Etimolomija

[Mrkalj]

Па то је референца бр. 10 из чланка који си поставио. Видиш шта буде када не проверивши референце преписујеш из википедијских чланака?

Ne, gariša, opet ćorak. To je tvoja "potkrepljena" referenca kojom si prozavo moj "metod".

A drugo, tek sad vidim da ne znaš ni engleski jer thick znači i gust i tvrd:

Заправо сам чекао да се тако надмено јавиш како бих те посаветовао да од сада провераваш референце својих википедијских чланака. Наиме, да си проверио рефернцу бр. 10 био би видео да онога "thick wood" из википедијскога чланка заправо нема у раду.

Дакле, избриши ово док још можеш, да се не срамотиш:

IgarJ o sramoti, babao o uštipcima...

 

[ИгарЈ]

Нисам ни мислио да можеш признати грешку. Преписао си тврдњу с Википедије не проверивши референце, превео си 'thick wood' као 'тврдо дрво', што нигде у раду из референце не стоји, и на основу тога превода изнео хрпу псеудоетимологија. Ја када бих се тако избламирао извинио бих се другим члановима због ширења незнања, скупио пинкле и напустио форум.

od slovenske reči hvost, koja označava tvrdo drvo:

Hvosno is derived from the Old Slavic word hvost, meaning 'thick wood', probably due to dense forests that grow on the slopes of surrounding mountains.[SUP][10][/SUP]
[*] Miloš Blagojević,Srpska administrativna podela Kosova i Metohije u srednjem veku,131.

I sad vidimo etimološku vezu između tvrdog drveta i poznatog tvrdog metala:
hvost : gvozd
gde govzd takođe označava šumu (tvrdog, kvalitetnog drveta), ali i metal železo (gvožđe) zbog svoje osobine tvrdoće u odnosu na druge metale

Ди је овди тврдо дрво?

Miloš Blagojević,Srpska administrativna podela Kosova i Metohije u srednjem veku,131.

 

[Mrkalj]

Нисам ни мислио да можеш признати грешку. Преписао си тврдњу с Википедије не проверивши референце, превео си 'thick wood' као 'тврдо дрво', што нигде у раду из референце не стоји, и на основу тога превода изнео хрпу псеудоетимологија. Ја када бих се тако избламирао извинио бих се другим члановима због ширења незнања, скупио пинкле и напустио форум.



Ди је овди тврдо дрво?

Miloš Blagojević,Srpska administrativna podela Kosova i Metohije u srednjem veku,131.

Ne, gariša, tu je thick wood, ono što si ti rekao da ne piše u referenci.

Kupi pinkle i ćao.

 

[ИгарЈ]

thick znači i gust i tvrd:.

tu je thick wood, ono što si ti rekao da ne piše u referenci.

У раду пише ситна шума. Не разумем се у шумарство, али ситна шума (илити ниска шума, изданичка шума, пањача) преводи се на енглески као 'coppice forest'; 'low forest', а не као 'thick wood'. Дакле, неко је на Википедији омашио превод на енглески, ти ниси проверио референцу и преписао си податак превевши га као 'тврдо дрво' те налупетао хрпу псеудохипотеза на основу њега. Требало је да признаш грешку када ти скренух пажњу на њу, оним даљим врдањем показао да твоме незнању и ароганцији нема краја.

 

[Mrkalj]

У раду пише ситна шума. Не разумем се у шумарство, али ситна шума (илити ниска шума, изданичка шума, пањача) преводи се на енглески као 'coppice forest'; 'low forest', а не као 'thick wood'. Дакле, неко је на Википедији омашио превод на енглески, ти ниси проверио референцу и преписао си податак превевши га као 'тврдо дрво' те налупетао хрпу псеудохипотеза на основу њега. Требало је да признаш грешку када ти скренух пажњу на њу, оним даљим врдањем показао да твоме незнању и ароганцији нема краја.

Odlično. Nije sramota ne razumeti se. Sramota je podrazumevati da se razumeš. "Sitna šuma" je gusta šuma, nisu mislili na bonzai.

Kao, na primer, sramota je ne znati šta je pseudo-hipoteza. Piše se kao polusloženica.

