Etničko porijeklo Albanaca

[Carlin15]

 

[Carlin15]

Boboshticë (Bulgarian: Бобощица, Boboshtica; Macedonian: Бобоштица, Boboštica) is a village in the former Drenovë Municipality of the Korçë County in southeastern Albania.

https://en.wikipedia.org/wiki/Boboshticë

- According to legend, the village was founded by Polish settlers left behind after a Crusade.

- In 1503 a new church in the monastery St. Nicholas near to the village was built on whose western wall, in a Greek language inscription the names of donors were mentioned - Bogdan, Chelko, Valcho and Telche.

- According to the Bulgarian Exarchate, Boboshticë had 250 houses with 1,471 Bulgarian inhabitants in the early 20th century. Also around this time, in 1903, German scholar Heinrich Gelzer visited the village and described the local population as a Bulgarian island in Albanian sea, remained from the old Slavic population before Albanian mass migration from 14th and 15th century.

- Many villagers participated in the Greek Revolution. 6 of them died in the Siege of Messolonghi. Two uncles of the well-known Victor Eftimiu participated in future anti-Ottoman wars.

- A Greek elementary school was already operating during the 1873-1874 school season. Greek education was expanded with the creation of a kindergarten in 1888.

- In 2005, a Greek-language school was again operating in the village. The same time, controversies rose regarding testimonies that the Greek government was paying people to declare themselves as Greek and register as North Epirotes, in attempts to Hellenize the area. A memorial is built to commemorate Greek soldiers fallen during the Greco-Italian War. A conflict between the villagers and the Omonia representatives rose because the construction personnel violated the village cemetery while building the memorial. This led to a wider scandal and a 1-year sentence for Omonia's leader of Korça, (Vlachophone) Naum Disho. The sentence was removed by the Korçe's Court of Appeal. Today, the majority of the villagers identify as Vlachs and many have received Greek citizenship from the Greek government, together with pensions for elderly people. The village is also referred as one of the Vlach villages in Albania. Top-Channel television visited the area and interviewed many people from the area including neighboring villages, and published the findings in the documentary "Searching the Vlachs" (Albanian: Ne kerkim te Vlleheve). The Albanian school, first opened in 1916 with 36 pupils, is suffering because the number of pupils registered each year is decreasing.

 

[Сребрена]

Boboshticë (Bulgarian: Бобощица, Boboshtica; Macedonian: Бобоштица, Boboštica) is a village in the former Drenovë Municipality of the Korçë County in southeastern Albania.

.. Today, the majority of the villagers identify as Vlachs and many have received Greek citizenship from the Greek government, together with pensions for elderly people. The village is also referred as one of the Vlach villages in Albania.

Не спорим влашко становништво у Бобоштици, него само да додам да је топоним свакако словенски, одн.српски. Бобок је једна заборављена реч која је означавала извор (кладенац) у коме вода, док се креће кроз водену масу нагоре, карактеристично бобоће. Бобоштица је место где се налази бобок.
Визуелно, ти мехурићи што бобоћу, личе на на мехуриће киселе воде.

 

[Slavan]

The above text states that in the Bomboka (Βομπόκα / Μπομπόκα) area of ​​today's Giannitsa, Theodoros Gennaios Kolokotronis met a kind of "Vlachs", which he calls Arvanitovlachs, probably because of their origin from Albania. The same people he had met in the same places and others before him, such as Pouqueville. The Ottoman records of the early years of the Ottoman domination are referred to as Arnavudan, that is to say, Arvanites, but they are not in fact related to the "authentic" Arvanites. But they have a great deal to do with those "Albanians" who moved through Thessaly, Phthiotis and Boeotia and eventually reached the Isthmus in the early 15th century, when they were eventually admitted by the "Byzantines" and entered the Peloponnese.

Apart from the Arvanitovlachs, Kolokotronis noted that in the area there was also another kind of "Vlachs", which he calls Ablianites and notes that they were different from the Arvanitovlachs. And these are even more important for the case we are considering from the Arvanitovlachs. Obviously the above needs better and more detailed documentation.

Чини се да се албански идентитет, па самим тим и народ издовјио на простору Грчке и Македоније из фузије неког народносног елемента и Влаха. Исто важи и за Албанију. И још ту треба додати Словене. Проблем је што ми не знамо који би то елемент био и какав је његов идентитет. Изгледа да се ради о неком елементу који је дошао с истока.

Уз то, многи национални просветитељи, борци, идеолози, па све до политичара из најновијих времена на простору Албаније су влашко-цинцарског порекла. На просторима Србије, на Косову било је такође Цинцара, према неким подацима у одређеном историјском тренутку више него Албанаца. Међутим, њихов број се смањивао, вероватно једним делом и исељавањем, али и асимилиацијом, пре свега у Албанце. Цинцарски утицај је запажен и код Горанаца.

