General Domazet Lošo: "Mi imamo povijesno pravo na Bosnu i Hercegovinu po Katarini Kosači" iliti Kad Velika Hrvatska postati još većom mlidijaše

[gost 428502]

A, upravo na njegovoj zemlji su danas sve te ustase od Imotskog pa na dalje. O njihovom poreklu je već sve rečeno i poznato.
po tom principu trebali bi da se maknu odatle ili vrate u srpski etnicki korpus ( ako idemo hrvatskom logikom). Ma meni je budalasto slusati te ustase Prkacina i ovog nesretnika.

 

[gost 428502]

Zamisli ironije da još zovu tu teritoriju, to malo što im je ostalo u BiH Herceg Bosna, nek dignu spomenik i sv.Savi onda.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Onda je takoreci izrod, iz ciste srpske, i pravoslavne familije ( neki su i to pokusali da spore ). Kako god bilo, to njeno zavestanje ne vredi suva boba ako uopste i postoji, nije da su papisti gadljivi na nove teritorije. Al' to nikako ne znaci da bi Hrvat ili Hrvati imali okakvo pravo na presto, teritoriju, šta god. Po tome bi Bosna bila san marino. Iako se Šćepan Kosača sasvim jasno odredio i pola Bosne praktično otcepio, onda je i on zavestao zemlju Zahumsku Sv.Savi tj srpskoj pravoslavnoj crkvi po tom principu

Pa sad, nisu baš Kosače bili čisto i jasno opredeljena pravoslavna familija. Npr. izvori svedoče da je Stjepan Vukčić bio u najdalju ruku kriptopravoslavac; on je prihvatio pravoslavnu dogmu, ali samo lično, ne praktikujuči je javno iz pragmatičnih razloga; što radi multikonfesionalne tolerancije koja je u njegovim zemljama vladal na planu tumačenja Hristovog učenja, što jer je bilo previše moćnika krstjana. Npr. poslednji did Crkve bosanske (pomenuti Ratko II) je prihvatio pravoslavlje i izjasnio se vrlo jasno Srbinom, a patrijarh Arsenije II ustoličio ga je za bosanskog episkopa srpske Crkve, te u izvorima stoji da je to hercega Stjepana učvrstilo da je pravoslavlje istinito, ali nije bilo dovoljno da učini taj korak i javnim. Iz tih razloga u crkvenoj službi se ime herceg Stjepana Vukčića Kosače izostavlja, jer se zvanično i dalje tretirao kao jeretik tj. otpadnik od pravoverja.

Takođe, ukoliko se herceg Stjepan 1453. godine približava pravoslavnoj veri i učvršćuje u njoj (makar još uvek samo krišom) to znači da je u pređašnjem periodu bio vrlo slabo opredeljen u pravoslavnom duhu i načelima (i kao individualac, pošto zvanično svakako nije bio).

 

[gost 428502]

Pa sad, nisu baš Kosače bili čisto pravoslavna familija. Npr. izvori svedoče da je Stjepan Vukčić bio kriptopravoslavac; on je prihvatio pravoslavnu dogmu, ali samo lično, ne praktikujuči je javno iz pragmatičnih razloga; što radi multikonfesionalne tolerancije koja je u njegovim zemljama vladal na planu tumačenja Hristovog učenja, što jer je bilo previše moćnika krstjana. Npr. poslednji did Crkve bosanske (pomenuti Ratko II) je prihvatio pravoslavlje i izjasnio se vrlo jasno Srbinom, a patrijarh Arsenije II ustoličio ga je za bosanskog episkopa srpske Crkve, te u izvorima stoji da je to hercega Stjepana učvrstilo da je pravoslavlje istinito, ali nije bilo dovoljno da učini taj korak i javnim. Iz tih razloga u crkvenoj službi se ime herceg Stjepana Vukčića Kosače izostavlja, jer se zvanično i dalje tretirao kao jeretik tj. otpadnik od pravoverja.

Rodanačelnik Vuk je zasigurno bio.
Stefan ili Šćepan je bio samim tim što je dizao zadužbine koje su ostale iza njega.

Elem kakve veze ima to što je Ratko prešao ili bolje rečeno prihvatio 100% pravoslavlje sa time što je bio Srbin, ne bi da se ponavlja montenegrinski scenario gde oni kao nisu znali ko su pa su po veri koju su zvali tobože srpska postali Srbi, to je smehotres.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Rodanačelnik Vuk je zasigurno bio.
Stefan ili Šćepan je bio samim tim što je dizao zadužbine koje su ostale iza njega.

