Gde se i kako upoznaje sa novim ljudima?

bezimeni1

Aktivan član
Poruka
1.500
Радиш већину времена и не можеш да излазиш и да се упознајеш. На послу немаш никога а ту проводиш највише времена. И да можеш да идеш негде да се упознајеш, у било ком колективу већина ће имати неке своје људе и ти си ту тако нов сувишан и немаш шта да причаш. Ишао си у школу и ту си био неуклопљен, ишао си на још нека места и иста прича.

Ишао сам неко време у полу-планинаре али ту су углавном људи који су много старији од мене а и кад сам ишао ни са ким нисам ни причао, осећао сам се и усамљеније него кад сам кући и уз интернет. Тако да "упиши нешто" и слично ми уопште не помаже, само бих осетио неприхваћеност или неуклопљеност. Већина је причала између себе јер се већ дуго познају и причају о својим приватним стварима, шта ћу ја њима тако нов, непознат, како се уклопити? Ја се и тешко навикавам на нове људе, ја исто тек не знам са непознатима, ништа на почетку не знам ни о коме, у реалу не знам ни да причам како треба, тотално сам мутав и не знам да се искажем. Сви имају већ своје и себи сличне људе. Чак и да проћаскаш са неким изгубићете убрзо контакт ако не размените бројеве телефона или нпр. профил на фејсу или слично.

На интернету се боље сналазим али ту постоји велика могућност за упознавање са онима који живе далеко и са којима се не бих виђао а желим реалан живот и неке из свог места. Потребно је јако пуно различитих људи за површно ћаскање и то да се са њима дуготрајније виђаш а не накратко једном, да би одатле можда могло да се изроди нешто конкретније. Рећи "добар дан" 10 000 различитих непознатих људи, ништа се не би из тога изродило. Нико ми није сличан.

Како се уклопити, наћи друге, себи сличне, како имати неограничен извор нових људи са којима можеш постати блискији? Да ли је усамљеност суђена? Слична ситуација је и са девојкама, заувек ћу бити несрећан и усамљен..
 
Да бих мало изашао из света фантазија у неку лепшу реалност. Излудех од усамљености и замишљања друштвеног живота.
Pa danasnja realnost nije lepa,pitaj malo ljude koliko imaju pravih prijatelja i pouzdanih ljudi u zivotu,od praznih prica i izlazaka mozes samo da budes u minusu
 
Pa danasnja realnost nije lepa,pitaj malo ljude koliko imaju pravih prijatelja i pouzdanih ljudi u zivotu,od praznih prica i izlazaka mozes samo da budes u minusu
Кад се проводи највећи део времена са лошим људима нпр. на послу, треба онда имати и добре људе око себе. Посао би можда требао да буде место за то али то често није. Класично уписивање нечега да би се упознао са другима стварно јесу губљење времена ако си ту већ сам, без своје приче, али неког решења и нема.

Samo net. Društvene mreže, grupe interesovanja. Al', što kažeš, iz mog malog mista, slabo. A ok bi mi bio neko za povremenu šetnju. Valjda.
То је најбоље што се може..
 
Neki sport da upišeš rekreativno, šah, amatersko pozorište. Mada ne znam šta će ti, bolje nađi devojku i ženi se ako ti je do društva. Ja sam neko ko je imao mnogo nazovi prijatelja i ni sa kim se više ne družim, jedino se čujem s vremena na vreme sa par drugara. Sve je to isprazno i čisto gubljenje vremena.
.

Jedini nacin da pomogne sebi je da slusa Endrju Tejta
 
То би било најлогичније јер ако радиш све време ти се врти око посла и највише времена проводиш тамо, али тешко је да се потрефи добра екипа.. Тад идеш да радиш и зарађујеш са неком мотивацијом јер те тамо нешто лепо чека, од посла се живи.
 
Prošlo je puno ljudi kroz moj život poslednjih nekoliko godina, uglavnom virtuelno, sa nekima sam imao i donekle bliske odnose, koliko to virtuelno može biti, ali povremeno mi se to sve smuči, u stvari možda i nisam tako dobar friendly materijal, jer virtuelno ume da zasiti, povremeno sam nailazio na jako zanimljive, a i kulturne ljude, ali realna šetnja i razgovor vani može dobre stvari da učini za psihu, zato prednost dajem tome, npr. dobar komšija jako vredi, ako ga imaš, ili tako neko, neko blizak, neko blizu, ali deluje mi da to nije tako česta pojava, puno ljudi se žali na usamljenost, pa je daj šta daš često...
 
То би било најлогичније јер ако радиш све време ти се врти око посла и највише времена проводиш тамо, али тешко је да се потрефи добра екипа.. Тад идеш да радиш и зарађујеш са неком мотивацијом јер те тамо нешто лепо чека, од посла се живи.
Pola zivot se plasis samoce pola bezis od ljudi razocaran, tako da opusti se
 
To je vrlo neobicno.

Slažem se. Na poslu ne moramo da budemo na distanci sa svim kolegama. Ima ljudi koji vole da se druže van posla.

Iako sam već dugo u inv.penziji povremeno se čujem sa mojim koleginicama. Sa nekim sam se skoro dogovorila da se vidimo posle ove zime, kako bi sedeli u mom dvorištu. :)

Nove ljude sam upoznala i preko bloga, bilo je i druženja van bloga. I na nekim forumima smo imali praksu da se družimo van neta.

