FILOZOFIJA - LJUBAV PREMA (JEDNOJ) ISTINI

[oziman]

Љуба

Теби није стало до истине него до одбране твојих мишљења по сваку цену. Није теби стало да сазнаш истину о свету и животу, него да остварујеш своје мегаломанске планове о освајању света, са тобом као месијом на челу. Твоје целокупно деловање, ко зна колико година уназад, састоји се у остваривању тих делузија и просто се осећа паника кад год ти се изнесе неки аргумент који се не уклапа у те менталне конструкције које си фиксирао.

Нема ту помоћи и нема се шта са тобом причати.
На тај начин се не може водити здрава расправа о било чему.

 

[Ljubo2]

OZIMAN:

Психа не помера ствари у емпиријском свету. Да би се нека ствар ту променила, на њу се мора деловати силом. Психа која нема облик, величину, масу, не може мењати предмете и узроковати било шта.

Neverovatno je kakve sve gluposti si ti sposoban da provaljuješ. Pojma nemaš da sem supstancije ničeg drugog nema i da je supstancija samokretanje. Niti pojma imaš da je samokretanje napregnuta i pokrenuta volja. Niti pojma imaš da sem napregnute i pokrenute volje nikakvih drugih prirodnih sila nema.

Dakle, nije tačno da psiha nema oblik, veličinu i masu i da ne može menjati predmete i uzrokovati, odnosno, kreirati bilo šta. Nije tačno zato jer upravo to što ima oblik, veličinu i masu je napregnuta i pokrenuta psiha, tj. volja koja kao takva može da pomera i menja predmete i na taj način kreira u prirodi bilo šta. Ko bi bio drugi ko je mogao da kreira mobilni telefon, do napregnuta ljudska psiha, tj. volja u obliku ljudskog tela, koje je i sila i masa i koje kao takvo može i da se kreće i pomera druge predmete i menja ih i tako pomoću njih kreira druge oblike. Sve to može i čini volja.

Ljudska volja, na primer i ljudsko telo koje ima obliki masu su jedna i ista nedeljiva prirodna sila i pojava, samo viđena na dva različita načina, čulni i vančulni. Duh i materija nisu dve različite i međusobno odvojene supstancije, već jedna i ista supstancija, samo viđena na dva različita načina. Ovo je činjenica koja se naučno dokazuje na bezbroj različiitih načina, pomoću kojih se dokazuje da duh/volja ne bi mogao da postoji kad ne bi bio materijalan, niti bi materija mogla da postoji kad ne bi bila duhovna. Ova činjenica obara obe vodeće svetske filozofije idealizam i materijalizam, koje obe stoje na stanovištu da su duih i materija dve različite supstancije i koje pokušavaju da objasne duh i materiju posebno i nezavisno jenu od druge, što je nemoguće. Jer niti se duh može objasniti bez materije, niti materja bez duha/volje, zato jer su to dvoje jedna i ista prirodna sila i pojava koja uz pomoć sebe kao duha/volje uzrokuje svoje kretanje i tako uzrokuje sebe kao materiju, da bi zatim pomoću sebe kao materije uzrokovala sebe kao duhovnu, voljnu i svenu pojavu.

 

[oziman]

Jedina korist (ne bih potcenjivao tu korist) od introvercije je nastanak dve naukesihologije I fenomenologije! ! !
Osim toga nije bez značaja I saznanje do kog nas doveo Kant u pogledu jezika koji od njega do sada shvatamo kao dvojak:Jezik koji označava
stvarni svet I jezik unutrašnjih generalizacija I uopštenja.
Tako da su Platonove zasluge vrlo male u tom metafizičkom pogledu...Veća je praktična korist od njegove Države.Eno Švajcarske uređene po
njegovim zahtevima,baš prilično!
Što se tiče te Platonove pećine-iz nje nećemo tako lako Nereju! Naime,dok se ne povežemo in line s veštačkom inteligencijom ostaćemo
zarobljeni u toj našoj lobanji (pećini) do kraja života I nećemo ni izlaziti iz nje...Kad se jednom sjedinimo s veštačkom inteligencijom-eeeee-biće
to nova epoha u istoriji ljudske rase!Dostignuta oboženost!
Već sad ima čipova s procesorima koji uveliko prevazilaze mogućnosti I kapacitete ljudskog mozga...Prve veze se uspostavljaju I Šopenhaueri
ostaju u istoriji divljaštva ljudske rase...Plašim se da ta istorija nikog vise I ne interesuje..

Чак и када би направили неку вештачку интелигенцију која би могла превазићи ограничења наше интелигенције и која би могла завирити са оне стране простора , опростореног времена и каузалитета. Тј која би могла разокрити ствар по себи. То не би ништа променило. Јер би та њена откровења дошла до наше сазнајуће свести само кроз њене облике простора, времена и каузалитета. Дакле, имали би оно што и сада имамо. Одраз ствари по себи изболичен формама наше моћи сазнања.

То ме подсетило на овај приказ Платонове пећине. Ко није, нека обавезно погледа.

У њему се ослобоћени затвореник враћа и покушава рећи онима и даље везанима шта је напољу видео. Међутим, они га чују као удаљени ехо и доживљавају као изобличену сенку на зиду.

О тој теми је Шопенхауер писао овим речима:

Budući da unutrašnje bivstvo čoveka, koje ostaje u smrti
neokrnjeno, zamišljamo kao egzistirajuće izvan vremena i
prostora, onda bi se neko njegovo delovanje na nas živuće
moglo dogoditi samo vrlo posredovano na našoj strani;
tako da bi bilo teško doznati šta je od toga proizišlo
upravo od preminuloga. Jer neko takvo delovanje ne bi
samo moralo najpre ući u forme opazanja subjekta koji ga opaža,
i time se predstaviti kao prostorno, vremenito i prema
zakonima kauzalnosti materijalno delujuće, nego bi moralo
povrh toga stupiti još i u svezu njegova pojmovnog
znacenja, jer on inače ne bi mogao znati što da s time
počne, a onaj koji mu se pojavljuje ne želi samo da bude viđen
nego želi da bude donekle pojmljen i u svojim namerama i
njima odgovarajućim delovanjima. Prema tome trebao
bi se taj prilagoditi i priključiti ograničenim gledištima i
predrasudama subjekta.