Elem kakve veze ima to što je Ratko prešao ili bolje rečeno prihvatio 100% pravoslavlje sa time što je bio Srbin, ne bi da se ponavlja montenegrinski scenario gde oni kao nisu znali ko su pa su po veri koju su zvali tobože srpska postali Srbi, to je smehotres.

Vrlo moguće da je Vuk bio pravoslavac...moj komentar se odnosio na čitavu dinastiju. Što se tiče humsko-bosanske vlastele, jedino su Pavlovići bili apsolutno nedvojbeno i nepokolebljivo pravoslavna porodica. Kod Pavlovića skoro da nema jednoga člana porodice da je odstupio od pravoslavne vere, ako se ne varam.

Pa to je očigledno vrlo usko povezano. Nije se nijedan poglavar (krstjanske) Bosanske crkve ranije iznasjio Srbinom, ili mi to barem ne znamo. Učinio je to onaj koji se (1454-6) odrekao elemenata koji su za Pravoslavnu crkvu bili jeretički, te prihvatio hijerarhijsku nadležnost srpskog patrijarha u Smederevu. Očigledno su te stvari vrlo značajne, ili ne bi u izvorima bilo potrebno naglašavati da je Ratko bio Srbin, pored toga što je pravoslavne vere.

 

[gost 428502]

Pa to je očigledno vrlo usko povezano. Nije se nijedan poglavar (krstjanske) Bosanske crkve ranije iznasjio Srbinom, ili mi to barem ne znamo. Učinio je to onaj koji se odrekao elemenata koji su za Pravoslavnu crkvu bili jeretički, te prihvatio hijerarhijsku nadležnost srpskog patrijarha u Smederevu.

Stvarno ne bih tu priču, van pameti je.
Srbi se pominju u svim poveljama kao narod Bosne. Tvrtko je bio vrlo srpski raspoložen u svojim poveljama tako da ta priča ne pije vodu.

Čekaj sada, da li ti meni hoćeš da kažeš da Kosače nisu Srbi?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Stvarno ne bih tu priču, van pameti je.
Srbi se pominju u svim poveljama kao narod Bosne. Tvrtko je bio vrlo srpski raspoložen u svojim poveljama tako da ta priča ne pije vodu.

Čekaj sada, da li ti meni hoćeš da kažeš da Kosače nisu Srbi?

Pa ne pominju se u svim poveljama, već samo u nekoliko; i to sva tri puta iz perioda jednog te istog vladaoca.

U slučaju Hercegovine, činjenica da je ta teritorija relativno kratko govoreći bila pod Bosnom, presudna je bila da srpski etnonim preživi tu u kontinuitetu sve do Turaka, pored značaja koji je imala Pravoslavna crkva koja je bila nosilac i čuvala srpsko ime na hercegovačkom području, naravno. O individualnom identitetu teško je govoriti ako nema neke potvrde u izvorima, ali Kosače jesu smatrale svoje podanike pripadnicima srpskog naroda tj. nastavljale srpsku državno-pravnu tradiciju, uključujući i kroz statusnu raspodelu podanika.

Bosna izbija na humsko područje i primorje 1320-ih. Srž Hercegovine biva uzeta 1370-ih godina, što će reći da tu Bosne nema bukvalno ni jedan jedini vek; svega oko nekih sedam decenija, bukvalno. Više je trajala Jugoslavija kao država nego bosanska prevlast nad Hercegovinom. Zato, u širem spektru stvari, bosansko gospodarenje Svetosavskom zemljom treba uprkos pokušajima projektovanja stanja iz modernog vremena više interpretirati kao privremenu okupaciju sastavne česti srpske države, koju zapravo srpski vladari nikada nisu u potpunosti priznali (car Dušan je umro pred pripreme novog pohoda da povrati te zapadne teritorije, a srpska je kruna Tvrtkova i njegovih naslednika jedino stvorila neki temelj, pravni okvir i dovoljnu podršku Pravoslavne crkve i dela vlastele, kako bi autoritet Kotromanića bar na neko vreme mogao biti priznat; no uprkos tome možemo videti da se Hercegovina svejedno prvom slobodnom prilikom otrgla od Bosne).

