Fridrih Niče

[Dragoljub69]

Ja sam lud onda, ali čitao sam "Rođenje tragedije" 3x i nijednom nisam imao utisak da Niče favorizuje dionizijsko. Pre bih rekao da govori o stalnoj dijalektici dva pola.
U svakom slučaju, to je Ničeovo najmanje vredno delo, što objašnjava zašto se Ozimanu najviše sviđa. Čovek je kao filter, sve što on oceni kao kvalitetno možete odmah da bacite u kanalizaciju.

Nisi ti lud onda, jer je Rođenje tragedije njegov prvenac,dok je još bio u vezi(platonskoj)s dragom svojom La Salomom koja mu nije uzvratila ljubav
opredelivši se za njegovog prijatelja...Nakon toga -sve ide drukčijim tokom:Ekce Homo,Also sprache zaratustra,Volja za moć su spartanske knjige
i nije tajna da je bio oduševljen spartanskim mitovima o Leonidi i Termopilima...
Ali,što ja to tebi-ti si to ,verujem sve čitao...Ali Saloma ga je ...krrrk!

 

[NEREJ]

Ja sam lud onda, ali čitao sam "Rođenje tragedije" 3x i nijednom nisam imao utisak da Niče favorizuje dionizijsko. Pre bih rekao da govori o stalnoj dijalektici dva pola.
U svakom slučaju, to je Ničeovo najmanje vredno delo, što objašnjava zašto se Ozimanu najviše sviđa. Čovek je kao filter, sve što on oceni kao kvalitetno možete odmah da bacite u kanalizaciju.

Naravno.

Nice na mnogo mesta govori o dionizijskom i apolonskom. Tako, npr., u Sumraku idola ( Carkanja jednog nesavremenog, § 10 ) on objasnjava ta dva pojma gde apolonsko vezuje za vizionarstvo, pa su tako vizionari, slikari, vajari, epski pesnici, a dionizijsko je stanje ono sa naglasenim afektima, gde je " uzbudjen i pojacan ceo sistem afekata ".

Nice cesto vezuje apolonsko za slikarstvo , a dionizijsko za muziku.

Narocito su znacajna njegova odredjenja ovih termina s obzirom na istorijsko nastajanje i lociranje pojmova apolonsko i dionizijsko ( dionisko ) u jednom malom spisu - Rodjenje tragicne misli.
Ovo Niceovo delo je kod nas nepoznato, najvise iz razloga sto je prvi put objavljeno tek 1973 godine, u sabranim Niceovim delima sto su ih izdali Colli i Montinari.

Tu se moze videti da apolonsko nije uvek identicno sa sokratovskim. Postoji i umetnicko apolonsko, kao sto postoji i neumetnicko dionizijsko, pa se moze govoriti o dvostrukosti apolonskog i dionizijskog.
Tako, pored izvorno dionizijskog, postoji tzv. varvarsko, razaralacko-orgijasticko dionizijsko koje nije vezano uz postojanje umetnickog.

Zbog toga treba imati u vidu da se kod Nicea umetnicko stvaranje odvija ( u Rodjenju tragedije, npr. ) u antitezi dionizijskog i apolonskog, kao si i ti primetio citajuci to Niceovo delo.
Ne mari sto Nice u kasnijim delima sebe identifikuje sa Dionisom ( " Ucenik sam filozofa Dionisa, i pre bih jos voleo da budem satir nego svetac " - Ecce homo, predgovor, § 2 ), jer on to svoje shvatanje sledi i u drugim delima.

Inace sto se ozimana tice, on ceni Niceovo Rodjenje tragedije samo zato sto misli da tu Nice sve vreme parafrazira Sopenhauera. Sve sto nije vezano za Sopenhauera to, po ozimanu, nije filozofija. To ti je bar poznato.

 

[znatizeljni mislilac]

U svakom slučaju, to je Ničeovo najmanje vredno delo

Apsolutno se slazem sa ovim....verujem i vecina tako misli.

