Stvar je kulture koju je oblikovalo hriscanstco na nasem podneblju.
I od toga se ne moze tek tako pobeci. To su slojevi uslovljavanja kroz vekove.
A hriscanstco je patnja. To oznacava. Pocev od Isusa koji je patio za nase grehe, preko svetaca koji postaju sveci patnjom, sve do fraza " napacen, napacena, napacen narod, a muka divna zena, sva se napatila ceo zivot, a coveka sav se zrtvovao i patio.
Zena koja radja pati, sva se napatila da rodi, svetica. On radi dva posla pati svetac.
A kad pogledas, ta patnja i nije bas prakticna. Nije efikasna u smislu trosenja kreativne energije i rrsavanja problema.
A isto lako predje u fanatizam.
Evo ti primer tamo ako se dobro secam u 16 veku bila je jedna katolicka grana, zaboravio sam im ime, cini mi se u francuskoj, koji su verovali da im vatra ne moze nista jer pravog hriscanina bog cuva od vatre. Pa su se tako palili i testirali koji je pravi hriscanin. Uzgred, pitam se kako su to uspeli sve da opravdaju sebi kad ih se toliko pogorelo. No.. Budale, sto bi kesic rekao.
Romantika: iz takve kulture proziasla isto tako zagovara patnju u ljubavi. Zabranjena ljubav- simbol izazova kod spajanja muskarca i zene kao i priznanje loseg sistema koji je rigidan, pa se tu gotovo uvek provlaci patnja kao nekakav dokaz i manifestacija ljubavi. A u stvari je odraz loseg drustva.
Voleli se, ali njega odvedose u rat, pa je prosao kroz pakao, pa kad se vratio ljubav i dalje medju njima, a ona ga jos vise zavolela.
Ili eto titanik, zrtva. Tamo sam napisao koja je patologija u pitanju.
Ana karrnjina, bacanje pod voz.
Njegos, oplakuje snaja, ako se dobro secam, sina mandusica, a ovaj zadivljen i iskreno ljubomoran kako ga lepo oplakuje. Maltene i on bi voleod a njega neko kokne da bi ga ova oplakivala.
Poslednji Mohikanac, trka ko ce da se zrtvuje za, pa realno prazne karatere ako nista. Jer nema nista istinski dusevno da te veze za one dve zene. Hladne, smerne, ni malo smisla za humor, pozitivnog pogleda na zivot, kreativna, poletna, sta god. Bukvalno su ko srednjevekovne slike, piju caj u sesiricima. Pa i jedinu vrednost koju pokazase je zrtva. Onaj oficir kojeg je napusavala tokom celog filma i gledala ga sa visine, zrtvova se za nju da bi ona prezivela. Onaj jedan mohikanac na noz za ovu, sam na njih 10 (nepromisljeno i fatalno uzgred) isekose ga, ona plava kad to vide skoci i ona. Znaci opsti potop. Katastrofa.
Kako sve to vaspitava ljude i kako gledaju na ljibav, porodicu?
Lose je jer nemas psiholoski, zdrave dusevne vrednosti kao osnovu.
Pa kad se kod nas opisuje porodica i ljubav, kaze se: shta ti fali, patis i zrtvujes se jos zarad porodice i u tome treba da uzivas. Tu je navodno char.
Jok brate, patnja je zrtva, ono kad se mora o to je tragedija a ne ljubav. Daj ti meni razlog zasto? Sta je pozitivno u tome, a ne neka perverzna negativnost oslikana alegoricki kao pozitivnost i fanatizam. Jer u tom slucaju onda bude prazna.
