zaključak je baziran na osnovu podataka o kretanju Aćima Pavlovića iz Radošića u Vrliku,

2. Beare, Stričevići i Dragići su takođe stanovnici Cetinske krajine godine 1684 i rodovski su blisko povezani. Zaključak je zasnovan na činjenici da su se trojica Stričevića vratila u tursko Koljane, a Božić Dragić na Maovice,

3. Barišići, Batice i Poplašeni pripadaqju istom rodu Mirlovića i prema istorijskim izvorima stanovnici su Dalmacije od 15 stoleća. Mirlovića klaster čini maloverovatnom tezu da su Barišići i Milaši došli od Duvna. Pre će biti da su stanovnici Cetine i u tursko vreme,

4. Gargenta i Iglendže su takođe rodovski povezane, ali nepoznat mi je istorijski izvor gde borave oko 1684,

Prvi rezultati ovog projekta dali su i zanimljivu vezu nekih rodova sa Kosmaja i ovih Dalmatinskim. Rodovska veza Petkovića R1b-U106 sa Maovica, Kesića, Čokića sa Kosmaja , Velikića s Kosmaja, Savića iz Višegrada i Papića od Priboja je bliska. Do njihovog razdvajanja je verovatno došlo u vreme mletačko turskih ratova pri čemu su neke porodice prešle ili ostale ne mletačkoj strani a druge se kretale dublje prema unutrašnjosti završivši u Srbiji na Kosmaju, te Višegradu, Sarajevu...

Evo te veze, pri čemu broj u kolonama označava najverovatnije rodovsko odstojanje prezimenjaka izraženo u kolenima (TMCR):
Pogledajte prilog 1098315
Да, чини се мало вероватним да су Баришићи у Цетину дошли са Милашима из Дувна 1692. године. Осим ако Баришићи нису из Петрова поља дошли у Дувно а касније из Дувна у Цетину, у том случају сеоба из Дувна 1692. би била повратна миграција у Далмацију. Са Милашима су готово сигурно дошли Црномарковићи, јер и једни и други генетски припадају роду Матаруга.

Ако се не варам Бодрожићи су генетски повезани са Бодирогама из околине Требиња који су исто R1b. Та веза се наслућивала и пре генетике, због сличности ова два специфична презимена.

Ово истраживање је показало да Четници (I2-PH908) нису настали од Милаша (E-V13), упркос предању и уз то истој слави.

Хоће ли бити тестирани Билићи и Вучци из Цивљана и Бачковићи из Врлике?
 
Да, чини се мало вероватним да су Баришићи у Цетину дошли са Милашима из Дувна 1692. године. Осим ако Баришићи нису из Петрова поља дошли у Дувно а касније из Дувна у Цетину, у том случају сеоба из Дувна 1692. би била повратна миграција у Далмацију. Са Милашима су готово сигурно дошли Црномарковићи, јер и једни и други генетски припадају роду Матаруга.

Ако се не варам Бодрожићи су генетски повезани са Бодирогама из околине Требиња који су исто R1b. Та веза се наслућивала и пре генетике, због сличности ова два специфична презимена.

Ово истражицање је показало да Четници (I2-PH908) нису настали од Милаша (E-V13) упркос предању и уз то истој слави.

Хоће ли бити тестирани Билићи и Вучци из Цивљана и Бачковићи из Врлике?
Biće testiran ko koće. Objavljeni će biti oni rezultati za koje ispitanik da saglasnost da postanu javnim. Ima se obećanje donatora da sredstva nisu problem.

Zanimljivo je da Bodrožići naseljavaju zaseok Koljana gde se nalaze ostaci stare franačke crkvine čije je podizanje datirano na kraj 8 stoleća.

Što se tiče migracija ne verujem da genetske metode bez arheogenetike ili istorografije mogu valjanije odrediti smer kretanja pojedinačnih rodova. Kako? verovatnoćom... verovatnoće...pa dokle s maglom majku mu!!!

Kretanje stanovništva se vrši u više pravaca:
-jedan prvac je stara hercegovina-skadarskojezero pa prema severu,
-potom neki rodovi putuju sa spahijama a to znači ko zna gde,
-treći samostalno prema vlastitom izboru,
...itd.
 