O tim stvarima se danas vrlo retko govori, radi konstrukcije mita zvanog Bosna i Hercegovina. Današnji bošnjački nacionalisti i unitaristi su toga vrlo dobro svesni; zato i žele da se promeni naziv državine i Hercegovina iz nje obriše, dok je kao reč Bosna do danas zahvaljujući medijskom mejnstrimu zapravo i zaživela kao kolokvijalni naziv za čitavu tu nakaradnu državu.

 

[Krishna]

Stvarno ne bih tu priču, van pameti je.
Srbi se pominju u svim poveljama kao narod Bosne. Tvrtko je bio vrlo srpski raspoložen u svojim poveljama tako da ta priča ne pije vodu.

Čekaj sada, da li ti meni hoćeš da kažeš da Kosače nisu Srbi?

Косаче су наравно били Срби пореклом од влашког клана Косача из околине Фоче https://sr.wikipedia.org/wiki/Косаче

Има Хрвата па и Бошњака који говоре да су Косаче били источнобосански Власи. То говоре само да избегну рећи да су били Срби, дајући појму власи етничку одредницу и претварајући се да не знају за социјалну категорију влаха сточара.

 

[gost 428502]

Косаче су наравно били Срби порекло од влашког клана Косача из околине Фоче https://sr.wikipedia.org/wiki/Косаче

Има Хрвата па и Бошњака који говоре да су Косаче били источнобосански Власи. То говоре само да избргну рећи да су били Срби, дајући појму власи етничку одредницу и претварајући се да не знају за социјалну категорију влаха сточара.

Što je još gore u Mostaru valjda ima spomenik i oni ga smatraju Hrvatom
Isto kao i Vlatka Vukovića, oni ili se prave ludi, ili na taj način proslavljaju svoje konvertitstvo u narodnom smislu, pa i u verskom delimično.

 

[zx16]

Vrlo moguće da je Vuk bio pravoslavac...moj komentar se odnosio na čitavu dinastiju. Što se tiče humsko-bosanske vlastele, jedino su Pavlovići bili apsolutno nedvojbeno i nepokolebljivo pravoslavna porodica. Kod Pavlovića skoro da nema jednoga člana porodice da je odstupio od pravoslavne vere, ako se ne varam.

Pa to je očigledno vrlo usko povezano. Nije se nijedan poglavar (krstjanske) Bosanske crkve ranije iznasjio Srbinom, ili mi to barem ne znamo. Učinio je to onaj koji se (1454-6) odrekao elemenata koji su za Pravoslavnu crkvu bili jeretički, te prihvatio hijerarhijsku nadležnost srpskog patrijarha u Smederevu. Očigledno su te stvari vrlo značajne, ili ne bi u izvorima bilo potrebno naglašavati da je Ratko bio Srbin, pored toga što je pravoslavne vere.

Јбт, како курвински убацујеш лаж у причу. Уместо Шћепан ти упорно пишеш Стијепан.
На граници БиХ и Ц.Горе, када се иде уз Дрину од Фоче, на територији Ц.Горе налази се обновљен манастир, задужбина Шћепана Косаче абтак део се и назива Шћепан поље из давнина.
И онда нам ти овде потураш неког Стјепана и лажну историју коју нам намећу вековни душмани, Германи.
Зато су се толико трудили у освит 6. Априла 1941 да до темеља спале Народну библиотеку и све старе записе да би ослободили пут историчарима твог кова.
Митови о хрватској или босанској држави крећу тек у 19 веку из, већ споменутог извора, а он је германски.

 

[Krishna]

Pa ne pominju se u svim poveljama, već samo u nekoliko; i to sva tri puta iz perioda jednog te istog vladaoca.

U slučaju Hercegovine, činjenica da je ta teritorija relativno kratko govoreći bila pod Bosnom, presudna je bila da srpski etnonim preživi tu u kontinuitetu sve do Turaka, pored značaja koji je imala Pravoslavna crkva koja je bila nosilac i čuvala srpsko ime na hercegovačkom području, naravno. O individualnom identitetu teško je govoriti ako nema neke potvrde u izvorima, ali Kosače jesu smatrale svoje podanike pripadnicima srpskog naroda tj. nastavljale srpsku državno-pravnu tradiciju, uključujući i kroz statusnu raspodelu podanika.

