Mhm. Dakle, uzmimo da Bog postoji.
Ja gledam dela Njegove ruke, beskonačnu eleganciju Njegovih zakona, i fantastičnu kompleksnost Njegove prirode. Vidim ogromnu moć koja stoji iza Stvaranja u kome četiri sile i dvadeset pet konstanti vode od grudvice čiste energije do stvaranja planeta i zvezda, do nastanka i evolucije života, i na kraju do razuma koji može da se zapita o svemu tome.
To nije otvorena potraga za istinom, jelte. To je moja samozaljubljenost i umišljenost.
Ti, s druge strane, bez ikakvog truda i rada, bez pokušaja da pogledaš ili razmisliš, pljuješ po ljudima koji rade na nauci i razvoju života. Na osnovu dela nekog političara, tvrdiš da svima njima ne treba verovati, da su to sve nekako prevaranti i lažovi. Pritom si ubeđen da je Bog morao da stvori svet baš onako kako si ti (bez gledanja ili potrage!) zamislio, nikako drugačije.
Ignorišeš uzvišenost koju otkriva nauka, i insistiraš na primitivnom i nemoćnom Svetom Tehničaru koji je morao da siđe na Zemlju i da ručno prčka i petlja po organizmima, i to stalno opet i opet - nije bio dovoljno moćan da napravi savršen svet, već je stalno morao da ga popravlja i dorađuje. I teško bilo kome ko se usudi da ustvrdi bilo šta drugačije: ono što ti misliš o Bogu je Istina, i onaj ko se ne slaže sa tvojim mišljenjem je sluga laži, sluga sotone, i sluga zla.
To nije beskonačni ponos i samoljublje, ne, nikako. To je zapravo primer duboke i istinske vere, jelte.
Kuva se pomocu vruceg kamenja.