Poslednja izmena:
Biće testiran ko koće. Objavljeni će biti oni rezultati za koje ispitanik da saglasnost da postanu javnim. Ima se obećanje donatora da sredstva nisu problem.

Zanimljivo je da Bodrožići naseljavaju zaseok Koljana gde se nalaze ostaci stare Franačke crkvine čije je podizanje datirano na kraj 8 stoleća.

Što se tiče migracija ne verujem da genetske metode bez arheogenetike ili istorografije mogu valjanije odrediti smer. Kako? verovatnoćom... verovatnoće...
Генетика је потврдила и реконструисала миграцију Мириловића из Херцеговине у Далматинску Загору тј. откривени су далматински родови који припадају већ профилисаној Мириловићкој грани и који имају генетску везу са оним данашњим херцеговачким родовима који су од Мириловића заосталих у Херцеговини (Капори, Михићи, Бољановићи). Чини се врло изгледним да су Мириловићи у Далматинској Загори присутни од 15-ог, а не од прве половине 16-ог в. како су многи мислили. Дакле Мириловићи односно родови који су се разгранали од њих (Поплашени, Баришићи, Батице, а сигурно ће их бити још) су присутни у Далмацији од пре Турака и у континуитету од 15-ог в. до недавно. Буковачки Мириловићи (за сад само Мирили, биће их врв. још) су дошли или из Петрова поља (далматинског Мириловићког језгра) или су они из Херцеговине дошли касније другим путем преко Босанске Крајине и Лике.
 
Генетика је потврдила и реконструисала миграцију Мириловића из Херцеговине у Далматинску Загору тј. откривени су далматински родови који припадају већ профилисаној Мириловићкој грани и који имају генетску везу са оним данашњим херцеговачким родовима који су од Мириловића заосталих у Херцеговини (Капори, Михићи, Бољановићи). Чини се врло изгледним да су Мириловићи у Далматинској Загори присутни од 15-ог а не од прве половине 16-ог в. како су многи мислили. Дакле Мириловићи односно родови који су се разгранали од њих (Поплашени, Баришићи, Батице, а сигурно ће их бити још) су присутни у Далмацији од пре Турака и у континуитету од 15-ог в. до недавно. Буковачки Мириловићи (за сад само Мирили, биће их врв. још) су дошли или из Петрова поља далматинског Мириловићког језгра или су они из Херцеговине дошли касније другим путем преко Босанске Крајине и Лике.
pa zar ono Mrnjavčevići nisu od Duvna-Livna otišli u prilepski kraj? a odakle su Mirilovići došli u hercegovinu?

u redu je. potvrđena rodovska bliskost Mirilovića iz Hercegovine i onih sa Svilaje u dalmatinskoj zagori. vredan rezultat,

ali skoknuti s jednog kraja dinarskog masiva na drugi nikakav problem našim starima nije bio. kako pouzdano u svoj istoriji znati smerove kretanja rodova kada je to zamršeno kretanje u prostoru i vremenu... bojim se da je sve presloženo i bez arhogenetike ili istorografije potpuno nepouzdano. )
 
pa zar ono Mrnjavčevići nisu od Duvna otišli u prilepski kraj? a odakle su Mirilovići došli u hercegovinu?

u redu je. potvrđena rodovska bliskost Mirilovića iz Hercegovine i onih sa Svilaje u dalmatinskoj zagori. vredan rezultat,

ali skoknuti s jednog kraja dinarskog masiva na drugi nikakav problem našim starima nije bio. kako pouzdano znati smerove, preklapanja... bojim se da je sve presloženo i bez arhogenetike ili istorografije nepouzdano. )
Далматинци (и православни и католички) су великим делом даљим пореклом из Херцеговине. Преци су им са једног камењара селили на други камењар који није тако далеко (Херцеговина и Далмација су суседне области, а не на другом крају Балкана). Нпр. на Врбнику крај Книна је до недавно било Амановића који славе Никољдан, а Амановића који такође славе Никољдан има у Величанима у Попову пољу у Херцеговини. Кад се погледају Врбник и Величани види да је камењар и једно и друго. Добро би дошла и генетска провера. Амановићи са Врбника су I2-Y3120, они из Величани још нису тестирани (бар нема резултата у јавној бази).

