Etimolomija

U je, je l ovo kostur iz sanskrita ili izašao iz ormana? :rotf:
PS. Akustička lingvistika se bavi time.

Nisam mislila na akustiku, ni semantiku ni ontologiju, nijedanput kad sam ovde pominjala kosture i slične skelete:lol:
Oni su zgodni u etimologiji jer mogu da odrede količinu pojmova koja su proizašla iz iste osnove, pa ako napr. u jermenskom ima 12 reči , a u španskom samo dve..onda određena reć svakako nije proistekla iz španskog.
Po čemu mi odmah uočavamo tuđice u sopstvenom jeziku?
Upravo po njihovoj izdvojenosti i nevezanosti za srodne pojmove.

Konkretno:
Ako u srpskom veći broj reči, smisleno povezanih u celinu (kao što je g-r-d suglasnički kostur reči koje sam navela gore, i još nekih koje nisam navela..a sve se odnose na postepenu gradnju odn.stvaranje nečega, što znači usmeren je pokret odn aktivnost prema nečem vežem od osnovee..itd..itd....a u latinskom je manji broj reči iste vrste, onda latinski ne može biti "isključivi prvobitni vlasnik" reči. Ili obratno, naravno.

U engleskom je ta greda beam, napr. niđe veze sa nekom gradjom ili progresom ili stepenikom ili stupnjem...jođ manje sa gradovima (sitijima, taunima i plejsisima))..Kod Rusa je greda balka, opet je nikakva veza. U španskom je viga, i pišu da potiče od latinskog biga.Trebalo bi da je greda u latinskom "trabes".

U mom malom rečniku latinskog, grad je urbis, a gradić oppidum...grad je stepen, a gradatio progres..gradilište je area, upravitelj gradnje je architectus, graditelj faber aedium, gradnja conctructio. gradivo je materia itd..dovoljno da se uoči da tokom "pravljenja" ovih latinskog reči nije postojao princip "od manjeg ka većem, korak po korak, stena po stena" odn. da G-R-D postoji ,ali nije gradivni element skupa reči koje se odnose na isti smisao.

Naravno da je logičnije da je u oba jezika "gredem" zadržano iz sanskrita, samo u srpskom je sačuvan ceo sistem srodnih reči (reč je živa i isti kostur gradi mnogo izraza iz srodne oblasti), a latinskom, ako je iz sanskrita, egzistira maltene kao tuđica, neuklopljena smisleno u (latinski) jezik.


1. greda je postala od gresti jer se koristila kao most (brvno);

Ne znamo to, nigde nije zapisan infinitiv gresti u proto-slovenskom..to je samo spekulacija, hipoteza...naučne težine kao i moji kosturi (iz ormaaanaa:evil:)..

.Antun Mažuranić se čudi oko tog infinitiva gredsti (što bi bila bolja varijanta jer je ostalo d), baš kao i ja:whistling:

content

Temelji ilirskoga i latinskoga jezika za početnikehttps://books.google.rs/books?id=x2...EIQzAF#v=onepage&q=greda na latinskom&f=false

Progres bi trebalo da se ostvaruje najkraćim (pravolinijskim) putem, greda je isto to..ne samo brvno preko reke..nego je glavna njena odlika da je pravolinijska, osim što je čvrsta i naravno, vodoravno postavljena.

P.S.

Grad (fortification) se, kao i gradina kad se ograđuje, zida kamen po kamen, greda po gredu ))
A greda je, nekad negde, bila sitan kamen.

GREDATI SE, gredam se, impf. tući se kamenom, gredama (vidi 8. greda). ,Eno ih gde se gredaju, neće li se psi pokrviti'. u Dobroselu.
content

Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika,1891.
https://books.google.rs/books?id=6a...ved=0ahUKEwiQhZahuLzXAhXFXhoKHUM3CQYQ6AEIOTAD
 
Poslednja izmena:
gṛdhyati

U je, je l ovo kostur iz sanskrita ili izašao iz ormana? :rotf:.