Iako prema tome pojava duhova biva
dovedena do pojavljivanja unutrašnjom, iz biti stvari po
sebi nastalom, dakle magičnom akcijom na organizam,
koja se posredstvom sistema ganglija širi sve do mozga,
ipak takva pojava duhova biva shvaćena na način predmeta
koji na nas deluju posredovanjem svetla, uzduha,
zvuka, udarca ili mirisa.
Kakvu bi promenu moralo pretrpeti pretpostavljeno
delovanje umrloga u nekom takvom prevođenju, takvim
totalnim metashematizmom! Kako se može još pretpostaviti
da pritom i tako zaobilazno dolazi do stvarnog dijaloga
s pitanjima i odgovorima, kako se o tome često
izveštava?

Arthur Schopenhauer "O vidjenju duhova" Parerga i paralipomena 1

 

[Ljubo2]

OZIMAN:

О тој теми је Шопенхауер писао овим речима:

???????????????????????????????????????????????????????

Теби није стало до истине него до одбране твојих мишљења по сваку цену. Није теби стало да сазнаш истину о свету и животу, него да остварујеш своје мегаломанске планове о освајању света, са тобом као месијом на челу. Твоје целокупно деловање, ко зна колико година уназад, састоји се у остваривању тих делузија и просто се осећа паника кад год ти се изнесе неки аргумент који се не уклапа у те менталне конструкције које си фиксирао.

Нема ту помоћи и нема се шта са тобом причати.
На тај начин се не може водити здрава расправа о било чему.

Ti sa Šopenhauerom ne možeš pobiti niti i jedan moj stav, jer je svaki utemeljen i u nauci i logici. Pa ti sada nije ostalo drugo nego da pokušaš da obezvrediš moju ličnost. Priznajem, ja jesam uporan, pa i napadan, ali zar postoji drugi način da se obori, po ljudski rod štetna i pogubna, ljudska glupost i neznanje, koje je isto tako bezobrazno uporno, i napadno, čiji si nosilac i predstavnik jednim delom i ti sam sa svojim bezvrednim Šopenhauerom, sa kojim takođe uporno godima tupiš bez ikakvog pomaka, ne dozvoljavajući da mu se priđe ni sa jedne strane, bez obzira na obilje argumenata koji njegovu filozofiju danas čine bezvrednom.

 

[oziman]

???????????????????????????????????????????????????????



Ti sa Šopenhauerom ne možeš pobiti niti i jedan moj stav, jer je svaki utemeljen i u nauci i logici. Pa ti sada nije ostalo drugo nego da pokušaš da obezvrediš moju ličnost. Priznajem, ja jesam uporan, pa i napadan, ali zar postoji drugi način da se obori, po ljudski rod štetna i pogubna, ljudska glupost i neznanje, koje je isto tako bezobrazno uporno, i napadno, čiji si nosilac i predstavnik jednim delom i ti sam sa svojim bezvrednim Šopenhauerom, sa kojim takođe uporno godima tupiš bez ikakvog pomaka, ne dozvoljavajući da mu se priđe ni sa jedne strane, bez obzira na obilje argumenata koji njegovu filozofiju danas čine bezvrednom.

Не следим ја никаквог Шопенхеуера него следим истину. Сваки изречени суд проверам, било у непосредном, било у посредном искуству и на тај начин се уверавам у истинитост и дотични суд од тада постаје мој суд. Моје знање. Па изрекао га Шопенхауер, Јанко или Петко свеједно. И када се на даље позивам на њега, не позивам се на ауторитет овога или онога, него на истинитост до које сам посредно или непосредно дошао и на коју указујем.

Заболе мене шта ти мислиш о Шопенхауеру. Закључно са њим филозофија је дошла до свог врхунца, дошла до границе могућности људксог сазнања. Зато га често цитирам, јер је ту знање. Нема више од тога.

А није мени стало ко је изрекао ово или оно.

Чак и да у тим твојим писанијама има нечега ја бих то прихватио као своје знање и позивао се на њега. Али ту нема ничега.
Осим делузија, противуречности, незнања.

Тако је како је. Жао ми је што си толико забраздио у делузије и што си еонима далеко од праве истине о свету и животу. Али ти ја ту не могу помоћи.

 

[rabindrant123]

Психичко и физичко нису у каузалној вези.

Ne? A kako funkcionisu lekovi i droge? Hoces da kazes da promena u materijalnom nivou (hemijskom balansu mozga) ne uzrokuje promenu u psihickom nivou?

Ako nervozan covek popije bromazepam i smiri se- neces reci da je bromazepam uzrok smirenja?

 

[snouden]

kada psihičko i fizičko nebi bili u vezi onda bi fizičko svakako bilo suvišno.
drugo je pitanje da li psihičko može bez ovoga tela.

 

[Ljubo2]

OZIMAN:

Не следим ја никаквог Шопенхеуера него следим истину.

Znam tvoju "istinu". Tvoja "istina" je da je volja nesaznajna, da nije ni uzročna, ni samouzročna, ni posledična i da nije sila i da nema masu, ni oblik. Začudo, to je ona ista "istina" na kojoj se temelji celokupna Šopenhauerova filozofija. E vidiš, ja sam tu vašu "istinu" argumetovano iznegirao i slikovito ti objasnio u mom postu 525, da je volja i saznajna i samouzročna i da ima i silu i masu i da je imaterijana i oblična. Navodeći te pri tome pitanjima na koje je trebalo da odgovoriš i tako sam shvatiš i to potvrdiš i priznaš. I kad si na kraju video da moje argumente ne možeš da oboriš i da nemaš kud, onda si pribegao niskim udarcima, kojima pribegavaju svi u situacijama kad gube na polju borbe ideja, u stilu: "Ljubo je ovakav - Ljubo je onakav". Ne vredi ti to - s tim ne postižeš ništa. Radije priznaj da te je Šopenhauer zaveo svojim lažima i da si postao njegova zabludela ovca i da svoju ličnost nisi obogatio nikakvom "istinom" ni znanjem, već zabludamam i neznanjem. I kao bitno, nikakvi dalji ciati Šopenhauera te ne mogu spasiti, već samo dublje u laž ukopati.

