Etimolomija

[haeul]

Sto se Uskrsnja jaja zovu perashke?
Nekad su ukrasavana guscjim perom?

Тај израз се наводно користи у јужној Србији, али ја га у Нишу нисам сретао.

 

[Сребрена]

Тај израз се наводно користи у јужној Србији, али ја га у Нишу нисам сретао.

Има у пиротском и тимочком крају, а и поред Ниша. Мислим да је везано за кокош(ке) јер су слични изрази: перушка, перушина
https://books.google.rs/books?id=We...MzAD#v=onepage&q=перашка ускршње јаје&f=false

Ниси чуо јер се ретко користи. Ја сам први пут тај израз видела у фуснотама неке збирке песама из Источне Србије и баш ми је био чудан тада, сад сам се привикла.

 

[haeul]

Има у пиротском и тимочком крају, а и поред Ниша. Мислим да је везано за кокош(ке) јер су слични изрази: перушка, перушина
https://books.google.rs/books?id=We...MzAD#v=onepage&q=перашка ускршње јаје&f=false

Ниси чуо јер се ретко користи. Ја сам први пут тај израз видела у фуснотама неке збирке песама из Источне Србије и баш ми је био чудан тада, сад сам се привикла.

Вероватно се више не среће у градском говору Ниша, па нисам имао прилике ни да је чујем. Како код, занимљива реч.

 

[Mrkalj]

Да ли об- подразумева кружницу или полукруг, као обколити

Об-седнут , неко ко седи и не устаје дуго, присилно је сео, под теретом об- мисли, које иду стално по истом кругу, врте се стално исте мисли.

Opsednut je nastao kao kalk (prevedenica) prema latinskom obsessio. Naša je kultura počela da tone u Starom veku, nastavila u Srednjem da bi potpunu inferiornost dokučila sa Novim vekom.

Međutim, sudeći po usvajanju naše agrarne i metalurške terminologije, što bi u civilizacijskom smislu praistorije bilo "pretty much it" (ukupnost tadašnje kulture, tj. sve što tadašnja kultura i podrazumeva) od strane drugih neslovenskih naroda mi Sloveni-Srbi smo u rano praistorijsko doba, po logici stvari i Mariju Alineiju bili superiorni nad Grcima, Latinima i Germanima.


Daćemo kao primer pedesetak germanskih, romanskih ili grčkih reči koje su mogle doći iz srpskog jezika:

- hum, humka (humus), ledina (Land, land), grad, gradina, ograda tj. bašta (garden, Garten, giardino), livada (livadion), plug (plough, plow), orati, (o)ralo (aro, arare), mulj (mud), kaljuga, kaljača, kal (Caligula), blato (Baltic), oblak od obvlak (Wolke), kras, krš, kršiti (Karst), krsnuti tj. rasti, kršan (crescere, croissant),

- voće od ovoće od ovoštje, vosak (Obst), trešnja (kerasian, cerise, cherry, Kirsch), oliva tj. maslina od oliti, olivati (olive, oil), sliva ili šljiva od slivati (lividus tj. modar), slina od slivati tj. pljuvačka (saliva), brati (nalazimo u nazivu bobica - berry),

- sejati, sevati, usev (sow), seme (semen), olovina tj. pivo (ale), okurak tj. krastavac (Gurcke), opiti, opijati (opium),

- stoka < steći, up. blago (live stock), krdo tj. stado (herd), stado (stud [stad]), kobila (lat. caballus, grč. kabállēs), paša, pasti, pastir (pasture, pastor), bumbar od brmbar (bumble), kotka tj. mačka (cat, Katze), štene, ćeno (canis), jagnje (agnus, amnos, yean),

- breg (Berg), klisura, klis, klizati (clausura, κλεισούρα), grotlo, grlo < grdlo (grotta), granica, grana (Grenze), strana tj. zemlja, stranac, stranstvo (estrano, strange, étrange, extraño),

- ruda, rđa (ruber), oganj (ignis, agni), šlem od slem (helm), olovo, livati (lead),

- knez (Koenig, king), kralj<krelja<hrelja<hrliti<krilo (Chrelios, Carlo, Carolus, Charles), Grk, Grci (Graecos, Greek), Sloven (schiavo, slave, ciao).