Кад бисмо разгрнули слојеве запарложене Хоџином диктатуром у Албанији, у друштву које је и данас затворено и где људи не могу слободно да изразе свој идентитет (нарочито Срби), видели бисмо да значајан удео чине људи словенског, цинцарског и грчког порекла (Грцима је у том смислу најлакше), а многи од њих су га и свесни.

 

[Krishna]

Да осим Косова Шиптари имају претензије на југ централе Србије, делове Црне Горе, западну Македонију па Рашку област или Санџак је свима добро познато, међутим мало људи зна да они имају претензије и на западни део грчког Епира, на област коју они зову Чамерија

Музика на овом клипу на ком се промовише да је Чамерија део велике Албаније је врло слична влашкој (цинцарског) музици а врло се разликује од традиционалне музике Гега, чак су и ношње Чама и Тоска скоро идентичне као цинцарске а врло се разликују од традиционалне ношње Гега.

 

[Krishna]

Ово је арванитска музика и врло подсећа на влашко-цинцарску и грчку музику из Епира и Тесалије а врло се разликује од традиционалне музике Гега.

Ни речи ни музика не звуче шиптарски.

 

[Carlin15]

 

[Лекизан]

А приложени текст је из?
Име аутора?

 

[Carlin15]

А приложени текст је из?
Име аутора?

Theodore Spandounes: On the Origins of the Ottoman Emperors
(By Theodōros Spandouginos)

Page 47

Exact URL:
https://books.google.ca/books?id=OE...=onepage&q=Skanderbeg valiant Serbian&f=false

Search string "Skanderbeg valiant Serbian"

 

[Лекизан]

Интересантно да се све до 19. века о Скендербегу писало искључиво као Србину да би се изласком Шиптара на политичку сцену такво стање почело да се мења.

 

[Сребрена]

Како је уобличена албанска нација?


Недавно је и код нас објављена књига бугарске историчарке Теодоре Толеве, која се бави питањем настанка албанске нације. Она је право откровење; о овој теми смо понешто знали, али нисмо могли ни да слутимо све аспекте проблема, чија је империјална димензија, преко деловања САД, и даље снажно присутна на Балкану. Толева, на жалост, није више међу нама, па смо разговор водили са Гораном Игићем, преводиоцем овог драгоценог дела на србски.

Господине Игићу, зашто је ова књига важна?

Одавно није запамћено било интересовање за књигу са строго научном тематиком као што је био случај са књигом покојне бугарске историчарке Теодоре Толеве под називом „Утицај Аустроугарске империје на стварање албанске нације (1896-1908)“. Издавач је кућа „Филип Вишњић“, а саиздавач Институт за европске студије. Како истиче др Александар Раковић у предговору српском издању, српски језик је четврти језик, након шпанског, бугарског и немачког издања на коме се саопштавају открића Толеве у вези стварања албанске нације. Књига ће ускоро добити и своје грчко и руско издање. У том раду Толева долази до закључка, да аустроугарска дипломатија игра одлучујућу улогу за развој осећаја националне припадности Албанаца у Османској Империји, која се претворила у тамницу народа на исти начин као и Аустроугарска империја. Политичка акција Беча је одлучујућа за процес националне изградње у светлу Ернеста Гелнера и његове модернистичке теорије, што касније доводи до стварања албанске државе.

Прво представљање књиге је одржано на Сајму књига 29. октобра 2016. на штанду Министарства рада, борачка и социјална питања, пред великим бројем посетилаца, а посебно велику част учинила је својим доласком мајка покојне Теодоре, госпођа Виолета Толев. Било је гостију и из Шпаније, Бугарске, Јерменије. Уводну реч имао је г. Мирослав Тохољ, а говорили су и издавач Дејан Мастиловић, др Александар Стојановић и преводилац. Посебну част учинили су својим присуством и бројни пријатељи Теодоре Толеве из Каталоније попут Срђана Красића и Младен Радовановића. На свој начин допринос издавању књиге дали су и Силви Гаврилов, др Миша Ђурковић, Ђорђе Опсеница, Ранко Гојковић.


Ова књига је прави пример како се, објективно, без предрасуда, саздаје пуна слика о неком историјском феномену. Да је среће, она би била образац за све будуће истраживаче, не само феномена настанка албанске нације, него и осталих, историјски битних, појава. Ко је Теодора Толева и како је дошла на идеју да се научно бави формирањем албанске нације?


Теодора Толева (1968-2011) је била врхунски полиглота, говорила је више од седам језика, студирала је историју и теологију на Софијском универзитету, школовала се у Паризу и Барселони, а крајем 2008. у Барселони у Аула Магна на Факултету географије и историје одбрањена је њена докторска дисертација, која је била основа ове књиге. Пре тога, Толева се није бавила албанским питањем, већ је главно поље њеног интересовања био геноцид над Јерменима, као и питање Македоније (написала је једну књигу о Ђули Андрашију). Преокрет се десио када је случајно, трагајући за неким темама које се тичу Македоније, у Бечу, у Царском и Краљевском архиву, нашла одређене документе, који датирају из 1896. године, који говоре о Тајним конференцијама, на којима је донета одлука о помагању албанских племена у циљу стварања јединствене нације. Почела је да проучава документе и истражује даље и тако је уз помоћ ментора одлучила да ова тема буде њен европски докторат.

