Filozofija i poziv


"a, šta bi rekli ciničari i skeptici na sve to ..."

možeš biti nastavnik filozofije ... kao oni koji su studirali umetnost ... većina nastavnika likovne kulture se sastavlja od iskomplesiranih propalih umetnika ...

tako to i sa filozofima ... ako nema ni talenta ni mašte, može samo da se moli da postane nastavnik filozofije - jako žalosno ...
 
Knindza, mislio si na Real World :) Pomozi mi da te razumem, zašto želiš da ga izbegneš? Mojeiskustvo je da, iako se ovde odlično zabavljam, RL je ipak kudikamo svetlije i nežnije mesto :roll: Ozbiljno :D Štasve ovde "čujem"....jeza me podilazi. Ovde u RL su barem svi normalni i ljubazni i tako....i ne moram da ih zamišljam, tu su :lol:


šano, dušo, to što ti pričaš su sve do jedne - paušalne ocene....što više govori o tebi nego o onima koje si navela ;)

btw. Šta je loše u predavanju filozofije? Profesor je nekad bio častan poziv...danas je iskompromitovan jer je - mala plata. TO je ono što je žalosno.
 

nije fazon u tome, što imaju niske plate ... nego u tome, što su neki neuspeli pisci ili šta god, i onda im posao nastavnika samo služi da bi imali šta da jedu. i to se oseća u nastavi, ili su loše raspoloženi, ili maltretiraju đake itd.

ima ih i dobrih profesora, koji to stvarno rade sa uživanjem - ja do sada nisam ni jednog takvod srela ...
 
Pitam se što je TOLIKA tragedija biti pisac, neuspeli? :shock: Ko da si najgori luzer...a možeš da budeš šta ti srce ište, ne kapiram ta ograničenja...:? Još na kraju ispadne i loš čovek i diletant koji muči decu :roll: A hteo je samo - da piše :)

Kako to, Šano? Zašto takva osuda? Jel ti misliš da bi posao nastavnika trebao da se radi iz hobija? :) I ja to mislim. Nažalost, ljudi ovde od toga žive, nije sve u idealizmu / transferu znanja. Ako je plata mala - nije on kriv. Ako nije uspeo kao pisac - opet verovatno nije kriv.


E...ja sam imala sjajnog profesora. Dva! Genijalna!
 
''Наставници физике су неуспели тесле и ајнштајни, наставници књижевности неуспели писци, наставници ликовног неуспели сликари, наставници филозофије неуспели платони и хегели, наставници физичког неуспели спортисти....''

Зар не мислите да је неко од њих баш желео да буде УСПЕЛИ НАСТАВНИК од самог почетка?
 
Betty:
Knindza, mislio si na Real World :) Pomozi mi da te razumem, zašto želiš da ga izbegneš? Mojeiskustvo je da, iako se ovde odlično zabavljam, RL je ipak kudikamo svetlije i nežnije mesto :roll: Ozbiljno :D Štasve ovde "čujem"....jeza me podilazi. Ovde u RL su barem svi normalni i ljubazni i tako....i ne moram da ih zamišljam, tu su :lol:


šano, dušo, to što ti pričaš su sve do jedne - paušalne ocene....što više govori o tebi nego o onima koje si navela ;)

btw. Šta je loše u predavanju filozofije? Profesor je nekad bio častan poziv...danas je iskompromitovan jer je - mala plata. TO je ono što je žalosno.
Kliknite za proširenje...