- važno, vaga, važiti (Waage), liti, litra (λίτρα, libra, livre, liter), banja od badnja, badanj, badati tj. dupsti (bagno, baden, bathe, baða), gresti, gredem, greda (gradus, gredior, progres), daska (desk), hvost, fosna (pfosten), plah, plašt (Plache), ljubiti, ljubav, libiti (libero, liberare, libertas) itd. itd. (videti na ovoj temi obilje primera sa diskusijom).
​

Takođe, tu verovatno pripada terminologija rodbinskih odnosa i svakako dobar deo toponomastike.

S druge strane, svi ti varvarski narodi nisu gotovo ni jednu reč za ribe i životinje usvojili od Slovena jer su imali svoje, budući da su bili lovci, ribolovci.

PS. Doduše imamo primere za štrk tj. roda (stork), roda (ardea), mrmot, up. mrmak (marmot).

Premijerno na svet izdao
Mrkalj

​

 

[Сребрена]

Opsednut je nastao kao kalk (prevedenica) prema latinskom obsessio.

Разговор је отишао у правцу "опседнутости" касније , јасна је об-сесија . Моја главно питање, била је реч ОБРЕД, да ли је ту об- у смислу обавезни (ред) , ритуални.. или је у питању редослед у "круг".

Још нешто ми скреће пажњу с времена на време. "Ћерт" звучи туркијски , но, да ли би могло имати везе са четвртком, четвртима, четвртинама и нечему што је "начетворо" ?

"Ћерт" , односно усек

 

[Mrkalj]

Разговор је отишао у правцу "опседнутости" касније , јасна је об-сесија . Моја главно питање, била је реч ОБРЕД, да ли је ту об- у смислу обавезни (ред) , ритуални.. или је у питању редослед у "круг".

Original postavio Mrkalj,24.07.2011.





Na kraju, tu je oblik opšti/opći za čiji koren pretpostavljam glagol ići, (hod)iti koji bi imao duži oblik (ob)idući i kraći ob+i+aći/eći → obъći → opći čije bismo značenje, kada bismo analogizovali prema vrsti reči (GPS), prilično uspešno mogli podudariti sa obuhvatajući. Iz istoga korena verovatno možemo iscrpeti i etimologiju priloga opet (ob+it → obъt → obet → opet = ponovo ići). Dakle, opšti/opći bi izvorno značilo obuhvatajući, ili bukvalnije, obilazeći.

Obred, najverovatnije kalk neke grčke reči i verovatno ovo prvo značenje. Istražiti sinonime za ritual, ceremonija u drugim jezicima.


http://hjp.znanje.hr/index.php?show=search

 

[Mrkalj]

Svarog

Kao i uvek - pravo u metu!

(Pre)variti znači isto što i (pre)kuvati, (pre)bariti. Čak se u žargonu i kaže zbariti nekog. Od variti kasnije dolazi trajni oblik varati.

PS. Za Svaroga bih rekao da je tvorba od sav + rog.

Možda će biti da je u pitanju istočnoslovenka pleofonija te da bi srbizovana reč glasila Svrh ili Svrh-bog tj. vrhovni bog.

 

[Mrkalj]

berry (n.)
Old English berie "berry, grape," from Proto-Germanic *basjom (source also of Old Norse ber, Middle Dutch bere, German Beere "berry;" Old Saxon winberi, Gothic weinabasi "grape"), which is of unknown origin. This and apple are the only native fruit names.

 

[Сребрена]

Obred, najverovatnije kalk neke grčke reči i verovatno ovo prvo značenje. Istražiti sinonime za ritual, ceremonija u drugim jezicima.
http://hjp.znanje.hr/index.php?show=search

Синоним је обред
о̀бред.....Установен ред действия

По нашим сачуваним обредним песмама, најстаријим по мишљењу свих, обредне радње су, укратко:

* поворка уз певање додолских песама, прва је најмлађа "додолица", игра уз додолске песме пред кућом, полевање и даровање
*поворка уз певање коледарских песама, први је најстарији "дед", певање пред кућом, чишћење куће мачевима, коло пред кућом, даровање
*поворка уз певање лазаричких песама, прва је "лазар", певање истих пред кућом, даровање
*поворка уз певање краљичких песама, први је "краљ" ,певање и игра истих пред кућом ,даривање

Није свуда коло ни круг, али ред дешавања је обавезан.
И ред (редослед) у поворци је обавезан.
И у најстаријим записаним описима, број учесника је утврђен, дакле обавезан (то се додуше, временом мењало и импровизовало)


..а ипак то ОБ- вуче на оба, обадва, напр, кобилка или обрамица- дугачка мотка која се на оба рамена наслони и тако се носи терет, на оба краја подједнако.

