Etimolomija

[Mrkalj]

речи попут букнути, разбуктати (се), буктиња заправо потичу од корена бух- .

Zahtevalo bi objašnjenje prelaska *h u *k, za šta nije bilo povoda niti drugih primera.

 

[ИгарЈ]

Zahtevalo bi objašnjenje prelaska *h u *k, za šta nije bilo povoda niti drugih primera.

Неколико чинилаца је вероватно посреди, најпре губљење гласа х од 17. столећа у већини штокавских говора, те даље вероватно контаминација с букати и(ли) уметање гласа к ради истицања ономатопеје.

Мали савет, звездице се се пишу испред непосведочених облика.

 

[Сребрена]

Неколико чинилаца је вероватно посреди, најпре губљење гласа х од 17. столећа у већини штокавских говора, те даље вероватно контаминација с букати и(ли) уметање гласа к ради истицања ономатопеје.

Мали савет, звездице се се пишу испред непосведочених облика.

Ја то стварно не могу да поверујем, као ни у рогату срну, да кад неко падне и повреди се у 13.веку или 15. веку, каже "ух, ух" , а од 1601.године већина говорника штокавског изговара само "у, у ".. Или у народним песмама и при игрању кола чести, врло продоран, узвик "Ииииииииих" постане једно дуготрајно Ииииииииии. Нису ни хуктали "хуху" кад је хладно као што је било данас, него су само "уктали" - у,у,у,у до 1601.прве године.


Јеси видео моје јучерашње питање, Игоре ?

Видео си негде написано бухтиња, разбухтати се, бухнути ?
Водопад као бух ?

 

[Mrkalj]

Неколико чинилаца је вероватно посреди, најпре губљење гласа х од 17. столећа у већини штокавских говора, те даље вероватно контаминација с букати и(ли) уметање гласа к ради истицања ономатопеје.

Мали савет, звездице се се пишу испред непосведочених облика.

Nepotkrepljeno. Znam ja čemu služe zvezdice nego ti imaš problem da shvatiš zašto ih i kada (ne) pišem.

- - - - - - - - - -

Јеси видео моје јучерашње питање, Игоре ?

Видео си негде написано бухтиња, разбухтати се, бухнути ?
Водопад као бух ?

On ne troši nedozvoljene supstance pa da mu se priviđa. Naravno, dakle, da nije video **buhove i **buhtinje. Svašta.

Potrebna je potvrda, a on je nema.

 

[ИгарЈ]

Нема потребе траћити време и прилагати литературу некоме ко никада ничим не поткрепљује своје тврдње. Hitchens's razor: „What can be asserted without evidence can be dismissed without evidence.” https://en.wikipedia.org/wiki/Hitchens's_razor

О старијим облицима с основом бух- можеш читати у етимолошким речницима, имаш нпр. код Скока, а једноставна претрага на мрежи показала би ти да се и данас користе. Даље можеш отворити речник било кога другога словенскога језика и видети да се у њима чувају облици са х. К томе, нигде не написах да бук потиче од *бух, то је поствербал од глагола букати.

Ја то стварно не могу да поверујем, као ни у рогату срну, да кад неко падне и повреди се у 13.веку или 15. веку, каже "ух, ух" , а од 1601.године већина говорника штокавског изговара само "у, у ".. Или у народним песмама и при игрању кола чести, врло продоран, узвик "Ииииииииих" постане једно дуготрајно Ииииииииии. Нису ни хуктали "хуху" кад је хладно као што је било данас, него су само "уктали" - у,у,у,у до 1601.прве године.

У штокавским говорима, како нам то писани споменици могу показати, почетком 17. столећа глас х већ је био изгубљен у многим источним штокавским говорима као и у једном делу средишње штокавице. Премда је Вуковом стандардизацијом било предвиђено враћање гласа х свугде где му је етимолошки место, то није доследно спроведено. Отуда у стандардном језику уместо старијих облика са х имамо речи у којима је тај глас потпуно изостављен (лапити) замењен гласом ј (кијати) или гласом в (мува). У народним говорима стање је много шареније и у њима налазимо и замене попут с, ф, г, к. Ово сам се потрудио што више поједноставити, подробније о овом можеш читати у литератури.