 

[oziman]

Razmotriću jedan jedini slučaj. Šopenhauer govori o lepoti s melanholičnim zanosom – na
kraju krajeva, zašto? Jer, on u njoj vidi most koji vodi dalje, ili izaziva žeđ da se ide dalje...
Ona je, za njega, oslobođenje od "volje" za trenutak – ona mami spasenju zauvek... On je
posebno ceni kao osloboditeljicu od "žarišta volje", od polnog osećaja – u lepoti on vidi
negiran polni instinkt... Neobičan svetac! I ako ti neko protivreči, bojim se, biće to priroda.
Zašto uopšte postoji lepota tona, boje, mirisa, ritmičkog kretanja u prirodi? Šta pobuđuje
lepotu? – Na sreću, protivreči mu i jedan filozof. Ne manji autoritet od božanskog Platona ( –
tako ga naziva sam Šopenhauer) podržava drugu tezu? da svaka lepota pobuđuje na začeće –
da je to upravo proprium njenog dejstva, počinjući najčulnijim i završavajući najduhovitijim...

Platon ide dalje. S nevinošću, za koju treba biti Grk a ne "hrišćanin", on govori da uopšte
ne bi bilo platonske filozofije, kad u Atini ne bi bilo tako lepih mladića: njihov izgled je
upravo to što zanosi dušu filozofa u erotsku vrtoglavicu i ne da joj mira dok ne baci seme
svega velikog u tako lepu zemlju Takođe neobičan svetac! – čovek ne veruje svojim ušima,
pretpostavljajući čak i da veruje Platonu. U najmanju ruku se može dogoditi da se u Atini
drugačije filozofiralo, pre svega javno. Ništa nije manje grčko nego paukova mreža pojmova
pustinjaka, amor intellectualis dei na Spinozin način. Filozofija u duhu Platona mogla bi pre
da se definiše kao erotsko takmičenje nego kao usavršavanje i oduhovljenje drevne agonalne
gimnastike i njenih pretpostavki... Šta je, najzad, izraslo iz ove Platonove filozofske erotike?
Novi umetnički oblik grčkog agona, dijalektika. Podsećam još protiv Šopenhauera i u čast
Platona, na to da je i cela viša kultura i književnost klasične Francuske izrasla na tlu
seksualnog interesa. Kod nje se svuda može tražiti galantnost, čulnost, seksualno takmičenje,
"žena" – i nikad se neće uzalud tražiti.

Ниче "Сумрак идола"

Овај и мноштво других "афоризма" показују колико је Ниче заправо далеко од филозофа чија имена потеже и покушава да критикује.
Овде се рецимо позива на Платона који као негира Шопенхаурово учење о лепоти.
А неко је требао да му ( док тако запенушао "руши вредности"), покаже овај Платонов цитат:

Prema tome, kad se ko, preko prave telesne ljubavi , uspinje od ovih stvari na zemlji i kad počne da sagleda onu pralepotu, mogao bi gotovo dospeti do cilja. Pravi put, naime, kojim čovek ide k tajnama ljubavi ili kojim ga drugi vodi jeste ovo: treba početi od mnogih pojedinih lepota i uvek se uspinjati radi one pralepote, kao da se hodi po stepenicama, od jednoga tela dvama telima, i od ova dva svima lepim telima, i od lepih tela lepim poslovima, i od lepih poslova lepim saznanjima, i od saznanja dospeti najzad do onoga saznanja koje nije saznanje ni o čemu drugom do o samoj onoj pralepoti, da se naposletku tako upozna suština lepote..

Platon Gozba

Из кога би видео да је телесна пожуда далеко од Платонове идеалне љубави која се тиче спознања метафизичких идеја и о којима је Платон писао.

Овакве Ничеове небулозе, некога ко је уздигнут на пиједестал великог филозофа, показују колико је та његова слава заправо неоправдана.
Он није дошао до славе знањем, него својом биографијом којом је привукао пажњу гомиле и тако се уздигао на пиједестал великих филозофа међу којима њему није место.

Нека зато гомила чита његова писанија, а онај кога занима права истина о свету и животу нека потражи она малобројна дела правих филозофа.