 

[Rayela]

Вероватно се више не среће у градском говору Ниша, па нисам имао прилике ни да је чујем. Како код, занимљива реч.

Neces je vise nikada ni cuti, samo se mi malo matoriji secamo da su nase babe i dede tu rec koristili.

- - - - - - - - - -

Ја то стварно не могу да поверујем, као ни у рогату срну, да кад неко падне и повреди се у 13.веку или 15. веку, каже "ух, ух" , а од 1601.године већина говорника штокавског изговара само "у, у ".. Или у народним песмама и при игрању кола чести, врло продоран, узвик "Ииииииииих" постане једно дуготрајно Ииииииииии. Нису ни хуктали "хуху" кад је хладно као што је било данас, него су само "уктали" - у,у,у,у до 1601.прве године.


Јеси видео моје јучерашње питање, Игоре ?

Nadam se da znate sta su buhtle?
S druge strane ( sa ove moje) imamo rec Buch ( knjiga) i rec Buche ( bukva)
S trece strane ove buhtle imaju pa opet veze sa nekim koolacima iz rerne, sto bi pa opet imalo veze sa vatrom i buktinjom.

 

[haeul]

Ла знам; моја покојна бака је правила бухтле.

Neces je vise nikada ni cuti, samo se mi malo matoriji secamo da su nase babe i dede tu rec koristili.

Од сад има да је користим симпатичне речи попут те треба чувати

 

[Mrkalj]

Arbeit - rabota


Arbeit
Arbeit Sf std. (8. Jh.), mhd. arebeit, ahd. arabeit(i), as. ar␢ed(i) Stammwort. Aus g. * arbaiþi- f. "Mühsal, Arbeit", auch in gt. arbaiþs, anord. erfiđi, ae. earfođ, afr. arbē(i)d. Das Wort kann ein ti-Abstraktum zu einem Verb auf g. * -ǣ-ja- sein (eine sonst nicht bezeugte Bildungsweise).
Andererseits läßt sich das slavische Wort für Arbeit vergleichen: akslav. rabota "Sklaverei, Knechtschaft u.ä.", das deutlich zu akslav. rabŭ m. "Knecht, Sklave" gehört; hierzu vielleicht auch arm. arbaneak (< ṛ) "Diener, Gehilfe" (Erbe[SUP]1[/SUP], Erbe[SUP]2[/SUP]). Denkbar ist g. * arb-ǣ-ja- "Waise sein, Diener sein" und dazu als ti-Bildung g. * arb-ǣi-þi-"Mühsal, Arbeit". Verb: arbeiten; Nomen agentis: Arbeiter; Adjektiv: arbeitsam, komponiertes Adjektiv: arbeitslos.

✎ Geist, H. Luther-Jahrbuch 1931, 83-113;
Götz, H. ASAWL 49 (1957), 119-125;
Schneidewind, G. BGDSL-H 81 (1959), 174-187;
Krupp, M. Schlüsselwörter 2 (1964), 258-286;
HWPh 1 (1971), 480-489;

Grundbegriffe 1 (1972), 154-242;
Barzel, A.: Der Begriff "Arbeit" in der Philosophie der Gegenwart (Bern 1973);
RGA 1 (1973), 383-386;
Reiter, N. [SUP]1[/SUP] ZfB 13 (1977), 125-142;
Tranquilli, V.: Il concetto di lavoro da Aristotele a Calvino (Milano 1979);
Wiedemann, K.: Arbeit und Bürgertum (Heidelberg 1979);
LM 1 (1980), 869-883;
Anderson, R. R., Goebel, U., Reichmann, O. FS Stutz . Hrsg. A. Ebenbauer (Wien 1984), 1-29;
Krause, A. in Brandt, G., Rösler, I. (Hrsg.): Stellenwert und Bewältigung (Berlin 1988), 129-138;
Lloyd/Springer 1 (1988), 313-318;
Röhrich 1 (1991), 96f. indogermanisch s. Erbe

 

[Сребрена]

Arbeit - rabota

Можда би корен тих гласовних пермутација требало тражити у одређеном менталитету и култури. Конкретни Германи уствари су (политички и верски ) савез келтских племена, не знам има ли каква студија о келтским језицима и да ли се код њих виде слични обрти.

