Etimolomija

[Mrkalj]

Kuvati, kuhati


cook (n.)
"one whose occupation is the preparing and cooking of food," Old English coc, from Vulgar Latin cocus "cook," from Latin coquus, from coquere "to cook, prepare food, ripen, digest, turn over in the mind" from PIE root *pekw- "to cook, ripen."
Germanic languages had no one native term for all types of cooking, and borrowed the Latin word (Old Saxon kok, Old High German choh, German Koch, Swedish kock).
There is the proverb, the more cooks the worse potage. [Gascoigne, 1575]

 

[Mrkalj]

Bukva, bukvar, bukvica

book (n.)

Old English boc "book, writing, written document," generally referred (despite phonetic difficulties) to Proto-Germanic *bokiz "beech" (source also of German Buch "book" Buche "beech;" see beech), the notion being of beechwood tablets on which runes were inscribed; but it may be from the tree itself (people still carve initials in them).

Latin and Sanskrit also have words for "writing" that are based on tree names ("birch" and "ash," respectively). And compare French livre "book," from Latin librum, originally "the inner bark of trees" (see library). The Old English word originally meant any written document. The sense gradually narrowed by early Middle English to "a written work covering many pages fastened together and bound," also "a literary composition" in any form, of however many volumes. Later also "bound pages," whether written on or not. In 19c. it also could mean "a magazine;" in 20c. a telephone directory. From c. 1200 as "a main subdivision of a larger work." Meaning "libretto of an opera" is from 1768. A betting book "record of bets made" is from 1812. Meaning "sum of criminal charges" is from 1926, hence slang phrase throw the book at (1932). Book of Life "the roll of those chosen for eternal life" is from mid-14c. Book of the month is from 1926. To do something by the book "according to the rules" is from 1590s.

bukva ✧ prasl. *buky (rus. buk, polj. bukiew) ← germ. ≃ njem. Buche

- - - - - - - - - -

beech (n.)

type of large forest tree noted for its smooth, silvery bark and its mast, which serves as food for animals, Old English bece "beech," earlier boece, from Proto-Germanic *bokjon (source also of Old Norse bok, Dutch beuk, Flemish boek, Old High German buohha, German Buche, Middle Dutch boeke "beech"), from PIE root *bhago- "beech tree" (cognate with Greek phegos "oak," Latin fagus "beech;" see fagus). Formerly with adjectival form beechen. Also see book (n.).

 

[Mrkalj]

Breza


birch (n.)

"hardy, slender northern forest tree noted for its white bark," Old English berc, beorc (also the name of the rune for "b"), from Proto-Germanic *berkjon (source also of Old Saxon birka, Old Norse börk, Danish birk, Swedish and Icelandic björk (which is also a girl's given name), Middle Dutch berke, Dutch berk, Old High German birihha, German Birke), from PIE *bhergo (source also of Ossetian barz, Old Church Slavonic breza, Russian bereza, Lithuanian beržas, Sanskrit bhurjah, all names of birch-like trees, Latin fraxinus "mountain ash"), from root *bhereg- "to shine; bright, white," in reference to the bark. Birch beer is by 1827, American English.

birch (v.)

"to flog," 1830, from the noun in the sense "bunch of birch twigs used for flogging" (1640s); see birch (n.). Related: Birched; birching.

bark (n.1)

"tree skin, hard covering of plants," c. 1300, from a Scandinavian source akin to Old Norse börkr "bark," from Proto-Germanic *barkuz, which probably is related to birch and Low German borke. The native word was rind.


breza ✧ prasl. *berza (rus. berëza, polj. brzoza) ← ie. *bherHg'h- (lit. beržas, skr. *bhūrja-)

 

[Mrkalj]

Breg

Berg Sm std. (8. Jh.), mhd. berc, ahd. berg, as. berg Stammwort. Aus g. * berga- m. "Berg", auch in anord. bjarg n., berg n. "Felsen, Felswand", ae. beorg, afr. berch, birg und gt. in der Weiterbildung bairgahei "Gebirge"; aus ig. * b[SUP]h[/SUP]erǵ[SUP]h[/SUP]- "Höhe" (vermutlich ein ablautendes Wurzelnomen), auch in avest. * barəzah- n. "Höhe, Berg", arm. (erkn-a-) berj "himmelhoch", akslav. bregŭ "Ufer, Abhang" (in anderen slavischen Sprachen auch "Hügel"), mir. bri(g) "Hügel, Berg" (schwundstufig).