 

[Ljubo2]

RABINDRANT123:

A kako funkcionisu lekovi i droge? Hoces da kazes da promena u materijalnom nivou (hemijskom balansu mozga) ne uzrokuje promenu u psihickom nivou?

Ovo je samo jedan od bezbroj argumenata da psihičko i fizičko stoje u kauzalnoj vezi i odnosu. Ovo se u psihologiji i psihijatriji odavno zna, i na toj činjenici su se razvile dve potpuno različite metode lečenja bolesnika 1. psihoanaliza, kao metoda pomoću koje se uticajem na menjanje i poboljšanje psihe bolesnika ujedno utiče i na menjaje i poboljšavanje biohemiskih procesa i stanja tela i mozga i 2. farmaceutska metoda pomoću koje se putem hemije, tj. lekova, poboljšavaju biohemijski procesi u telu i mozgu bolesnika, a sa njima uporedo i psihički procesi u telu i mozgu.

A ti sada Ozimane, daj neki Šopenhauerov citat da dokažeš da to nije tako.

 

[Timosten]

Ne mogu da verujem da vas ovaj umno nezreo čovek okupira, čovek koji nema osnovno obrazovanje, čovek koji je do juče pripadao religiji, odmetnuo se od religije i njene tehnike primenjuje. Čova pre svega nema osnovno obrazovanje (SUPERCOOLER primetio da čak ne poznaje psihologiju). što sam odavno primetio i naglasio u par postova. Manite se rasprava sa ovim analfabetom. Jalova rasprava, slično kao kad se raspravljaš sa nekim ko je pročitao samo bibliju. Tako i on, malo od svega, čak ni Šopija ne poznaje i za*ebava vas. Ozi je manipulant. Kad je on rekao nešto svoje? Čovek je u fazonu copy-paste.
Ja onako u prolazu, povremeno naiđem da vidim šta se dešava, ne mogu da verujem da se "bakćete" sa ovim verskim fanatikom (adventistom, inače majstorima "zavođenja koji skuplja "zalutale duše"!)
Jel' Ozi nekad nekom rekao koju školu je završio, koje obrazovanje ima? Naravno da nije.
Od obrazovanja intezivni kurs veronauke!

P.S.
Proverite jel' Ozi i dalje u "Platonovoj pećini", nisam pročitao celi pdf, verujem da se još uvek u njoj.
I povodom navođenja verske pripadnosti (adventizma), ja sam ateista i sve su mi vere i narodi isti.

“Ja ne volim nijedan narod, zašto bih onda volela svoj.
Ja samo volim svoje prijatelje, bez razlike kom narodu pripadali”.
(Hana Arent)

 

[Ljubo2]

TIMOSTEN:

Budha-letino, umišljena (ne)"obrazovana", zar zaista misliš da svetska nauka i filozofija i svetsko obrazovanje raspolažu znajem istine o postojanju materije, svesti i prirode kojim se može oboriti i negirati moj filozofski sistem u kojem su ta pitanja u potpunosti rešena. Šta ti vredi i sve svetske fakultete da si završio i naučne i filozofske knjige što si pročitao kad si i dalje ostao blesav, sve dok ne znaš odgovor na ptanje KO si KAKO si i ZAŠTO si, koje nećeš nikad saznati dok god ne budeš znao odgovor na pitanje ŠTA su svest i materija, KAKO postoje i ZAŠTO. Dok ne budeš znao da su svest i materija jedna i ista prirodna sila i pojava, viđena na dva različita načina - čulni i vančulni - i dok ne shvatiš da svest ne bi mogla da postoji kad ne bi bila materijalna i da materija ne bi mogla da postoji kad ne bi bila svesna. To je Istina o postojanju i svesti i materije, koju ni u jenom naučnom, filozofskom ni teološkom delu nećeš naći, niti se to u okviru bilo kojeg svestskog sistema obrazovanja uči. Što znači da ti svoje (ne)"obrazovanje", sa kojim se hvališ i misliš da ima neku vrednost po tom pitanju slobodno možeš da okačiš mačku o rep. Neverovatno je koliko na svetu ima budaletina koje misle da je njihova diploma visokog obrazovanja potvrda i dokaz njihovog znanja i pameti. Često ne shvatajući da je upravo obrnuto - da je dokaz njihovog pregolemog neznanja i gluposti. Podela sveta na "pametne- školovane" i "glupe- neškolovane" u većini slučajeva nije tačna, imajući na umu da u mnogim svetskim školama i fakutetima - recimo, vojnim, teološkim, političkim i filozofskim - ljude ne uče pameti, već gluposti, od kojih sva zla ovog sveta i potiču. Svaka čast stručnim školama i fakutetima gde se uči kako da se popravi materijalno stanje sveta i poboljšaju uslovi čovekovog življenja, a ove duhovne nauke koje sam gore nabrojao su prava katastrofa. I sa stanovišta svih ovih nauka, "Zakonu postojanja" kojeg sam napisao nije moguće ni pero odbiti. A ti Timostenu, ako nemaš ni jedan bolji argument da to oboriš sem to da Ljubo nije školovan, bolje ti je da začepi labrnju i džaba ne laprdaš. Jer za ono što sam napisao i što tvrdim, sasvim dovoljno sam obrazovan. Čak i više od svih vas "obrazovanih", jer ovo znanje i Istuna koju ja nudim su nepobitni i malo su višeg ranga od onih znanja i istina koje i najobrazovaniji svestki naučnici, filozofi i teolozi mogu da ponude. Uostalom ovaj tvoj post gore, Timostene, i nije napad na moj filozofski sistem, već samo još jedan pokušaj, slično Ozimanovom, da se on obezvredi po načinu obezvređivanja moje ličnosti. Ovakvi podmukli potezi su uobičajeni u politici kad se političari međusobnmo bore za vlast, dok na polju borbe ideja to ne može da prođe.

