Pa dobro, imaju svoje nesto. Ne moze se gledati isto na dugu vezu sa nekim i na prvu loptu u kaficu, kao skidas je ocima, jos zene umeju da se doteraju, mnogi m i iskonstruisu i njen karakter pre nego sto i izgovore cao. Naivno je to. I samo je stvar pristupa. Jesmo mi vizuelniji, ali ucimo vremenom. Da ti pravo kazem sada iskljucivo i primarno je ako mi prija osoba. Provedeno vreme. Ako se nesto zaplicemo o jezik i ne mislim na nekakve prirodne nesigurnosti i testove druge strane, vec to postavljanje ko je frajer a ko riba to je cao. To je po meni bas gubljenje vremena. A nema coveka koji nema fizicku manu. I da ima, dosadila bi ti zato sto je nema.
Pa evo gledam bas jedan spot, postavljao sam ga ovde negde, penzioneri u starackom domu plesu. I vidis nekkavu vitalnost odrzavanu iskrenom ljubavlju. Bez gluposti, drustvenih nametanja, standarda bla bla. Sve to iscezne vremenom i na kraju ostaje da li mozes i dalje da se zagrlis sa tom osobom, mozda i klimavo i staracki oprezno zapleses, pomilujes po licu i vidi se kroz njih ta prebubana gorcina, tezina zivota ali i njihova gipkost, neminovno istrosena vremenom, ali gipkost-i dalje nasmejani. I ne kompromisi zarad statusa, vec zajednicko prevazilazenje bremena s tom bitnom osnovom. Lepo.
)))))