 

[Rayela]

Можда би корен тих гласовних пермутација требало тражити у одређеном менталитету и култури. Конкретни Германи уствари су (политички и верски ) савез келтских племена, не знам има ли каква студија о келтским језицима и да ли се код њих виде слични обрти.

Ja sam nasla nesto zanimljivo.

Arbeit ( kao rad,delatnost) nova je rec,,nema je u staronemackom, ali se u kontekstu reci arbeit zaista pojavljuje rec rabota.
Rabota dolazi od rab, rob, a u staronemackom je istog znacenja bila rec araþi

Arbeit
körperl. oder geistige Betätigung ♦ mhd. arebeit, ahd. arabeit; das germ. Wort araþi „Mühsal, Plage“ hat erst im Neuhochdeutschen die Bedeutung einer Tätigkeit mit Wert und die Bezeichnung der Arbeit als Beruf gewonnen; vergleichbar ist auch der slaw. Begriff rabota „Sklaverei“, das auf altkirchenslaw. rabu „Knecht, Sklave“ zurückgeht; die genaue Etymologie ist dunkel

 

[Mrkalj]

Neces je vise nikada ni cuti, samo se mi malo matoriji secamo da su nase babe i dede tu rec koristili.

Ima bre, u pekarama. "Buhtla sa džemom". Po školskim menzama, takođe. Doduše, sad je moderno pa se češće zovu "kroasani" (kroasan, fr. mlad mesec; naš glagol krsnuti - "rasti", odakle kršan i vaskrs).

Buch (knjiga) sigurno dolazi od slovenske reči bukva (isprva samo drvo) koje je služilo za zapise zbog svoje glatke kore koja jako lepo izgleda kada na njoj zarastaju zapisi. Odatle i reč za slovo - bukva (nem. Buch, Bushstabe, eng. book, dan. bok).

 

[Mrkalj]

Kraken

The kraken (/ˈkrɑːkən/)[SUP][1][/SUP] is a legendary sea monster of giant size that is said to dwell off the coasts of Norway and Greenland. Authors over the years have postulated that the legend originated from sightings of giant squids that may grow to 12–15 meters (40–50 feet) in length. The sheer size and fearsome appearance attributed to the kraken have made it a common ocean-dwelling monster in various fictional works. It was first described by the Dane Erik Pontoppidan in 1752–53.[SUP][2][/SUP]

Etymology

The English word kraken is taken from Norwegian.[SUP][3][/SUP] In Norwegian Kraken is the definite form of krake, a word designating an unhealthy animal or something twisted (cognate with the English crook and crank).[SUP][4][/SUP] In modern German, Krake (plural and declined singular: Kraken) means octopus, but can also refer to the legendary kraken.[SUP][5][/SUP]​

Engleska etimologija:

kraken (n.) sea-monster said to appear from time to time off the coast of Norway, 1755, from Norwegian dialectal krake (the -n is the definite article as a suffix), apparently a special use of krake "pole, stake, post," also "crooked tree, stunted animal or person."

Nemački etimološki rečnik:

Krake (hobotnica) Sm "großer Tintenfisch" erw. fach. (18. Jh.) Entlehnung. Aus nnorw. krakje, krake(n) "Tintenfisch". Ebenso norw. krake.


Srpska etimologija (HJP):
krak ✧ prasl. *korkъ (rus. o-kórok, bug. krak: noga) ≃ v. korak


Što bi rekli, vocrong vidis pikčr?

 

[Rayela]

Svaka svraka skace na dva kraka

 

[Rayela]

Ja sam u Francuskoj ( nekoliko nedelja) i volim ove krakate oktopuse, u francuskom ima valjda i desetak reci za te skampe, pulpe ,oktopuse,
uvek moram prstom da pokazem sta hocu ( a hocu uvek ove Zil Vernove), ali to nisu ni pulpe ( pulpe su male) nego su nekakve karakondzule
prilicno velike, a koliko kraka imaju ne znam. Dva kraka kilo kaqrakondzula.

 

[Пилипенда]

Ja sam u Francuskoj ( nekoliko nedelja) i volim ove krakate oktopuse, u francuskom ima valjda i desetak reci za te skampe, pulpe ,oktopuse,
uvek moram prstom da pokazem sta hocu ( a hocu uvek ove Zil Vernove), ali to nisu ni pulpe ( pulpe su male) nego su nekakve karakondzule
prilicno velike, a koliko kraka imaju ne znam. Dva kraka kilo kaqrakondzula.