У предговору једном од издања проф. др Агусти Коломинес Кампанис пише: „Две године она ради упорно са идејама, које су никле после истраживачког рада у Бечу и Барселони, прошавши кроз Париз и друге градове, које је обишла, да би правила нова проучавања са новим документима.“. На челу комисије био је Жозеф Термес, који је преминуо тачно један месец пре Теодоре, 9. септембра 2011. Комисији је била приказана и рецензија проф. др L. Höbelt са Бечког Универзитета. Чланови Комисије били су др Монтсерат Гибернау са Лондонског универзитета „Квин Мери“, проф. др Жауме Суау, др Ерик Оливе са Универзитета „Ровира и Виргили“ у Тарагони и др Едвард Виниамата са Каталонског слободног универзитета. Дакле, овај рад има неспорну научну верификацију. То су међу првима схватили сами Аустријанци, па је књига најпре преведена на немачки језик.
Занимљиво је да је 2008. Године Теодора Толева, је заједно са Србима у Шпанији, протестовала против ткз. „проглашавања независности Косова“ и солидарисала се са нашим народом. Била је потпуно формиране бугарске националне свести, али је исказивала и позитиван однос према Србима.

Почеци бечке „албанске операције“

Аустро-Угарска се није нарочито бавила Албанцима све док није окупирала Босну и Херцеговину, и на тај начин им постала сусед. Како је Беч схватио да би албанска племена могао да укључи у своју борбу против србских националних циљева?

Тајни протокол са састанка на аустроугарском двору новембра 1896.

Геополитички, Аустроугарска је била континентална сила, у савезу са Немцима и Русијом, у том периоду након окупације Босне, ипак, видимо да је ова акција била усмерена и против Русије, и против словенских држава на Балкану (у првом реду Србије), али и против Италије. Можемо рећи, да је Беч више подржао исламски фактор међу Албанцима, у односу чак и на католички клер, који је у много чему, ипак био проиталијански. Православни Албанци су били препуштени хеленизацији. Ако погледамо структуру креатора политике према Албанији, видимо да иако Монархија има само 24% германског становништва, у Министарству спољних послова Германи чине преко 56%, што доста говори. Сем Калаја, на Тајним конференцијама није било Мађара, а главни актери су били: Фон Хоровиц, барон Фон Цвидинек, барон Фон Баум, генерални конзул Шмукер, а председавао је Пољак, гроф Голуховски. У све акције био је упућен и сам аустријски цар. У закључку књиге Толева каже: „Фрања Јосиф је поступао више вођен својим предрасудама него соптвеним интересима, што је једну софистицирану државну машинерију која је постојала у Европи крајем ХIХ века и почетком ХХ века – убрзано повело ка катастрофи. Цар није умео адекватно да је брани и почео је да делује у смеру њене пропасти.“


У тренутку кад Хабзбурзи решавају да формирају албанску нацију, постоје два племена, Геге и Тоске, која нису јединствена, и чији се дијалекти разликују скоро као да су посебни језици. Како се приступа формирању албанске нације? Који су методи?

Приступа се тако што се улаже огромна енергија аустроугарских конзула и новчана средства у различитима областима. Даје се новац појединим главарима племена, улаже се у школе, новине, календаре; све се чини да би се Италијани представили као неко ко ће асимиловати Албанце. У модерној историји углавном се подразумева да је албанска нација постојала и пре 19. века, а о томе говоре радови Ставра Скендија, Петера Бартла, Ханса Дитера Шандерла и др. Основна теза Толеве је да је Беч учинио све да хомогенизује различита албанска племена и кланове, која у другој половини 19. века, по Толевој, нису имала развијену националну свест, већ су била аморфна и расцепкана, те да је бечка дипломатија активно помагала стварање унифицираног књижевног албанског језика, издаваштво албанских националистичких публикација и развој новинарства и образовања. Албанци су подељени не само на Геге и Тоске, које дели река Шкумба, већ и у оквиру самих племена. Нема јединства, а крвна освета је свакодневица. Религијска одређења су врло снажна; и бекташије и сунити, и римокатолици и православни Албанци живе одвојено. Беч је морао предузети конкретне кораке у креирању албанске националне свести, јер је маса завађених племена била необједињена језички и религијски, није имала нормирано писмо, било је само неколико школа, нису имали никакву књижевност, ни штампу. Једном речју, нису имали никакав колективни идентитет, нити су тежили да га створе.