Што се тиче Мириловића из историјских извора знамо да им је први помен 1368. године на подручју Билеће, која је у то доба регионално/географски припадала Травунији (Херцеговина је назив од 15-ог века).
Код Билеће и данас постоји село Мириловићи из којег је пореклом Момо Капор, а као што рекох Капори спадају у херцеговачке Мириловиће и генетски су повезани са далматинским Мириловићима https://sr.wikipedia.org/wiki/Мириловићи
 
@snouden на линку који сам поставио у вези тестиња врличких родова Ђапић из Бителића је поодавно прецртан, што значи да је његов узорак послат на анализу. Знаш ли кад ће га објавити?
Типујем да ће бителићки Ђапићи испасти R1a-YP951, због Ђапа из Лике који је ова хаплогрупа и такође славе Ђурђевдан. Из јавне базе Српског ДНК пројекта - 100377 Ђапа, Ђурђевдан, Лика, Дољани/Доњи Лапац, R1a>R-YP951.
Која год хаплогрупа да испадну православни бителићки Ђапићи, то ће уједно бити и хаплогрупа Анте Ђапића :) (https://sh.wikipedia.org/wiki/Anto_Đapić). Као што знаш у Бителићу су до 1995. егзистирали и православни и католички Ђапићи, а католички су потомци православца Симе Ђапића који се покатоличио почетком 18-ог века јер се оженио католкињом (узео је женину веру). Део католичких Ђапића су у 19-ом веку иселио у Чапразлије код Ливна, родно село Анте Ђапића.
Тренутно је у току акција тестирања родова из врличког краја https://www.poreklo.rs/2021/11/23/projekat-geneticko-genealoskog-istrazivanja-vrlickog-kraja/
До сад се накупило се 50 узорака (биће их још) српско-православних родова из Врличке Крајине и 5 оближњих села такође обухваћених акцијом која су припадала Дрнишу али су гравитирала ка Врлици (Штиково, Кањане, Кадина Главица, Баљци и Мирловић Поље) већином из акције и нешто мимо углавном од раније. 42 узорка су из Врличке Крајине, а 8 из ових поменутих суседних села.

50 узорака (родова/презимена) - само православни
I2a-Din (22) = 44%
R1a
(9) = 18%
E-V13
(7) = 14%
R1b
(5) = 10%
J2b
(3) = 6%
J1
(2) = 4%
I1
(1) = 2%
N2
(1) = 2%

I2a-Din (Кричковић - Маовице, Марјан - Цетина, Маљковић - Маовице, Мишина - Косоре, Марчетић - Кољане, Стричевић - Кољане, Тутуш - Кољане, Рнић - Отишић, Драгић - Цивљане, Рацић - Подосоје, Четник - Цетина, Баришић - Цетина, Вуковић - Цетина, Костур - Цивљане, Преочанин - Цетина, Иванчић - Косоре, Батица - Цетина, Богдановић - Штиково, Јошић - Баљци, Граовац - Штиково, Бура - Штиково, Поплашен - Мирловић Поље)
....
R1a (Арнаут - Косоре, Ђурић - Маовице, Кнез - Косоре, Новаковић - Маовице, Приметица - Маовице, Врањеш - Цетина, Устић - Отишић, Ђукић - Цетина, Медић - Цетина)
....
E-V13 (Мељанац - Отишић, Милаш - Цетина, Павловић - Цивљане, Суботић - Отишић, Гајић - Отишић, Стојсављевић - Отишић, Црномарковић - Цивљане)
....
R1b (Цвитковац - Маовице, Петковић - Маовице, Гаргента - Цетина, Бодрожић - Кољане, Игленџа - Кољане)
....
J2b (Деспинић - Отишић, Шарац - Цивљане, Гушевац - Кањане)
....
J1 (Миодраг - Кањане, Грујић - Штиково)
....
I1 (Буловић - Бителић)
....
N2 (Гарић - Кољане)