Скренуо бих пажњу на то да ти говориш о узвицима, а они су прича за себе, или како то Вит Бочек лепо написа: „nterjections very often show unexpected, irregular sound development (typically a stability or inalterability, i.e. a resistance to sound changes)”. Страна 100 овде:https://www.academia.edu/13237835/2015_On_borrowability_of_interjections

Посебни су по много чему још, али о том није овде реч.

 

[Mrkalj]

Нема потребе траћити време и прилагати литературу некоме ко никада ничим не поткрепљује своје тврдње. О старијим облицима с основом бух- можеш читати у етимологијским речницима, имаш нпр. код Скока, а једноставна претрага на мрежи показала би ти да се и данас користе. Даље можеш отворити речник било кога другога словенскога језика и видети да се у њима чувају облици са х. К томе, нигде не написах да бук потиче од *бух, то је поствербал од глагола букати..

Ceniš?

 

[Сребрена]

У штокавским говорима, како нам то писани споменици могу показати, почетком 17. столећа глас х већ је био изгубљен у многим источним штокавским говорима као и у једном делу средишње штокавице. Премда је Вуковом стандардизацијом било предвиђено враћање гласа х свугде где му је етимолошки место, то није доследно спроведено. Отуда у стандардном језику уместо старијих облика са х имамо речи у којима је тај глас потпуно изостављен (лапити) замењен гласом ј (кијати) или гласом в (мува). У народним говорима стање је много шареније и у њима налазимо и замене попут с, ф, г, к. Ово сам се потрудио што више поједноставити, подробније о овом можеш читати у литератури.

Хвала што си се трудио да поједноставиш, али ниси ми одговорио.
Прво си написао

а речи попут букнути, разбуктати (се), буктиња заправо потичу од корена бух-

па си ме исправио јер сам схватила да говориш о ИЕ корену, написавши да не говориш о ИЕ корену

Ја нисам говорио ни о каквом ие. корену

а сад је тек потпуно нејасно да ли и даље мислиш да је бух- корен (иако није ИЕ, како кажеш) као у првој објави, или , као у другој,

већ о старијим облицима наведених речи с гласом [х] на месту данашњега [к]. =]

мислиш да бух- није уопште корен, него старији облик наведених речи ..




..због чега сам ја и питала да ли си их видео, у смислу јесу ли посведочени као бухтиња и бух (водопад) итд..

Пошто смо говорили о бух- бук- речима, не видим као адкеватан одговор да је:

Премда је Вуковом стандардизацијом било предвиђено враћање гласа х свугде где му је етимолошки место, то није доследно спроведено. Отуда у стандардном језику уместо старијих облика са х имамо речи у којима је тај глас потпуно изостављен (лапити) замењен гласом ј (кијати) или гласом в (мува).

..јер мува/муха или кихати/кијати или стреха/стреја нису доказ да је водопад био бух пре него је постао бук, или да је бокор био бохор, или бухтиња/буктиња.
Адекватан одговор је да или не. Видео сам лично, знам рукопис у коме пише "слапови буха" или тако нешто, то је одговор. Или, не знам лично , ниси имао прилике да прочитам стари текст у коме је напр. монах не мође да се усрдно моли јер му смета бука буха надомак манастирске ћелије.

Скренуо бих пажњу на то да ти говориш о узвицима..

Ма могу и друге примере да набројим, они су ми први ономад пали напамет. Али узвици и ономатопеје су баш нешто што се није мењало.
Основа мог приговора је у разлици између писане и говорне речи, па кад напишеш "у говору је изгубљен глас", значи да су и писмени и неписмени људи након 1601.године престали да користе глас који су до јуче или накјуче користили. То је, једноставно, немогуће.

Напр. Херцеговац ће да изговори ораг уместо орах, Тимочанин ораа или орај, али неће орак свакако.
Када би, теоријски, неки део штокаваца до 17.века говорио бухтиња, а од 17.века почео да говори буктиња..опет би остала друга група штокаваца (и иних осталих) код које би се задржало бухтиња.

Е, ако имаш такве примере, ти напиши, свеједно да ли си решио да бух- буде корен или старији облик ., или нешто треће.