 

[Mrkalj]

Mak - Makedonija, Opiti - opijum

Makedonia

✧ prasl. *makъ (rus., polj. mak) ← ie. *meh[SUB]2[/SUB]ko- (grč. mḗkōn, stvnjem. maho)

Caledonia
kal - blato ✧ prasl. i stsl. kalъ (rus. kal, polj. kał) ← ie. *keh[SUB]2[/SUB]lo-: taman (lat. caligo: magla, skr. kālas: crnkast)
ancient Roman name for part of northern Britain, taken from the name of its former inhabitants, which is of unknown origin, presumably Celtic. Since 18c. applied poetically to Scotland or the Scottish Highlands. Related: Caledonian.

- - - - - - - - - -

However, the former Yugoslav Republic of Macedonia is a traditional grower of the opium poppy flower that during the 90's cut back its production amid fears that its crop could be used to manufacture the illegal drugs. ... The first Macedonian poppy was planted in 1835 during the Ottoman empire's rule. Da li?

- - - - - - - - - -

Origin of the Cultivation
The opium poppy is not originally a Yugoslav plant. It was not until the nineteenth century that the Turks brought it into Macedonia, which was then under Turkish rule. Information on the origin of the crop is unreliable; it is only certain that cultivation on a large scale existed already about 1850. When it was found that the plant flourished, it soon became one of the most important crops in Macedonia. [ 1]
The Plant
As in many other central European countries, the blue or black poppy, Papaver somniferum var. nigrum, a plant with violet flowers, dark blue to black seeds and open capsules, is grown in the northern part of Yugoslavia (Autonomous Region of Vojvodina and the People's Republic of Croatia). However, opium has never been obtained from this plant in Yugoslavia except at an experimental level, and its use for this purpose has not been sufficiently tested.
In the opium-producing districts of Yugoslavia, the "white poppy" is used almost exclusively for obtaining opium. The "white poppy" is a plant which has predominantly white flowers, nearly white or pale coloured seeds and closed capsules. It is mainly Papaver somniferum var. album, although not a pure strain of this plant, which is very seldom found, but a cross with the violet-grey species. [ 2] The flowers are usually white or pale grey, with the lower part pale violet.


opium (n.)
late 14c., from Latin opium, from Greek opion "poppy juice, poppy," diminutive of opos "vegetable juice … "Die Religion ist der Seufzer der bedrängten Kreatur, das Gemüth einer herzlosen Welt, wie sie

A-ha!

 

[ИгарЈ]

"Sitna šuma" je gusta šuma, nisu mislili na bonzai.

Означавало то и густу шуму или не, свакако не значи 'тврдо дрво' као у твом преводу на основу кога си изнео више непоткрепљених тврдњи. Ухваћен си поново у кривотворењу, а ти настави врдати и скретати пажњу с тога.

 

[Mrkalj]

Означавало то и густу шуму или не, свакако не значи 'тврдо дрво' као у твом преводу на основу кога си изнео више непоткрепљених тврдњи. Ухваћен си поново у кривотворењу, а ти настави врдати и скретати пажњу с тога.

Nisi ti pratio radnju fabule, pa nisi upratio na osnovu čega sam dova u vezu hvost sa fosnom. Ali možeš da pitaš, nije tajna.

- - - - - - - - - -

(уједно, -ливати заправо потиче од -levati).

Ne bih se složio sa ovakvom formulacijom. Livati potiče od liti duženjem korenskog vokala, a levati od liti prevojem korenskog vokala.

 

[Карлос Шакал]

У називу за Лесковац је рекао бих назив за дрво Леску (дрво се зове Леска) а плод тог дрвета је Лешник или Лешњак.

Лес је екавска варијанта иначе, Лијес јекавска, реконструисано стрсл. Лѣсъ

 

[Сребрена]

У раду пише ситна шума. Не разумем се у шумарство,...

И Милош Благојевић је ненаучно написао овај чланак, нема референце одакле му да је "ситна шума" значење речи "хвост" , посебно кад се придев "ситна" никада не додељује шуми. Једноставно не постоји ни ситна шума ни крупна шума.
И одмах цитира , у напомени бр 22, „boschi de Chossoua“, одн. да је , по речима византијске принцезе Ане Комнине, земљиште било „покривено шумом и скоро непроходно", што оповргава одмах да је у питању "ситна" шума.

У називу за Лесковац је рекао бих назив за дрво Леску (дрво се зове Леска) а плод тог дрвета је Лешник или Лешњак.

Баш тако, сваки Лесковац је везан за леске, а не за било коју шуму. Још једна омашка Милоша Благојевића, и опет без референце.