@sumljiv_tip @Rogonos @Persida Kolofon Gemischt @NickFreak @Велики Комбинатор @FDDD @Mstislav @Khal Drogo @Crnugović @guslar1389 @suave @АнаиванГорд @Branko2018 @cronnin @Лекизан @Cari-brod @hm337 @miroljubivi @Барышников
 
Poslednja izmena:
@snouden

Недавно тестиране Приметице као што знаш су први и за сад једини српски православни далматински род који припада грани Y4278 у оквиру хаплогрупе R1a. Текст о R1a-YP4278, има занимљивих ствари https://www.poreklo.rs/projekti/ist...-r1az280yp4278-u-okviru-srpskog-dnk-projekta/

Primetice pred početak Morejskog rata borave u Tijarici (Ptičarica) kod Sinja. To je odgonetnuto na osnovu turskog deftera iz 1701 koji veli:

- Vuk Primetica. On je umro. Njegova je zemlja upražnjena.
- Primetica Ivan. Sada je na neprijateljskoj teritoriji.


S druge strane katatarski popis novostečevine u Radošiću iz 1710 konstatuje da se je Pietro Primetić vratio i da živi u Turskoj (Tijarici/Ptičarici). A katastarski popis za Vrliku i Maovice da je Stojan Primetić dobio zemlju na Maovicama. Tako je došlo do razdvajanja roda o kome u novije vreme nema podataka na prostoru oko Sinja.

Zaboravio sam da napišem da su projektom blisko povezani i rodovi Đurića s Maovica, Galića iz Bosanskog Grahova i Novakovića s Maovica:

91. Новаковић, Ђурђевдан, Маовице, Сињ (сада у општини Врлика)

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>Y2608>YP6098>BY68536. Једино блиско поклапање има са Галићем из Босанског Грахова који такође слави Ђурђевдан, разликују се само за по једну вредност на маркерима DYS389II и DYS576. Што је још битније, деле врло специфичну вредност DYS385=11-11, па не би требало бити сумње да припадају истом роду. Тестирани није оставио више података о пореклу, а у тексту на порталу каже се само да су у Маовицама забележени у 18. веку.


184. Ђурић, Ђурђевдан, Маовице, Врлика

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>Y2608>BY149000. Поседује врло специфичну вредност DYS385=11-11, која га поуздано смешта у род Г. У овом роду се поред Ђурића налазе још само Новаковић из истог села и Галић из Босанског Грахова, обојица такође славе Ђурђевдан. Ђурић се од Галића разликује на 3 од 23 маркера, а од Новаковића на чак 5 од 23. Овај релативно велики број разлика је највише последица чињенице да је Ђурићев хаплотип нешто више измутирао, па поседује неколико немодалних вредности у односу на другу двојицу (снижене DYS19=16 и DYS456=16, и повишену DYS635=24). И за Ђуриће је забележено да су у Маовицама присутни у 18. веку:

Da na pomenem osim povezivanja ovih rodova pravoslavne vere gotovo je izvesno njihovo povezivanje i sa katolicima Novakovićima. Osnov za to je u sećanju Novakovića o njihovoj medjusobnoj podeli, te istorijski izvor poput popisa banderija kod Šibenika iz 1684. Genetski treba samo potvrditi.
 
Primetice pred početak Morejskog rata borave u Tijarici (Ptičarica) kod Sinja. To je odgonetnuto na osnovu turskog deftera iz 1701 koji veli:

- Vuk Primetica. On je umro. Njegova je zemlja upražnjena.
- Primetica Ivan. Sada je na neprijateljskoj teritoriji.


S druge strane katatarski popis novostečevine u Radošiću iz 1710 konstatuje da se je Pietro Primetić vratio i da živi u Turskoj (Tijarici/Ptičarici). A katastarski popis za Vrliku i Maovice da je Stojan Primetić dobio zemlju na Maovicama. Tako je došlo do razdvajanja roda o kome u novije vreme nema podataka na prostoru oko Sinja.