Sa nekima sam postala dobar prijatelj, makar virtualni jer živimo daleko.. Sa nekim drugim nemam kontakt jer imamo različite stavove.

I bavila sam se aktivno politikom. Sa mnogima sam dobar poznanik, ali i prijatelj.
 
Slažem se. Na poslu ne moramo da budemo na distanci sa svim kolegama. Ima ljudi koji vole da se druže van posla.

Iako sam već dugo u inv.penziji povremeno se čujem sa mojim koleginicama. Sa nekim sam se skoro dogovorila da se vidimo posle ove zime, kako bi sedeli u mom dvorištu. :)

Nove ljude sam upoznala i preko bloga, bilo je i druženja van bloga. I na nekim forumima smo imali praksu da se družimo van neta.

Sa nekima sam postala dobar prijatelj, makar virtualni jer živimo daleko.. Sa nekim drugim nemam kontakt jer imamo različite stavove.

I bavila sam se aktivno politikom. Sa mnogima sam dobar poznanik, ali i prijatelj.

Sve je to laz i zabluda takva prijateljstva.Pravo prijateljstvo je zasnovano na stvaralackoj filozofiji Izmedju dvoje ljudi koja tjera ljude jedni drugima da se posvete a da pritom zive u smislu, tipa ti si gitarista I nadjes prijateljicu koja to isto radi i zajednicka strast i euforija vas tjeraju da mnogo vremena provedete zajedno,to nije sreca to je smisao.Smisao nema rok trajanja i posle smisla covjek ne pada u depresiju itd

Ljudi koji tragaju za srecom treba da shvate da sreca ima rok trajanja i da posle nje slijede sva teska psihicka stanja a posebno sreca ne daje stabilnost osobi takodje ni nesreca ne daje smisao osobi.Smisao se ogleda u stvaranju tipa nadajacaj necim sto stvoris realnost u kojoj zivis,imaces smisao

Sve stvari kojima covjek dolazil do srece su prolaznog karaktera: neko je lijep to prolazi, neko ima novac to prolazi, neko putuje mnogo i to dosadi i prolazi,neko ima odnose sa najljepsim zenama svijeta i to prolazi,neko ima ljude oko sebe nije sam pa i to prolazi i ti ljudi su prolazni biologija radi svoje a i sama sreca koja je rezultat svega toga je prolazna.


Jedino sto ne prolazi je smisao tipa stvaralastvo napravi na gitari kultnu kompoziciju koja ce da se slusa vjekovima i vjekovima
 
Poslednja izmena:
Neki sport da upišeš rekreativno, šah, amatersko pozorište. Mada ne znam šta će ti, bolje nađi devojku i ženi se ako ti je do društva. Ja sam neko ko je imao mnogo nazovi prijatelja i ni sa kim se više ne družim, jedino se čujem s vremena na vreme sa par drugara. Sve je to isprazno i čisto gubljenje vremena.
.

Ja sam dosao u tom stadijumu da vise be osecam iskreno prijteljstvo kod nikoga vec samo interes i korist a ako ne to radi zabave i to sa ne dovoljnim postovanjem.

Sviram i ne mogu da nadjem odgovarajuce ljude za tu muziku a i slusaoce, svi hoce turbo folk, ex yu rock, punk i dead metal ili neki brutal hevi...A ja sviram pagan folk rock sa minimalnim koriscenjem elektricne gitare...
I sa tim koji nekako nadjem ne stima nesto jer svako tera svoju ideju i filozofira ili se umesa devojka od lika i ponasa se ko Yoko Ono zeli da peva...

Mala mesta su problem, ispricane price i etikete sredine su problem tu tj ogovaranja i zabijanje nosa u tudju pricu krojeci neku istinu koja je lazna.Takodje sto kod devojke moras da trpis njene zle drugarice i drugove, drustvo nedaj boze lose misljenje da imas, onda njenu rodbinu roditelje ma jaooo.Svi osudjuju i pustaju otrov...
 
Mala mesta su zaista problem. I kao po nekom nepisanom pravilu, u svakom malom mestu postoje ogovaranje, etikete i sl.

Da li si nekada probao da napustiš to malo mesto?

Jesam a tamo me sacekali sugradjani koji su takodje otisli tu da zive i automatski taj krug ljudi i mesta izlaska kao i ljudi su se pretvorili u drugu verziju mog malog grada...
 
Jesam a tamo me sacekali sugradjani koji su takodje otisli tu da zive i automatski taj krug ljudi i mesta izlaska kao i ljudi su se pretvorili u drugu verziju mog malog grada...
Izvini ukoliko sam dosadna.. Da li si probao da živiš u Beogradu? Pitam jer je ovo veliki grad i retko mogu da se sretnu osobe iz tvog malog mesta.

U velikom gradu ima više posla nego u malim sredinama. Takođe, možeš da upoznaš više ljudi..i posle nekog vremena pronađeš blisku osobu- prijatelja ili prijateljicu.

Da bi izbegao ogovaranja i etiketiranja bolje je da budeš malo zatvoren..Otvorenost ponekad odmaže..znam iz iskustva. Možemo da budemo potpuno otvoreni samo sa porodicom i dobrim prijateljima.
 

Back
Top