 

[Transcendental]

Niče se ne čita nego se tumači, on je redak primer evropskog filozofa do xx veka koji odbacuje sistematičnost i teorijski izraz. Šovinizam evropske filozofije ogleda se u gledištu kao što je tvoje, koje za ispravan uzima samo jedan jedini model, a ostale odbacuje.

 

[NEREJ]

Niče se ne čita nego se tumači, on je redak primer evropskog filozofa do xx veka koji odbacuje sistematičnost i teorijski izraz. Šovinizam evropske filozofije ogleda se u gledištu kao što je tvoje, koje za ispravan uzima samo jedan jedini model, a ostale odbacuje.

E sada se ne bih slozio sa tobom.

Narocito sa izrazom " sovinizam evropske filozofije ". Hegel je, npr. ( kao pripadnik evropske filozofije ) dobar primer kako se uvazavaju, kroz istoriju filozofije, misljenja drugih filozofa. I njegovo insistiranje na proucavanju, pa tek, tumacenju i kritici raznih filozofa i filozofija ima utemeljenje i opravdanje i za danasnju filozofiju. I nije Nice jedini u filozofiji odbacivao sistematicnost. Oko njegovog odbacivanja " teorijskog izraza " se moze diskutovati.

A ozimana svrstavati tu, nema smisla. Jos manje ima smisla da se zbog njega lepe ovakve etikete filozofiji.

 

[Transcendental]

Hegel je takođe i najbolji primer te paradigme totalne sistematičnosti i zaokruženosti kojoj je žrtvovao svoju filozofsku misao. U tome leži i njegov konačni filozofski neuspeh. On ni u jednom momentu ne želi da preispita mogućnost da postoje stvari koje beže modelu trijadne dijalektike, već ih samo ignoriše zarad koherentnosti sistema.

 

[sokrate]

ne dečkić pokušava pogurati koji skalin istine malo više - ne tržim istomišljenike već malo bolju i jaču teoriju , nivo svijesti i razmišljanja ,da razvijem sebe a ne prisvojim intelektualni prstor.

Izvini ako si to tako shvatio da tražim sebe u drugima !

Volim filozofiju i želim uvjek ići više i bolje u stvaranju svijesti o njoj.

 

[Dragoljub69]

Hegel je takođe i najbolji primer te paradigme totalne sistematičnosti i zaokruženosti kojoj je žrtvovao svoju filozofsku misao. U tome leži i njegov konačni filozofski neuspeh. On ni u jednom momentu ne želi da preispita mogućnost da postoje stvari koje beže modelu trijadne dijalektike, već ih samo ignoriše zarad koherentnosti sistema.

Veoma koristan pogled...
Nedavno ,na jednoj temi sam izrekao da je svet iracionalan ,a da je ljudski um (i ne samo ljudski) racionalan
sa svojim superegom koji razvrstava u matrice po logici...
Poželjan ljudski um bi bio koji bi bio i racionalan i iracionalan i transcedentan...
Ne bi tad glavinjali sa razumevanjem kvantne mehanike,teorije relativnosti ,singularnosti,Šredingerove mačke...

- - - - - - - - - -

ne dečkić pokušava pogurati koji skalin istine malo više - ne tržim istomišljenike već malo bolju i jaču teoriju , nivo svijesti i razmišljanja ,da razvijem sebe a ne prisvojim intelektualni prstor.

Izvini ako si to tako shvatio da tražim sebe u drugima !

Volim filozofiju i želim uvjek ići više i bolje u stvaranju svijesti o njoj.

Upravo sam izrekao u prethodnom,pa ako ti koristi-pošalji pivkana...

 

[NEREJ]

Hegel je takođe i najbolji primer te paradigme totalne sistematičnosti i zaokruženosti kojoj je žrtvovao svoju filozofsku misao. U tome leži i njegov konačni filozofski neuspeh. On ni u jednom momentu ne želi da preispita mogućnost da postoje stvari koje beže modelu trijadne dijalektike, već ih samo ignoriše zarad koherentnosti sistema.