Zaboravio sam da napišem da su projektom blisko povezani i rodovi Đurića s Maovica, Galića iz Bosanskog Grahova i Novakovića s Maovica:

91. Новаковић, Ђурђевдан, Маовице, Сињ (сада у општини Врлика)

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>Y2608>YP6098>BY68536. Једино блиско поклапање има са Галићем из Босанског Грахова који такође слави Ђурђевдан, разликују се само за по једну вредност на маркерима DYS389II и DYS576. Што је још битније, деле врло специфичну вредност DYS385=11-11, па не би требало бити сумње да припадају истом роду. Тестирани није оставио више података о пореклу, а у тексту на порталу каже се само да су у Маовицама забележени у 18. веку.


184. Ђурић, Ђурђевдан, Маовице, Врлика

Припада хаплогрупи R1a-Z280, "карпатско-далматинској" грани Y2613>Y2608>BY149000. Поседује врло специфичну вредност DYS385=11-11, која га поуздано смешта у род Г. У овом роду се поред Ђурића налазе још само Новаковић из истог села и Галић из Босанског Грахова, обојица такође славе Ђурђевдан. Ђурић се од Галића разликује на 3 од 23 маркера, а од Новаковића на чак 5 од 23. Овај релативно велики број разлика је највише последица чињенице да је Ђурићев хаплотип нешто више измутирао, па поседује неколико немодалних вредности у односу на другу двојицу (снижене DYS19=16 и DYS456=16, и повишену DYS635=24). И за Ђуриће је забележено да су у Маовицама присутни у 18. веку:

Da na pomenem osim povezivanja ovih rodova pravoslavne vere gotovo je izvesno njihovo povezivanje i sa katolicima Novakovićima. Osnov za to je u sećanju Novakovića o njihovoj medjusobnoj podeli, te istorijski izvor poput popisa banderija kod Šibenika iz 1684. Genetski treba samo potvrditi.
Гранa R1a којој припадају Ђурићи и Новаковићи ("карпатско-далматинска") као и она којој припадају Устићи и Медић (YP951) се код Срба јавља готово идкључиво код Крајишника, док су обе те гране врло слабо заступљене источно од Врбаса.
Ови родови имају поклапања готово искључиво у крајишким крајевима. Устић има потпуно поклапање на 17 маркера са Ђапом из Дољана код Доњег Лапца, а од Вјештице и Новаковића из Босанске Крајине као и Сремца из околине Шида (Сремац је сасвим сигурно даљим пореклом из Крајине) се разликује на 3 од 23 маркера. Медићу из Цетине су најближа два раније тестирана Медића из околине Дрвара. За Ђурића и Новаковића си већ рекао да осим што су међусобно блиски, близак им је на пројекту још само Галић из Босанског Грахова.

Код Приметице којој припада различитој и грани R1a хаплогрупе (YP4278) од ових изнад поменутих већ има поклапања ван Крајине, и то највише у Херцеговини.
 
Тренутно је у току акција тестирања родова из врличког краја https://www.poreklo.rs/2021/11/23/projekat-geneticko-genealoskog-istrazivanja-vrlickog-kraja/
До сад се накупило се 50 узорака (биће их још) српско-православних родова из Врличке Крајине и 5 оближњих села такође обухваћених акцијом која су припадала Дрнишу али су гравитирала ка Врлици (Штиково, Кањане, Кадина Главица, Баљци и Мирловић Поље) већином из акције и нешто мимо углавном од раније. 42 узорка су из Врличке Крајине, а 8 из ових поменутих суседних села.

50 узорака (родова/презимена) - само православни
I2a-Din (22) = 44%
R1a
(9) = 18%
E-V13
(7) = 14%
R1b
(5) = 10%
J2b
(3) = 6%
J1
(2) = 4%
I1
(1) = 2%
N2
(1) = 2%