..ово је сада врло занимљиво, психолошки гледано .. ГРД...
Открива мотивацију сваког покрета ( људског хода) и напретка, градње и сл.

*желети више
*желети много
*стремити јарко
*чезнути
*упињати се жестоко
*трудити се, улагати напор
*упрети се у досезању нечега
одн.

gṛdh coveting, desiring, being greedy / abhikāṅkṣā

http://sanskritdictionary.com/?q=gṛdh"&lang=sans&iencoding=iast&action=Search
 
To što Derksen nije primetio vezu ne znači da veza greda-gredem ne postoji. Etimologija nije egzaktna.
Поново argumentum ad ignorantiam. :roll: Твоја тврдња како су греда и грести истога корена заснована је само на њиховој сличности, ниси понудио ниједан доказ, поткрепу или објашњење. Досадашња сазнања историјске и поредбене лингвистике, пак, показују да су то речи несумњиво различитих инодевропских корена.
 
Argumentum ad ignorantiam подразумева да неко тврди да је нешто тачно зато што нема ничега што би доказало супротно.

На пример, до 1968. ми нисмо знали како изгледа страна Месеца која никада није окренута Земљи. Да је неко тврдио да се тамо налази слика Мики Мауса, ми не бисмо имали никаквог начина да докажемо да то није случај, што би наш луцкасти теоретичар вероватно употребио као аргумент.

Мркаљ овде не тврди ништа слично. Он не каже да је апсолутно тако како он претпоставља, већ да постоји могућност да јесте, с обзиром да није доказано да није. Дакле, нема ни трага поменутом софизму.
 
Poslednja izmena:
Argumentum ad ignorantiam подразумева да неко тврди да је нешто тачно зато што нема ничега што би доказало супротно.

На пример, до 1968. ми нисмо знали како изгледа страна Месеца која никада није окренута Земљи. Да је неко тврдио да се тамо налази слика Мики Мауса, ми не бисмо имали никаквог начина да докажемо да то није случај, што би наш луцкасти теоретичар вероватно употребио као аргумент.

Мркаљ овде не тврди ништа слично. Он не каже да је апсолутно тако како он претпоставља, већ да постоји могућност да јесте, с обзиром да није доказано да није. Дакле, нема ни трага поменутом софизму.
Цитирај ми једну његову објаву у којој своје тврдње заиста износи само као могућност. Будући да их нпр. износи без поткрепа, доказâ и објашњењâ, да не напомиње како су то његова самостална тумачења и да не наводи тврдње стручњакâ, а када то учини не образлаже у чему наводно греше но их назива завером против Срба и одбацује их без аргумената, рекао бих да их представља као неоспорне истине. Тако је изнео и тврдњу да се одређене латинске речи „svode na slovenski glagol gresti, gredem”. Када му скренух пажњу на посведочено стсл. грѧсти са назалним самогласником, тражио је да покажем „kako se jusovi reflektuju u latinksom”. Другим речима, будући да не можемо знати како би прасловенски назални самогласници били одражени у латинском, не може се доказати да његово тумачење њихових одраза није тачно. Шта је то но аrgumentum ad ignorantiam? Тврди такође како, будући да етимологија није егзактна, његове тврдње не могу заиста бити оповргнуте. :roll:

Поента свакако није у том је ли начинио логичку грешку, но јесу ли његове "етимологије" тачне. Не постоји могућност тачности његових тврдњи, било како их изнео. Ја се нисам на њих подробно осврнуо јер се он није потрудио подробно их изнети.
Nisam mislila na akustiku, ni semantiku ni ontologiju, nijedanput kad sam ovde pominjala kosture i slične skelete:lol
Oni su zgodni u etimologiji jer mogu da odrede količinu pojmova koja su proizašla iz iste osnove
Требало је да мислиш на морфологију. Твоји "костури речи" плод су твога непознавања морфологије, не постоје као стварне језичке јединице.
pa ako napr. u jermenskom ima 12 reči , a u španskom samo dve..onda određena reć svakako nije proistekla iz španskog.
Po čemu mi odmah uočavamo tuđice u sopstvenom jeziku?
Upravo po njihovoj izdvojenosti i nevezanosti za srodne pojmove
Не, број речи грађених од истога корена ништа нам не говори о његовом пореклу.
Naravno da je logičnije da je u oba jezika "gredem" zadržano iz sanskrita, samo u srpskom je sačuvan ceo sistem srodnih reči (reč je živa i isti kostur gradi mnogo izraza iz srodne oblasti), a latinskom, ako je iz sanskrita, egzistira maltene kao tuđica, neuklopljena smisleno u (latinski) jezik.
Не, латински и српскохрватски нису настали из санскрита, те нису наследили ниједну реч из њега. Речи грести, греда и град нису етимолошки повезане, "изрази из сродне области" не морају бити истога корена, речи не морају чувати изворно значење а број речи грађених од истога корена ништа нам не говори.
Ne znamo to, nigde nije zapisan infinitiv gresti u proto-slovenskom..to je samo spekulacija, hipoteza...naučne težine kao i moji kosturi (iz ormaaanaa:evil:).
Знамо, глагол грѧсти посведочен је у старословенском језику, насталом на основи једнога прасловенскога говора. И када не би био посведочен опет бисмо знали на основу сазнања историјске и поредбене лингвистике. Не зна само онај ко не познаје основе историје словенских језика. К томе, преслатко је своје тврдње поредиш с научним хипотезама.
Antun Mažuranić se čudi oko tog infinitiva gredsti (što bi bila bolja varijanta jer je ostalo d), baš kao i ja:whistling:
Неко је ту хтео писати "коријенски" па се зезнуо. Прелазак *dt у st је једна од основних ствари.
 
Poslednja izmena:
Цитирај ми једну његову објаву у којој своје тврдње заиста износи само као могућност.
Толико је очигледно свима који ишта знају о званичкој етимологији. Он очигледно не пише за оне којима је и сам појам 'етимологија' поптуна непознаница, јер би то било бесмислено.

Дакле, одређено знање се претпоставља, а они који га поседују, лако ће закључити да су ово теорије (баш као и добар део онога што износе твоје свете краве).

Поента свакако није у том је ли начинио логичку грешку, но јесу ли његове "етимологије" тачне.
Није, слажем се. Поента је да значење реч 'тачан' и 'званично прихваћен од струке' нису синоними.

Не постоји могућност тачности његових тврдњи, било како их изнео.
У оквирима онога што ти прихваташ као неоспориву истину (крајње ненаучно од тебе, узгред), свакако не.
 

Krljušt


Za krljušt, reč neutvrđene etimologije, (bugarski ljuspi, slovenački luske, češki i slovački šupiny, poljski łuski, ukrajinski luska, ruski чешуя) rekao bih da je u pitanju složenica od možda kr(u)n + izgledno ljušt. Dakle, složena od dva glagola - kruniti i ljuštiti.

Вечерас сам чистила рибу унутра, јер је хладно за двориште, и одлетеле су две ???????? на моју гардеробу.
Јесу то крље? Кр + ља?
Који назив имамо за најситнији део крљушти?
Ми не кажемо да је то љуспа или љуска.
Цео рибљи "плашт" је крљушт.

Даничић (Основе српскога или хрватскога jезика) доводи у везу крљу(вероватно инсект) и сечење/бодење:
content


..а свакако боде и крљ(ушт) рибе.
 
Poslednja izmena:
Вечерас сам чистила рибу унутра, јер је хладно за двориште, и одлетеле су две ???????? на моју гардеробу.
Јесу то крље? Кр + ља?
Који назив имамо за најситнији део крљушти?
Ми не кажемо да је то љуспа или љуска.
Цео рибљи "плашт" је крљушт.

Даничић (Основе српскога или хрватскога jезика) доводи у везу крљу(вероватно инсект) и сечење/бодење:
content


..а свакако боде и крљ(ушт) рибе.