Der Wurzelauslaut des altkirchenslavischen und des avestischen Wortes stimmen dabei nicht zusammen. Wegen der besonderen Bedeutung des altkirchenslavischen Wortes ist wohl keine Entlehnung (etwa aus dem Germanischen) anzunehmen, sondern das auch sonst zu beobachtende Verhalten des Slavischen wie eine Kentum-Sprache. Mit Hochstufe wie im Germanischen, aber in der Bedeutung weiter abliegend, ist kymr. bera "Haufen (von Stroh, Heu o.dgl.)". Diese Substantive gehören zu einem Verb mit der Bedeutung "sich erheben, wachsen" in heth. parkija- "sich erheben, hoch werden, wachsen", toch. AB pärk- "aufgehen", avest. barəzaiia- "aufwachsen lassen" (Kausativ). Daneben Adjektive in der Bedeutung "hoch" in heth. parku-, avest. barəz-, arm. barjr und in der Partizipialbildung (*b[SUP]h[/SUP]ṛǵ[SUP]h[/SUP]ont-) ai. bṛhánt-, der im Westen Namen entsprechen: in germanischer Lautform die Burgunden, zusammen mit Bornholm (anord. Burgundarhólmr), in keltischer Lautform der Stammesname Brigantes, der Stadtname Bregenz und der Frauenname Brigitte ("die Erhabene"). Adjektiv: bergig.

Ebenso nndl. berg, ne. barrow, nschw. berg, nisl. bjarg n., berg n.; Burg, Gebirge.
✎ Schatz, J. FS Kluge (1926), 122-131;
LM 1 (1980), 1943-1945;
Lloyd/Springer 1 (1988), 553f.;
Röhrich 1 (1991), 173-175;




Izdvajam doskočicu:

in keltischer Lautform der Stammesname Brigantes, der Stadtname Bregenz und der Frauenname Brigitte ("die Erhabene").

Dakle, kada zadobije slovenski oblik breg- onda se to zove "keltski glasovni oblik".

Naročito zgodno za ime grada Bregenca (Bregenac).

 

[Mrkalj]

Da li ima neko zainteresovan da uskladi ove teze:

1. Vila Ravijojla

2. Ravioli

Etymology

Perhaps masculine form of Italian raviola, diminutive of rava (based on appearance to a small turnip), which is from Dutch ravelen (“confuse, entangle”); see English ravel.

3. Rava
https://vukajlija.com/rava/630

4. kurvа, Etimologija: ✧ prasl. *kury 〈G *kurъve〉 (rus. kurvá, polj. kurwa) ≃ v. kurvа

5. curve (krivulja, kriva linija), Etimology:
curve (n.)

1690s, "curved line," from curve (v.). With reference to the female figure (usually plural, curves), from 1862; as a type of baseball pitch, from 1879.


curve (v.)
early 15c. (implied in curved), from Latin curvus "crooked, curved, bent," and curvare "to bend," both from PIE root *sker- (2) "to turn, bend."


Ja ne vidim logičniju opciju nego da sve reči dolaze od slovenske reči za kurvu, koja dolazi pak od slovenske reči za kokošku (kurvа).

 

[ИгарЈ]

1. Vila Ravijojla

Рекао бих да је народна женска варијанта имена Рафаел, упоредити нпр. Равајло.

3. Rava

Мислим да је ово само жаргон. Ваљало би то проверити, као и када се јавља.
Очито потиче од курaвa, које се јавља у народним говорима, а оно је настало уопштавањем непостојанога а из генитива множине курaвa.

 

[Mrkalj]

Рекао бих да је народна женска варијанта имена Рафаел, упоредити нпр. Равајло.