I2a-Din (Кричковић - Маовице, Марјан - Цетина, Маљковић - Маовице, Мишина - Косоре, Марчетић - Кољане, Стричевић - Кољане, Тутуш - Кољане, Рнић - Отишић, Драгић - Цивљане, Рацић - Подосоје, Четник - Цетина, Баришић - Цетина, Вуковић - Цетина, Костур - Цивљане, Преочанин - Цетина, Иванчић - Косоре, Батица - Цетина, Богдановић - Штиково, Јошић - Баљци, Граовац - Штиково, Бура - Штиково, Поплашен - Мирловић Поље)
....
R1a (Арнаут - Косоре, Ђурић - Маовице, Кнез - Косоре, Новаковић - Маовице, Приметица - Маовице, Врањеш - Цетина, Устић - Отишић, Ђукић - Цетина, Медић - Цетина)
....
E-V13 (Мељанац - Отишић, Милаш - Цетина, Павловић - Цивљане, Суботић - Отишић, Гајић - Отишић, Стојсављевић - Отишић, Црномарковић - Цивљане)
....
R1b (Цвитковац - Маовице, Петковић - Маовице, Гаргента - Цетина, Бодрожић - Кољане, Игленџа - Кољане)
....
J2b (Деспинић - Отишић, Шарац - Цивљане, Гушевац - Кањане)
....
J1 (Миодраг - Кањане, Грујић - Штиково)
....
I1 (Буловић - Бителић)
....
N2 (Гарић - Кољане)


@sumljiv_tip @Rogonos @Persida Kolofon Gemischt @NickFreak @Велики Комбинатор @FDDD @Mstislav @Khal Drogo @Crnugović @guslar1389 @suave @АнаиванГорд @Branko2018 @cronnin @Лекизан @Cari-brod @hm337 @miroljubivi @Барышников
^^
Промакао ми је резултат Вулића из Бителића (https://sr.wikipedia.org/wiki/Доњи_Бителић#Презимена) са 23andMe.

Вулић, Јовањдан, Бителић, R1a-Z280>Z92>YP270


@snouden
 
Генетика је потврдила и реконструисала миграцију Мириловића из Херцеговине у Далматинску Загору тј. откривени су далматински родови који припадају већ профилисаној Мириловићкој грани и који имају генетску везу са оним данашњим херцеговачким родовима који су од Мириловића заосталих у Херцеговини (Капори, Михићи, Бољановићи). Чини се врло изгледним да су Мириловићи у Далматинској Загори присутни од 15-ог, а не од прве половине 16-ог в. како су многи мислили. Дакле Мириловићи односно родови који су се разгранали од њих (Поплашени, Баришићи, Батице, а сигурно ће их бити још) су присутни у Далмацији од пре Турака и у континуитету од 15-ог в. до недавно. Буковачки Мириловићи (за сад само Мирили, биће их врв. још) су дошли или из Петрова поља (далматинског Мириловићког језгра) или су они из Херцеговине дошли касније другим путем преко Босанске Крајине и Лике.
Апропо жегарских Мирила (https://sr.wikipedia.org/wiki/Жегар_(Буковица)#Презимена), су они на млетачком катастру из 1709. године имали изворни облик презимена (које је касније скраћено). На поменутом катастру уписан је Радојша Мириловић покојног Стојана.

IMG_20220221_002514.jpg


@snouden @Crnugović @NickFreak
 
Источне Санџаклије тј. муслимани из тзв. источног Санџака (Петњица, Нови Пазар, Рожаје, Плав, Гусиње, Тутин, Сјеница).
Узорак 246
E-V13 = 39%
R1b = 18.7% (велика већина Z2705)
J2b-M241 = 14.2%
I2 = 13.4% (велика већина I-Y3120)
G = 4%
J2a = 3.25%
R1a = 2.4%
I1 = 1.6%
J1 = 1.2%
D и T = 0.8%

Словенске хаплогрупе су заступљене са око 15%, што је око 4 пута мање него код босанско-херцеговачких муслимана.


@Demagogic
 

Велико истраживање о генима Срба: Из мрака израњају „ишчезла“ племена – решена тајна српске кошарке

19:15 15.05.2022



Сенка Милош - Sputnik Србија

Сенка Милош

Књига "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине", после шест година истраживања, даје коначне доказе о пореклу нације. Из историјског мрака су изронила племена за која се мислило да су давно ишчезла. Откривен је и српски кошаркашки ген који повезује Николу Јокића, Богдана Богдановића и Дражена Петровића, али и јединствена генетика Јована Дучића.
Стара Херцеговина, изузетно је важна за разумевање укупне етногенезе Срба, обухвата данашњу Херцеговину, њене старе делове унутар Црне Горе, крајеве Србије до долине Лима, али и Имотске Крајине.
Репрезентативном узорку од више од 1140 људи додати су и генетски кодови преко хиљаду Срба са простора од Книнске крајине, Лике, Баније, Кордуна, Подриња, Западне Србије, све до њима блиских по генима у Румунији и Македонији.