Каква је била улога римокатолицизма и римокатоличких Албанаца у целом овом подухвату, с обзиром да је Беч био заштитник римокатолицизма на Балкану?

То је много сложенији однос него што се мисли. Ипак, из ове књиге сазнајемо да су поједини припадници клера активно учествовали у овој акцији, а да је бар језуитски ред имао сазнање о акцији. Главни играч католичких Мирдита је после 1908. прешао на проиталијанску позицију. Међутим, примао је новац од Беча и даље, ваљда да би ћутао, све до 1911. Главну улогу у садејству са Бечом имали су муслимани – то јесте изненађење, али, по Толевој, тако је било. Бечу није одговарало да игра само на карту римокатолика, јер су били и малобројнији, а и повезанији са Италијом. У данашње време је римокатолицизам у успону међу Албанцима, али то је нека друга тема.


Толева је радила у архивима, и њен рад је утолико значајнији. У књизи су дати многи нови подаци. Шта бисте издвојили као нарочито значајно?

Теодора Толева је између осталог поставила пред научну јавност да размишља о пореклу „елбасанског писма“, које не личи ни на једно писмо, али мени као филологу, заиста личи на кавказоидно писмо. Питање о пореклу Албанаца је питање, које је занимљиво не само за Албанце, већ и за нас Србе. Књига Теодоре Толеве открива многе тајне у вези тога, а урађена је веома јасним научним стилом. Улога Прима Докија, Румуна Алберта Гике и многих других који су утицали на формирање албанске нације у овој књизи је прилично разјашњена.

Аутор: Владимир Димитријевић
Разговор објављен у „Печату“ 9. децембра 2016. године

 

[nusproizvodkarakondzule]

Ne znam za poreklo njihove nacije, ali dovoljno je da pogledam gugl mape i da prošetam po "albaniji" sve albanski toponimi..... Gradisht... Selisht..... Blato.... Vuksanaj.... Kovashicë..... Suhodoll..... Ploshtan.... Radomirë..... Shushice..... Lubinje....

Evo i jedna slička na brzinu.

Послато са SM-J510FN уз помоћ Тапатока

 

[Carlin15]

Чини се да се албански идентитет, па самим тим и народ издовјио на простору Грчке и Македоније из фузије неког народносног елемента и Влаха. Исто важи и за Албанију. И још ту треба додати Словене. Проблем је што ми не знамо који би то елемент био и какав је његов идентитет. Изгледа да се ради о неком елементу који је дошао с истока.

Уз то, многи национални просветитељи, борци, идеолози, па све до политичара из најновијих времена на простору Албаније су влашко-цинцарског порекла. На просторима Србије, на Косову било је такође Цинцара, према неким подацима у одређеном историјском тренутку више него Албанаца. Међутим, њихов број се смањивао, вероватно једним делом и исељавањем, али и асимилиацијом, пре свега у Албанце. Цинцарски утицај је запажен и код Горанаца.

Кад бисмо разгрнули слојеве запарложене Хоџином диктатуром у Албанији, у друштву које је и данас затворено и где људи не могу слободно да изразе свој идентитет (нарочито Срби), видели бисмо да значајан удео чине људи словенског, цинцарског и грчког порекла (Грцима је у том смислу најлакше), а многи од њих су га и свесни.

Ovo sam verovatno spominjao i ranije - mislim da je moguce da su to Mardaiti. Taj 'element' je bio prebacen/naseljen od strane "Vizantijskih" careva po sledecim teritorijama/temama:

- Theme of Nikopolis (Epirus, Aetolia, Acarnania)
- Theme of Dyrrhachium
- Theme of Cephallenia
- Theme of Peloponnese

URL - "Byzantine" themes:
https://upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/9/99/Byzantine_Greece_ca_900_AD.svg

Naseljevanje Mardaita je istorijska cinjenica, ali - veoma retko da je neko povezao "Mardaite" sa kasnijim "Skipetarima" / Albancima. Ocigledno i neizbezno je to da su Mardaiti naseljeni po teritorijama gde se kasnije pojavljuju/spominju po prvi put "Skipetari".

Mardaites in Asia Minor & The Resettlement of the Mardaïtes in Byzantine Territories
URL:
http://www.ehw.gr/asiaminor/forms/fLemmaBodyExtended.aspx?lemmaID=7807

- Later on (in the 9th century), a part of the Mardaïtes moved to the themes of the Peloponnese, Nicopolis (including the lands of Epiros and Etoloakarnania) and Kephalenia; in those regions they continued to serve as crew members of thematic fleets.

- The settlement of the Mardaïtes in Asia Minor and mainland Greece affected the ethnological composition of the population in those regions. According to a document of the Latin sovereigns of Corfu dated 1365, which ratifies an earlier (1246) decree of Michael II, the ruler of Epirus, referring to a «decarhia Mardatorum».