Na onlajn slowniku jezika Lužičkih Srba, prevod za Pfosten (Bauteil) je Stołp
http://www.boehmak.de/

А Хвос(но) - Фос(но) се среће и у нашој литератури:

https://www.google.rs/search?q=хвос...iL_ZAhVD6qQKHakxAlAQ_AUIDygA&biw=1440&bih=769

Иначе треба напоменути да се Хвосно јавља у три облика: Хвостно, старији облик за време Немањића, Хвосно, после Немањића, и Фосно, односно Фостно у старим српским летописима"
према С. Новаковићу и Љ.Стојановић, напомена 4
http://scindeks-clanci.ceon. rs/data/pdf/0353-9008/2009/0353-90080926183J.pdf

 

[ИгарЈ]

olovo (o+livati).

Превој самогласника заправо даје облик лој.

И Милош Благојевић је ненаучно написао овај чланак, нема референце одакле му да је "ситна шума" значење речи "хвост" , посебно кад се придев "ситна" никада не додељује шуми. Једноставно не постоји ни ситна шума ни крупна шума.

У народу за ниску шуму постоје облици попут ситна шума, изданичка шума и пањача, за високу шуму постоје облици попут крупна шума и семењача.

Мени је овде неважно је ли Багојевићево појашњење значења речи хвост тачно, одакле му и како га је изнео, ја сам хтео показати како је Мркаљ преузео податак с Википедије да хвост значи 'thick wood' те је то превео као 'тврдо дрво' и на основу свога превода изнео више тврдњи, а да је проверио референцу за податак с Википедије видео би био да тамо заправо стоји 'ситна шума'.

 

[Mrkalj]

Превој самогласника заправо даје облик лој.

Daje, ali ne "zapravo", već daje kako loj tako i olovo.

- - - - - - - - - -

Мени је овде неважно је ли Багојевићево појашњење значења речи хвост тачно, одакле му и како га је изнео, ја сам хтео показати како је Мркаљ преузео податак с Википедије да хвост значи 'thick wood' те је то превео као 'тврдо дрво' и на основу свога превода изнео више тврдњи, а да је проверио референцу за податак с Википедије видео би био да тамо заправо стоји 'ситна шума'.

A da li te interesuje kako je stvarno bilo?

- - - - - - - - - -

И Милош Благојевић је ненаучно написао овај чланак, нема референце одакле му да је "ситна шума" значење речи "хвост" , посебно кад се придев "ситна" никада не додељује шуми. Једноставно не постоји ни ситна шума ни крупна шума.
И одмах цитира , у напомени бр 22, „boschi de Chossoua“, одн. да је , по речима византијске принцезе Ане Комнине, земљиште било „покривено шумом и скоро непроходно", што оповргава одмах да је у питању "ситна" шума.


Баш тако, сваки Лесковац је везан за леске, а не за било коју шуму. Још једна омашка Милоша Благојевића, и опет без референце.

Na onlajn slowniku jezika Lužičkih Srba, prevod za Pfosten (Bauteil) je Stołp
http://www.boehmak.de/

А Хвос(но) - Фос(но) се среће и у нашој литератури:

https://www.google.rs/search?q=хвос...iL_ZAhVD6qQKHakxAlAQ_AUIDygA&biw=1440&bih=769

Иначе треба напоменути да се Хвосно јавља у три облика: Хвостно, старији облик за време Немањића, Хвосно, после Немањића, и Фосно, односно Фостно у старим српским летописима"
према С. Новаковићу и Љ.Стојановић, напомена 4
http://scindeks-clanci.ceon. rs/data/pdf/0353-9008/2009/0353-90080926183J.pdf

Odlično.

Da li si primetila da hvos-fost ima istu akustičku energiju kao kost? A ako postane elastičnije, postaje gvozd?

 

[Сребрена]

Da li si primetila da hvos-fost ima istu akustičku energiju kao kost?

Чуј, мени су фосне изузетно познате, силом прилика (мислим градитељских подухвата)..продају се на кубик и ако мајстор-столар изговори хвосна уместо фосна, ја бих опет разумела шта нам је потребно. И да каже и восна , опет бих разумела. Користи се за потпорне ствари (као столп), дебела је и чврста.Кад су ми се нагомилале књиге у кућној библиотеци и свака полица се кривила под њима, ја сам платила мајстора-столара да ми од фосни (петице)) направи трајну библиотеку. Огромна је ,тешка је и изузетно стабилна.

