General Domazet Lošo: "Mi imamo povijesno pravo na Bosnu i Hercegovinu po Katarini Kosači" iliti Kad Velika Hrvatska postati još većom mlidijaše

[Pumpaj Dinstanović]

Interesantno, Aleksandar Karađorđević je radio kontra, može se reći da je dobar deo rimokatolika gurnuo u krilo Hrvatima.

Promena prema Hrvatima nastupa posle Majskog prevrata 1903. godine. Od tada, u početku postepeno, priznaju se Hrvati i kreće se u serbokroatistički diskurs.

 

[gost 428502]

Promena prema Hrvatima nastupa posle Majskog prevrata 1903. godine. Od tada, u početku postepeno, priznaju se Hrvati i kreće se u serbokroatistički diskurs.

Znači uteraše nam Rusi.

 

[Krishna]

Ne bih rekao da se previše dobro razumem u tu problematiku (ovde bi verovatno @ИгарЈ bio od pomoći, to je od svih nas ovde njemu najbliži teren) ali iz nekog razloga u nomenklaturi uobičajeno je prihvaćeno da ga zovemo Stjepanom.

Стјепан је највише устаљена верзија. Е сад како је он себе звао...

Нпр. међу припадницима српске племићке породице Милорадовић (https://sr.wikipedia.org/wiki/Милорадовићи) који су из околине Стоца (Захумље) је било Стипана, јербо се у њиховом крају у средњем веку говорило икавицом (данас је столачки крај ијекавски). Косаче су из источнијих крајева, тако да је могуће да се и у њихово доба у околини Фоче говорила ијекавица као и данас - па би можда верзија Стјепан одговарала.

@Lanselot @zx16 16

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ти резонујеш по ономе што је теби познато па ћеш зато радије написати Санџак уместо Рашка област. Тако и Стјепан а не Шћепан. Ако признаш оригиналан назив, признајеш српску историју абона ти није мила јер су је твоји заменили за туђу.
То прекрајање историје ишло је глатко више од једног века али више неће моћи!
Труди се ти колико ти воља али крај, енде, нема више!

Nemoj biti dosadan. Dakle, ako ti pokušavaš ovde da uneseš nekakvu promenu, upravo si ti taj koji pokušava izvršiti prekrajanje istorije. Postavio sam ti već šta je napisao Đorđe Bubalo, a evo i šta kaže Rade Mihaljčić u Leksikonu srpskog srednjeg veka (odrednica vojvoda):

3. Ранг војводе у држави Котроманића је устаље-нији и виши него у држави Немањића. Ову титу-лу носила је угледна босанска властела. Титула вој-воде посведочена је у повељама босанског бана Матије Нинослава. Војвода Јуриша и војвода Пур-ча су бољари босанског бана, али се ништа поузда-но не може рећи о односу војводе према осталим звањима тога доба. Војвода Јуриша се наводи ис-пред тепчије (в.) и пехарника (в.) а војвода Пурча иза кнезова (в.) и казнаца (в.). Упоредо је постојао усорски војвода и босански војвода. Војводама ко-ји су обављали војну службу, заповедао је велики војвода који се јавља за владавине бана Стјепана II Котроманића. Титулу великог војводе касније су носили моћни обласни господари Хрвоје Вукчић Хрватинић и Стјепан Вукчић Косача који су поли-тичку каријеру завршили у звању херцега (в.).

http://www.bogoslovski.ues.rs.ba/wp-content/uploads/2020/05/Leksikon-Srpskog-Srednjeg-Veka.pdf

A sa tim tvojim stavom, ako bukvalno nemaš ništa pametno da kažeš, najmapetnije ti je da odlepršaš odavde i odeš na PTF Politiku, jer je očigledno da si pogrešio potforum.

 

[zx16]

Nemoj biti dosadan. Dakle, ako ti pokušavaš ovde da uneseš nekakvu promenu, upravo si ti taj koji pokušava izvršiti prekrajanje istorije. Postavio sam ti već šta je napisao Đorđe Bubalo, a evo i šta kaže Rade Mihaljčić u Leksikonu srpskog srednjeg veka (odrednica vojvoda):