Oprosti Betty. Zelim da ga izbegnem jer se nekad gadim izgledom tog realnog svijeta. To radim da budem u svom drustvu. Da posmatram taj svet bez ikakvog mog uyticaja ili doprinosa. Zelim prosto da budem sa strane i da posmatram i u isto vreme da nebudem primecen, sto je retko. I u najvise slucajeva ja sam primecen. Ljude zacudi moj izgled, moji pogledi, gestikulacije toliko da su primorani da razgovaraju samnom. Ali oni neuspeju da vide koliko ja to nezelim. I na kraju izda me moja priroda i pocnem sa njima da razgovaram. Toliko su mocne moje reci i toliko ozbiljni moji razgovori da mi se na kraju te osobe uvjek javljaju i konacno mi se priblize. To se desi toliko spontano da te osobe same neznaju sta im se desava i sta ih je privuklo da tako reaguju prema menu. Ali to je toliko jednostavno, nase su duse sve iste. Ako primetimo nesto nalik tome u drugim osobama odmah imamo konekciju snjima ma koliko mo bili razliciti spolja. Evo jedan primer. Na poslu u zadnja cetiri dana je dosao novi cistac. Veoma iskren i miran covek. Svi su ga gledali drugacije jer je radio taj posao- odao okolo sa lopaticom i metlom. Sta cu ja da uradim nego da razgovaram sa tom osobom koja je veoma blizu mene- i ta osoba ima zelje, nade i dusu koja je najplemenitiji deo individue. Prvi dan sam primetio kako su ga drugi oko mene gledali. Primetio sam da su se svi osecali uzdignuti i ponosniji jer su oni imali bolji posao od njega- zapravo su radili pred kompjuterima i nisu se morali saginjati niti raditi ista fizicki tesko. Drugi dan cim sam ga ugledao pitao sam ga kako je- osetio sam usamljenost i njegovu udaljenost od spoljasnog svijeta- on se okrenu i sa osmehom na licu mi rece da je dobro i u istom trenutku mu se oci siroko otvorise kao da se odjednom vratio nazad u realan svijet. Ovo me je duboko odusevilo. I naravno on me je pitao kako sam ja i kako ide moj posao. Ja sam isto uzvratio sa nekoliko pitanja o njegovom poslu. Sledeci dan sam ga opet sreo rano ujutru kada je pocela smena i on mi se odmah javio i zapitao me kako sam, sto me je odusevilo i iznenadilo. Dok je dan prolazio supervizor mi je dao jedan laki posao. U tom trenutku se on nacrtava ispred mene i nudi mi svoju pomoc. Pocijemo da razgovaramo o zivotu i nasim zivotima. Saznajuci da je on ucitelj klavira i muzicar jos sam se vise iznenadio jer sam ugledao umetnika koji je radio taj posao. Pitajuci ga zasto cisti on mi je odgovorio da radi ovaj posao jer je raspust i ne uci klavir i jer zeli da ustedi za put oko Azije i da vidi svijet. Sta sam naucio od ovoga. Mnogo. Taj covek mi se nastavljao javljati i nastavili smo da pitamo jedan drugog pitanja. Imali smo isto u planu- da ostanemo u nasem svijetu i da se vracamo u realnost kad god jedno drugog ugledamo. Tako nikada necemo konstantno biti van realnosti. Kroz sve ovo sam pronasao sta zaista vredi- dusa. To je ono sto nas sve veze ma ko god mi bili. Spoljne razlike su nevazne i nemaju toliku lepotu koju dusa ima. Sta tim propalim filozofima i umetnicima treba je bas ovo- neko ko ce ih vratiti nazad u realnost i u isto vreme ih inspirisati da se bolje osecaju i da nastavljaju dalje sa svom voljom. Nisu oni uopste propali vec nedostaju ovu konekciju. Moderni covek je na ovo zaboravio. Sagledavajuci coveka po parama i poslu kojeg radi je pogresno i samo moze doneti nezgodu i duboku usamljanost. I zatim nesmijemo kriviti njih za njihov neuspeh vec nas jer smo mi ti koji smo ih udaljili od nas jer smo ih sagledali drugacije. I oni na kraju ne postaju nista vise nego stranci u svijetu oko njih.

Oprostite ja se rasprica.
 
:)

...izdala te tvoj humanistička priroda, vidiš...so - prestani da pružaš taj besmisleni otpor druženjima i kontaktima ;)

Naravno da se duša ne meri količinom novca....idi reci im to! Nisi sam, tako SAV normalan svet razmišlja! Ponekad treba ne biti lenj i podsetiti ih ako su padu skloni šta je ono što se računa...:roll:
 
Hellen:
''Наставници физике су неуспели тесле и ајнштајни, наставници књижевности неуспели писци, наставници ликовног неуспели сликари, наставници филозофије неуспели платони и хегели, наставници физичког неуспели спортисти....''

Зар не мислите да је неко од њих баш желео да буде УСПЕЛИ НАСТАВНИК од самог почетка?
Kliknite za proširenje...

Miss L, to zvuči TOLIKO čudno (da neko želi da bude predavač!) da je verovatno svima lakše da pristanu na klišee iz prve rečenice ;)
A baš su klišei do moyega.
 