Мислим да је ово само жаргон. Ваљало би то проверити, као и када се јавља.
Очито потиче од курaвa, које се јавља у народним говорима, а оно је настало уопштавањем непостојанога а из генитива множине курaвa.

Mogu da se složim.

 

[Сребрена]

Мислим да име виле Равијојле треба сврстати у групу термина у којој су и вила Мандалина, планина Тара и народно име Србаља, са прастарим коренима.
"Јојла" је само аугментативни део кованице у женском роду и то име би требало, по мом слуху, чути као "велики учитељ"одн учитељица.
"Учитељчина" у мушком роду. Име божанства Лада појављује се у песмама са истим аугм.додатком (у вокативу) , као Ладо, Ладојло.
Потпуно је супротан карактер и деловање српских вила - маестралних излечитеља и уметница, у односу на сленг "куррава" (иако су Кураве једно од најстаријих племена, детаљно описано у Ведама, тачније Махаб бхарати")
Оне, по песмама, подучавају и надахњују Србе на начин на који је Лин подучавао Орфеја- у вештини познавања и коришћења биља, музици и писму. Виле немају везе са писмом али имају са претходне две категорије.

Рави, први део кованице, на санскриту је једноставно "учитељ", везан за знања о Сунцу, значи за знања о космосу и јединства човека са космосом. А виле, саме по себи, како су представљане у песмама, и јесу веза између човека и Бога, познатог и непознатог, видљивог и невидљивог, врста "прозора" или "окна" кроз које смртан човек може да спозна тајне Васељене..напр. то је значење Мандалининог имена, познато као термин из санскрита "мандала".
https://en.wiktionary.org/wiki/रवि

 

[Mrkalj]

Slina

✧ prasl. *slina (rus. sliná, češ. slina), latv. slienas ≃ stnord. slím

slime (n.)

Old English slim "slime," from Proto-Germanic *slimaz (source also of Old Norse slim, Old Frisian slym, Dutch slijm "slime, phlegm," German Schleim "slime"), probably related to Old English lim "birdlime; sticky substance," from PIE root *(s)lei- "slimy, sticky, slippery" (source also of Sanskrit linati "sticks, stays, adheres to; slips into, disappears;" Russian slimak "snail;" Old Church Slavonic slina "spittle;" Old Irish sligim "to smear," leinam "I follow," literally "I stick to;" Welsh llyfn "smooth;" Greek leimax "snail," limne "marsh, pool, lake," alinein "to anoint, besmear;" Latin limus "slime, mud, mire," linere "to daub, besmear, rub out, erase"). As an insult to a person from mid-15c. Slime-mold is from 1880.

- - - - - - - - - -

saliva (n.)

early 15c., from Middle French salive, from Latin saliva "spittle," of unknown origin (perhaps, as Tucker suggests, somehow derived from the base of sallow (adj.)).

(sa)liti, (sa)livati/(sa)levati

✧ prasl. i stsl. liti (rus. lit', polj. lić), lit. lieti

 

[ИгарЈ]

saliva (n.)

early 15c., from Middle French salive, from Latin saliva "spittle," of unknown origin (perhaps, as Tucker suggests, somehow derived from the base of sallow (adj.)).

(sa)liti, (sa)livati/(sa)levati

✧ prasl. i stsl. liti (rus. lit', polj. lić), lit. lieti

Не могу се овако упоређивати столећима удаљени облици. Мора се поћи од најранијих посведочених облика, те се морају у обзир узети унутарјезички, историјски и поредбени докази.

Префикс с(а)- потиче од старосрпскога с(ь)-, а оно од прасловенскога *sъ- (старословенско съ-) које потиче од старијега - *sъn- које се сачувало у стсл. сън- испред самогласника. Из тога се закључује да је по среди нулти превој (*sun-) или позициона варијанта префикса cѫ (< *san).

Proto-Indo-European/ḱóm

Што се глагола лити, ливати тиче, успоредбом с ие. когнатима може се утврдити да глас и у корену потиче од *ei.

 

[Mrkalj]

Твоје поређење не слаже се гласовно већ код префиска. Префикс с(а)- потиче од старосрпскога с(ь)-, а оно од прасловенскога *sъ- (старословенско съ-) које потиче од старијега - *sъn- које се сачувало у стсл. сън- испред самогласника.