3. Ранг војводе у држави Котроманића је устаље-нији и виши него у држави Немањића. Ову титу-лу носила је угледна босанска властела. Титула вој-воде посведочена је у повељама босанског бана Матије Нинослава. Војвода Јуриша и војвода Пур-ча су бољари босанског бана, али се ништа поузда-но не може рећи о односу војводе према осталим звањима тога доба. Војвода Јуриша се наводи ис-пред тепчије (в.) и пехарника (в.) а војвода Пурча иза кнезова (в.) и казнаца (в.). Упоредо је постојао усорски војвода и босански војвода. Војводама ко-ји су обављали војну службу, заповедао је велики војвода који се јавља за владавине бана Стјепана II Котроманића. Титулу великог војводе касније су носили моћни обласни господари Хрвоје Вукчић Хрватинић и Стјепан Вукчић Косача који су поли-тичку каријеру завршили у звању херцега (в.).

http://www.bogoslovski.ues.rs.ba/wp-content/uploads/2020/05/Leksikon-Srpskog-Srednjeg-Veka.pdf

A sa tim tvojim stavom, ako bukvalno nemaš ništa pametno da kažeš, najmapetnije ti je da odlepršaš odavde i odeš na PTF Politiku, jer je očigledno da si pogrešio potforum.

Ко ће где лепршати, то нећеш ти одређивати. Позивање на изданке Бечке школе историје неће проћи.
Можеш ти до сутра да вртиш причу али џаба ти, рекох ти крај, енде, нема више!
Нема било каквог Стјепана него Шћепана или Стефана.
Век ипо протурате лажну, измишљену историју и није вам успело. Спаљивани су архиви у то име и опет није прошло.
Када си већ такав познавалац историје, изучи своју и види која ти је слава била пре обрезивања.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Стјепан је највише устаљена верзија. Е сад како је он себе звао...

Нпр. међу припадницима српске племићке породице Милорадовић (https://sr.wikipedia.org/wiki/Милорадовићи) који су из околине Стоца (Захумље) је било Стипана, јербо се у њиховом крају у средњем веку говорило икавицом (данас је столачки крај ијекавски). Косаче су из источнијих крајева, тако да је могуће да се и у њихово доба у околини Фоче говорила ијекавица као и данас - па би можда верзија Стјепан одговарала.

Pogledajte prilog 987327

@Lanselot @zx16 16

Pravo je pitanje iz kog razloga je forumaš @zx16 došao ovde nama pametovati da Stjepan označava nešto Srbima strano. Stefan Mitrov Ljubiša, iako se u životu naravno nikada nije zvao Stefanom, svi su ga zvali Stjepanom jer su ga tako prozvali neki uključujući i uneli u zvaničnu dokumentaciju Dalmatinskog sabora. I u suštini se nikada nije bunio protiv toga; nikada nije ispravljao nekoga eeee šta me zovete Stjepanom kad ja to nisam, niti je u ijednom jedinom momentu to percipirao kao neko strano ime. Štaviše, to kako je bio prozvan postalo je toliko opšte prihvaćeno da ga danas tako bukvalno svi zovu, iako je njegovo izvorno ime bilo Stefan. I sad neko od toga treba da pravi prdologiju, da prostite na izrazu?

Zato i kažem zx16 da je očigledno zalutao ovde kod nas i da mu je bolje da odleprša na sebi prirodnije mesto; na potforum Politiku i tamo se druži sa kapetanmarkom koji „objašnjava” forumašima da je reč sused kroatizam koji je zalutao u srpski jezik zahvaljujući Jugoslaviji.

 

[Krishna]

Pravo je pitanje iz kog razloga je forumaš @zx16 došao ovde nama pametovati da Stjepan označava nešto Srbima strano. Stefan Mitrov Ljubiša, iako se u životu nije zvao Stefanom, svi ga zvali Stjepanom jer su ga tako prozvali neki uključujući i uneli u zvaničnu dokumentaciju Dalmatinskog sabora. I u suštini se nikada nije bunio protiv toga; nikada nije ispravljao nekoga eeee šta me zovete Stjepanom kad ja to nisam, niti je u ijednom jedinom momentu to percipirao kao neko strano ime. Štaviše, to kako je bio prozvan postalo je toliko opšte prihvaćeno da ga danas tako bukvalno svi zovu, iako je njegovo izvorno ime bilo Stefan. I sad neko od toga treba da pravi prdologiju, da prostite na izrazu?

Zato i kažem zx16 da je očigledno zalutao ovde kod nas i da mu je bolje da odleprša na sebi prirodnije mesto; na potforum Politiku i tamo se druži sa kapetanmarkom koji objašnjava forumašima da je reč sused kroatizam koji je zalutao u srpski jezik.