Ljuspa-ljuska i ljuštiti sigurno su istog "prakorena". A teško da krljušt i ljuštiti nemaju etimološke veze. :p Vidiš ovo krlja(ti); mišljenja sam da je nastalo spajanjem krlj(e)+ljušt(-iti). Šta kaže rečnik za krlj, na koji se Daničić referiše?
 
Vihor..Bigor..Bi(jela)gora ??


Жупа Бихор добила је име по истоименом граду који се први пут помиње 1450. године..
https://books.google.rs/books?id=1Q...ved=0ahUKEwidotXhvN3XAhWmIMAKHWPFAj0Q6AEILzAB
Мноштво воденица је у бихорском крају, више од 100 пребројано је у 20.веку.


Isto, planina i oblast u Rumuniji (zapadnoj) https://sr.wikipedia.org/sr-el/Бихор_(округ)
 
Poslednja izmena:
Napisah na nekoj drugoj temi ( knjige) da sam i ja licno kaciperka. Ljudi su guglali jer nikada nsu culi, citali, videli ovu rec.
Onda i sama nadjem preko gugla da rec ima znacenje ( mada ja licno znacenje savrseno dobro znam)

picmilka, ж
Значења:
Zavodljiva, privlačna ženska osoba. [1]
Примери:
Kàd god je pròšla šòrom, nȁvēk je vȑckala, pìcmīlka jèdna. Нови Сад [1]
Kako je ova rec usla u srpski? Po meni kaciperka ne mora da bude zavodljiva osoba nego osoba koja se trudi da ide u korak
sa nekim modnim trendovima. Pa kad i kako uspe.
 
Napisah na nekoj drugoj temi ( knjige) da sam i ja licno kaciperka. Ljudi su guglali jer nikada nsu culi, citali, videli ovu rec.
Onda i sama nadjem preko gugla da rec ima znacenje ( mada ja licno znacenje savrseno dobro znam)


Kako je ova rec usla u srpski? Po meni kaciperka ne mora da bude zavodljiva osoba nego osoba koja se trudi da ide u korak
sa nekim modnim trendovima. Pa kad i kako uspe.

✧ ≃ kaćiti se: kititi se, v. kaćun + v. pero

- - - - - - - - - -

kaćun ✧ tur. kakun

- - - - - - - - - -


WzIYxYx.jpg
 
kaciperka.

Kako je ova rec usla u srpski? Po meni kaciperka ne mora da bude zavodljiva osoba nego osoba koja se trudi da ide u korak
sa nekim modnim trendovima. Pa kad i kako uspe.

Она што качи на себе "разно перје", качи+перка одн. каћи+перка.:ljub:

✧ ≃ kaćiti se: kititi se, v. kaćun + v. pero
kaćun ✧ tur. kakun

Од ове биљке се прави напитак који обожавам- салеп.
Drugi nazivi za kаćun su: gorov cvet, kukavica, kukavičje suze, drenovac, vranjak, salep, dok je latinski naziv orchis morio.
 
Poslednja izmena:
Од ове биљке се прави напитак који обожавам- салеп.
Drugi nazivi za kаćun su: gorov cvet, kukavica, kukavičje suze, drenovac, vranjak, salep, dok je latinski naziv orchis morio.