Резултати великог истраживања​

„Истраживање представљено у књизи потврђује које се хаплогрупе већински појављују код свих Срба, а пре свега потврђује да смо потомци Славена. Истражили смо генетику оних који иста презимена носе више од 800 година, али и врло ретких родова. Богатство старих народа, као што је српски, је управо то што је генетички хетероген“, каже Јовица Кртинић, председник Удружења српских родословаца "Порекло", које је спровело истраживање.
Он додаје да су у једном племену вероватно нашли српски кошаркашки гени, јер се у оквиру једног занимљивог генетичког рода, појављује генетика коју носи Никола Јокић. Он је иначе презиме понео по баби, Јоки, која се у Бачку доселила са презименом Узелац.

„Ти Узелци су заправо, показује тестирање Јокића из Сивца, припадници великог старог племена Бањани. Други велики кошаркаш из тог рода је Богдан Богдановић, такође НБА звезда. Тестирали смо и блиског рођака Дражена Петровића, који је по оцу Петровић из околине Требиња. Испоставило се да такође припада том генетичком роду врхунских кошаркаша. Има их још, ту је и покојни Миленко Савовић“.

Изузетна генетика Јована Дучића​

Међу значајним историјским личностима Херцеговине, трагало се за коренима најзначајније, Јована Дучића. Испоставило се да постоје четири гране Дучића које су генетички несродне или макар нису у ближем сродству, а посебно се показала несродном грана од које потиче чувени херцеговачки писац и дипломата.
„Он је практично, као што је и био - изузетан. Једини је припадник једне доста старе гране групе И2, не оне којој припада већина Срба, већ једне још старије. Чак смо били у дилеми да ли се десила грешка, па смо тестирали више људи из предела одакле је Дучић, а показало се да је тачно. То је занимљиво изненађење, јер је и сам Дучић написао књигу о човеку значајном за царску Русију, грофу Сави Владиславићу. Наша књига уноси дилему, да ли је Дучић био у праву везујући порекло својих Дучића за грофа Владиславића“.

Тајна порекла Николе Тесле​

Један од највећих изазова истраживања је порекло Николе Тесле, генија који је задужио свет. Према досадашњим сазнањима он припада хаплогрупи Р1А, то каже резултат теста једног Тесле који има све основе да буде истог рода.


Али то није довољно за закључак, „Порекло“ је дуго покушавало да дође до неког ко је и на родословном стаблу Николе Тесле обележен као несумњиви потомак Тесли од којих је Никола.
„Сада смо коначно успели да дођемо до кандидата који је на том стаблу. У међувремену смо, истражујући архивску грађу која до сада није обрађивана, успели да дођемо до сазнања да у подручју Лике, одакле је научник, постоје две задруге Тесли које су разнородне, зато смо се одлучили за додатно тестирање, јер имамо Тесле које су такође на том родословном стаблу које припадају другој хаплогрупи И2А“, каже Кртинић.
Он додаје да се на Теслином стаблу види дисконтинуитет, у неком од колена Николина тетка венчала се такође за Теслу, што значи да су знали да нису у сродству и то причу компликује, односно, чини додатно занимљивом.
Тесла који је управо тестиран има усмено предање да је из дела гране са геном Р1А, лабораторијска истраживања за месец дана ће дефинитивно разрешити дилему о пореклу Тесле генија.
Ако се теорија потврди, то ће значити да је Тесла у хаплогрупи коју има више од 40 одсто становника запада Русије и Украјине.
Јован Дучић у свом кабинету у посланству Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца у Каиру 1927. године - Sputnik Србија, 1920, 13.05.2022

Јован Дучић је јединни припадник старе гране групе И2, не оне којој припада већина Срба, већ једне још старије.
© САНУ