 

[SUPERKULER]

Чак и када би направили неку вештачку интелигенцију која би могла превазићи ограничења наше интелигенције и која би могла завирити са оне стране простора , опростореног времена и каузалитета. Тј која би могла разокрити ствар по себи. То не би ништа променило. Јер би та њена откровења дошла до наше сазнајуће свести само кроз њене облике простора, времена и каузалитета. Дакле, имали би оно што и сада имамо. Одраз ствари по себи изболичен формама наше моћи сазнања.

:

Ovo je sasvim pogrešno jer se tražI tamo gde ne može postojati...Kasteneda je to antropološki veoma plastićno pokazao.
Iako nije locirao svoje doživljaje,svakako oni nisu u makro već u mikro svetu...Mrzi me da pretražujem po netu,ali valja
razmotriti rusku stranu saznanja d Kozireva do današnjice...Naime o molekularnim I subatomskim "pamćenjima" je veoma
obimna,skoro,nauka nastala,a I nove tehnologije...Primeri pamćenja vode su veoma upečatljivi...
I svakako je evidentno da se duhovni život odvija na tom mikronivou,a uz to I najveći problem povezivanja s veštačkom
inteligencijom koje ,sve je izvesnije,neće biti invazivno već informativno piezo...Istraživanja su odmakla I to je put koji se neće napustiti...
Mislim da će prvi korisnici biti vojnici jer su velike prednosti takvih veza nad govornom komunikacijom-tzv.psihološka sekunda
se svodi na milisekunde...




Budući da unutrašnje bivstvo čoveka, koje ostaje u smrti
neokrnjeno, zamišljamo kao egzistirajuće izvan vremena i
prostora, onda bi se neko njegovo delovanje na nas živuće
moglo dogoditi samo vrlo posredovano na našoj strani;
tako da bi bilo teško doznati šta je od toga proizišlo
upravo od preminuloga. Jer neko takvo delovanje ne bi
samo moralo najpre ući u forme opazanja subjekta koji ga opaža,
i time se predstaviti kao prostorno, vremenito i prema
zakonima kauzalnosti materijalno delujuće, nego bi moralo
povrh toga stupiti još i u svezu njegova pojmovnog
znacenja, jer on inače ne bi mogao znati što da s time
počne, a onaj koji mu se pojavljuje ne želi samo da bude viđen
nego želi da bude donekle pojmljen i u svojim namerama i
njima odgovarajućim delovanjima. Prema tome trebao
bi se taj prilagoditi i priključiti ograničenim gledištima i
predrasudama subjekta.

Iako prema tome pojava duhova biva
dovedena do pojavljivanja unutrašnjom, iz biti stvari po
sebi nastalom, dakle magičnom akcijom na organizam,
koja se posredstvom sistema ganglija širi sve do mozga,
ipak takva pojava duhova biva shvaćena na način predmeta
koji na nas deluju posredovanjem svetla, uzduha,
zvuka, udarca ili mirisa.
Kakvu bi promenu moralo pretrpeti pretpostavljeno
delovanje umrloga u nekom takvom prevođenju, takvim
totalnim metashematizmom! Kako se može još pretpostaviti
da pritom i tako zaobilazno dolazi do stvarnog dijaloga
s pitanjima i odgovorima, kako se o tome često
izveštava?

Arthur Schopenhauer "O vidjenju duhova" Parerga i paralipomena 1

I ove dileme I lutanja Šopenhauera su nastala od prekomerne upotrebe reči...
Na molekularnom nivou ostaju sećanja I to nema veze s nekim "akauzalnim neoprostoerenim
doživljajima stvari po sebi" već je samo realitet koji nije organizovan "živim telom I telesnim
funkcijama"...
Ona iskustva Kastenede su zadiranja u taj mikro-nivo,ali I pored psihoaktivnih supstanci taj
mikro nivo živ organizam,čak I kad se zaobiđu odbrane od informacija o sebi (postoji čitav bedem
instrumenata ega),mešaju se saznanja iz mikrosveta s aktuelnim sećanjima!
Usmeravanje mikroistraživanja ljudskih tečnosti I gasova (melatonin je pritom izuzetno interesantan)
nakon smrti ide u dobrom pravcu I smeru I ta saznanja bi trebalo da obezbede nepovređivanje I
negovanje takvih informacija.Na žalost,prisutna je I zloupotreba,ali to je, jednostavno,u ljudskoj
civilizaciji "neizbežno"...
Tako da je Šopijevo "pičkuliranje" obićna fantazija,nauke su te koje se pitaju-antropologija uz pomoć
naprenih mikrobiologije I informatike.

 

[oziman]

Ne? A kako funkcionisu lekovi i droge? Hoces da kazes da promena u materijalnom nivou (hemijskom balansu mozga) ne uzrokuje promenu u psihickom nivou?

Ako nervozan covek popije bromazepam i smiri se- neces reci da je bromazepam uzrok smirenja?

Промена у матерјалном нивоу не узрокује промену у писхичком. Нема ту каузалне везе већ паралелизма.
Догађања у ткз. "ствари по себи" која није ни матерјална ни психичка, доживљава се на та два начина у нашем сазанњу, а која су у сасвим различитим областима духа. Материја је у области представе, психа у области воље.
И између та две области нема каузалне везе.

Да поновим ово што сам писао о томе:

Узмимо телевизор овде као оно исто што се опажа на различите начине. Неко га види као црвен, неко као зелен, дакле то су два начина опажања једног истог.

И између та два начина опажања нема накаквог каузалитета, узроковања. Није ово опажање телевизора на начин црвене боје узрок овом опажању телевизора на начин зелене. Нити је и један од тих начина узрок самог телевизора.

Исто тако када кажеш да су свест и материја два начина опажања једног истог. То значи да нити је материја узрок свести ,нити свест узрок материје нити да су обоје узрок тога што се на ТА ДВА РАЗЛИЧИТА НАЧИНА ОПАЖА а које није ни једно ни друго.

Ако се питаш сада у каквој су онда вези психа и тело ако нису у узрочно последичној?

Одговор је да су у синхронистичкој вези.