 

[Mrkalj]

Važno

Da li je ovo moguće - da je reč postala od reči vaga, tj. od nemačkog die Waage?

HJP:

važan ✧ češ. vážný ≃ v. vaga; vaga ✧ njem. Waage

Ali reč nalazimo u svim slovenskim jezicima:

rus: важный
ukr. важливий
blr. важны
polj. ważny
češ. važný
bug. важен
mak. важен
slov. važen



lit. žymus

Izgleda da je vaga srpski izum.

 

[Rayela]

Važno

Da li je ovo moguće - da je reč postala od reči vaga, tj. od nemačkog die Waage?

HJP:

važan ✧ češ. vážný ≃ v. vaga; vaga ✧ njem. Waage

Ali reč nalazimo u svim slovenskim jezicima:

rus: важный
ukr. важливий
blr. важны
polj. ważny
češ. važný
bug. важен
mak. важен
slov. važen



lit. žymus

Izgleda da je vaga srpski izum.

Poreklo nemacke reci Vaga nije bas nemacko (Waage) nego je iz sanskrita uzeta rec *u̯eg̑h koju bih ja na srpski prevela kao teg
mada u nemackim izvorima stojoi da je to neka kategorija koja se l krece, a teg je jel "konstanta"

 

[haeul]

Poreklo nemacke reci Vaga nije bas nemacko (Waage) nego je iz sanskrita uzeta rec *u̯eg̑h

Каквог санскритског, побогу? Говириш као да је санскритски прајезик свих индоевропских језика, а он нема везе ни са пола индијскик.

Мени стварно иде на живце начин на који се санскрит представља код нас, па донекле и у свету. Знаш ли да најстарији сачуван рукопис Панинијеве граматике потиче из 13. века? Да се санскрит појављује у писаном облику тек негде у 2. веку н. е. и да је најстарији сачувани рукопис Ригведе из 15. века? Да ли је теби заиста логично да су веде остале непромељене током периода од неких 2000-3000 година, од времена њиховог наводног настанка до појаве најстаријих сачуваних рукописа? Индолози се понашају као да су дрогирани. Њихове тврдње о наводној старости веда у потпуности се заснивају на претпоставци да су оне верно преношене усменим путем током више векова, па и миленијума, што је потпуна глупост.

 

[Rayela]

Каквог санскритског, побогу? Говириш као да је санскритски прајезик свих индоевропских језика, а он нема везе ни са пола индијскик.

Мени стварно иде на живце начин на који се санскрит представља код нас, па донекле и у свету. Знаш ли да најстарији сачуван рукопис Панинијеве граматике потиче из 13. века? Да се санскрит појављује у писаном облику тек негде у 2. веку н. е. и да је најстарији сачувани рукопис Ригведе из 15. века? Да ли је теби заиста логично да су веде остале непромељене током периода од неких 2000-3000 година, од времена њиховог наводног настанка до појаве најстаријих сачуваних рукописа? Индолози се понашају као да су дрогирани. Њихове тврдње о наводној старости веда у потпуности се заснивају на претпоставци да су оне верно преношене усменим путем током више векова, па и миленијума, што је потпуна глупост.

Pa onda da se izvinim. Ni nemacki izvori ne govore o sanskritu nego indogermanskom, al eto ja cisto da ne bude bas germanski

 

[Rayela]

Ja sam na Severu Nemacke ( momentalno) u jednom prelepom gradu po imenu Wismar, na samoj obali Baltickog Mora
( bivsi DDR), jezgro grada je UNESKO ( svetska bastina), prelepo, ali ne pisem sada ovde zbog te lepote nego zbog imena samog
grada.
Libek., Vizmar i Rostok cuveni su hanzeatski ( trgovacki gradovi), a sva tri grada su u 12. veku bila slovenska, i imena tih
gradova poticu od slovenskih reci.
Lübeck, je ljubak, ljubica, Ljubislav

 

[haeul]

Wismar ваљда потиче од словенског Wyszemir (Вишемир?). То ми некако више звучи као име. Можда је место добило име по некој особи?

П. С. Можемо ли очекивати сувенире?