knindza88:
Zelim da ga izbegnem jer se nekad gadim izgledom tog realnog svijeta. To radim da budem u svom drustvu. Da posmatram taj svet bez ikakvog mog uyticaja ili doprinosa. Zelim prosto da budem sa strane i da posmatram i u isto vreme da nebudem primecen, sto je retko. I u najvise slucajeva ja sam primecen. Ljude zacudi moj izgled, moji pogledi, gestikulacije toliko da su primorani da razgovaraju samnom. Ali oni neuspeju da vide koliko ja to nezelim. I na kraju izda me moja priroda i pocnem sa njima da razgovaram. Toliko su mocne moje reci i toliko ozbiljni moji razgovori da mi se na kraju te osobe uvjek javljaju i konacno mi se priblize. To se desi toliko spontano da te osobe same neznaju sta im se desava i sta ih je privuklo da tako reaguju prema menu. Ali to je toliko jednostavno, nase su duse sve iste. Ako primetimo nesto nalik tome u drugim osobama odmah imamo konekciju snjima ma koliko mo bili razliciti spolja. Evo jedan primer. Na poslu u zadnja cetiri dana je dosao novi cistac. Veoma iskren i miran covek. Svi su ga gledali drugacije jer je radio taj posao- odao okolo sa lopaticom i metlom. Sta cu ja da uradim nego da razgovaram sa tom osobom koja je veoma blizu mene- i ta osoba ima zelje, nade i dusu koja je najplemenitiji deo individue. Prvi dan sam primetio kako su ga drugi oko mene gledali. Primetio sam da su se svi osecali uzdignuti i ponosniji jer su oni imali bolji posao od njega- zapravo su radili pred kompjuterima i nisu se morali saginjati niti raditi ista fizicki tesko. Drugi dan cim sam ga ugledao pitao sam ga kako je- osetio sam usamljenost i njegovu udaljenost od spoljasnog svijeta- on se okrenu i sa osmehom na licu mi rece da je dobro i u istom trenutku mu se oci siroko otvorise kao da se odjednom vratio nazad u realan svijet. Ovo me je duboko odusevilo. I naravno on me je pitao kako sam ja i kako ide moj posao. Ja sam isto uzvratio sa nekoliko pitanja o njegovom poslu. Sledeci dan sam ga opet sreo rano ujutru kada je pocela smena i on mi se odmah javio i zapitao me kako sam, sto me je odusevilo i iznenadilo. Dok je dan prolazio supervizor mi je dao jedan laki posao. U tom trenutku se on nacrtava ispred mene i nudi mi svoju pomoc. Pocijemo da razgovaramo o zivotu i nasim zivotima. Saznajuci da je on ucitelj klavira i muzicar jos sam se vise iznenadio jer sam ugledao umetnika koji je radio taj posao. Pitajuci ga zasto cisti on mi je odgovorio da radi ovaj posao jer je raspust i ne uci klavir i jer zeli da ustedi za put oko Azije i da vidi svijet. Sta sam naucio od ovoga. Mnogo. Taj covek mi se nastavljao javljati i nastavili smo da pitamo jedan drugog pitanja. Imali smo isto u planu- da ostanemo u nasem svijetu i da se vracamo u realnost kad god jedno drugog ugledamo. Tako nikada necemo konstantno biti van realnosti. Kroz sve ovo sam pronasao sta zaista vredi- dusa. To je ono sto nas sve veze ma ko god mi bili. Spoljne razlike su nevazne i nemaju toliku lepotu koju dusa ima. Sta tim propalim filozofima i umetnicima treba je bas ovo- neko ko ce ih vratiti nazad u realnost i u isto vreme ih inspirisati da se bolje osecaju i da nastavljaju dalje sa svom voljom. Nisu oni uopste propali vec nedostaju ovu konekciju. Moderni covek je na ovo zaboravio. Sagledavajuci coveka po parama i poslu kojeg radi je pogresno i samo moze doneti nezgodu i duboku usamljanost. I zatim nesmijemo kriviti njih za njihov neuspeh vec nas jer smo mi ti koji smo ih udaljili od nas jer smo ih sagledali drugacije. I oni na kraju ne postaju nista vise nego stranci u svijetu oko njih.
Kliknite za proširenje...


... oh gott ... wow ... posle ovoga je i suvišno pisati dalje ...
 
Jao, kako ste vi negativna populacija...

Dragi gospodine Apsolventu Filozofu,
Mogu da kazem da ti je zivotni izbor jako lep. Priznajem, stvarno jesam subjektivna, ali to je i moja buduca profesija. Posla uvek ima i to iznenadjujuce lepog, samo ti, dragi moj, ovo nije pravo mesto da ga trazis i da dozvolis da ti volju ugase ovi opasni mangupi. Posao ces naci napolju, ne pored kompa...
Tako da ustani i kreni, znas sigurno za neke skole, NVO-e (znam, znam, demoni iz pakla su tamo, ali platica nije losa), posecuj seminare, kreci se medju novinarima, ma idi u sumu i budi Zaratustra.
 
Prijavite se ili registrujte da biste poslali poruku.

Slične teme

Nina
"Simpsonovi" i filozofija.
Odgovora
3
Pregleda
282
suave
suave
Umri_muski
Etika i zivot
2
Odgovora
35
Pregleda
399
Steinadler
Steinadler
Steinadler
Dimenzija izmedju spoznaje i stvarnosti
2
Odgovora
34
Pregleda
711
Steinadler
Steinadler

Back
Top