Nisam te u potpunosti razumeo.

Hegel jeste pravio sistem. Filozofski, dabome. No, ja jos nisam siguran da li je to dobro ili lose. Do prosle godine sam bio stalni protivnik filozofskih sistema. Kako sada ide filozofija, nisam vise siguran u tom svom odredjenju. Inace, opet se ne bih slozio sa tim odredjenjima Hegela, bez ozbiljnog izucavanja njegovog dela .

Hegel je , kao i vecina filozofa, dolazio u sukob sa sopstvenim misljenjem. Kao i Nice, uostalom. Zar tu nije velicina filozofa ?



Filozofija uvek, po meni, treba da tezi razumljivosti. I ne samo zbog toga da bi privukla publiku.

 

[Dragoljub69]

Nisam te u potpunosti razumeo.

Hegel jeste pravio sistem. Filozofski, dabome. No, ja jos nisam siguran da li je to dobro ili lose. Do prosle godine sam bio stalni protivnik filozofskih sistema. Kako sada ide filozofija, nisam vise siguran u tom svom odredjenju. Inace, opet se ne bih slozio sa tim odredjenjima Hegela, bez ozbiljnog izucavanja njegovog dela .

Hegel je , kao i vecina filozofa, dolazio u sukob sa sopstvenim misljenjem. Kao i Nice, uostalom. Zar tu nije velicina filozofa ?



Filozofija uvek, po meni, treba da tezi razumljivosti. I ne samo zbog toga da bi privukla publiku.

Primetio sam ja da ti štošta smeta u postmodernoj...
Dekonstrukcija ne ostavlja čitavu ni jednu fil.doktrinu pa ni Hegelovu...

 

[NEREJ]

Primetio sam ja da ti štošta smeta u postmodernoj...
Dekonstrukcija ne ostavlja čitavu ni jednu fil.doktrinu pa ni Hegelovu...

E, gle, ti si primetio.

Znas li da neki i Habermasa smestaju u postmodernu ?!

No, ja sam uvek protiv tih ( smisljenih ! ) podela pravog filozofskog misljenja.

 

[Prezlamen]

Šta povezuje EKV, Fridriha Ničea, i Djoković Novaka?

Realan kvalitet i armija autističnih fanova koji skoro da ti ogade dotičnu osobu/bend.

Tako je naš dragi Niče zaglavio sa dva iritantna tipa ljudi, skinsima - koji sirijusli, nije potrebno objašnjenje, i ljudima koji brkaju poeziju i filozofiju i misle da je bilo koja vrsta lamoćenja dostojna toga da se zove filozofijom.

Često laici i vide Ničeta kao poetičnog čiču koji ima neke veze sa naci fazonima, jer - nadčovek kjurac palac.

NU, niče nije zajebancija.

Evo čika Ozi iznad nije iskazao baš neke preterane hermeneutičke moći, navodno tumačeći taj pasus. Niče očito pravi kontrast između Šopenhauera koji suprotstavlja lepo i polni nagon i Platona kod koga je polni nagon na početku dijalektičkog uspona ka lepoti.

Takođe izjava:

Он није дошао до славе знањем, него својом биографијом којом је привукао пажњу гомиле и тако се уздигао на пиједестал великих филозофа међу којима њему није место.

Lel, bez da zalazimo u to da li je Niče imao dovoljno znanja, niče je madafaking preteča sekularnog egzistencijalizma i nekih elemenata postmodernizma. Ponekad nije znanje kriterijum već autentičnost misli. A Niče je palio i žario tebra, Niče je ustreso Evropu kao zemljotres. O moći predviđanja da ne pričamo.

I ja sam nekad mislio da Niče piše pesmice, ali sam onda jednom prilikom polomio zube o tvrdokurnu metafiziku u "volji za moć" i od tad se ne zajebavam sa Ničeom.

 

[oziman]

Evo čika Ozi iznad nije iskazao baš neke preterane hermeneutičke moći, navodno tumačeći taj pasus. Niče očito pravi kontrast između Šopenhauera koji suprotstavlja lepo i polni nagon i Platona kod koga je polni nagon na početku dijalektičkog uspona ka lepoti.

