Na str. 12 spominje se Kesar Grgur, da je priložio crkvi sveti Arhangela podanika, što joj ima davati na godinu osamnajst lisica; a na str. 11 imenuju se podanici, koji će dužni biti davati istoj crkvi vosak.
Na str. 17 imenuje se prvi iguman arhangelski a tadašnji mitropolit Serski ili Serezki Jakov; i tu se navodi da selo Senjani bude dužno raditi veliki monastirski vinograd; no zato da mu se praštaju druge podaničke dužnosti, kao: davanje lana, janjetine, kudra, i da nemaju ljudi tog sela činiti za monastir dalnjeg puta pa se izrikom opredeljuje koliko imaju orati i seno kositi za monastir, možda manje nego drugi.
Na str. 35 izbrojani su devet katuna Arbanaski, koje je darovao car monastiru.
Na str. 50 imenuje se grad Ribnik kod Prizrena gde je car Stefan često zar leti sedio, što posvedočavaju njegova pisma data iz Ribnika pod Prizrenom.
Na str. 68. spominju se latinski popovi u Šiklji, i da bude njiova dužnost davati ovom monastiru po čabar vina na godinu.
Na str. 69. zapoveda se da ljudi koji su monastirski podanici u dolnjem Pilotu, daju ovom monastiru svilu u mesto drugi podanički davanja.
Na str. 74 poklanja car monastiru kuću u Skadru, što je kupila kraljica Jelena; i jaz svetog Stefana i Gorinje sa ribama; a od svetog Srđa gde su bile velike solare i đumruci, da dobija ovaj monastir na godinu po 33 spuda soli. Grad Bar da mu daje svake godine po deset tovara zejtina, a u svakom tovaru da ima po 14 stara.
Na str. 75. poklanja car monastiru 400 spuda soli, koju ima dobijati svake godine u Širokom brodu, i velike dohodke u Prizrenu, to jest: 1000 perpera godišnji od tamošnje carine, i dohodak od dva trga ili vašara godišnja.
Na str. 82 počinje opisivanje međa Vlaški i Arbanaski katuna darovani monastiru, u kom su navedena vrlo mnoga mestna imena, i poimence su nabrojani podanici monastirski, tako da samo tu ima oko četiri stotine sobstveni imena ljudi, među kojima su mnoga vrlo znamenita, stara i sasvim neobična.
Na str. 126 imenuje se: "roditelj carstvami despot Ivaniš", koji je priložio istom monastiru selo Toplice. Njega car Stefan može nazvati roditeljem samo po tom, što mu je bio ili kršteni kum, pa je njega držao pri krštenju, ili bio je valjda otac njegove prve žene, o kojoj narodno predanje kazuje, da je bila Srbkinja i ćerka nekog srbskog vlastelina: koje je od ovo dvoje istina o despotu Ivaniši, to pokazati ostaje zadatak za naše istorike.
Na str. 128. poklanja car monastiru kovača Rudla sa kolom gvozdenim; to će biti po svoj prilici kovnica gvožđa, gde se izrađuje iz topljene rude ili livena gvožđa kovano gvožđe; a ležalo je na Trstenoj reci kod gore Ravnaštice; a nade i bliznice koje je imao davati taj kovač crkvi kao dohodak, bili su proizvodi njegove radnje.
Na str. 138 izbrajaju se razni javni tgereti i podanička davanja, od koji se oslobađaju podanici monastirski, koji su zidci ili zidari; kao što su: župska priplata, pozoba, sokija, psa, dimnina, lan, janjetina.
Na str. 139 i sledujućim obširno se navode dužnosti monastirski podanika, šta imaju davati i raditi monastiru, i to prvo oni koji su Srbi, a zatima Arbanasi, vlastele, popovi, Vlasi i Latini.
Na str. 142 stoje važni državopravni i politički podatci o saboru srbske države, kako car sa saglasjem patrijarha i svega sabora daruje pravo igumanu sveto-arhangelskog monastira, da on zajedno sa igumanima svetog Stefana, i Pantokratorovim to jest Dečanskim na saboru sedi pri osobitoj trapeze, pri kojoj sede igumani zabrdski. A na sledujućim stranama navode se uprave, po tom dužnosti prema mitropolitu i patrijarhu; propisuju se podrobno pravila za unutrašnji poredak u smotrenju uprave ekonome, načina življenja i vladanja kaluđera.
Na str. 161 izbrajaju se opet slobode darovane od cara svima podanicima monastirskima, u smotrenju javni tereta i dužnosti spram države, kao da budu slobodni od vojske i da ne rabotaju rabote carske, koje se tu sve navode.