URL:
https://books.google.ca/books?id=AQ...KTAA#v=onepage&q=Mardaites Dyrrachion&f=false

- The latter were sent by the Emperor to Nikopolis, Kephallenia, Kerkyra and maybe even Dyrrachion

PS:

In the time of Constantine Pogonatus the Mardaites occupied the passes of the Lebanon, and became subjects of the Byzantine Empire (Cedrenus, i. 765, edit. Bonn). Justinian II, as a condition of peace with the caliphs, removed a large part of this colony, thereby destroying an important bulwark of the eastern frontier.

We subsequently hear of Mardaites in the Kibyrraiote theme in the south of Asia Minor (Constant. Porphyr. De Adm. Imp. p. 229, edit. Bonn), and in the European themes of Peloponnesus, Nicopolis, and Cephallenia (De Caeremon., p. 665, edit. Bonn).

Izvor:
The Byzantine empire. Part I: A. D. 716 - 1057, Volume 2, 1877

 

[Carlin15]

Slucajnost?

 

[Момчило]

Slucajnost?

И још само да се пронађе албански у Сирији и Либану и ето још једне сеобе.
Муртхед Адхасе је само трансфер имена које чува сећање на прошле, асимиловане, досељене становнике.
Као, Фрушка Гора и као, Мали и Велики Алан.
Нема никаквих доказа да је неко пресељено становништво асимиловало домаће, а без војничке доминације, без чврсте одлуке и без полуга асимилације (писмо, држава, религија, градови, школе, ....).
Мардаити се не уклапају у образац муслиманских Арапа и каснији колонијални образац, Европљана, Шпанаца и других.

Мијаци, Васојевићи по Божовићу, експресно проговорише албански, по пресељењу.
А пресељене Адиџе у Турској, Египту, Јордану и Сирији говоре турски и арапски.

Асимилација дођоша је спори природни процес.
Супротан процес асимиловање домаћих од стране дођоша увек оставља јасне историјске трагове (писмо, градови, религија, ....).
Ако таквих трагова нема онда се не могу заобићи основни, природни, принципи термодинамике, примењени на језик.

 

[Carlin15]

И још само да се пронађе албански у Сирији и Либану и ето још једне сеобе.
Муртхед Адхасе је само трансфер имена које чува сећање на прошле, асимиловане, досељене становнике.
Као, Фрушка Гора и као, Мали и Велики Алан.
Нема никаквих доказа да је неко пресељено становништво асимиловало домаће, а без војничке доминације, без чврсте одлуке и без полуга асимилације (писмо, држава, религија, градови, школе, ....).
Мардаити се не уклапају у образац муслиманских Арапа и каснији колонијални образац, Европљана, Шпанаца и других.

Мијаци, Васојевићи по Божовићу, експресно проговорише албански, по пресељењу.
А пресељене Адиџе у Турској, Египту, Јордану и Сирији говоре турски и арапски.

Асимилација дођоша је спори природни процес.
Супротан процес асимиловање домаћих од стране дођоша увек оставља јасне историјске трагове (писмо, градови, религија, ....).
Ако таквих трагова нема онда се не могу заобићи основни, природни, принципи термодинамике, примењени на језик.

Dosta toga sto si obrazlozio je tacno, ali mi taj 'obrazac' ne razumemo bas najbolje i ima "kontradiktornih" primera iz istorije. Posto mi je lakse, jer sledece izvore/citate/argumente (i kontra-argumente) imam jos od ranije, preci cu na engleski (da ne bi prevodio).

Sta ako ima/je bilo Albanaca na Kipru? To ne bi bilo predaleko od Sirije?

- The Albanians formed a race apart in Cyprus, until they disappeared in the 16th century. If this is taken and accepted as a fact, then how and from where did these Albanians arrive to Cyprus? Did they come from the Balkans, or elsewhere? Well, there are theories and indications out there (namely Sathas), who posit that Albanians existed in Cyprus since the 4th century. Many/most do not accept Sathas' theories, but there are still others who argue that the "establishment" of Albanians, not only in the Peloponnesus but also in Cyprus go further back than commonly accepted (Machaira).

URLs:
https://books.google.ca/books?id=zo...6AEINzAD#v=onepage&q=Albanians Cyprus&f=false
https://books.google.ca/books?id=jY...=onepage&q=Albanian race apart Cyprus&f=false

Futhermore, there were authors out there, like Thomas Gordon, who not only did not doubt the "Mardaite migration/settlement", but who placed the "Mardaite migration/settlement" - in breadth and scope - along the "Sclavonian migration/settlement":

We only know that proper Greece was repeatedly and cruelly wasted by Goths, Saracens, and Bulgarians, that her cities were mostly ruined, great part of the population exterminated, and that to fill up the void, the emperors planted there, at various periods, colonies of Mardaites and Sclavonians.

https://books.google.ca/books?id=6y...=planted colonies of Mardaites Greece&f=false

What Gordon then did (like many others), in the same page, is gloss over and mention Albanians as descendants of Illyrians. Well and good. The thing is, if Mardaites were settled in large numbers - what happened to them? If they were not settled, what (new) sources or analyses have surfaced to debunk the migration/settlement of Mardaites? One should at least honestly look at all angles and explore all possible explanations.