То је однос нечег суштински различитог. То да када помислим и пожелим да покренем руку рецимо, и онда се то и деси у спољњем свету, представља синхронистички догађај у коме је каузални низ који је кренуо од почетка времена пре милијарде година на крају нужно довео до ситуације у коме се моја рука покреће баш у тренутку када ја помислим и пожелим да то урадим.
То је коинциденција а не узрочно последична веза.

Филoзофи су ово одувек имали на уму . А онај ко је то знање јасно и гласно исказао био је Јунг и то у једној малој фусноти свог дела о синхроницитету.

Ovde svakako ponovo moram istaći da se odnos tela i duše može shvatiti kao sinhronicitetni odnos. Ako bi se ovo jednom potvrdilo, onda bi se moralo i korigovati moje gledište da je sinhronicitet relativno redak fenomen.
Јунг

Sopenhauer je o tome pisao ovako:

Догађаји у животу човека стајали би у знаку две у основи различите везе: прво: У објективној, каузалној повезаности природног тока и друго, у субјективној повезаности која је у односу само са оним што је доживео појединац и која је толико субјективна као и снови дотичне индивидуе, и где је њихова сукцесија и садржај исто тако нужно одређен, али на начин одређености сцена једне драме утврђене планом песника. Да истовремено постоје ове две врсте веза и да се у актуелни догађај, обе тачно уклапају као карике два сасвим различита ланца, због чега судбина једног човека увек одговара судбини другог и да је херој своје драме, истовремено статиста у туђој; то је, наравно, нешто што превазилази све наше моћи разумевања и само захваљујући чудесној harmonia praestabilita може се замислити као могуће.
Шопенахеур

 

[SUPERKULER]

Промена у матерјалном нивоу не узрокује промену у писхичком. Нема ту каузалне везе већ паралелизма.
Догађања у ткз. "ствари по себи" која није ни матерјална ни психичка, доживљава се на та два начина у нашем сазанњу, а која су у сасвим различитим областима духа. Материја је у области представе, психа у области воље.
И између та две области нема каузалне везе.

Да поновим ово што сам писао о томе:


Ако се питаш сада у каквој су онда вези психа и тело ако нису у узрочно последичној?

Одговор је да су у синхронистичкој вези.

То је однос нечег суштински различитог. То да када помислим и пожелим да покренем руку рецимо, и онда се то и деси у спољњем свету, представља синхронистички догађај у коме је каузални низ који је кренуо од почетка времена пре милијарде година на крају нужно довео до ситуације у коме се моја рука покреће баш у тренутку када ја помислим и пожелим да то урадим.
То је коинциденција а не узрочно последична веза.

Филoзофи су ово одувек имали на уму . А онај ко је то знање јасно и гласно исказао био је Јунг и то у једној малој фусноти свог дела о синхроницитету.
Ovde svakako ponovo moram istaći da se odnos tela i duše može shvatiti kao sinhronicitetni odnos. Ako bi se ovo jednom potvrdilo, onda bi se moralo i korigovati moje gledište da je sinhronicitet relativno redak fenomen.
Јунг


:

Šopi je ,za razliku od Junga,odlutao u prestabiliranu harmoniju...
No Jung vezu telesnog I psihićkog ne uspeva da pomiri s idealističkim shvatanjem-nema pravo objašnjenje.
Naravno da psihoaktivne supstance direktnomenjaju sadržaje svesti,ali I nesvesnog,zavisno "gde I kako
udaraju"

Ali ovaj otklon u psihologiju itekako ogoljuje ispraznost I nedorečenost introvertnih učenja! Nije dovoljan svet misli-
neophodna je I aktivnost u svetu van pećine (lobanje!)...
Tu je Nerej do pola u pravu! Od pola važi Fenomenologija! (Zasad!)

 

[SUPERKULER]

Ne mogu da verujem da vas ovaj umno nezreo čovek okupira, čovek koji nema osnovno obrazovanje, čovek koji je do juče pripadao religiji, odmetnuo se od religije i njene tehnike primenjuje. Čova pre svega nema osnovno obrazovanje (SUPERCOOLER primetio da čak ne poznaje psihologiju). što sam odavno primetio i naglasio u par postova. Manite se rasprava sa ovim analfabetom. Jalova rasprava, slično kao kad se raspravljaš sa nekim ko je pročitao samo bibliju. Tako i on, malo od svega, čak ni Šopija ne poznaje i za*ebava vas. Ozi je manipulant. Kad je on rekao nešto svoje? Čovek je u fazonu copy-paste.
Ja onako u prolazu, povremeno naiđem da vidim šta se dešava, ne mogu da verujem da se "bakćete" sa ovim verskim fanatikom (adventistom, inače majstorima "zavođenja koji skuplja "zalutale duše"!)
Jel' Ozi nekad nekom rekao koju školu je završio, koje obrazovanje ima? Naravno da nije.
Od obrazovanja intezivni kurs veronauke!

P.S.
Proverite jel' Ozi i dalje u "Platonovoj pećini", nisam pročitao celi pdf, verujem da se još uvek u njoj.
I povodom navođenja verske pripadnosti (adventizma), ja sam ateista i sve su mi vere i narodi isti.

“Ja ne volim nijedan narod, zašto bih onda volela svoj.
Ja samo volim svoje prijatelje, bez razlike kom narodu pripadali”.
(Hana Arent)

Nije mi Ozi tema,mada je dobro zapažanje da je sektaš...

Nego...Za razliku od tebe ja ne volim samo oko 50 % svakog naroda-onu mušku polovinu...Čak mi I smetaju
ti smrdljivi kreteni...Međutim,drugu polovinu itekako volim! Posemno Mađarke,Vijetnamke(nisam,na moju žalost
ni jednu bubnuo!)crnkinje,pa Anadolke (s očima kao u srne!),Brazilke u salsi...a mogu I rvatice I
geđovanke solidno da podnesem...
S prijateljima se podnosim...Najbolje uz roštilj I kotlić (gajba pivkana pored...da imaš na šta sesti...)

- - - - - - - - - -

Ozi! U subotu ceo dan da te vidimo da visiš na forumu-da demantuješ Timija da si
sektaš!