Украјинци и Руси најближи рођаци​

Коментаришући покушаје Запада да се Руси и Украјинци ових дана представе као два потпуно различита народа, Кртинић каже да та теорија не стоји, јер су сви они далеки рођаци Славени.
„На крају крајева, знамо и како се тај простор звао, знамо да је ту готово настала Кијевска Русија, ту нема шта ново да се измишља. Наравно, данас свако може да измишља нове традиције, да поништава своје претке, али генетика те врсте интервенција не прихвата. Мало је теже да се тако нешто уради. Можете колико хоћете данас да се изјашњавате као неко други, то је ваше право, али не можете да негирате одређене генетичке везе са неким ко је данас оно што је његов предак некада био“, истиче Кртинић.
Капитално дело, "Генетичко порекло Срба Старе Херцеговине", на 1200 страна, представљено је прво читаоцима у центру Старе Херцеговине, у петак у Требињу.
Стручњаци „Порекла“ и Биолошког факултета Универзитета у Београду раде на новој књизи. Представиће генетичку слику Срба који живе у данашњој Србији, али и подручја Старе Србије, наших вековних простора, Косова и Метохије, југа Србије, Македоније, Старог Влаха и Рашке.
„Постоје знатне разлике од области до области, али оно што је својствено Србима, где год да су, у Старој Србији или у Старој Херцеговини, то је удео хаплогрупе И2А, која је најчешћа код Срба, свуда је изнад 30 одсто, а у Херцеговини и преко 60. То је несумњиво битно обележје, што не значи да онај ко није у тој групи није Србин“, закључује Кртинић.
 
Урадио сам статистику за Србе из Далмације од резултата из јавне базе "Српског ДНК пројекта." Али сам нисам рачунао презимена која су тестирана више пута од једном а притом припадају истој хаплогрупи чак и ако нису из истих села (тако се раде статистике, тако раде и на Пореклу), плус нисам рачунао неколико тестираних католика. У јавној бази "Српског ДНК пројекта" се тренутно налази 202 узорка из Далмације, од тога је 82 I2, 34 I1, 24 R1a, 21 E, 13 R1b, 12 J2, 9 N и 7 J1. Међутим кад родови (презимена) који су више пута тестирани а припадају истој хаплогрупи рачунају као 1 и кад се избаци нешто католика, остаје укупно 154 узорка а од тога је 71 I2, 18 R1a, 17 I1, 17 E, 9 J2, 9 R1b, 9 N и 4 J1 и то даје реалну генетску слику далматинских Срба.

Срби (православни) из Далмације - 154 узорка
I2 (71) = 46.1%
R1a
(18) = 11.7%
I1
(17) = 11%
E
(17) = 11%
J2
(9) = 5.9%
R1b
(9) = 5.9%
N
(9) = 5.9%
J1
(4) = 2.6%


@Mstislav @Q. in perpetuum hibernum @cronnin @Лекизан @Барышников @FDDD @Perperius @KninGrad @Берекин @Holy1 @NickFreak @АнаиванГорд @Crnugović @suave @Велики Комбинатор @Vlad88
 
Ево и за Србе из Босанске Крајине. У јавној бази "Српског ДНК пројекта" највише теститаних гледано по регијама је из Босанске Крајине, тренутно 399 резултата. Кад се они 2, 3 или 4 пута тестирани са истим презименом и хаплогрупом рачунају као 1 остаје 348 узорака.

Босанска Крајина (348 узорака)
I2 (133) = 38.2%
R1a
(66) = 19%
E
(52) = 14.9%
J2
(28) = 8%
N
(26) = 7.5%
I1
(18) = 5.2%
R1b
(11) = 3.2%
J1
(9) = 2.6%
G
(5) = 1.4%

Код босанскокрајишких Срба I2+R1a је 57.2%, што је скоро идентично као код далматинских Срба изнад (57.8%). С тим што први имају више R1a а мање I2, а други имају више I2 а мање R1a. Босанскокрајишки и далматински Срби су повезани вишевековним миграцијама (било је пуно сеоба из једне у другу регију, враћања итд).
У Босанској Крајини и Лици N хаплогрупа достиже највеће проценте међу Србима.

@cronnin @Rogonos @veliki krang @Crnugović @suave
 

Back
Top