Were the Mardaites assimilated (and Slavs weren't)? Could it be possible that Mardaites ARE the later Albanians? If not, and these are two separate ethnic groups, one is at the minimum forced to accept that all these Mardaites of Epirus, Peloponnese, Aetolia, Theme of Dyrrhachium were assimilated by the Albanians.

I'm not sure if anyone has ever noticed or asked themselves the following question/inconsistency: Albanians, when they are first mentioned/and appear in the Balkans, they are described as non-Orthodox Christians. The Mardaites, at the time of their first mention and transplantation, were also non-Orthodox Christians. Another Coincidence?

In terms of validity of assimlation or migration processes, there are many examples. Did you know that most now believe the Basques are a nation/ethnic group of southwestern Gaul that were pushed into their present location sometime in the post-Roman centuries, most likely during the Visigothic period?

In short what follows are R. L. Trask's findings and arguments:
- The fragmentary remains of the ancient Aquitanian language of southwestern Gaul are so transparently Basque that we may safely regard Aquitanian as an ancestral form of Basque.
- There are very many place names in the Spanish Basque Country which are certainly not of Basque origin and which in many cases appar to be Indo-European. This is further evidence that much of the modern Basque Country was not Basque-speaking, or at least not predominantly Basque-speaking, in the Roman era.
- Echenique sees Basque as one of several languages spoken side by side in the ancient Basque Country, and suggests that bilingualism may have been common. Nevertheless, most specialists are satisfied that the Basque language was introduced into much of the Basque Country in post-Roman times, most likely during the Visigothic period. Consequently, the traditional view that Basque is a language of Spain which has extended itself to the north of the Pyrenees has had to be revised: we now see Basque as a language of Gaul which has spread south and west.

Why do I bring this up as a comparison? To illustrate perhaps that Basques did not require Military Domination, Religion, State, Institutions, Alphabet/Language, in order to migrate and impose themselves and their language in the Spanish Basque Country. Perhaps they assimilated many, others may have fled. The "causes" and "effects" are not always consistent. What's plainly obvious is that Basque as a language was as a language of Gaul which has spread south and west. Using principle of analogy, it is not unlikely to argue that Albanian as a language has spread into the current territories from elsewhere (be it elsewhere in the Balkans or outside of Balkans, i.e. Mardaites). In summary, even the "ancient" Basques originated from somewhere else where they currently live.

Interestingly, and as mentioned above - the fragmentary remains of the ancient Aquitanian language of southwestern Gaul are so transparently Basque. The (sad) reality is that we have nothing of the sort for Illyrian (or Mardaite for that matter) - the amount of fragmentary remains of Aquitanian is much greater than what we have for Illlyrian. As a result, the linguistic theories that link Illyrian to Albanian are nothing but suspect, and based on scant amount of words of uncertain origins that have "parallels" in different languages. My argument regarding the Mardaite origins does not rest on linguistics, racial theories or other speculations, but based on the Primary Textual Sources that tell us the Mardaites were transplanted to the Balkans in seemingly large/significant numbers.

They may have not been conquering Arabs or Spaniards, but we do not know the processes that might have taken place. In the end, we should at least explore and ask questions what happened to them.

PS:

Additional connections between modern Albanians (namely Labs or Liapides) and Mardaites: the modern Kurvelies or Labs were also designated by the Byzantines under the name of the Mardaites.

Documents inédits relatifs à l'histoire de la Grèce au Moyen âge publiés ..., by Konstantinos N. Sathas.
https://books.google.ca/books?id=Xc...A#v=onepage&q=Sathas Mardaites Scodra&f=false

Search string: "Sathas Mardaites Scodra"

Page PREFACE XV, footnote 1:

"Parmi les Albanais persistent encore les noms Cabires et Mardaites, les Chanoniens ou Liap se disant encore Kurvelies, et les montagnards de Scodra, Mirdites. Comme nous verrons, les Kurvelies modernes etaient aussi designee par les Byzantins sous les nom des Mardaites."

Which translates to:

"Among the Albanians still persist the names Cabires and Mardaites, the Chaonians or Liap still call themselves Kurvelies, and the mountaineers of Scodra, Mirdites. As we shall see, the modern Kurvelies were also designated by the Byzantines under the name of the Mardaites."


https://en.wikipedia.org/wiki/Labëria
https://en.wikipedia.org/wiki/Kurvelesh_(region)

 

[Carlin15]

Documents inédits relatifs à l'histoire de la Grèce au Moyen âge publiés ...
By Konstantinos N. Sathas

https://books.google.ca/books?id=0b...EIOzAC#v=onepage&q=tzaconien albanais&f=false

PREFACE, Page LXXII -

"DANS LA BULLE DE MICHEL GABRIELOPOULOS, PRINCE THESSALIEN (1295), LA GARNISON MILITAIRE EST NOMMEE 'TSAKONIKI'. PAR CE MOT SONT DESIGNEES LES BANDES ALBANAISES, COMME LA BULLE ELLE-MEME PARAIT L'EXPLIQUER."