 

[NEREJ]

Ovo je sasvim pogrešno jer se tražI tamo gde ne može postojati...Kasteneda je to antropološki veoma plastićno pokazao.
Iako nije locirao svoje doživljaje,svakako oni nisu u makro već u mikro svetu...Mrzi me da pretražujem po netu,ali valja
razmotriti rusku stranu saznanja d Kozireva do današnjice...Naime o molekularnim I subatomskim "pamćenjima" je veoma
obimna,skoro,nauka nastala,a I nove tehnologije...Primeri pamćenja vode su veoma upečatljivi...
I svakako je evidentno da se duhovni život odvija na tom mikronivou,a uz to I najveći problem povezivanja s veštačkom
inteligencijom koje ,sve je izvesnije,neće biti invazivno već informativno piezo...Istraživanja su odmakla I to je put koji se neće napustiti...

Da, u pravu si Drakce. Ne treba biti zatvorenog uma ( sto je karakteristicno za dogmatski um koji je ne samo jednostran i ogranicen vec, pre svega, lenj za nova saznanja ), vec naprotiv.

Ja na YouTube ( i ne samo tamo ) godinama pratim te ruske dokumentarce. Posebno uzivam u dokumentarcima koje postavlja " bebamur " ( ili, Beba Mur ).

Radi se o izvanrednim prevodima, gde je ocito ulozen veliki trud. Iako dobro " baratam " ruskim jezikom , njeni izvrsni prevodi me odusevljavaju.

Rusi su veoma antidogmatski usmereni, pa posvecuju puno paznje svojim velikim umovima, koji nisu u svetu mnogo ni poznati.

Nikolaj Kozirjev je jedan od takvih, koji na jedan drugaciji nacin prilazi, recimo, u filozofiji vaznom pojmu - problemu vremena.

Kao ovde, npr. :

 

[oziman]

Da, u pravu si Drakce. Ne treba biti zatvorenog uma ( sto je karakteristicno za dogmatski um koji je ne samo jednostran i ogranicen vec, pre svega, lenj za nova saznanja ), vec naprotiv.

Ja na YouTube ( i ne samo tamo ) godinama pratim te ruske dokumentarce. Posebno uzivam u dokumentarcima koje postavlja " bebamur " ( ili, Beba Mur ).

Radi se o izvanrednim prevodima, gde je ocito ulozen veliki trud. Iako dobro " baratam " ruskim jezikom , njeni izvrsni prevodi me odusevljavaju.

Rusi su veoma antidogmatski usmereni, pa posvecuju puno paznje svojim velikim umovima, koji nisu u svetu mnogo ni poznati.

Nikolaj Kozirjev je jedan od takvih, koji na jedan drugaciji nacin prilazi, recimo, u filozofiji vaznom pojmu - problemu vremena.

Kao ovde, npr. :

Јел споменуо ту неко Анрија Бергсона и његову филозофију која је стоврена на питању времена? Није, јел тако?

Као да дотични није никада ни постојао, него ћеш ми сервирати ту Анштајна, Хокинга, Козирјева и остале посматраче епрувета и реторти. Сачувај ти те безвезарије за себе.

 

[SUPERKULER]

Kozirjev je "zarazio" svet naučnika s tim neobičnim teorijama da se u paradoksima traže odgovori.To je
I njegova najveća zasluga...
Danas se sumnja da mikrotalasi gravitacije koji stižu iz dubokog svemira,zagrevaju zvezde...Gustina fluksa tih
talasa (mereno u februaru prošle godine prvi put!) varira za par procenata I već desetak godina,a tri poslednje godine
naročito imamo povećano zagrevanje svih nebeskih tela u solarnom sistemu za približno istu vrednost:5 oC!
Dakle-globalno zagrevanje daleko vise potiče od povećanog fluksa mikrotalasa iz svemira nego od prljave industrije...
Mada I ona dejstvuje u pravcu sačinjavanja staklene baste...
Što se tiče teorije vremena-pre je u pitanju problem razumevanje "prostora"...Kao što sam već podsetio na A.A. hipotezu
o svemiru kao tečnosti I materiji-energiji kao balončićima isparenja te tečnosti-ta hipoteza objašnjava dosta toga!
Ne samo spec. TR već I vreme kao sećanje I prostor kao matematički u sledovima događanja,ali kao kvalitativnih koje mi
umom kvantifikujemo u posebne sofisticirane obrasce našeg uma!
Složeno je to,ali ko tvrdi da je stvarnost jednostavna ,taj je glup pa bi hteo da uprosti kako bi razumeo!
Kako god-takve kao Kozirev ne treba osujećivati,već ih treba hrabriti I nagrađivati,a ne proganjati!

 

[NEREJ]

Јел споменуо ту неко Анрија Бергсона и његову филозофију која је стоврена на питању времена? Није, јел тако?

Као да дотични није никада ни постојао, него ћеш ми сервирати ту Анштајна, Хокинга, Козирјева и остале посматраче епрувета и реторти. Сачувај ти те безвезарије за себе.

Prepoznao si se vec u mojoj pocetnoj recenici .

Jadnostranost, ogranicenost zatvorenog uma ... kada se tome doda arogancija ( nicim zasluzena ) i lenjost, dobija se to - da se opravdano prepoznas.

Jednom da si i ti u pravu.

 

[rabindrant123]

Промена у матерјалном нивоу не узрокује промену у писхичком. Нема ту каузалне везе већ паралелизма.
Догађања у ткз. "ствари по себи" која није ни матерјална ни психичка, доживљава се на та два начина у нашем сазанњу, а која су у сасвим различитим областима духа. Материја је у области представе, психа у области воље.
И између та две области нема каузалне везе.

Jedno su tvoje dogme a drugo je zdrav razum.

Naime, kada nervozan covek popije bromazepam - postize smirenje. Promena u materiji je izazvala promenu u psihi. Prvo se desila promena u materiji, zatim posle duzeg ili kraceg vremena, desila se ocekivana promena u psihickom stanju. Dakle ne istovremeno vec jedno pa drugo a ovo drugo je uslovljeno ovim prvim - da nije uzeo lekic i dalje bi divljao.