Bosna izbija na humsko područje i primorje 1320-ih. Srž Hercegovine biva uzeta 1370-ih godina, što će reći da tu Bosne nema bukvalno ni jedan jedini vek; svega oko nekih sedam decenija, bukvalno. Više je trajala Jugoslavija kao država nego bosanska prevlast nad Hercegovinom. Zato, u širem spektru stvari, bosansko gospodarenje Svetosavskom zemljom treba uprkos pokušajima projektovanja stanja iz modernog vremena više interpretirati kao privremenu okupaciju sastavne česti srpske države, koju srpski vladari nikada nisu u potpunosti priznali (car Dušan je umro pred pripreme novog pohoda da povrati te zapadne teritorije, a srpska je kruna Tvrtkova i njegovih naslednika jedino stvorila neki temelj, pravni okvir i dovoljnu podršku Pravoslavne crkve i dela vlastele, kako bi autoritet Kotromanića bar na neko vreme mogao biti priznat).

O tim stvarima se danas vrlo retko govori, radi konstrukcije mita zvanog Bosna i Hercegovina. Današnji bošnjački nacionalisti i unitaristi su toga vrlo dobro svesni; zato i žele da se promeni naziv državine i Hercegovina iz nje obriše, dok je kao reč Bosna do danas zahvaljujući medijskom mejnstrimu zapravo i zaživela kao kolokvijalni naziv za čitavu nakaradnu državu.

Захумље је било под Босном у средњем веку око 120 година, а Травунија свега 70-ак година. То кратак временски период, а и тада док су Захумље и Травунија били под Босном локално захумско-травуњанско племство је често било у сукобу са централном босанском влашћу и вукло је на своју страну. Херцег Стефан Вукчић Косача "чувар гроба Светог Саве" и "херцег/војвода од Светог Саве" је 1448. оснивањем Војводства Светог Саве прекинуо и формалну босанску власт у Захумљу и Травунији. По његовој титули херцег је Херцеговина добила име.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Što je još gore u Mostaru valjda ima spomenik i oni ga smatraju Hrvatom
Isto kao i Vlatka Vukovića, oni ili se prave ludi, ili na taj način proslavljaju svoje konvertitstvo u narodnom smislu, pa i u verskom delimično.

Jedini način da uspešno integrišeš neku kulturu u nacionalni korpus jeste ako prigrliš sve njegove sastavne elemente kao svoje. Tako npr. ako bismo stvorili situaciju da se Bugarska odluči priključiti Srbiji, to znači sveukupno uključivanje nasleđa etniteta koji se integriše, pa tako i podizanje spomenika srpskom sinu Ferdinandu, bez obzira na to što se borio protiv Srba u dva rata.

Tako su Srbi posle Berlinskog kongresa 1878. godine i pod Obrenovićima, zapravo, tretirali Hrvate. Upravo kroz taj pokušaj integrativnih faktora, kako je jedan deo naroda Bosne i Hercegovine bio uključen u hrvatski nacionalni korpus. U školskim udžbenicima u Srbiji hrvatske ličnosti su bile predstavljane kao srpske i kao da su svi oni listom sve veliki srpski rodoljubi. U srpskim školama tada se učilo o banu Josipu Jelačiću kao o velikom Srbinu i srpskom patrioti; zamisao je bila dominantnog diskursa u srpskoj prosvetno-obrazovnoj eliti da se kompletna sveukupnost Hrvata i njhovog kulturnog nasleđa i tradicije (i dobrog i lošeg) integriše u srpsko nacionalno biće. Srbi su učili svoju decu da svi tamo u Zagrebu, Istri, itd...jedva čekaju oslobođenje i nacionalno ujedinjenje tj. Veliku Srbiju.

 

[Khal Drogo]

@Khal Drogo Иначе критикујеш када неко прекрши дио правилника подфорума ''Историја'' о постављању извора. Зашто га сада ниси критиковао већ си му чак и лајковао поруку?

Заправо критикујем када неко коришћењем недопуштених извора (хрватска википедија, или чланци из монтенегринских, хрватских и бошњачких портала) на теми шири хрватску (која зна прерасти у неоусташку), бошњачку и монтенегринску пропаганду. Сматрам и обавезом тада реаговати.