ENGLISH:
"IN THE CHRYSOBULL OF MICHEL GABRIELOPOULOS, PRINCE OF THESSALY (1295), THE MILITARY GARRISON IS NAMED 'TSAKONIAN'. BY THIS WORD ARE DESIGNATED ALBANIAN BANDS AS THE CHRYSOBULL ITSELF SEEMS TO EXPLAIN."

PAGE 'Preface LXXIV' (towards the very end of the page): "The ancient Tzaconians belong to Albanian sailors of Kranidi, Hydra, and Petza."

PAGE 'Preface LXVIII': "The Mardaites inhabited the territory of Monemvasia, or modern Tzaconia. Like 'Mardaite', the word 'Tzacon' does not mean a people, but a category of soldiers."

'Preface LXVIII': "The Mardaites inhabited the territory of Monemvasia, or modern Tzaconia."

 

[Carlin15]

Ово је арванитска музика и врло подсећа на влашко-цинцарску и грчку музику из Епира и Тесалије а врло се разликује од традиционалне музике Гега.

Ни речи ни музика не звуче шиптарски.

"...the songs of the Morea were derived from the Albanese; because we know that the same music has been observed among the Sclavonians, lllyrians, and the Greeks of Yanina; whereas the Greek music of Constantinople, Smyrna, &c. is very different from the Morean, and much more lively and pleasant. The Albanese have a peculiar dance, very different from the Greek, and very rapid in its motions..."

Str. 82 iz 'The British Review, and London Critical Journal, Volume 3' - godina 1812:

Oh gorgeous Morea
since I left you
I did not see you
There I have my father
there I have my mother
there I have my brother too
all buried in the earth
Oh gorgeous Morea

 

[Момчило]

"...the songs of the Morea were derived from the Albanese; because we know that the same music has been observed among the Sclavonians, lllyrians, and the Greeks of Yanina; whereas the Greek music of Constantinople, Smyrna, &c. is very different from the Morean, and much more lively and pleasant. The Albanese have a peculiar dance, very different from the Greek, and very rapid in its motions..."

Str. 82 iz 'The British Review, and London Critical Journal, Volume 3' - godina 1812:

Oh gorgeous Morea
since I left you
I did not see you
There I have my father
there I have my mother
there I have my brother too
all buried in the earth
Oh gorgeous Morea

Подсећа на "Тамо далеко".
И тугом и мелодијом.
Карлине, јел ово албански или грчки или влашки?

 

[Carlin15]

Подсећа на "Тамо далеко".
И тугом и мелодијом.
Карлине, јел ово албански или грчки или влашки?

Albanski



Ο! e bukura More
çë kur të ljashë
më nuk të pashë
Atje kam u zotin tatën
atje kam u zonjën mëmën
atje kam edhe tim vlla
gjith buljuar mbë në dhe
Ο! e bukura More

 

[Carlin15]

Ђорђе Јанковић (... опет Мардаити)

Археолошка сведочанства о пореклу Албанаца и потомцима Илира

URL:
http://www.rastko.rs/kosovo/delo/11620

"Писани извори и језик указују на разнородно порекло албанских племена, међу којима исходиште најзначајнијих Арбана (Шиптара) и Мирдита – Мардаита треба тражити у предњој Азији, од Кавказа до Сирије. За сада постоји само један археолошки налаз на подручју Албаније, који одудара од општих словенских особина југоисточне Европе и упућује на азијско порекло. То је гробни налаз 9-11. столећа из долине Војуше, представљен особеним наушницама, које осим лоптастих привеска на ваљкастом носачу, имају сличну јагоду бочно додату на карику (Bodinaku 1983: Т. 2. 11-12). Околност да су ти гробови укопани у тумуле из Бронзаног доба, искоришћена је да се доказује континуитет са Илирима од преисторије, а гробље је приписано Арбанима, јер се разликује од (старије) Комани Кроја културе (што би наводно значило да она припада Мирдитима?). Тај накит још нема аналогија на Балканском полуострву. Зато мислим да је то гробље за сада једини и најстарији археолошки траг неког албанског племена, из 11. столећа, који су се у овим гробљима сахрањивали заједно са ту раније настањеним Словенима."

 

[Момчило]

Albanski



Ο! e bukura More
çë kur të ljashë
më nuk të pashë
Atje kam u zotin tatën
atje kam u zonjën mëmën
atje kam edhe tim vlla
gjith buljuar mbë në dhe
Ο! e bukura More

Улепшала ми је дан.