 

[oziman]

Jedno su tvoje dogme a drugo je zdrav razum.

Naime, kada nervozan covek popije bromazepam - postize smirenje. Promena u materiji je izazvala promenu u psihi. Prvo se desila promena u materiji, zatim posle duzeg ili kraceg vremena, desila se ocekivana promena u psihickom stanju. Dakle ne istovremeno vec jedno pa drugo a ovo drugo je uslovljeno ovim prvim - da nije uzeo lekic i dalje bi divljao.

Не. Него како се дешава промена у материји тела, тако се дешава промена у психи. Истовремено. Паралелизам , а не каузална веза.

Када загребеш иглом по прсту, тако осећаш бол. Ту имаш деловање, мењање ткива која чине прст и осећај бола док се то дешава. Управо тад.

Исто важи и за бромазепан или шта већ, који такође својим деловањем на телесна ткива мења иста и та промена се ИСТОВРЕМЕНО у психи доживљава као смирење , еуфорија или шта већ. ИСТОВРЕМЕНО са тим телесним променама. Не пре нити после.

Без промена тела, нема осећаја и обрнуто. При чему се ту ради о паралелизму, о два начина на које спознајемо ствар по себи, прво као скуп слика наспрам тебе које зовеш "материјалан свет", а друго као осећаји, а не о каузалној вези између једног и другог.

Identičnost volje i tela je sasvim posebna vrsta saznanja čija se istina upravo stoga ne može zapravo uvrstiti ni u jednu od četiri rubrike na koje sam - u svojoj raspravi o načelu razloga,i dalje - razdelio sve istine; naime, nju ne mogu da uvrstim ni u logičke, ni u empirijske, ni u transcendentalne, ni u metalogičke istine: jer ona nije - poput ovih istina - veza apstraktne predstave s nekom drugačijom predstavom ili s nužnom formom intuitivnog ili apstraktnog predstavljanja; ona je veza suda sa odnosom koji postoji između opažajne predstave, to jest tela, i nečeg što uopšte nije predstava, već je nešto što se od nje toto genere razlikuje: volja. Zato bih želeo da ovu istinu razlučim od svih ostalih istina i da je nazovem filozofskom istinom svoje vrste. Nju možemo da izrazimo različitim obrtima: moje telo i moja volja su jedno; ili, ono što kao opažajnu predstavu nazivam svojim telom, to nazivam svojom voljom, ukoliko sam svog tela svestan na sasvim različit način, koji se ne može uporediti s nekim drugim načinom; ili, moje telo je o b j e k t i v i t e t moje volje; ili, bez obzira na to što je moje telo moja predstava, ono je još samo moja volja, itd.

Шопенхауер

 

[Ljubo2]

SUPERKULER

Složeno je to, ali ko tvrdi da je stvarnost jednostavna, taj je glup pa bi hteo da uprosti kako bi razumeo!

U svetu postoji milijarde i milijarde napisanih knjiga najraznovrsnijih sadržaja. I kad bi sve te knjige stavili pred nekog nepismenog glupana koji nikada nije video niti i jednu, sa zadatkom da odgonetne šta su te knjige i čemu služe, prvo što bi glupan ustanovio jeste da u njima ništa drugo nema da samo tridesetak slova, koja se stalno i beskonačno, različitim redosledom i na najrazličitije načine ponavljaju. Tek kasnije bi, možda, primeio da postoje i grupe jednako poredanih slova, tj. reći, koje se stalno ponavljaju. A nakon godina i godina proučavanja bi možda otkrio i grupe reči, tj. rečenice, koje se stalno ponavljaju. A smisao tih rečenica možda ne bi odgonetnuo nikad.

Isto tako kao mnoštvo tih knjga, slova, reči i rečenica je mnogostruko, raznovrsna i komplikovana stvarnost, koja stoji pred čovekom sa zadatkom da je on dešifruje i odgonetne. Pred kojom se on ponaša kao da je pametan, samome sebi piše diplome kojima sebi dokazuje svoju pamet, a još uvek je običan glupan jer još uvek nije odgonetnuo ništa.

Ipak, razlika između komlikovanosti stvarnosti i komplikovanosti milijardi knjiga postoji. Glupan koji stoji pred knjigama lako i odmah je uočio slova kao ono što je u knjigama najprostije i krenuo je od najprostijeg, pa je njegov zadatak lakši. A glupi ljudi koji stoje pred komplikovanom stvarnošću sa zadatkom da je odgonetnu, krenuli su mnogo težim i obrnutim putem – od komlikovane stvarnosti ka onom najprostijem u njoj, da vide od čega je sagrađena. I došli su skoro do kraja. Saznali su da je sagrađena od nekakvih polja i čestica koja vibriraju i koja se kreću, čije se poašanje sve više i više usložnjava i postaje komplikovanije tek kad te čestice i polja počnu svoja kretanja dovode u red, tj da stvaraju sve složenije i složenije skupove i sve složenije i složenije oblike svoga kretanja. I u čemu je sada problem pri rešavanju komplikovanosti stvarnosti? Pa, problem je upravo to da se reši tajna tog najprostijeg u njoj, tj. samih tih najsitnijih polja i česica od kojih je stvarnost sačinjena, jer one su te koje su svojim sve složenijim i organizovanijih, hijerahijski uređenim oblicima kretanja zakomplikovali stvarnost i učinili je beskonačno raznovrsnom.

Ali nije toliko problem ni u tome jer na kraju će ljudi rešiti i to. Najveći problem je to što najveći broj glupana na svetu i dalje bulji u komlikovanu stvarnost, filozofira o njoj i izmišlja svakojake bajke u želji da o njoj sazna istinu. Dok samo nekolicina, onih najmudrijih shvataju i svu svoju pažnju posvećuju onom najprostijem, početnom i najjednostavnijem koje je svojim kretanjem, radom i svojom pameću kreiralo i zakomplikovalo stvarnost. Shvativši da se istina o komlikovanoj stvarnosti ne nalazi u njoj samoj, već u onom najprostijem od čega je stvarnost sačinjena.