Трагом замене Х у Ф, нађох топониме у Русији:

Хвошња/ Фошња

https://books.google.rs/books?id=dk...BiUQ6AEILjAB#v=onepage&q=Фошня Хвошня&f=false

Фошня (в старину Хвошня)https://ru.wikipedia.org/wiki/Фошня_(Брасовский_район)
Фошня (устаревшее Хвошня, Хвощна)http://www.kray32.ru/gukovskiy078.html

https://ru.wikipedia.org/wiki/Хвошно_(Ленинградская_область)
Лењинградска околина

....те замене у народу хвосна-фосна, као и хвала- фала, постоје.

 

[Сребрена]

У народу за ниску шуму постоје облици попут ситна шума, изданичка шума и пањача, за високу шуму постоје облици попут крупна шума и семењача. .

Веруј ми ,Игоре, кад би међу обичним народом рекао да је нека шума ситна, био би предмет подсмеха бар два наредна века.
Моја једна прабаба је живела неколико година у Пећи пре удаје, имам њену фотографију у пећкој народној ношњи. Њен отац је био шумар, па га је Министарство Краљевине упућивало у разне шуме на службу. Он је свакако знао какве су то хвостанске шуме.

Потражих на нету какве су шуме хвостанске, одн.метохијске: храст, букве, кестен и много четинара.
Најбоље су фосне, колико ја знам, храстове, четинарске..па тек онда букове.

Metohija je jedna od retkih šumovitih regija u našoj zemlji. Na prostoru između Đakovice i Peći pod uticajem mediteranske klime,javljaju se velike šume pitomog kestena. Mediteranski uticaji na Metohiju se ogledaju i u biljnom pokrivaču njenog dna(provincije mediteranskih polupustinja). U nižim oblastima Prokletija javljaju se hrastove šume dok se iznad njih se prostire bukove šume, a najviši pojas čine četinari. Kod četinara i mešovitim šumama javljaju endemične vrste kao što su munika,molika,beli bor,crni bor,smrča i jela. Iznad gornje granice šuma razvijen je pojas planinskog bora krivulja(najčešce se prostire na Koprivniku). ...Šume jele i smreče su najvrednije i predstavljaju okosnicu drvne industrije u Metohiji.

https://sr.wikipedia.org/sr-el/Метохија

Око Дечана су кестенове и борове шуме http://www.zaduzbine-nemanjica.rs/Decani/
Memorijalni prirodni spomenik Visoki Dečani se nalazi u neposrednoj blizini manastira Visoki Dečani i čini ga šumska sastojina crnog bora (Pinus nigra Arn.) koja je na ivičnim delovima obrasla pitomim kestenom (Castanea sativa Mil.). https://sr.wikipedia.org/sr-el/Меморијални_природни_споменик_Високи_Дечани

 

[Mrkalj]

Чуј, мени су фосне изузетно познате, силом прилика (мислим градитељских подухвата)..продају се на кубик и ако мајстор-столар изговори хвосна уместо фосна, ја бих опет разумела шта нам је потребно. И да каже и восна , опет бих разумела. Користи се за потпорне ствари (као столп), дебела је и чврста.Кад су ми се нагомилале књиге у кућној библиотеци и свака полица се кривила под њима, ја сам платила мајстора-столара да ми од фосни (петице)) направи трајну библиотеку. Огромна је ,тешка је и изузетно стабилна.

Трагом замене Х у Ф, нађох топониме у Русији:

Хвошња/ Фошња

https://books.google.rs/books?id=dk...BiUQ6AEILjAB#v=onepage&q=Фошня Хвошня&f=false

Фошня (в старину Хвошня)https://ru.wikipedia.org/wiki/Фошня_(Брасовский_район)
Фошня (устаревшее Хвошня, Хвощна)http://www.kray32.ru/gukovskiy078.html

https://ru.wikipedia.org/wiki/Хвошно_(Ленинградская_область)
Лењинградска околина

....те замене у народу хвосна-фосна, као и хвала- фала, постоје.