Хоћеш рећи – кракаконџула

 

[haeul]

Ja sam u Francuskoj ( nekoliko nedelja) i volim ove krakate oktopuse, u francuskom ima valjda i desetak reci za te skampe, pulpe ,oktopuse,
uvek moram prstom da pokazem sta hocu ( a hocu uvek ove Zil Vernove), ali to nisu ni pulpe ( pulpe su male) nego su nekakve karakondzule
prilicno velike, a koliko kraka imaju ne znam. Dva kraka kilo kaqrakondzula.

Ја кад видим пијавке, смучи ми се. Могу да једем хоботнице, али само ако су пијавци уклоњени, а месо исечено тако да се не може препознати шта је.

Углавном једем све остале плодове мора, само избегава пипке и пијавке.

 

[Сребрена]

Srpska etimologija (HJP):
krak ✧ prasl. *korkъ (rus. o-kórok, bug. krak: noga) ≃ v. korak
Što bi rekli, vocrong vidis pikčr?

Kracken Zie, bitte?

I u srpskom su "kraci" - noge (ne samo u bugarskom), mršave ,duge i tanke jer je "krakat" onaj što ima noge kao štule i tokom hoda ih malo baca u stranu, šeta kao šestar koji takođe ima dva kraka

Odnijeli je kraci. (Odgovori se u šali maloj đeci, kad zapitaju đe im je mati, pa onda mnogo dijete, ne znajući da su kraci noge, nego misleći da su nekakvi bauci ili zvjerke, stane plakati, ili govoriti da to nije istina).
https://books.google.rs/books?id=hq...ved=0ahUKEwii6oWGwd3aAhWPa1AKHVqdAqYQ6AEIRjAG

Kod krabe su kraći kraci

Neka igra reči, kratak nikad nije krakat
https://sr.wiktionary.org/sr-el/krakat

.. i nekako je rašljast..kad hoda neki krakat, račvaju mu se noge ))))
izvirak, krak, račva, rukav
https://sr.wiktionary.org/sr/krak

 

[Mrkalj]

Kracken Zie, bitte?

I u srpskom su "kraci" - noge (ne samo u bugarskom), mršave ,duge i tanke jer je "krakat" onaj što ima noge kao štule i tokom hoda ih malo baca u stranu, šeta kao šestar koji takođe ima dva kraka

Odnijeli je kraci. (Odgovori se u šali maloj đeci, kad zapitaju đe im je mati, pa onda mnogo dijete, ne znajući da su kraci noge, nego misleći da su nekakvi bauci ili zvjerke, stane plakati, ili govoriti da to nije istina).
https://books.google.rs/books?id=hq...ved=0ahUKEwii6oWGwd3aAhWPa1AKHVqdAqYQ6AEIRjAG

Kod krabe su kraći kraci

Neka igra reči, kratak nikad nije krakat
https://sr.wiktionary.org/sr-el/krakat

.. i nekako je rašljast..kad hoda neki krakat, račvaju mu se noge ))))
izvirak, krak, račva, rukav
https://sr.wiktionary.org/sr/krak

Odlično!

Da, kraci su i noge i kraci hobotnice. Zato i pitam, u suštini, da li je kraken, ustvari, krakan. Odnosno pitam, da li je krakan (balto)slovenski sinonim za hobotnicu?


Jer, ako ste pročitali englesku i nemačku etimologiju reči kraken, odnosno krake u mom gornje postu - priznaćete da ne deluju baš ubedljivo.

 

[Rayela]

Odlično!

Da, kraci su i noge i kraci hobotnice. Zato i pitam, u suštini, da li je kraken, ustvari, krakan. Odnosno pitam, da li je krakan (balto)slovenski sinonim za hobotnicu?


Jer, ako ste pročitali englesku i nemačku etimologiju reči kraken, odnosno krake u mom gornje postu - priznaćete da ne deluju baš ubedljivo.

To je klokan

 

[Mrkalj]

To je klokan

Klokan je, pak češki izum.

Proč je klokan klokan?


Klokan veliký
Foto: Stanislav Lolek



První, kdo se s tímto tvorem setkal, byl roku 1770 významný anglický mořeplavec James Cook. Práve on předal svetu pojmenování pro nove objevené zvíře – kangaroo.