Код Срба постоје презимена Стјепановић и Стипановић, која су наравно настала по Стјепанима и Стипанима.
Сви знамо за пливача Велимира Стјепановића и глумицу Љиљану Стјепановић.
Срби Стипановићи су из Кољана код Врлике, из Беле Крајине, а врв. из још неких крајева https://www.tromedja.rs/index.php?o...382:koljane&catid=22:cetinskakrajina&Itemid=3

 

[Pumpaj Dinstanović]

Ко ће где лепршати, то нећеш ти одређивати. Позивање на изданке Бечке школе историје неће проћи.
Можеш ти до сутра да вртиш причу али џаба ти, рекох ти крај, енде, нема више!
Нема било каквог Стјепана него Шћепана или Стефана.
Век ипо протурате лажну, измишљену историју и није вам успело. Спаљивани су архиви у то име и опет није прошло.
Када си већ такав познавалац историје, изучи своју и види која ти је слава била пре обрезивања.

Tako je. Ja sam komandant SS Sandžak divizije, Krishna (zapravo Muhedin Fijuljanin) direktno od bečkog biskupa prima pare preko kriptovaluta da organizuje diverzantske odrede da napadnu Srbstvo sa bugarskih strana, dok je Lanselot (Fuad Baćićanin) nadležan za artiljerijsku podršku iz Pečuja. Potpisaćemo čak i mirovni sporazum sa Nikitom Kulganovim (Zukorlić) da bismo se objedinili i svi skupa satrli tvoju velikosrbsku imperijalnu silu na Krstici; od Khal Droga (Esad Džudžo zapravo) stižu u padobranci.

A ti i Mrkalj ste jedini pametni ovde.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Postoji li hrvatska struja iz tog perioda koja je bils tog mišljenja?

Ne.

 

[Krishna]

Оно што, је интересантно, јесте да је први писани помен Косача у историјским изворима, истовремено везан и за помен Влаха Кресојевића или Красојевића у крају између Гацка и Билеће. Наиме, само неколико година послије пропасти Војиновића, тачније 1379, у једном дубровачком документу, спомиње се поименце неколико припадника Влаха Красојевића који превозе со из Дубровника на трг Горажде који припада Власима Косачама. Овдје је битно напоменути да се појам Влаха овдје може тумачити искључиво као социјална, а не етничка категорија и можда би најтачнији превод термина "Власи" био заправо "Племе." Јер сви они Власи који се у дубровачким архивима помињу као Власи као што су Дробњаци, Бањани, Риђани и др. касније се јављају као српска херцеговачка племена. Видимо у овом случају да се и саме Косаче називају Власима, а касније ће се то име употребљавати и за још неке српске херцеговачке племићке породице као што су Храбрени Милорадовићи. А ко су заправо Власи у Херцеговини у 14. и 15. вијеку? То је посебна социјална категорија, која је у распаду српског средњевијековног друштва нашла облик социјалног организовања који јој је био најпогоднији за преживљавање. Радило се углавном о сродничким групама словенског, српског поријекла које су искористиле влашка, сточарска средњевијековна права која су подразумјевала слободу од кметских обавеза и извјесну самоуправу, да би се интегрисала и обезбједила, у новим друштвеним околностима ослабљене државе, стално претеће турске опасности и близине Дубровника као великог трговачког центра.
Извор (око средине) и опширније https://www.poreklo.rs/2012/07/22/u-potrazi-za-starim-krasojevićima/

Красојевићису R1a, кад сам их већ споменуо због Косача https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=662.0


@Lanselot @Crnugović @Pravi Vlah @zx16

 

[gost 428502]

Оно што, је интересантно, јесте да је први писани помен Косача у историјским изворима, истовремено везан и за помен Влаха Кресојевића или Красојевића у крају између Гацка и Билеће. Наиме, само неколико година послије пропасти Војиновића, тачније 1379, у једном дубровачком документу, спомиње се поименце неколико припадника Влаха Красојевића који превозе со из Дубровника на трг Горажде који припада Власима Косачама. Овдје је битно напоменути да се појам Влаха овдје може тумачити искључиво као социјална, а не етничка категорија и можда би најтачнији превод термина "Власи" био заправо "Племе." Јер сви они Власи који се у дубровачким архивима помињу као Власи као што су Дробњаци, Бањани, Риђани и др. касније се јављају као српска херцеговачка племена. Видимо у овом случају да се и саме Косаче називају Власима, а касније ће се то име употребљавати и за још неке српске херцеговачке племићке породице као што су Храбрени Милорадовићи. А ко су заправо Власи у Херцеговини у 14. и 15. вијеку? То је посебна социјална категорија, која је у распаду српског средњевијековног друштва нашла облик социјалног организовања који јој је био најпогоднији за преживљавање. Радило се углавном о сродничким групама словенског, српског поријекла које су искористиле влашка, сточарска средњевијековна права која су подразумјевала слободу од кметских обавеза и извјесну самоуправу, да би се интегрисала и обезбједила, у новим друштвеним околностима ослабљене државе, стално претеће турске опасности и близине Дубровника као великог трговачког центра.
Извор (око средине) и опширније https://www.poreklo.rs/2012/07/22/u-potrazi-za-starim-krasojevićima/

Красојевићису R1a, кад сам их већ споменуо због Косача https://forum.poreklo.rs/index.php?topic=662.0


@Lanselot @Crnugović @Pravi Vlah @zx16

Odlican tekst.