Upravo tako. Zato sam i početni post naslovi "Fosna, Fojnica, fala lepo" jer je i Fojnica bila Hvojnica

Rasprava iz 2014: https://forum.krstarica.com/showthr...e-6-vijeka?p=28877461&viewfull=1#post28877461

Fojnica i Fojnička reka

HVOJNICA POSTALA FOJNICA
Gradiću je netko, Rimljanin je valjda bio, dao ime Hvoja, (latinski - šuma), pa je bila dugo Hvojnica, a ono "h" je stoljećima preraslo u "f". Ako ljubite prirodu i bogatu povijest, izlaske na planinske platoe neopisive ljepote, svakako se pojavite u ovom živopisnom mjestašcu, preko kojega put ne vodi ama baš - nikamo



http://arhiv.slobodnadalmacija.hr/20041123/bih03.asp

A onda imamo pritoku Morave u Slovačkoj "Chvojnica" - čita se Hvojnica. Dakle, imamo potvrdu potpune identičnosti naziva triju reka i triju mesta. Dve reke i dva sela u Slovačkoj i jedna reka Centralnoj Bosni.

Chvojnica môže byť:

• sídlo
  • v okrese Myjava, pozri Chvojnica (okres Myjava)
  • v okrese Prievidza, pozri Chvojnica (okres Prievidza)
• vodný tok
  • prítok Moravy na Záhorí, pozri Chvojnica (prítok Moravy)
  • prítok Nitry na Hornej Nitre, pozri Chvojnica (prítok Nitry)
• chránené územie na Záhorí, pozri Prírodná rezervácia Chvojnica

Rimljanin je valjda bio... Jeste, al je jeo prebranac made in Bosanac.

E sad, napominjem da sam svestan da Slobodna Dalmacija nije previše pouzdan izvor, za tako nešto treba malo više vremena. Međutim, ako povežemo sa prethodnim saznanjima, vidimo da je Fosna postala od srpskog Hvost, a možda i posredovanjem latinskog Hvoja "Hvoja, (latinski - šuma)".

 

[Mrkalj]

Веруј ми ,Игоре, кад би међу обичним народом рекао да је нека шума ситна, био би предмет подсмеха бар два наредна века.
Моја једна прабаба је живела неколико година у Пећи пре удаје, имам њену фотографију у пећкој народној ношњи. Њен отац је био шумар, па га је Министарство Краљевине упућивало у разне шуме на службу. Он је свакако знао какве су то хвостанске шуме.

Потражих на нету какве су шуме хвостанске, одн.метохијске: храст, букве, кестен и много четинара.
Најбоље су фосне, колико ја знам, храстове, четинарске..па тек онда букове.

Eh, kad neko ima intuiciju. Mogu samo da mu zavide oni koji nemaju.

hvoja v. mladica[SUP]2[/SUP] (1b)
♦ top.: Fójnica (Bosna)
Etimologija ✧ prasl. *xvoja (rus. xvója: iglica bora, polj. choja: bor), lit. skuja: iglica
​

WORD: хво́я́
GENERAL: ж., хвой м. -- то же, укр. хво́я, фо́я, болг. хвои́на "хвоя", сербохорв. хвòjа (Rječn. 3, 753), хвójа "ветка, побег", дубровн. (Вук), хво̑jка "побег", словен. hvọ̑ja, họ̑ja "хвоя, хвойное дерево, ель", чеш. сhvоj м. "хвоя", слвц. chvoja "хворост, еловая ветка", польск. сhоjа, choina "хвоя, елка", в.-луж. khójca, khójna, нж.-луж. chójca chójna, "сосна".


ORIGIN: По-видимому, родственно лит. skujà "хвоя", лтш. skujа -- то же, ирл. scé "боярышник", род. п. мн. ч. sсiаd (*skhujāt); см. Педерсен, Jagić-Festschr. 218 и сл.; Kelt. Gr. I, 68; KZ 38, 394; В. Леман, KZ, 41, 394; Миккола, Ursl. Gr. I, 176; Бернекер I, 408; Траутман, ВSW 268; Махек, Studiе 62; М. -- Э. 3, 902. Менее убедительно сравнение с др.-инд. vауā́ "ветвь, сук" и объяснение лит. skujà "хвоя" как заимств. из слав. Связывали хвоя с хве́ять (Брандт, РФВ 22, 127; Желтов, ФЗ, 1877, вып. 4, 79).

PAGES: 4,233

WORD: хво́рост

GENERAL: род. п. -а, хворости́на, укр. хворо́ст, хворости́на, блр. хво́рост, др.-русск. хворостъ, цслав. хврастие, ср. р., собир. φρύγανα, болг. хра́ст(ът) "кустарник", сербохорв. хра̑ст, род. п. хра́ста "дуб", словен. hrást "дуб", hrȃst ж. "хворост", др.-чеш. chvrast, chrast, чеш. chrast, chrastí "кустарник", слвц. сhrаst᾽ ж. "хворост", польск. chróst, род. п. chrostu "хворост, кустарник", chroście ср. р. "заросли", в.-луж. khróst "кустарник".