 

[Mrkalj]

Rostok

Rastoke, Slunj, Krajina

Rastoke, Slunj, Krajina

 

[Сребрена]

Rostok

Rastoke, Slunj, Krajina

Значи, вода се растаче у бројне токове.

 

[Mrkalj]

Значи, вода се растаче у бројне токове.

Upravo.

 

[Сребрена]

Ајде да решимо ОБ-

Кад је ОБРЕД, могло би бити обавезни ред, али и кретање у реду (поворци).
Кад је ОБХОД, ваљда је полукружно или кружно.
ОБУЈМИТИ, загрлити..при чему правимо полукруг рукама око обујмљеног))
ОБЗИР - посматрање у круг, колико се пружа наше поље...
ОБУКА, обучити- учити неког , учити га опет и опет, вртети се у кругу тих учења
ОБРИС, то рис ми увек измиче схватању-треба да је врсте графике, цртежа, тако некако
ОБУХВАТ, као и обујмити

 

[Mrkalj]

Pa onda da se izvinim. Ni nemacki izvori ne govore o sanskritu nego indogermanskom, al eto ja cisto da ne bude bas germanski

Vaga (Waage), original srpska reč:

Waage Sf std. (8. Jh.), mhd. wāge, ahd. wāga, as. wāga Stammwort. Aus g. * wǣgō f. "Waage", auch in anord. vág, ae. wǣg(e), Abstraktum zu g. * weg-a- Vst. "bewegen", auch "wiegen, wägen" (bewegen[SUP]1[/SUP]). Die Schreibung mit Doppel-a seit 1927 zur Unterscheidung von Wagen. Ebenso nndl. waag, nschw. våg, nisl. vog; wagen, wägen, wiegen[SUP]2[/SUP].
✎ Freudenberg, R. HBV 51/52 (1960), 29-61;
Röhrich 3 (1992), 1686. west- und nordgermanisch s. wiegen

Etymologisches Wörterbuch der deutschen sprache. 2013.




Wagen Wagen, verb. reg. act. 1. Der Gefahr des Verlustes aussetzen. Sich wagen, sein Leben wagen. Sich mitten unter die Feinde wagen. Er hat sich sehr gewagt. Das Äußerste wagen. Sein ganzes Vermögen für einen wagen. 2. In weiterer Bedeutung, auf bloße Wahrscheinlichkeit des guten Erfolges thun. Eine Bitte, eine Vermuthung, eine That, ein Geständniß, wagen. Sich auf die See, vor das Thor, in den Wald wagen. Weiter wage ich es nicht. Sein Geld im Spiele wagen. Zehn Thaler will ich daran wagen. So lange ich lebe, will ich alles an dich wagen, Gell. Das Laster denkt darum klein von Gott, weil es keinen Anspruch auf seine Güte wagen darf, eben ders. Etwas auf gut Glück wagen. Den ersten Schritt in die Welt wagen. Sprichw. Wagen gewinnt, wagen verliert. Frisch gewagt ist halb gewonnen. So auch das Wagen. Siehe auch 1 Wage, Waglich, Wagniß, und Verwegen.
Anm. Im Niedersächsischen gleichfalls wagen, Schwed. väga, Isländ. voga, Engl. to wage. Wachter und andere haben allerley wunderliche Ableitungen dieses Wortes gewagt, welche ich hier nicht wiederhohlen will. Mir ist es überwiegend wahrscheinlich, daß auch dieses Verbum zu der zahlreichen Familie des Begriffes der Bewegung gehöret, so daß dadurch vornehmlich auf das Schwanken der Bestimmungsgründe, indem man etwas wagt, gesehen wird.

wagen wagen Vsw std. (13. Jh.), mhd. wāgen Stammwort. Abgeleitet aus wāge "unsicherer Ausgang", eigentlich "Waage" (Waage und vgl. etwa in der Schwebe u.ä., d.h. die Waage hat sich noch nicht eingespielt). Die Bedeutung wird zunächst durch in die wāge setzen vertreten (vgl. in die Waagschale werfen), danach in der Dichtersprache auch wāgen, das sich dann durchsetzt. Abstraktum: Wagnis. verwegen.