Кажеш "очито". Не, него је очито да Ниче небулозно приписује сирови полни нагон као извориште платонске филозофије.

цитат:

Platon ide dalje. S nevinošću, za koju treba biti Grk a ne "hrišćanin", on govori da uopšte
ne bi bilo platonske filozofije, kad u Atini ne bi bilo tako lepih mladića: njihov izgled je
upravo to što zanosi dušu filozofa u erotsku vrtoglavicu i ne da joj mira dok ne baci seme
svega velikog u tako lepu zemlju " Ниче

Такође, сирову пожуду или жељу за размножавањем проглашава "вишом културом"

"Podsećam još protiv Šopenhauera i u čast
Platona, na to da je i cela viša kultura i književnost klasične Francuske izrasla na tlu
seksualnog interesa. Kod nje se svuda može tražiti galantnost, čulnost, seksualno takmičenje,
"žena" – i nikad se neće uzalud tražiti."
Ниче

Lel, bez da zalazimo u to da li je Niče imao dovoljno znanja, niče je madafaking preteča sekularnog egzistencijalizma i nekih elemenata postmodernizma. Ponekad nije znanje kriterijum već autentičnost misli. A Niče je palio i žario tebra, Niče je ustreso Evropu kao zemljotres. O moći predviđanja da ne pričamo.

Ниче је устресао недотупаву гомилу када се појавио у новинама како грли коња и после тога пада у лудило. Та прича је привукла пажњу маса којима једино такве вести могу скренути исту. И самим тим ето пажње и ето Ничеа као великог филозофа.

Да није полудео данас не би ни чули за њега.

Као што не би чули за Вајнингера да се није самоубио. Или за Ван Гога да није одсекао себи уво.

 

[Transcendental]

Nisam te u potpunosti razumeo.

Hegel jeste pravio sistem. Filozofski, dabome. No, ja jos nisam siguran da li je to dobro ili lose. Do prosle godine sam bio stalni protivnik filozofskih sistema. Kako sada ide filozofija, nisam vise siguran u tom svom odredjenju. Inace, opet se ne bih slozio sa tim odredjenjima Hegela, bez ozbiljnog izucavanja njegovog dela .

Hegel je , kao i vecina filozofa, dolazio u sukob sa sopstvenim misljenjem. Kao i Nice, uostalom. Zar tu nije velicina filozofa ?



Filozofija uvek, po meni, treba da tezi razumljivosti. I ne samo zbog toga da bi privukla publiku.

Sad da ne idemo u pitanje da li je to dobro ili loše, kažem samo da je filozofija do XX veka u Evropi veoma snažno gajila tradiciju sistema, čak i kad oni ne idu na totalitet (kada se preskaču neki aspekti), ide se na stvaranje koherentnih struktura gde se sve obično vodi nekim opštim principom ili nekoliko njih. Hegel je tip koji je i pravio sistem i strpao sve u njega. Kod njega i ontologija i etika i estetika i sve funkcionišu dijalektički i kraj, stvarnost prilagođavamo tome. Ono što se ne uklapa nećemo ni pominjati. Skoro sam se detaljno bavio Hegelovom estetikom i tu je baš kritičan u ovom smislu, mada generalno to njegovo navlačenje ne izostaje nigde, nekad je uspešan, nekad manje, al' to se svuda primećuje.
Pre bih rekao da je Hegel u sukobu bio sa realnošću nego sa samim sobom, kao i svi filozofi sistema. Niče je pre u sukobu sa samim sobom (odlika fragmentarnosti), ali to nije problem, kao što i ti kažeš.

 

[Prezlamen]

"Ko hoće za pravim putem da ide na taj posao, taj treba da već mlad počne ići za lepim telima, i, najpre, ako ga vođ njegov pravilno vodi, treba da ljubi jedno od tih tela i da u njemu rađa lepe misli, a zatim da sam uvidi da je lepota na bilo kome telu sestra lepoti na drugome telu..."​

Platon, dela, Dereta 2006 (konkretno gozba Sokratova/Diotimina beseda)

Naravno znamo gde ta lepota završi kod Platona, u najveću od svih ideja, koja isijava u sve ostale ideje etc...