 

[Carlin15]

Улепшала ми је дан.

Super



The Twentieth Century, Volume 6.

Page 937:
"The Greek population round Argos and Nauplia, we are told, was entirely exterminated, and replaced by Albanians, who remain to-day. In Aegina all the males were massacred, 6000 women and children were sold as slaves, and their place was taken by the ancestors of the present Albanian inhabitants."

Page 938:
"In Greece proper, the Albanians occupied large areas abandoned by the rural population, and became the only inhabitants of some of the most famous sites. They cultivated the fields of Marathon and Plataea, and pastured their flocks on Helicon and Parnassus. The whole of Boeotia, Attica, Megaris, Corinthia, and Argolis, a great portion of Laconia and Messenia, Arcadia, Elis, and Acarnania were so colonised. Indeed, the Albanians appear to have done for Greece in the sixteenth and seventeenth centuries something like that which the Sclavonians had done in the sixth and seventh."

URL:
https://books.google.ca/books?id=51...ves were chiefly Thracians Slavonians&f=false

 

[Carlin15]

1) "Arbanaski dio Epira uz Vojušu prepun je slovenskih imsva. Mi se ograničujemo dakako samo na obalski potez u arnautskom kraju Ljaberija, to jest na zemlju gdje stanuje arnautsko pleme Ljap. Ovo se je pleme u arnautskom srednjem vijeku zvalo u lat. obliku Albos. Kako je Ljab slovenski oblik odatle, nije isključeno da su Ljabi poarbanašeni Sloveni.

Kad ispitujemo imena mjesta arbanske Ljaberije imamo dojam da se nalazimo u sasvim slovenskom kraju. Car Dušan šalje ovamo slovenskog kesara ili despota.

Idući od juga na sjever prema Valoni imamo najprije u blizini grčke granice Nivica, sjeverno od Krfa a zapadno od Delvina. Ovakovo ime dolazi na našoj srp-hrv. teritoriji uz more kod Malinske. Ovdje imademo zaliv i malo naselje kod njega Njivice u pluralu.

Za tim slijede na samoj morskoj Lukovo i Sopoti."

Dr Petar Skok
Dolazak Slovena na Mediteran (Odlomak)

URL:
https://www.rastko.rs/projekti/cm/1/pskok-mediteran_l.html


2) Anton Westermann (18 June 1806, Leipzig – 24 November 1869, Leipzig) was a German classical philologist.

Published works:
Stephani Byzantii Ethnikon quae supersunt, 1839; (edition of Stephanus of Byzantium).

https://en.wikipedia.org/wiki/Anton_Westermann
https://en.wikipedia.org/wiki/Stephanus_of_Byzantium



ΑΡΒΑΝΙΟΝ ΠΌΛΗ ΤΟΥ ΠΟΝΤΟΥ .. ΑΛΒΑΝΙΟΣ

ARVANION CITY OF PONTUS, ETHNICUM ALBANIAN

To je Stefan Vizantijski napisao u 6-om veku. ARVANION ... TO ETHNIKON ALVANIOS ... 6-ti vek... Pontus, Mala Azija.


Zanimljivo je da u ovom izdanju pise TO ETHNIKON ARVANIOS (ALVANIOS = ARVANIOS) Strana 110:
https://books.google.ca/books?id=sZs-AAAAcAAJ&printsec=frontcover&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false


3) The Mirdites of Northern Albania are Mardiates of the "Byzantines"

 

[Carlin15]

"Западно од Охридског Језера, чак и у турско доба било је словенског становништва, изгледа до околине Елбасана. Такви су били данас поарбанашени Словени у области Мокрој (западно од Охридског Језера). На левој страни Девола постоји област Опара, која је још у XVI веку била насељена Словенима: “Il paese d’Opari ch’e habita dei Scqiavoni”. У битољској котлини има словенских породица које су пореклом из Опаре."

URL:
http://prvisvetskirat.rs/prolog/balkan-i-juznoslovenske-zemlje/stanovnistvo-egejskih-i-pindskih-obl/


"He also possessed and ruled over the region of Opari (Opar) which is inhabited by Slavs, with the hamlets of Festazzi (Peshtan), Beci, Maserecchi (Mazreka), Lodari (Lavdar), Mariani (Marjan) and Ceriasceli (Çemerica?), all of which are inhabited by Albanians."

URL:
https://web.archive.org/web/20100910095427/http://www.albanianhistory.net/texts16-18/AH1515.html


The borders of the Slavophone Kutmichevitsa or Devol Comitatus during 9th-10th centuries (?) [The location of Devol and the borders of Bulgaria according to Koledarov, P., Political Geography of the Medieval Bulgarian State, Part two, BAN edition, Sofia, 1989, map number 2]


URLs:
https://en.wikipedia.org/wiki/Kutmichevitsa
https://en.wikipedia.org/wiki/Ballshi_Inscription