ORIGIN: Праслав. *хvorstъ, вероятно, родственно д.-в.-н. hurst, horst "кустарник, живая изгородь", англос. hyrst "лес"; см. Эндзелин, СБЭ 126 и сл.; Миккола, Ursl. Gr. I, 177; Младенов 671. Бернекер (I, 408) предполагает звукоподражание. Маловероятно происхождение *хvorstъ от сложения хво́я и к. *orst- (см. расти́), вопреки Голубу -- Копечному (142). Аналогично Петерссон (KZ 46, 145 и сл.), который считает исходным *ksu̯-orsto- и сближает первую часть с др.-инд. kṣumā ж. "linum usitatissimum". Напротив, Махек ("Slavia", 16, 182 и сл.) видит в слав. *хvorstъ до-и.-е. слово и, ссылаясь на Бертольди (ВSL 32, 136), связывает его с сард. colostri, golostri, баск. korosti, khorostü, gorosti "ileх aequifolium".

TRUBACHEV: [Сюда же Махек причисляет (Еtуm. slovn., стр. 162) нем. Forst "лес". Позднее Махек ("Slavia", 28, 1959, стр. 277) специально оговаривает, что субстратными являются только сербохорв. и словен. слова со знач. "дуб", а не названия кустарника, веток, то есть русск. хво́рост. -- Т.]

PAGES: 4,231


hrast ✧ prasl. *xvorstъ (rus. xvórost: pruće, polj. chrust: šipražje)


Dakle, hvost i hrast su istog prakorena, sa alternantom gvozd gde se ukazuje da ono što je suvo, tvrdo, jako i puca (hvost) može da postane žilavo, donekle savitljivo i da ne puca (gvozd).

 

[Сребрена]

✧ prasl. *xvoja (rus. xvója: iglica bora, polj. choja: bor), lit. skuja: iglica


WORD: хво́я́
GENERAL: ж., хвой м. -- то же, укр. хво́я, фо́я, болг. хвои́на "хвоя", сербохорв. хвòjа (Rječn. 3, 753), хвójа "ветка, побег", дубровн. (Вук), хво̑jка "побег", словен. hvọ̑ja, họ̑ja "хвоя, хвойное дерево, ель", чеш. сhvоj м. "хвоя", слвц. chvoja "хворост, еловая ветка", польск. сhоjа, choina "хвоя, елка", в.-луж. khójca, khójna, нж.-луж. chójca chójna, "сосна".

Одлично је сад ово

Уз помоћ руског речника, бор је и сосна и хвојно дрво ( и градивно као фосна, и игличасто, напр.) и има лековиту смолу
Сосна обыкновенная относится к хвойным деревьям..Ее листья, а точнее, хвоя..О лечебных свойствах сосны
http://ltravi.ru/serdtse-i-sosudy/sosna.html

Сосновая хвоя је борова иглица, дакле и кроз хвоју и кроз сосну имамо везу са хвосном, одн. фосном.

Ево их столпови хвојне сосне пре него их неко насече на хвосне, фосне:

Spojler

Код Лужичких Срба та борова иглица је chójna, Dem. chójnička, reg. chójca, folkl. borowica,
а на немачком Kiefer. http://www.boehmak.de/cgi-bin/pytajns.cgi?pytaj=Kiefer

https://books.google.rs/books?id=LV...s1B_o4ChDoAQhAMAU#v=onepage&q=khójna&f=false

 

[Mrkalj]

Одлично је сад ово

Уз помоћ руског речника, бор је и сосна и хвојно дрво ( и градивно као фосна, и игличасто, напр.) и има лековиту смолу
Сосна обыкновенная относится к хвойным деревьям..Ее листья, а точнее, хвоя..О лечебных свойствах сосны
http://ltravi.ru/serdtse-i-sosudy/sosna.html

Сосновая хвоя је борова иглица, дакле и кроз хвоју и кроз сосну имамо везу са хвосном, одн. фосном.