У другим случајевима обично не реагујем и правилник птф историја (а правипником је апсолутно немогуће предвидјети све ситуације које ће се током расправе на темама појавити) ваља некад мало "заобићи" ако је то у сврху бољег сагледавања теме. Примјер, ако се бавимо руском, бугарском или мађарском историјом, логично је да ћемо помоћ потражити, између осталох, и у руској, бугарској и мађарској википедији иако нису допуштене правилником, уосталом сигурно Руси и Мађари боље познају своју историју од других.
Исто важи за неке заиста јако квалитетне чланке са портала којима је водиља родољубље (Ин4С, Фронтал РС, Стање Ствари и ини) и који нису међу допуштеним на овом форуму из неког разлога, и цитати који често итекако помажу бољем сагледавању теме.
Што се тиче приложене скениране слике, немам појма одакле је то форумаш извукао, питај њега, познајући "рукопис" Лајоша Талоција није искључено да је нешто тако написао.
Лајкујем постове са којима се слажем и постове са којима се не морам сложити ако примијетим да (по мени) помажу бољем сагледавању теме.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Јбт, како курвински убацујеш лаж у причу. Уместо Шћепан ти упорно пишеш Стијепан.
На граници БиХ и Ц.Горе, када се иде уз Дрину од Фоче, на територији Ц.Горе налази се обновљен манастир, задужбина Шћепана Косаче абтак део се и назива Шћепан поље из давнина.
И онда нам ти овде потураш неког Стјепана и лажну историју коју нам намећу вековни душмани, Германи.
Зато су се толико трудили у освит 6. Априла 1941 да до темеља спале Народну библиотеку и све старе записе да би ослободили пут историчарима твог кова.
Митови о хрватској или босанској држави крећу тек у 19 веку из, већ споменутог извора, а он је германски.

Koliko je meni poznato, kako u istoriografiji, tako i u istorijskim izvorima, on se naziva Stjepan. Npr. Đorđe Bubalo:

Ako ti kažeš da sam napravio nekakvu grešku i da bi trebalo ime promeniti iz Stjepan u Šćepan, izvoli me ispravi. Činjenica da se u Crnoj Gori nalazi Šćepan Polje, nije dokaz da treba odstupiti od Stjepanu savremenih izvora. Polje je moglo nazvati stanovništvo, po Stjepanu. Bilo bi lepo čuti i kad je to polje prvi put bilo zapisano, ako znaš.

P. S. S tim prostitutkama i dr. bi ti mogao malčice o'laditi; ne pokušavam ja ovde njega prozvati Stjepanom, već ga zovem zato što sam tako čuo da se taj velikaš zvao i navikao da ga tako zovem i ja.

 

[Khal Drogo]

.... i to sva tri puta iz perioda jednog te istog vladaoca.

Којег?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Којег?

Bana Mateje iz sredine XIII stoleća.

Ako si pokušao aludirati na teze o dvojice bosanskih vladara istog imena (Ninoslava i Stjepana)...da, znam za nju vrlo dobro. Pošto je samo jedna teza koju zastupaju samo povremeni istraživači, nisam hteo unositi zabunu tj. previše informacija, ali da, postoji mišljenje da su postojali Matej Ninoslav i Matej Stjepan kao dve zasebne ličnosti (mislim da su to zastupali Vladimir Mošin i Gregor Čremošnik, među ostalima...ispravi me ukoliko grešim).

 

[Krishna]

Koliko je meni poznato, kako u istoriografiji, tako i u istorijskim izvorima, on se naziva Stjepan. Npr. Đorđe Bubalo:

Ako ti kažeš da sam napravio nekakvu grešku i da bi trebalo ime promeniti iz Stjepan u Šćepan, izvoli me ispravi. Činjenica da se u Crnoj Gori nalazi Šćepan Polje, nije dokaz da treba odstupiti od Stjepanu savremenih izvora. Polje je moglo nazvati stanovništvo, po Stjepanu. Bilo bi lepo čuti i kad je to polje prvi put bilo zapisano, ako znaš.

P. S. S tim prostitutkama i dr. bi ti mogao malčice o'laditi; ne pokušavam ja ovde njega prozvati Stjepanom, već ga zovem zato što sam tako čuo i navikao.

Стјепан, Шћепан, Стефан, Стипан и Степан су варијације истог имена грчког порекла. За војводу од Светог Саве сам чуо да га називају свим верзијама изузев Степан.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Стјепан, Шћепан, Стефан, Стипан и Степан су варијације истог имена грчког порекла. За војводу од Светог Саве сам чуо да га називају свим верзијама изузев Степан.

Ne bih rekao da se previše dobro razumem u tu problematiku (ovde bi verovatno @ИгарЈ bio od pomoći, to je od svih nas ovde njemu najbliži teren) ali iz nekog razloga u nomenklaturi uobičajeno je prihvaćeno da ga zovemo Stjepanom.

 

[gost 428502]

Којег?