Ali to se ne kosi sa ovom izjavom:

"Platon ide dalje. S nevinošću, za koju treba biti Grk a ne "hrišćanin", on govori da uopšte
ne bi bilo platonske filozofije, kad u Atini ne bi bilo tako lepih mladića: njihov izgled je
upravo to što zanosi dušu filozofa u erotsku vrtoglavicu i ne da joj mira dok ne baci seme
svega velikog u tako lepu zemlju " Ниче​

Jer prvi korak zaista jesu tela lepih mladića prema Platonu.

Такође, сирову пожуду или жељу за размножавањем проглашава "вишом културом"

Pod a nije "viša kultura", nego "francuska viša kultura", pod b, ne proglašava je nego tvrdi da je nastala, izrasla na tlu.

"viša kultura i književnost klasične Francuske izrasla na tlu seksualnog interesa"

Dakle tri modela imamo.

Šopenhaer i lepo koje negira seksualni nagon.

Platon i seksualni nagon kao početak spoznaje lepog.

Klasična francuska književnost koja je izrasla na tlu seksualnog interesa. Ovo me btw asocija na Hartmanovo fundiranje estetskih vrednosti na vitalnim vrednostima.

 

[Transcendental]

Кажеш "очито". Не, него је очито да Ниче небулозно приписује сирови полни нагон као извориште платонске филозофије.

цитат:


Такође, сирову пожуду или жељу за размножавањем проглашава "вишом културом"

"Podsećam još protiv Šopenhauera i u čast
Platona, na to da je i cela viša kultura i književnost klasične Francuske izrasla na tlu
seksualnog interesa. Kod nje se svuda može tražiti galantnost, čulnost, seksualno takmičenje,
"žena" – i nikad se neće uzalud tražiti."
Ниче



Ниче је устресао недотупаву гомилу када се појавио у новинама како грли коња и после тога пада у лудило. Та прича је привукла пажњу маса којима једино такве вести могу скренути исту. И самим тим ето пажње и ето Ничеа као великог филозофа.

Да није полудео данас не би ни чули за њега.

Као што не би чули за Вајнингера да се није самоубио. Или за Ван Гога да није одсекао себи уво.

Nije problem što se brukaš jer bruka nije strana ljudima, problem je što svoje mišljenje ne dovodiš u pitanje, a to je karakteristika glupih ljudi.

- - - - - - - - - -

Ovo me btw asocija na Hartmanovo fundiranje estetskih vrednosti na vitalnim vrednostima.

Zar i Niče ne fundira to tako?

Btw, evo sad kad pominješ Hartmana, @Nerej, Hartman je jedan od retkih primera sistematičnih filozofa u XX veku kojih mogu da se setim.

 

[Dragoljub69]

Ne ide im matematika ,upisaće jezike,zato su i upisale društveni smer...(Novosadske gimnazijalke u socijalističkoj izgradnji Jugoslavije...)
Moje je mišljenje da su matematika i nacrtna geometrija ukinuti na Filozofskom fakultetu zahvaljujući uticajnim roditeljima-nosiocima
Partizanske Spomenice i odlikovanim pregaocima socijalističke izgradnje...
Vratite matematiku i nacrtnu na studije filozofije,poručuje vam Zaratustra junior...