Inace, u vezu sa krasojevicima se dovode Cetinjski Knezevici, pa Kosace, cak i krasnići( danas albanci). Objašnjenje bi bilo u tome da su neki od napomenutih rodova bili pod upravom Krasojevica, a neki su prizećeni itd.

Imam celu knjigu koja se bavi srpskim rodovima Zagore.

Radi se o Srbima naravno, nego to objašnjava nastanak razlicitih haplogrupa unutar jedne zajednice/plemena.

 

[Krishna]

Odlican tekst.

Inace, u vezu sa krasojevicima se dovode Cetinjski Knezevici, pa Kosace, cak i krasnići( danas albanci). Objašnjenje bi bilo u tome da su neki od napomenutih rodova bili pod upravom Krasojevica, a neki su prizećeni itd.

Imam celu knjigu koja se bavi srpskim rodovima Zagore.

Radi se o Srbima naravno, nego to objašnjava nastanak razlicitih haplogrupa unutar jedne zajednice/plemena.

Кресовићи из Модриног Села код Кистања би могли бити пореклом од поменутог средњовековног херцеговачког племена Кресојевића/Красојевића https://sr.wikipedia.org/wiki/Модрино_Село#Родови
Кресовићи се у задарском залеђу помињу 1649. године. Тада се помиње Плавша Кресовић који је заједно са Јанком Митровићем (оцем од Стојана Јанковића) предводио један ускочки напад на Босну. Наводи се да је Плавша Кресовић био светле пигментације, односно плав, по чему је и добио надимак.
Кад би се далматински Кресовићи тестирали, сазнало би се јесу ли повезани са херцеговачким Красојевићима који су генетски профилисани.

 

[Mrkalj]

Tako je. Ja sam komandant SS Sandžak divizije, Krishna (zapravo Muhedin Fijuljanin) direktno od bečkog biskupa prima pare preko kriptovaluta da organizuje diverzantske odrede da napadnu Srbstvo sa bugarskih strana, dok je Lanselot (Fuad Baćićanin) nadležan za artiljerijsku podršku iz Pečuja. Potpisaćemo čak i mirovni sporazum sa Nikitom Kulganovim (Zukorlić) da bismo se objedinili i svi skupa satrli tvoju velikosrbsku imperijalnu silu na Krstici; od Khal Droga (Esad Džudžo zapravo) stižu u padobranci.

A ti i Mrkalj ste jedini pametni ovde.

Upristoji se.

 

[Pumpaj Dinstanović]

Upristoji se.

Pretpostavljam da je šala, jerbo dolazi od tebe (mastermajnda ove zavere i huškanja protiv mene).

 

[Pumpaj Dinstanović]

A ulomak je najverovatnije nastao u 16. veku.

Sad sam malčice iščitao. I Milan Šuflaj piše o tome; zapis o kojem govorimo na supetarskom odlomku pripada sredini XIV stoleća.

Dakle ne može se kazati da pripada ranohrvatskom (predugarskom) periodu. A tako je i dosta jasnije.

 

[Ortar]

To o čemu Lošo priča spoj je dve istorijske činjenice:

Katarina Kosača Kotromanić, inače franjevka, u svom testamentu zaveštala je Bosansko kraljevstvo Vatikanu, da Sveta stolica u Rimu slobodno po sopstvenom nahođenju odluči šta će da Bosnom biti kad se isteraju Turci.

U nekom trenutku, ja ne znam kako tačno, Hrvati su to pravo prisvojili za sebe. Pretpostavljam da je moguće da ima neke veze sa tim što je poslednji bosanski kralj, titularni, Nikola Iločki, 1472. godine bio postavljen za hrvatskog bana, a možda i bekstvom nekih Bosanaca u hrvatske krajeve (sad zaista nagađam). Pošto, dakle, Bosna po tome pripada papi, on bira po svom nahođenju hoće li to pravo dati ugarskom kralju ili možda nekom drugom.