Na str. 162. opet su izložena prava monastirska, dohodci, prava i slobode kao i dužnosti njegovi podanika ponaosob, i to poimence šta će koje selo biti dužno činiti, na primer, da ovce monastirske pasu Brođani, kobile Vlasi Dobrušinci i t. d.
Na str. 146 propisuje se red za braću monastirsku; a na str. 167 red za bolnicu monastirsku; na istoj strani opredeljuje se i sud za monastirske podanike, pa se ka
e da im sudi u njiovim parnicama iguman, a u velikim parnicama sa drugim ljudima, za vraždu, za zemlju, za konj, za provod, da idu pred cara; globe novčane od nji da idu bar u pola crkvi. Na str. 168 stoji da nad monastirskim selima duhovnu oblast ima iguman a ne mitropolit.
Na str. 169 važno je ono gde se kazuje kako je car sa saglasjem sabora i patrijarha zamenuo zemlju na Blatci od mitropolije Prizrenske za tri sela.
Na str. 170 izložene su dužnosti popova koji su na monastirskoj zemlji i šta ovi imaju davati monastiru.
Na str. 159 izbrajaju se opet priloženi monastiru razni darovi, naročito navode se poimence mnogi podanici koji su rukodelci, i to: šavci svitni, kovači, i uzdari; tu su i c'ngarie = zingari to jest Cigani, koji su već onda morali biti kovači jer su bili dužni davati monastiru konjske ploče, dakle i konje podkivati.
Na str. 175 propisuju se dužnosti Vlaa, šta imaju oni davati i činiti monastiru.
Iz ovo nekoliko navedeni mesta, moći će se mislim svaki čitaoc lako uveriti o velikoj važnosti ovoga spomenika, koji kao što napred već rekosmo postaje jedan od najznatniji izvornika za poznavanje srbske prošlosti, po onim mnogim stotinama lični imena, često važni u državi ljudi, patrijarha i arhiepiskopa, ćesara, despota, vlastela; po premnogim mestim imanima monastira, crkvi, gradova, sela, predela, planina, bregova, reka i potoka; po svom jeziku i slogu, koji je osim uvoda sasvim srbski, kakvim se u vreme Dušanovo govorilo, sa premnogim redkim i lepim rečima i nazivima srbskim, sad već zaboravljenim; tako da će se njime jednako polzovati moći i istorik i geograf, i pravoslov i ispitatelj jezika.
Sačuvao se ovaj dragoceni spomenik slavne srbske prošlosti, u savremenom prepisu, pisanom na koži sa vrlo lepim krupnim ustavnim slovima, u vidu knjige u osmini, kao što se iz priloženog ovde snimka (na tabl. II.) videti može. Po mom mišljenju ovu su knjigu kaluđeri odma sa prvopisa prepisali, da bi svoju osnovateljsku hrisovulju imali svagda pri ruci u zgodnom formatu, pa da nebi morali svakom prilikom potezati podlinik, kad je trebalo doznati ili pokazati kakvo pravo, jer je podlinik verovatno bio zlatopečatno pismo u nezgodnom za čitanje vidu vrlo dugačkog svitka. Na žalost mnogo se od nje izgubilo kad je ova knjiga u tečaju toliki vekova, posle konačne propasti samog onog slavnog monastira, valjda vlagom iskvarena i razšivena bila, tako da sad fali u početku bar jedan list, na svršetku možda i više listova, a u sredi na četiri mesta bar po jedan list, gde se smisao prekida; kao što to na dotičnim mestima označeno stoji. Sad se sastoji ceo taj rukopis iz devedeset i jednog lista pergamena, dakle 182 strane, koji su nanovo povezani u drvenim koricama i u crvenoj koži; kad su pak ovu razšivenu i rasturenu knjigu u nivije vreme na novo vezivali, sasvim su izmešali listove njene tako, da se sad naode u onom redu povezani, koje označavaju oni brojevi strana što su dodati ovde u pečatanom tekstu u znaku zatvaranja, a ja sam ovu povelju brižljivo doveo u ovaj logičan red, u kom sam je i napečatati dao.
Rukopis ovaj nalazi se zasad još u privatnim rukama ali se nadamo, da će se moći za našu narodnu biblioteku odkupiti; a ja sam ovu hrisovulju onako kao što se sačuvala, iz istog tog jedinog starog rukopisa sasvim verno i priležno prepisao.
Redovni član i ovogodišnji podpredsednik društva:
Dr Janko Šafarik
Nego, mnogo postala popularna reč pregršt, a ljudi i ne znaju šta to znači (dve šake, kao za umivanje). Pregršt, ljudi, nije mnogo. Rukovet je mnogo više, naramak još više.