Ево их столпови хвојне сосне пре него их неко насече на хвосне, фосне:

Spojler

Код Лужичких Срба та борова иглица је chójna, Dem. chójnička, reg. chójca, folkl. borowica,
а на немачком Kiefer. http://www.boehmak.de/cgi-bin/pytajns.cgi?pytaj=Kiefer

https://books.google.rs/books?id=LV...s1B_o4ChDoAQhAMAU#v=onepage&q=khójna&f=false

Севојно

Иако се не помиње ни у једном до сада познатом извору, са сигурношћу се може тврдити да је Севојно настало у средњем веку, као и већина ужичких насеља, што потврђује турски катастарски попис из 1476. године. Пронађене и публиковане турске земљишне књиге смедеревског Санџака из 1476., документују чињеницу да је Севојно постојало и пре наводне хронолошке одреднице, и то као урбанизовано насеље подељено на Доње и Горње Севојно. Његово влашко, сточарско становништво повукло се испред таласа отоманске инвазије у брдовите крајеве око Ужица и ту се повезало у компактна насеља. Чињеница да се на подручју Севојна налазила позната црква Брвнара, има посебан значај и тежину са гледишта очувања и културе српског народа и трајног неговања традиционалних историјских вредности. У то време, хришћанска црква, представљала је једину идеолошку и политичку снагу која је била у стању да повеже и уједини народ. Као и остале сличне црквене грађевине и брвнара у Севојну саграђена је у истом архитектонском стилу у 18. веку, а живописана је 1779. године.





A na šumsku etimologiju Sevojna ukazuje i moja etimologija obližnjeg Užica, tačnije obližnjih Užica, još tačnije obližnjih Lužica (lug - šuma).

 

[Mrkalj]

Bokor, rum i alb. bukur



Reč bukur/bokor vrti oko Dakije i Panonije:

bukur
From Proto-Albanian *bukura, derivative of *buk- (“lush, lusty”), from Proto-Indo-European *bʰoHu- (“to grow, swell”), close to Proto-Germanic *būkaz (“belly, body”), compare Icelandic búkur (“torso”), English bouk, Old Czech buj (“mad, foolish”)). Similar sense development as with kolmë. Related to bukël. The Proto-Albanian root has probably had a cognate in Dacian [1]​

A onda, imamo i mađarsku i srpsku reč: bokor, razbokoriti se, bokoriti, što me neodoljivo podseća na buk (plamen i vodopad), buknuti, razbuktati se, buktinja (eventualno na bukvu).

Ako znamo da je bokor:

ekspr. [TABLE="class: cms_table, width: 100%"]
[TR]
[TD="width: 1%"]1. [/TD]
[TD]grmoliko ili grmušasto stablo[/TD]
[/TR]
[TR]
[TD]2. [/TD]
[TD]rij. kita, rukovet, buket, stručak[/TD]
[/TR]
[/TABLE]



a znamo da je to nešto "lepo", onda shvatimo redosled izvođenja semantike
1. stepen: buk, buknuti, razbuktati se, buktinja
2. stepen: bokor - razgranato, razbuktalo, buknulo cvetno drvo, up. tur. behar
3. stepen: bukur, bokor je i lep - odatle, bukur u značenju lepote

Dakle, bokor sav bukti i zato je lep (bukur).

 

[Mrkalj]

Pastir, pašnjak, paša, ispaša, pasti, napasati, popasti

Imali smo reč livada koju su nam ćornuli stari grcu još u antičko doba, a sada vidimo da su nam Latini maznuli i pašnjake:

I nije čoban, nego pastir, od srpskih reči pasti, paša.

✧ prasl. i stsl. pasti (rus. pastí, češ. pásti) ← ie. *peh[SUB]2[/SUB]- (lat. pascere, got. fōdjan: hraniti)

Ovakvi primeri svaki put nam potvrđuju koliki je genije ljudi kao što su Mario Alinei koji je zaključio da je celokupna poljoprivredna terminologija Romana i Germana dominantno slovenska.

 

[Mrkalj]

A šta znači kad neka životinja pase, npr. kad je pčela na paši, možda nam pomogne ova pesma:

I glagoli kao napasti, spopasti i sl.

 

[ИгарЈ]

Ваља приметити да се Мркаљево окушавање у етимологији и даље своди само на сличност речи. Заиста је запањујуће како после толико година проведених на форуму ништа није научио, ваљда нема времена од тражења речи које би могао прогласити „ћорнутима“ од Словена (то јест Срба) примењујући своју генијалну и оригиналну методу звану "на слово, на слово". Зато и не успева испунити ниједан задатак етимологије, нити своје тврдње поткрепити доказима или ичим другим.
Но, овде је толико несувислости написано, ваљало би нешто и исправити.