 

[Mrkalj]

Ајде да решимо ОБ-

Кад је ОБРЕД, могло би бити обавезни ред, али и кретање у реду (поворци).
Кад је ОБХОД, ваљда је полукружно или кружно.
ОБУЈМИТИ, загрлити..при чему правимо полукруг рукама око обујмљеног))
ОБЗИР - посматрање у круг, колико се пружа наше поље...
ОБУКА, обучити- учити неког , учити га опет и опет, вртети се у кругу тих учења
ОБРИС, то рис ми увек измиче схватању-треба да је врсте графике, цртежа, тако некако
ОБУХВАТ, као и обујмити

Ob- je indoevopski prefiks.

Opsesija - opsednutost. Naravno, srpski, čije smo značenje obuhvata diskutovali i potvrdili u slučajevima kao otok, opšti-opći i još nekim (upravo zaboravih).

 

[Rayela]

Upravo.

Mrzi me sada da prevodim, a i ne znam koliko je taj izvor validan, ali postoji jedan cikica koji ima istu teoriju kao i ti,
a teorija je VODA, imena reka i on tvrdi da su ta imena ( misli na ova na Severu Nemacke jer sam ronjala oko Wismara)
potekla od slovenskih reci pa cak i od srpskih ( mada je ta njegova i knjiga i teorija malo starijeg datuma pa jezik zove srpskohrvatski)
jer je on misljenja ( a bavi se samo poreklom imena) da su Sloveni i sa Juga ( Balkan) naseljavali ove krajeve na Severu pa otuda i
imena za vodu, reke. Zapamtila sam samo rec lokva ( a lenja sam, mrzi me da citam ponovo) za koju kaze da je srpska rec.
Imas bre istomisljenike diljem Europe

 

[Сребрена]

Ob- je indoevopski prefiks.

Opsesija - opsednutost. Naravno, srpski, čije smo značenje obuhvata diskutovali i potvrdili u slučajevima kao otok, opšti-opći i još nekim (upravo zaboravih).

Да ли об- подразумева кружницу или полукруг, као обколити

Об-седнут , неко ко седи и не устаје дуго, присилно је сео, под теретом об- мисли, које иду стално по истом кругу, врте се стално исте мисли.

 

[Rayela]

Да ли об- подразумева кружницу или полукруг, као обколити

Об-седнут , неко ко седи и не устаје дуго, присилно је сео, под теретом об- мисли, које иду стално по истом кругу, врте се стално исте мисли.

obsidere

A ovo opsedanje ne verujem da ima veze latinskim poreklom reci. Mada, ko ce ga znati, u psihijatriji je to i neka blokada
Srpski sigurno nije.

 

[Сребрена]

obsidere

A ovo opsedanje ne verujem da ima veze latinskim poreklom reci. Mada, ko ce ga znati, u psihijatriji je to i neka blokada
Srpski sigurno nije.

op-sesija svakako nije vezana za srpski jezik, ali meni je interesantno da postoji mogućnost da je op- i ob- vezano za kružni pokret, tok...

Op-strukcija u medicini je blokada, zatvaranje, zatvorenost.. a u srpskom je napr OPSADA kad se sa svih strana , znači "u krug" zatvori neprijatelj, a počinje op-kolavanjem ciljne lokacije.
Op- koračiti takođe podrazumeva polukružni pokret noge , u slovenačkom napr. "Ob korak z eno nogo naprej ...", vezano za neke baletske tehnike.

 

[Rayela]

op-sesija svakako nije vezana za srpski jezik, ali meni je interesantno da postoji mogućnost da je op- i ob- vezano za kružni pokret, tok...

Op-strukcija u medicini je blokada, zatvaranje, zatvorenost.. a u srpskom je napr OPSADA kad se sa svih strana , znači "u krug" zatvori neprijatelj, a počinje op-kolavanjem ciljne lokacije.
Op- koračiti takođe podrazumeva polukružni pokret noge , u slovenačkom napr. "Ob korak z eno nogo naprej ...", vezano za neke baletske tehnike.

Pa ima veze ta opsada sa ovim blokiranjem iz psihijatrije. Postoji i dijagnoza "blokada". Valjda je to sve isti "moy".

 

[Rayela]

Sto se Uskrsnja jaja zovu perashke?
Nekad su ukrasavana guscjim perom?