O 50 let pozdeji, v roce 1820, však navštívil tutéž oblast jeden z prvních cestovatelů po Austrálii – Phillip King – a ten Cookův zápis nepotvrdil. Zjistil, že se tu používá výraz "mee-nuah." Od té doby se traduje, že když se Cook ptal domorodců na jméno zvířete, domorodec tázaný sice řekl „kangaroo“, ale to prý znamenalo „nerozumím“. Historka sice veselá, ale málo pravdepodobná.

Phillip King mohl slyšet slovo minha, což v jazyce zdejších domorodců znamená neco jako "zvíře k jídlu." Navíc už roku 1898 etnograf Roth potvrdil, že místní domorodý kmen Guugu Yimidhirr pro klokana používá slovo gang-oo-roo. A doložil to i výzkum antropologa Johna Havilanda z roku 1972, který zkoumal tentýž kmen. Po 74 letech zaznamenal výraz gaNurru.

Čeština ale od poloviny 19. století používá název klokan. Slovo vytvořil Jan Svatopluk Presl, jeden z nejvýznačnejších českých přírodovedců 19. století, a to podle výrazu skokan (klokan skáče, je tedy „skokan“). Slovo skokan však nemohl použít, protože už bylo „obsazeno“ jakožto označení jednoho z druhů žab. Z češtiny převzali jméno zvířete Chorvaté.

S využitím:
Václav Machek, Etymologický slovník jazyka českého, 2. vydání, Academia, Praha 1968


Obrázky pocházejí z učebnice Živočichopis pro nižší třídy škol středních, která vyšla v roce 1910 - ukazují tedy představu o zvířatech před 100 lety.
Autor: Marek Janáč, Milan Harvalík, Ústav pro jazyk český AV ČR



Dakle, klokan je jedna potpuno čudna i besmislena inovacija Jana Svatopluka Presla, koji je zbog toga što je naziv "skokan" bio zauzet nekom vrstom žabe, probao kokan, ubacio l ispred o i dobio klokan. Bilo je dovoljno dobro da Hrvati usvoje još jednu "staru hrvatsku riječ".

 

[Mrkalj]

Inače još je Presl smislio reči koje Hrvati koriste, za bodljikavo prase, npr. dikobraz (Jan Svatopluk Presl přejal jméno dikobraz z ruštiny).



glodavac (glodar) ← češ. hlodavec

dikobraz (bodljikavo prase; Hystrix) ← češ. dikobraz ("Borrowed by Bogoslav Šulek from Czech dikobraz.") ← rus. дикобраз;

http://www.slovopedia.com/22/196/1632959.html
этимология “дикобраз” в словаре Макса Фасмера[/link]

дикобраз, дикобра́з – животное "Histrix", по-видимому, из *дико-образ или, судя по ударению, обратное образование от прилаг. дикообра́зный, т. е. "(зверь) дикого образа, вида". Чеш. dikobraz заимств. Преслем из русского; см. Голуб-Копечный (100) вслед за Травничком у Махека, Etym. slovn., стр. 86. Прочие этимологии неверны. – Т.

---

​

http://i.rozhlas.cz/meteor/zivocichopis/_zprava/733491
Proč je dikobraz dikobraz?
16. 05. 2010.
Tvůrce českého přírodopisného názvosloví 19. století – Jan Svatopluk Presl přejal jméno dikobraz z ruštiny, v níž však jde o slovo nelidové. Chápe se buď jako „dikoobraz“‚ tvor divého (divokého) vzhledu‘ (složenina ruských výrazů dik, dikij, což znamená ‚divoký‘ a obraz ve významu ‚postava, způsob‘), nebo jako ‚divokému vepři podobné zvíře‘ (v řade slovanských jazyků je totiž pojmenování divokého vepře odvozeno práve z jeho divokosti). Odborníci soudí, že pravdepodobnejší je výklad jména dikobraz podle podobnosti dikobraza s divokým vepřem. Odvolávají se na Jana Amose Komenského, který dikobraza popisoval slovy mořská svine bodlavá (tj. dnešní češtinou „ostnaté morče“).

---

​

Dakle, dikobraz je rusizam koji označava životinju divljeg ili divljosvinjskog (diko-) izgleda (-obraz) - posrbljenica bi bila divolik, ili veprolik ili veprobraz.



I sada, da zaokružimo nacrt jedne više nego inspirativne komparativne studije čeških leksičkih elemenata u zagrebačkoj varijanti srpskog jezika:

Kada čovek pogleda radove Jana Svatopluka Presla iz hemijske (1828-35), mineraloške (1837) i botaničke (1819, 46, 48) terminologije i uporedi ih sa Šulekovim rečnikom naučne terminologije (1874/75) ne može a da ne primeti ogroman deo potpuno prepisanih i donekle posrbljenih pojmova.

