У Београду се игра полуфинални турнир јуниорске евролиге. Српски тимови и играчи су завршили турнир, па да се осврнемо на виђено,
Црвена Звезда је остварила једну побједу, против Макабија 82:71. те три пораза од Арманија 90:97, Копоненовог изабраног тима ЕЛ 69:80 и Меге 78:88. У коначници шесто мјесто. Резултати у складу са могућностима ових јуниора. Екипа доста слабија него прошле године када их је предводио Никола Топић и када су имали снагу у рекету (Лазар Гачић, Андрија Вуковић и Павле Мишоћ). Ова екипа у излазном годишту 2006. је доста лимитиранија од претходне, нису разочарали, но примјетно је да нису могли парирати атлетски доминантијим ривалима, посебно у рекету
У тиму Звезде одлично је одиграо турнир Андреј Костић 24,2 поена, 7,8 скокова у просјеку уз просјечну валоризацију 22,0. Добар је био плеј и годину млађи (год. 2007.) Андреј Лучић, 10,2 поена, 4,8 скокова и 2,5 асистенције у просјеку а није лош допјам оставио ни други плеј Петар Радовић, појачање за овај турнир из Борца који је додуше пдиграо само 2 утакмице.
Мега је остварила два пораза, катастрофу против Партизана 59:91, тпораз од јаке Барселоне 83:89, те су остварили двије побједе, против Хапоела 89:66 и Звезде 88:78. на крају пето мјхесто.
Против Барцелоне која је покупила потентне јуниоре из Европе и Африке, укупно њих седам, једноставно нису могли парирати, прејаки су, пораз од Партизана са таквом разликом је неочекиван, на крају 5.мјесто.
Поред Малијца Абдрамана Сибија (214 цм, 18,5 поена и 8,8 скокова у проскеку), одличан турнир су одиграли вижљасти крилни центар Огњен Николић (210 цм, 12,5 поена и 8,2 скокова у просјкеку, валоризација 17,8) и бек Александар Војиновић (18 поена и 3,8 скокова у просјеку, валоризација 18,2) појачање за овај турнир из Војводине, није лош дојам оставио ни бек Огњен Срзентић (9,5 поена, 4,8 скокова и 4 асистенције у просјеку).
Партизан који се није квалификовао и не игра јуниорску лигу У-19 Србије (истина, одиграли су квалификације нешто млађи од ривала па је и ту разлог), је пријатно изненађење турнира. Против премоћне и атлетски предоминантне Барсе нису могли, пораз 55:89, но и три побједе, против Меге 91:59, Хапоела 75:63 те против Копоненовог изабраног тима ЕЛ 81:72. На крају одлично треће мјесто.
У Партизану је одличан био плеј Саво Дразгић (19,2 поена, 7,8 скокова и 5,2 асистенције у просјеку, просјечна валоризација 32,5), као и најприојатније играчко изненађење турнира, центар Алекса Димитријевић (213 цм, 14,2 поена и 7 сккова у просјеку)
Још ваља поменути крилног центра Алексу Станојевића из Сомбора који је уврштен у изабрани јуниорски тим ЕЛ у Београду, који је одиграо одличан турнир, 15,5 поена и 8 скокова у просјеку, просјечна валоризација 23,5. И један јако занимљив играч, кретње, техника, начином како вјешто остварује офензивне скокове и са којом лакоћом поентира, неодољиво "вуче" на још једног момка из Сомбора у његовим годинама, Николу Јокића. Штета што није виши који цм (према сајту ЕЛ висок је 204 цм), јуниор који ако се настави добро развијати могао би се формирати у изврсног играча.
Иако ове године, српски клубови нису били конкурентни најбољим европским јуниорским екипама као претходних година, никако не можемо бити незадовољним оним што смо видјело. А и реално тешко је сваке године парирати Барси Реалу који покупе све оно најперспективније што има у млађим узрастима широм Европе и Африке. Напротив. има ту подоста изузетно перспективних српских јуниора, уз добар рад српска кошарка ће из ове генерације добити подоста врсних кошаркаша.
Video si koliko je puta reprezentacija napravila neko srebro, bronzu, kad niko nije ocekivao, znaci i kad igraju manje kvalitetni, dovoljno su kvalitetni i imaju srca. A kad dodju ove "zvezde", raspadamo se. KSS nula, itd.