У вези с алб. bukur и рум. a bucura: Реч бокор мађарскога је порекла, а речи попут букнути, разбуктати (се), буктиња заправо потичу од корена бух- . Албански придев bukur, дакле, није преузет од Срба, те уместо грмља почео означавати нечију лепоту. Румунски глагол a bucura, најпре, уопште нема исто значење као албански придев, него значи 'радовати се, бити драго коме'. Нема поузданога одговора на питање јесу ли албанска и румунска реч уопште повезане.

Што се тиче ливаде и пашњака: Реч ливада потиче од средњовековнога грчкога λιβάδι или увећанице λιβάδα, а оне од старогрчкога λιβάδιον - умањенице именице λιβάς. Сада следи Мркаљев одговор у којем методом "на слово, на слово" утврђује како је то „ћорнуто“ словенско лити, ливати, наравно без иједнога доказа. Латинско pasco, -ere и прасловенско pasti, pasǫ (старословенско пасти, пасѫ) су прасродни, наслеђени су из праиндоевропскога језика. Сличности између индоевропских језика нису изненађујуће, но сасвим очекиване.

 

[Сребрена]

Bokor, rum i alb. bukur
from Proto-Indo-European *bʰoHu- (“to grow, swell”)..
A onda, imamo i mađarsku i srpsku reč: bokor, razbokoriti se, bokoriti, što me neodoljivo podseća na buk (plamen i vodopad), buknuti, razbuktati se, buktinja (eventualno na bukvu)......Dakle, bokor sav bukti i zato je lep (bukur).

Реч бокор мађарскога је порекла, а речи попут букнути, разбуктати (се), буктиња [/I]заправо потичу од корена бух- . Албански придев bukur, дакле, није преузет од Срба, те уместо грмља почео означавати нечију лепоту. Румунски глагол a bucura, најпре, уопште нема исто значење као албански придев, него значи 'радовати се, бити драго коме'. Нема поузданога одговора на питање јесу ли албанска и румунска реч повезане.

Генерално налазим да се слажем са обојицом у појединостима, али и налазим крупне грешке код обојице.
Мислим да је највећа грешка користити нечију (не знамо тачно чију) хипотезу да је ИЕ корен био "бух" у значењу "расти, развијати се".
Видесмо код зачетника индо-германске лингвистике A. Šlajhera да су ИЕ корени непотврђене тезе, плод имагинације одређених (а мени непознатих појединачних) аутора. Па следећи дословно те тезице, испаде нам да је срна рогата. Апа копо јепе Шлапајхепер попостапаопо свепетскипи попознапат попо јепеднопом попокупушапајупу бапаснепе, орондара моројара барабара зараслуружурујере верећуру сларавуру.

Ако ћемо објективно да причамо, требало би да имамо податке да ли је бокор у мађарском језику реч присутна и на Уралу и у осталим унгро-финским варијантама или је ушла у употребу после инвазије у Панонију. Поводом алб.букур, нема никаве шансе да буде повезана директно са румунским језиком, који је настао много касније, али свакако има везе са влашким језиком, који је велики градивни елемент албанског данашњег вокабулара, и још уочљивији градивни елемент данашњег румунског вокабулара.

Бокор је свакако реч коју су наши преци чешће користили него ми данас, па јој и не знамо егзактно значење.
Ископирала сам једно детаљно објашњење, у коме има и других заборављених и полузаборављених речи.
Ради се о фусноти М.Бјелетић у Зборнику, стр 109 и 110 https://books.google.rs/books?id=hu...AEIWjAJ#v=onepage&q=бокор етимологија&f=false

Поменута жука је жутиловка, иначе Spartium junceum, ако ћете слике да погледате.

 

[ИгарЈ]

Ја нисам говорио ни о каквом ие. корену већ о старијим облицима наведених речи с гласом [х] на месту данашњега [к]. =]

 

[Сребрена]

Ја нисам говорио ни о каквом ие. корену већ о старијим облицима наведених речи с гласом [х] на месту данашњега [к]. =]

Ниси то назначио јасно, па сам погрешно схватила.
Видео си негде написано бухтиња, разбухтати се, бухнути ?
Водопад као бух ?