... koji je mogao dati latinsko "sa".

- - - - - - - - - -

Што се глагола лити, ливати тиче, успоредбом с ие. когнатима може се утврдити да глас и у корену потиче од *ei.

- - - - - - - - - -

Hvala na sugestijama.

 

[ИгарЈ]

... koji je mogao dati latinsko "sa".

Треба објаснити како, када и где и сваки корак поткрепити. У латинским текстовима словенски полугласови најчешће су замењивани гласовима e и i.

 

[Mrkalj]

Треба објаснити како, када и где и сваки корак поткрепити. У латинским текстовима словенски полугласови најчешће су замењивани гласовима e и i.

A to znači da nekada nisu zamenjeni sa e ili i, nego, kako?

 

[Mstislav]

Voleti?

 

[Mrkalj]

Opet ja.

Latin repetere "do or say again; attack again," from re- "again" (see re-) + petere "to go to; attack; strive after; ask for, beseech" (from PIE root *pet- "to rush, to fly").

opet ✧ prasl. *opętь (rus. ópjat', češ. opet) ≃ o (b)- + v. peta

Dakle ob-pet : re-pet. Peta : petere (ići).

 

[Mrkalj]

Stol, stolica

stool (n.)

Old English stol "seat for one person," from Proto-Germanic *stolaz (source also of Old Frisian stol, Old Norse stoll, Old High German stuol, German Stuhl "seat," Gothic stols "high seat, throne"), from PIE *sta-lo-, locative of root *sta- "to stand, make or be firm."(source also of Lithuanian pa-stolas "stand," Old Church Slavonic stolu "stool").

Originally used of thrones (as in cynestol "royal seat, throne"); decline in sense began with adoption of chair (n.) from French, which relegated stool to small seats without arms or backs, then to "privy" (early 15c.) and thence to "bowel movement" (1530s).

- - - - - - - - - -

Stuhl Stuhl Sm std. (8. Jh.), mhd. stuol, ahd. stuol, as. stōl Stammwort. Aus g. * stōla- m. "Stuhl", auch in gt. stols, anord. stóll, ae. stōl, afr. stōl. Ableitung zu stehen wie (nicht notwendigerweise urverwandt) lit. pastõlas "Gestell", akslav. stolŭ "Stuhl", gr. stḗlē f. "Säule".
Ebenso nndl. stoel, ne. stool, nschw. stol, nisl. stóll; Fauteuil.
✎ Hoops (1911/19), IV, 296;
Schmidt, L. Antaios 12, 1 (1971), 85-103;
Röhrich 3 (1992), 1581f. indogermanisch s. stehen

Etymologisches Wörterbuch der deutschen sprache. 2013.

 

[Rayela]

Ja pojma vise nemam gde i kako, kada, nesto da pitam.
Zadnjih se godina cesto pojavljuje izraz seljani i seljanija.
Ja sam prvo mislila da ljudi i ne znaju sta su seljaci pa pisu bzvze, ali
sam ja ta koja nema pojma da seljaci vise ne postoje. Svi su sada seljani.
Dal je to normalno?

 

[Rayela]

Koren reci Gor?
U svedskom, norveskom ( mozda i danskom) postoji ime i to jako cesto Göran ( ovo o se ne pise tako ali se izgovara kao nemacki umlaut nesto izmedju
e i o a ja nemam te znakove za pisanje tog skandinavskog pa zato koristim nemacki). Moje je lepo srpsko ime takodje sa tim korenom ( bez crtica gore, dole),
postoji i gora ( neka mala shuma), ali i vatra gori.
U nemackim sam izvorima nasla neka nemushta objasnjenja ( a razlog je da niko ne zna od kud to) koja idu od recimo neke reci za " malo, sitno" pa tako
postoji izraz Göre ( nemacki) a to oznacava neku devojcicu koja je na pragu da predje u devojku.

 

[dolinalima]

https://glosbe.com/sv/en/Göran

A male given name, a medieval variant of Georg.

https://glosbe.com/sv/en/göra

 

[Rayela]

Znaci nidje veze izmedju Gorana, Gore, Gordane sa ovim Djordjem.