Kako bilo (a valjalo bi detaljnije to pitanje istražiti) početkom XVI st. Hrvati tvrde da je Bosna njihova. Na dvoru kralja Lajoša II (1516-1526) nalazi se papski izaslanik po imenu Antonio Burđio. On je poslao jedno pismo Jakovu Sadoletu, sekretaru pape Klimenta VII (1523-1524) u kojem kaže da mu je grof Krsto Frankopan (docnije hrvatski ban) saopštio da Bosna po pravu pripada Hrvatima, da su oni spremni udariti na nju i celu je od Turaka osvojiti, a da Frankopani preuzmu bosanski kraljevski presto. E sad, da li se tu radi o klasičnoj podršci Rima i Crkve koja se traži, ili direktnije veze ima sa Katarininim testamentom, nije mi poznato.

Kao ni koji su vrlo precizno temelji pretenzijs Hrvata tj. Frankopana. Ako bih pretpostavljao, mislim da je moguče da se oslanjaju i na eru Šubića još u XIV stoleću...

Bnovi hrvatske su bili i srpski tj. raski princevi poput ovoga,
https://en.wikipedia.org/wiki/Beloš

 

[Postklinik]

a kako im se u tu teroriju uklapaju izvori o srpstvu Bosne, kojih je najmanje deset puta više?

Nadam se da nitko ozbiljno ne drži ovakve teze. Izvora o hrvatstvu srednjovjekovne i kasnije Bosne i njenog stanovništva ima nemjerljivo više.

 

[FDDD]

Nadam se da nitko ozbiljno ne drži ovakve teze. Izvora o hrvatstvu srednjovjekovne i kasnije Bosne i njenog stanovništva ima nemjerljivo više.

Odakle se samo pojavite kao sa Vrapče da ste stigli

 

[Zvonimir Božić]

Domazet Lošo: 11:10 "Bosna i Hercegovina je hrvatsko kraljevstvo i hrvatska djedovina. Mi imamo pravo na Bosansko Kraljevstvo po Katarini Kotromanić Kosači koja je zavještila Svetome ocu da on po svom nahođenju, kad budu uvjeti, može imenovati kralja hrvatskoga Bosne i Hercegovine, bez obzira koliko i koji sada tamo živjeli."

Da li postoji neko ko poznaje tu istoriju da nam predstavi kako to Bosna ima istorijske veze sa Hrvatima?

Da li neko zna ikog ko ovu vratolomiju uma može da objasni na bazi istorijskih činjenica?

Često se u hrvatskoj historigrafiji, medijima, javnom prostoru može pronaći neistina da je Katarina Koča bila Hrvatica i posljednja bosanska kraljica. Niti je bila Hrvatica, niti posljednja bosanska kraljica.

Posljednja bosanska kraljica bila je supruga posljednjeg bosanskog kralja. Posljednji bosanski kralj bio je Stefan Tomašević, a njegova supruga bila je Jelena Branković, u narodu poznata kao Mara, kćerka srpskog despota Lazara Brankovića.

Dakle Katarina Kosača je predposljednja bosanska kraljica, jer je bila u braku sa ocem posljednjeg bosanskog kralja. Posljednji bosanski kralj nije oženio drugu ženu svog oca, Katarinu Kosaču, nego Jelenu Branković.

Hrvatska historiografija, posebno ona koju su pisali lažovi poput Bogdana Mandića, namjerno skriva ovu činjenicu da je posljednje bosanska kraljica srpska princeza.

Idemo dalje.

Katarina Kosača uopće nije bila Hrvatica. Njezin čukundjed je bio srpski plemić Vuk Kosača, rodonačelnik porodice Kosača, koji je kao vojvoda služio u vojsci cara Dušana. Vuk Kosača je imao sina Hrana Vukovića Kosaču, pradjeda Katarine. Hrana je imao sina Vukca Hranića Kosaču, Katarininog djeda. Vukac je imao sina Stefana Vukčića Kosaču, Katarininog oca.

Vuk-Hrana-Vukac-Stefan-Katarina

Dakle, Katarina Kosača bila je iz srpske plemićke porodice.

Spomenimo na kraju bizarnu priču Vatikana da im je Katarina zavještala Bosnu. To je kao da sutra Boris Tadić zavješta Vatikanu Kosovo. U trenutku kada dolazi u Rim i piše testament, Katarina niti je više bila kraljica, a ostala je i bez gotovo cijele imovine, jer su joj Dubrovčani lopovski odbili predati njeno blago iz depoa u Dubrovniku. Da stvar bude gora, oba djeteta su joj prešla na islam.