Koliko znam pominju se barem kod 3 različita.
Zapravo i Tvrtko tu dođe kao šlag na tortu.

 

[gost 428502]

Jedini način da uspešno integrišeš neku kulturu u nacionalni korpus jeste ako prigrliš sve njegove sastavne elemente kao svoje. Tako npr. ako bismo stvorili situaciju da se Bugarska odluči priključiti Srbiji, to znači sveukupno uključivanje nasleđa etniteta koji se integriše, pa tako i podizanje spomenika srpskom sinu Ferdinandu, bez obzira na to što se borio protiv Srba u dva rata.

Tako su Srbi posle Berlinskog kongresa 1878. godine i pod Obrenovićima, zapravo, tretirali Hrvate. Upravo kroz taj pokušaj integrativnih faktora, kako je jedan deo naroda Bosne i Hercegovine bio uključen u hrvatski nacionalni korpus. U školskim udžbenicima u Srbiji hrvatske ličnosti su bile predstavljane kao srpske i kao da su svi oni listom sve veliki srpski rodoljubi. U srpskim školama tada se učilo o banu Josipu Jelačiću kao o velikom Srbinu i srpskom patrioti; zamisao je bila dominantnog diskursa u srpskoj prosvetno-obrazovnoj eliti da se kompletna sveukupnost Hrvata i njhovog kulturnog nasleđa i tradicije (i dobrog i lošeg) integriše u srpsko nacionalno biće. Srbi su učili svoju decu da svi tamo u Zagrebu, Istri, itd...jedva čekaju oslobođenje i nacionalno ujedinjenje tj. Veliku Srbiju.

Misliš da je politika Obrenovića ili bolje reći ideologija bila takva da je gledala na dobar deo Hrvata kao pounijaćene Srbe? Ili samo Srbe rimokatolike?

 

[Pumpaj Dinstanović]

Koliko znam pominju se barem kod 3 različita.

Sva tri dokumenta dolaze od istog vladara; bana Mateja Ninoslava. Prvi nastao između 1232. i 1235. godine, drugi iz 1240. i treći iz 1249 .godine.

Postoje teze da 1249. godine vladao Bosnom istoimeni vladar (ali Stjepan, a ne Ninoslav).

 

[zx16]

Koliko je meni poznato, kako u istoriografiji, tako i u istorijskim izvorima, on se naziva Stjepan. Npr. Đorđe Bubalo:

Ako ti kažeš da sam napravio nekakvu grešku i da bi trebalo ime promeniti iz Stjepan u Šćepan, izvoli me ispravi. Činjenica da se u Crnoj Gori nalazi Šćepan Polje, nije dokaz da treba odstupiti od Stjepanu savremenih izvora. Polje je moglo nazvati stanovništvo, po Stjepanu. Bilo bi lepo čuti i kad je to polje prvi put bilo zapisano, ako znaš.

P. S. S tim prostitutkama i dr. bi ti mogao malčice o'laditi; ne pokušavam ja ovde njega prozvati Stjepanom, već ga zovem zato što sam tako čuo da se taj velikaš zvao i navikao da ga tako zovem i ja.

Ти резонујеш по ономе што је теби познато па ћеш зато радије написати Санџак уместо Рашка област. Тако и Стјепан а не Шћепан. Ако признаш оригиналан назив, признајеш српску историју абона ти није мила јер су је твоји заменили за туђу.
То прекрајање историје ишло је глатко више од једног века али више неће моћи!
Труди се ти колико ти воља али крај, енде, нема више!

 

[Pumpaj Dinstanović]

Misliš da je politika Obrenovića ili bolje reći ideologija bila takva da je gledala na dobar deo Hrvata kao pounijaćene Srbe? Ili samo Srbe rimokatolike?

Ne mislim.

Ne dobar deo, već sve Hrvate. Hrvat je tada bio smatran za geografski i/ili podetnički pojam, koji u širem smislu pripada srpskoj naciji.

 

[gost 428502]

Ne mislim.

Ne dobar deo, već sve Hrvate.

Interesantno, Aleksandar Karađorđević je radio kontra, može se reći da je dobar deo rimokatolika gurnuo u krilo Hrvatima.

 

[gost 428502]

Ne mislim.

Ne dobar deo, već sve Hrvate. Hrvat je tada bio smatran za geografski i/ili podetnički pojam, koji u širem smislu pripada srpskoj naciji.

Postoji li hrvatska struja iz tog perioda koja je bils tog mišljenja?