Jan Svatopluk Presl (1791-1849)
Dela:
* Flora Čechica (1819, spolu s bratrem Karlem Bořivojem) – první dokončená systematicky zpracovaná česká kvetena popisující 1498 druhů
* Mantissa I. ad Floram Čechicam (1822, dodatek k předchozí publikaci)
* Lučba čili chemie zkusná (1828–1835, soubor spisů)
* Nerostopis čili Mineralogie (1837)
* Wšeobecný rostlinopis (1846) – Kronberger & Řiwnáč, Praha v této a v následující knize určil české názvy pro řadu exotických rostlin, například cykasů
* Počátkowé rostlinoslowí (1848) - Kronberger & Řiwnáč, Praha [3].

http://cs.wikipedia.org/wiki/Jan_Svatopluk_Presl

Nazivi hemijskih elemenata prema Preslu: http://www.jergym.hiedu.cz/~canovm/obje ... bulka.html

---

[link=[URL="http://www.hercegbosna.org/forum/kultura-knjizevnost-umjetnost/lu-ba-umjesto-kemija-t2032.html"]http://www.hercegbosna.org/forum/kultur ... t2032.html[/URL]]Hroboatos:[/link]
Lučba je prava hrvatska riječ, skovao ju je Bogoslav Šulek. Zato je i zemljopis (kojeg tjeraju u geografiju), jezikoslovlje, književnost (a ne poglavito literatura), ...

---

​

Presl je autor velikog broja reči kao što su tuljan (tuleň), morž, kisik (kyslík), živac (živec) itd. Rad Jana Presla su u češkom jeziku nastavili Vojtech Šafařík (sin Jan(k)a Šafarika rođen u Novom Sadu), Alexandr Sommer-Batek i Emil Votoček. http://www.quido.cz/osobnosti/presl_js.htm

---

Syn Pavla Josefa Šafaříka a jeho ženy Julie, rozené von Ambossy, Vojtech (Adalbert), který se narodil v srbském meste Novi Sad 26. října 1829. poopravil tak do té doby používané názvosloví Jana Svatopluka Presla a Josefa Jungmanna.

---

​

Vojtech Šafařík (1829-1902), zavedl koncovky pojmenování oxidů podle valence příslušného prvku, které byly témeř po 50 letech v roce 1918 pozmeneny do podoby, která se dosud používá (-ný, -natý, -itý, -ičitý, ičný (-ečný), -ový, -istý, -ičelý). http://cs.wikipedia.org/wiki/Vojt%C4%9B ... %99%C3%ADk

Alexandr Sommer Batek (1874-1944), tvůrce anorganického názvosloví. http://cs.wikipedia.org/wiki/Alexandr_Sommer_Batěk

Emil Votoček (1872-1950) byl jedním z nejvýznamnejších českých chemiků. Jeho specializací byla organická chemie, konkrétne monosacharidy, ale byl i spoluautorem českého chemického názvosloví a byl významne pedagogicky činný. http://cs.wikipedia.org/wiki/Emil_Votoček

***
​

Josef Jungmann (1773-1847),nekdy také Josef Jakub Jungmann, byl český filolog, lexikograf, spisovatel a překladatel. http://cs.wikipedia.org/wiki/Josef_Jungmann
Njegov veliki rečnik: Josef Jungmann: Slovník česko-nemecký (vydáván 1834–1839) – pet dílů, cca 120 000 hesel
http://www.slownjk.cz/vyhledavani/
http://obrazky.slownjk.cz/jpg/0001.jpg

***​

Sledeći put, kada po pitanju znanstvene terminologije neko stane u prsa da se busa kako "mi imamo staru hrvatsku riječ" neka prvo stavi ruku na srce i zahvali za trećinu reči Janu Preslu, a za dve trećine (uključiv trtosanje i trtošenje) specijalno Vuku Stefanoviću Karadžiću, hromom Tršićaninu i Mojsiju Moji Baltiću, Srbinu sa Banije koji je asistirao Čehu Buhuslavu Šuleku. Zatim neka stavi prst na čelo i zapita se po čemu su te reči hrvatske.

Vukov Rečnik iz 1818.

Vukov Rečnik iz 1852.