 

[oziman]

"Ko hoće za pravim putem da ide na taj posao, taj treba da već mlad počne ići za lepim telima, i, najpre, ako ga vođ njegov pravilno vodi, treba da ljubi jedno od tih tela i da u njemu rađa lepe misli, a zatim da sam uvidi da je lepota na bilo kome telu sestra lepoti na drugome telu..."​

Platon, dela, Dereta 2006 (konkretno gozba Sokratova/Diotimina beseda)
Naravno znamo gde ta lepota završi kod Platona, u najveću od svih ideja, koja isijava u sve ostale ideje etc...
Ali to se ne kosi sa ovom izjavom:

"Platon ide dalje. S nevinošću, za koju treba biti Grk a ne "hrišćanin", on govori da uopšte
ne bi bilo platonske filozofije, kad u Atini ne bi bilo tako lepih mladića: njihov izgled je
upravo to što zanosi dušu filozofa u erotsku vrtoglavicu i ne da joj mira dok ne baci seme
svega velikog u tako lepu zemlju " Ниче​

Jer prvi korak zaista jesu tela lepih mladića prema Platonu.

Узвишени ти Ниче каже да је то први и последњи корак. Као што рекох њему је неко требао да објасни да је код Платона телесна љубав само први степен јер Ниче то очито није знао. О томе се ради.
Па је тако "рушећи све досадашње вредности" у својој психотичној манији пројективао свој духовни склоп на Платона.
Он ту не износи непристрасан став, него једно напада а друго брани.
Говори против Шопенхауера а у част Платона. Он дакле заузима стране.
Налази себе у ставу да је полна љубав изворште свега естетског. То је његов став који је ту у његовој психози изишао на видело а не констатација.

И пусти тај цитат. Скоро сваки други његов"афоризам" ако у већини није сушта психотична бесмислица већ има неку луцидност у себи , показује Ничеово непознавање основног темеља филозофије. Поделу на појаву и ствар по себи. Идеалитет опажајног света.

Интелигибилну слободу он узима као да се она заснива на незадовољству које неко има делујући, па као то незадовљство доказује да имамо слободу. Што он одлучно негира и протествује. Тако је он схватио велико Кантово и Шопенхауруво учење о интелигибилној слободи.

Пихотичан мали човечуљак, који маше рукама, који протествује, који "руши све досадашње вредности". Ма немој.

 

[Dragoljub69]

Niče je samo Šopenhauer na kvadrat i ništa više!
Suludi pokušaj brice da od gozice napravi lice!
Pokušao je da preusmeri Šopijev vitalizam i da afirmiše volju,a ne da je negira kao Šopenhauer...
I šta su dobili i jedan i drugi?
Moj odgovor je odavno završio u Crnom moru...
Nemam ja u životu,pa ni u filozofiji ni volje ,ni vremena da se majem sa izmišljotinama koje se ne mogu nigde realizovati!
Kaže mi,svojevremeno, na N.Beogradu ,jedan samouki majstor da može da napravi motor na vodu! Pa napravi,kažem mu ja! Trebaju mu neki delovi!
Sve što ti treba -dobiješ.E njemu treba materijalna podrška! E,to ne mogu-mogu delove koje god hoćeš...I slao mu ja delove-drugar iz Batajnice
ga posećivao...Sklepao je nešto za moped,ali i to radi na akumulator i troši malkice benzina...A tražio "materijalnu podršku"...Dobije i on ,kao i svi
drveni filozofi bez "po" podršku...

 

[gost 375707]

"When we are tired, we are attacked by ideas we conquered long ago. "

 

[kvazar12]

 

[AmbivalenceKing]

Nisi ti lud onda, jer je Rođenje tragedije njegov prvenac,dok je još bio u vezi(platonskoj)s dragom svojom La Salomom koja mu nije uzvratila ljubav
opredelivši se za njegovog prijatelja...Nakon toga -sve ide drukčijim tokom:Ekce Homo,Also sprache zaratustra,Volja za moć su spartanske knjige
i nije tajna da je bio oduševljen spartanskim mitovima o Leonidi i Termopilima...
Ali,što ja to tebi-ti si to ,verujem sve čitao...Ali Saloma ga je ...krrrk!

Грешка. ''Рођење трагедије'' је књига коју је писао током свог кратког ангажмана у Француско-пруском рату, а издата је 1872. године, ономад кад је Лу Саломе имала читавих 11 година. Пријатељство и љубав према њој су дошли много касније.

 

[iamaphoney]

 

[saschaein]

dobar čovjek