Puki mi priča da su u miru muslimani na Podima “rovili” salep – e to je ne znam kakva biljka. Odosmo slabim putem ka jezeru. Na planini u daljini grupa divokoza, podaleko su, nišanim, okinem, promaših i one pobegoše! U jezeru ima dosta ribe, niko je ne lovi, nema ribolovaca. E kako je taj predeo divan za seoski turizam, za šetnje i za sportska takmičenja i ljeti i zimi, samo naša opština ne ume to da iskoristi. A ima divnih staza i prema Gvoznu, Vilin kolu i Lukavcu, Leliji, Kladovu Polju, Oblji i Ulogu ka Morinama, Crvnju, Rudniku, Velikom Glošcu, Jakomišlju i tako dalje. Oni i ne razmišljaju o seoskom turizmu i o inovacijama u našim selima, koja imaju struju, zdravu hranu, čist vazduh… a mogli bi u svakom selu imati ergelu konja za turiste i da se obilaze predeli i ljudi. Zašto se ne bi organizovale ture konjima do Uloga, da se peca riba na Neretvi i duž njenih obala da ima hidrorašalja i eto ugođaja i ukusne seoske hrane (kajmaka, sira, kiselog mleka, hleba ispod sača, pite, pečenog mesa ispod sača, cicvare, riblje čorbe pa i ribe na roštilju)! Mi te naše lepote ili ne vidimo ili ne umemo da ih prezentujemo i svetu pokažemo! Zašto? Neretva teče, oko nje nema ni ribnjaka, ni pčelinjaka, ni lovišta, niti hranilišta za fazane, jarebice, divlje patke, guske…

https://www.srbijadanas.com/vesti/i...-rekao-sefe-ne-radi-ti-vaga-sad-me-2017-12-01

:)
 
Da li je ovaj kacun ista biljka kao i kacunak, a taj kacunak za mene je zapravo safran i pojma nemam ( a i ne verujem)
da salep ima veze sa tom biljkom.



kaćunak, dugovača, (sredozemna biljka Romulea bulbocodium), slična šafranu; https://www.google.it/search?q=Romu...UICigB&biw=1173&bih=791#imgrc=81rhmWA5e-AIGM:

šafran Croccus sativum (saffron): https://www.google.it/search?q=croc...xOvXAhWLLsAKHfwgARcQ_AUICigB&biw=1173&bih=791

jesenji šafran br1. (jesenji narcis); Sternbergia lutea: https://www.google.it/search?q=Ster...xevXAhViLsAKHahVABIQ_AUICigB&biw=1173&bih=791

jesenji šafran br. 2, mrazovac (Colchicum autumnale), kaćun, kaćunka, jesenji šafran, balučak, vranji luk: https://www.google.it/search?q=Colc...xevXAhUJOsAKHc_SAxcQ_AUICigB&biw=1173&bih=791
 
Uvek me je zbunjivala reč "brkovi" zbog svoje množine , jer jednina "brk" se koristi samo kad se nekom "nasmeje brk" a nism video da neko nosi "jedan brk".:D

Nisam stručnjak , ali mi se čini da to ima veze sa arhaičnom dvojinom koja je kod nas nestala tipa "oko,očesa,oči" "uho,ušesa,uši",....
E sad ako su "brkovi" dvojina šta bi onda bila prava množina od brka?!:D
 
Uvek me je zbunjivala reč "brkovi" zbog svoje množine , jer jednina "brk" se koristi samo kad se nekom "nasmeje brk" a nism video da neko nosi "jedan brk".:D

Nisam stručnjak , ali mi se čini da to ima veze sa arhaičnom dvojinom koja je kod nas nestala tipa "oko,očesa,oči" "uho,ušesa,uši",....
E sad ako su "brkovi" dvojina šta bi onda bila prava množina od brka?!:D

Pa, kad ih dovoljno pustiš, vidiš da su dva brka. Levi i desni. Brk, mn. brci i brkovi. Od glagola brkati, brknuti što znači pipkati. Uporedi kod šarana i soma.
 
Pa, kad ih dovoljno pustiš, vidiš da su dva brka. Levi i desni. Brk, mn. brci i brkovi. Od glagola brkati, brknuti što znači pipkati. Uporedi kod šarana i soma.

OK , ali čemu plural kad se brkovi pre svega puštaju i briju(nisu kao oči.uši,noge,..) , i niko ne nosi posebno levi ili posebno desni?!

HJP o etimologiji brkova kažu nešto drugo , po meni logičnije.

? prasl. *bъrkъ: pero (rus. dijal. bork) ≃ polj. barki: pleća
 

Back
Top