 

[Rayela]

Mozda ce Mrkalj da svrne ovde jer Gor ne moze da ima veze sa Djordjem. Onaj se jamericki potpredsenik zvao ( zove se i dan danas, ziv je covek)
Al Gor, a negde je i nekada bila prica da je rumunskog porekla. Zato me zanima taj koren reci.

U Madjarskoj se jedan veliki grad zove Győr , ali mozda to nema veze sa sveCkim Goranom

 

[Mrkalj]

Jela, jelka

✧ prasl. * (j)edla (polj. jodła) ← ie. *h[SUB]1[/SUB]edhlo- (lat. ebulus, stprus. addle)

The noun jela or jelka comes from the verb jesti (eat), and its root jed, since fir seeds are edible. So, jela was jedla in protoslavic where Romans and Prussians borrowed their words (ebulus) from.

 

[Сребрена]

Jela, jelka

✧ prasl. * (j)edla (polj. jodła) ← ie. *h[SUB]1[/SUB]edhlo- (lat. ebulus, stprus. addle)

The noun jela or jelka comes from the verb jesti (eat), and its root jed, since fir seeds are edible. So, jela was jedla in protoslavic where Romans and Prussians borrowed their words (ebulus) from.

Није ми логична веза Је(д)лке, Јел(д)ке са јести.Биће да је ово још један од промашаја у ретроградној конструкцији непостојећег и непосведоченог језика (чукун) словенског.

Кад размислим,Јела је мени -можда грешим- (осим личног имена и надимка за Јелице,Јелисавете и Јелене) песнички израз. некако га везујем за поезију (вита јела) и увек за множину, док ми једно, усамљено дрво Јелка.

Пре бих тражила везу са Јеленом (мужјаком),собзиром на упадљиву сличност бројних чета јелкин крошње и разигране "крошње" јеленских рогова.Тачније, чини ми се да је исти начин на који чете/четине јелке излазе из гране и како се гранају рогови јелена.

 

[Mrkalj]

Svadba, svat, svatovi

However, I'm a bit more inclined towards thinking in this direction (The Classical Review. Vol 27, pp. 80):

What do people do in wedding parties?

Svadba je najverovatnije isto što i svođenje, s tim što je iz svadbe naknadno nastala reč svat i množina svatovi pa se pogrešno čini da je svadba nastala od svat+ba, a ne od s+vad+ba. Vad je vod sa prevojem kao u navoditi-navađati.

Druga reč svađa očigledno takođe dolazi po smislu spajanja, jer svađom ljudi spajaju (svode, svađaju) mišljenja. Može biti i ta logika.

 

[Mrkalj]

Svadba, svat, svatovi



Svadba je najverovatnije isto što i svođenje, s tim što je iz svadbe naknadno nastala reč svat i množina svatovi pa se pogrešno čini da je svadba nastala od svat+ba, a ne od s+vad+ba. Vad je vod sa prevojem kao u navoditi-navađati.

Druga reč svađa očigledno takođe dolazi po smislu spajanja, jer svađom ljudi spajaju (svode, svađaju) mišljenja. Može biti i ta logika.

wed (v.)
Old English weddian "to pledge oneself, covenant to do something, vow; betroth, marry," also "unite (two other people) in a marriage, conduct the marriage ceremony," from Proto-Germanic *wadja (source also of Old Norse veðja, Danish vedde "to bet, wager," Old Frisian weddia "to promise," Gothic ga-wadjon "to betroth"), from PIE root *wadh- (1) "to pledge, to redeem a pledge" (source also of Latin vas, genitive vadis "bail, security," Lithuanian vaduoti "to redeem a pledge"), which is of uncertain origin.

The sense has remained closer to "pledge" in other Germanic languages (such as German Wette "a bet, wager"); development to "marry" is unique to English. "Originally 'make a woman one's wife by giving a pledge or earnest money', then used of either party" [Buck]. Passively, of two people, "to be joined as husband and wife," from c. 1200. Related: Wedded; wedding.