 

[SUPERKULER]

SUPERKULER



U svetu postoji milijarde i milijarde napisanih knjiga najraznovrsnijih sadržaja. I kad bi sve te knjige stavili pred nekog nepismenog glupana koji nikada nije video niti i jednu, sa zadatkom da odgonetne šta su te knjige i čemu služe, prvo što bi glupan ustanovio jeste da u njima ništa drugo nema da samo tridesetak slova, koja se stalno i beskonačno, različitim redosledom i na najrazličitije načine ponavljaju. Tek kasnije bi, možda, primeio da postoje i grupe jednako poredanih slova, tj. reći, koje se stalno ponavljaju. A nakon godina i godina proučavanja bi možda otkrio i grupe reči, tj. rečenice, koje se stalno ponavljaju. A smisao tih rečenica možda ne bi odgonetnuo nikad.

Isto tako kao mnoštvo tih knjga, slova, reči i rečenica je mnogostruko, raznovrsna i komplikovana stvarnost, koja stoji pred čovekom sa zadatkom da je on dešifruje i odgonetne. Pred kojom se on ponaša kao da je pametan, samome sebi piše diplome kojima sebi dokazuje svoju pamet, a još uvek je običan glupan jer još uvek nije odgonetnuo ništa.

Ipak, razlika između komlikovanosti stvarnosti i komplikovanosti milijardi knjiga postoji. Glupan koji stoji pred knjigama lako i odmah je uočio slova kao ono što je u knjigama najprostije i krenuo je od najprostijeg, pa je njegov zadatak lakši. A glupi ljudi koji stoje pred komplikovanom stvarnošću sa zadatkom da je odgonetnu, krenuli su mnogo težim i obrnutim putem – od komlikovane stvarnosti ka onom najprostijem u njoj, da vide od čega je sagrađena. I došli su skoro do kraja. Saznali su da je sagrađena od nekakvih polja i čestica koja vibriraju i koja se kreću, čije se poašanje sve više i više usložnjava i postaje komplikovanije tek kad te čestice i polja počnu svoja kretanja dovode u red, tj da stvaraju sve složenije i složenije skupove i sve složenije i složenije oblike svoga kretanja. I u čemu je sada problem pri rešavanju komplikovanosti stvarnosti? Pa, problem je upravo to da se reši tajna tog najprostijeg u njoj, tj. samih tih najsitnijih polja i česica od kojih je stvarnost sačinjena, jer one su te koje su svojim sve složenijim i organizovanijih, hijerahijski uređenim oblicima kretanja zakomplikovali stvarnost i učinili je beskonačno raznovrsnom.

Ali nije toliko problem ni u tome jer na kraju će ljudi rešiti i to. Najveći problem je to što najveći broj glupana na svetu i dalje bulji u komlikovanu stvarnost, filozofira o njoj i izmišlja svakojake bajke u želji da o njoj sazna istinu. Dok samo nekolicina, onih najmudrijih shvataju i svu svoju pažnju posvećuju onom najprostijem, početnom i najjednostavnijem koje je svojim kretanjem, radom i svojom pameću kreiralo i zakomplikovalo stvarnost. Shvativši da se istina o komlikovanoj stvarnosti ne nalazi u njoj samoj, već u onom najprostijem od čega je stvarnost sačinjena.

Ja probao s tvojih sedam I ne uspeva...
Možda u rukavu kriješ još nekog keca,a ovamo nas muntaš...?

 

[Ljubo2]

OZIMAN:

Не. Него како се дешава промена у материји тела, тако се дешава промена у психи. Истовремено. Паралелизам , а не каузална веза.

Pa, istovremenost i paralelizam, kad su u pitanju fizičko i psihičko, koji su samo dva različita načina viđenje jednog i istog, se podrazumevaju. Čovek je uvek onoliko gladan koliko mu je želudac prazan i uvek je onoliko sit koliko mu je želudac pun. Ali ta istovremenost i paralelizam ne isključuje naizmeničnu kauzalnost fizičkog i psihičkog. Prazan želudac će uvek da uzrokuje osećanje gladi, a pun, osećanje sitosti. Kao što će i osećanje gladi uvek da bude uzrokom punjenja želuca, a osećanje sitosti, uzrokom porestanka punjenja želuca. Zar si toliko ograničen da ne možeš da shvatiš da su fizičko i psihičko i istovremeno i paralelno i naizmenično uzajamno samouzrokovani i uslovljeni.

Druga stvar bi bila da su fizičko i psihičko dve različite, međusobno odvojene supstancije koje uzajamno deluju jedna na drugu, onda, možda, ne bi moglo da bude reči o paralelnosti i istovremenosti. Ali to nisu dve supstancije, već jedna i ista, gde se istovremenost i paralelnost podrazumevaju. Takođe i uzajamna naizmenična kauzalnost, jer tu se ne radi ni o kakvom uzrokovanju, već samouzrokovanju. Kretanje materije nije uzrokovano, već samouzrokovano. Nauči se da praviš razliku između reči i pojmova "uzrokovanje" i "samouzrokovanje"! U prirodi nikakvog uzrokovanja nema, već samo samouzrokovanja. Kretanje materije od koje je napravljen svemir, koje je samouzrokovano, i dalje, prilikom kreiranja svemira ostaje samouzrokovano, jer materijalne forme od kojih je sagrađen svemir su samo organizacije tog samouzrokovanog kretanja, koje kreira ona ista samouzročna sila koja samouzrokuje i svoje kretanje.

 

[Ljubo2]

SUPERKULER:

Ja probao s tvojih sedam I ne uspeva...
Možda u rukavu kriješ još nekog keca,a ovamo nas muntaš...?

Uspećeš kad prestaneš da grebeš po površini stvarnosti i smišljaš bajke o njoj, a zagrebeš u dubinu i dođeš do samoga dna, do onog najprostijeg. Kad u tome uspeš videćeš da je stvarnost prosta da prostija ne može da bude. Čak prostija od onih tridesetak slova pomoću kojih su napisane sve knjige sveta, jer stvarnost je napisana samo pomoću sedam slova.