Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.105
Могу се схватити баш обратно, као да су то делови изостављени у бријању :
Ван људског лица, брк мора да има множину.
Poslednja izmena:
-
- Popularno:
- Русија у великим економским проблемима...
- Ove lekova ne smete da pijete sa kafom
- Nije čudo što Vučić naoružava Ukrajinu...
- Da li je ovo istina?
- Rusija: Srbija zaobilaznim putem šalje...
- Усташки поздрав у Сплиту: „Штета што...
- „Genocidni nisu ni narod ni nacija, već...
- Iran napao američke baze u Kataru
- Ratni raspored
- Srbija vraća redovan vojni rok: Ako...
Etimolomija
- Začetnik teme Mrkalj
- Datum pokretanja
Могу се схватити баш обратно, као да су то делови изостављени у бријању :
Ван људског лица, брк мора да има множину.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 36.005
Po tebi je logičnije da ti pod nosom raste perje ili pleća?
Pa i nokti se puštaju i seku, pa zašto plural za nokte?
Карлос Шакал
Primećen član
- Poruka
- 800
Нокат је изворно Ногъть, што ће рећи да је вероватно у вези са речју Нога.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 36.005
WORD: но́готь
GENERAL: род. п. но́гтя, укр. но́готь, блр. но́гоць, др.-русск., ст.-слав. ногъть ὄνυξ (Супр.), род. п. мн. ч. ногътъ тв. мн. ногъты и т. д. (Дильс, Aksl. Gr. 164), болг. но́кът (Младенов 359), сербохорв. но̏кат, род. п. но̏кта, словен. nȏhet, род. п. nȏhta, др.-чеш. nohet, род. п. nehte, чеш. nehet, слвц. neht -- то же, польск. nogieć, nokieć, в.-луж. nohć, н.-луж. nokś.
ORIGIN: Праслав. *nogъtь преобразовано из основы на согласный *nogъt- по аналогии основ на -i. Следы согласной парадигмы обнаруживает ст.-слав., др.-русск., др.-чеш., др.-польск. Ср. также ногтое́д (Преобр. I, 610); *nogъt- -- уменьш. образование от нога́. Родственно лит. nagùtis "ноготь, коготь" (t-основа; см. Френкель, ZfslPh 20, 61), вост.-лит. nãgutė "скунец; ноготь", др.-прусск. nagutis "ноготь (на пальцах руки)", далее д.-в.-н. nаgаl "ноготь", гот. ganagljan "пригвождать", лат. unguis, греч. ὄνυξ, ὄνυχος "ноготь, коготь"; см. Траутман, ВSW 192; Арr. Sprd. 382; М.--Э. 2, 688; Френкель, там же; Педерсен, IF 5, 50 и сл.; Бругман, Grdr. 2, 1, 427. Относительно фонетической характеристики ср. также Шпехт у Хаверса (64).
PAGES: 3,79-80
Tuganadlanu
Primećen član
- Poruka
- 674
Po tebi je logičnije da ti pod nosom raste perje ili pleća?
Pa i nokti se puštaju i seku, pa zašto plural za nokte?Doduše, neko nosi posebno nokat na maliću da čačka uši i nos.
Za pleća na znam , ali za perje ima smisla jer brkovi i jesu određena vrsta perja kojom se mužjaci kite.
Kako si ti došao do glagola brkati na osnovu brkova nije mi jasno , kao kad svrbe brkovi dok rastu onda ih čovek pipa(brka) pa je tako nastao naziv.
Daj molim te.
Brkati dolazi od reči "bura" odakle dolazi i glagol "uzburkati","zbrka",....
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 36.005
Eto, to pitanje može da ti bude za domaći. A kad se dosetiš, znaćeš da sam na to mislio. Pomoć: seti se biologije u petom razredu.
Ako je to bilo pitanje, odgovor je: Ne.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 36.005
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
- - - - - - - - - -
Dakle, kada su drevni Srbi brkove prozvali brkovima, nisu se ugledali na ljude, kao što vidimo iz priloženog.
Još jednom, brknuti, brkati - pipnuti, pipati. Otud i parcijalni sinonom - ticalo.
Mstislav
Legenda
- Poruka
- 72.358
Pricati? Danas ta rec preovladava umesto govoriti.
Tuganadlanu
Primećen član
- Poruka
- 674
@Mrkalj
Na osnovu čega si došao do tog zaključka da brkovi dolaze od glagola brkati?? . osim da si ti kao Srbin inače star par hiljada godina gledao "nešnl džiografik" i bio na svakom času biologije pa došao do zaključka reč brkovi dolazi od toga kad mačak "-brka-pipa" svoje dlakave izrasline na glavi ispod nosa.
Inače kod životinja i ženke imaju brkove dok kod ljudi samo poneke žene ih imaju , i gle čuda nama(ljudima) brkovi ne služe ni zašta drugo nego za ukras dok životinjama je osnovica za orjantaciju i slične životne radnje.
HJP sasvim lepo kaže da "brk" dolazi od praslovenske reči "pero"(bъrkъ) što u potpunosti ima smisla jer aludira na ukras koji razlikuje mužjake od ženki.
Na osnovu čega si došao do tog zaključka da brkovi dolaze od glagola brkati?? . osim da si ti kao Srbin inače star par hiljada godina gledao "nešnl džiografik" i bio na svakom času biologije pa došao do zaključka reč brkovi dolazi od toga kad mačak "-brka-pipa" svoje dlakave izrasline na glavi ispod nosa.
Inače kod životinja i ženke imaju brkove dok kod ljudi samo poneke žene ih imaju , i gle čuda nama(ljudima) brkovi ne služe ni zašta drugo nego za ukras dok životinjama je osnovica za orjantaciju i slične životne radnje.
HJP sasvim lepo kaže da "brk" dolazi od praslovenske reči "pero"(bъrkъ) što u potpunosti ima smisla jer aludira na ukras koji razlikuje mužjake od ženki.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 36.005
Nisam ja sasvim siguran, ali sam daleko privrženiji (svojoj) tezi da brkovi dolaze od brknuti, brkati, brčkati u značenju dirati, pipati, nego od reči. Eto, ja to "sasvim lepo" kažem. HJP kaže sa (velikim) znakom pitanja, što znači "ne znam", a zvezdica znači da je u pitanju neposvedočena i rekonstruisana reč koja je možda postojala kao praslovenska, možda nije, možda je značila pero, a možda i nije i , na kraju, možda ima veze sa brkovima, a možda i nema:
brk ✧ ? prasl. *bъrkъ: pero
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 36.005
PS. Mislio sam da ćeš moći i bez pomoći da odgonetneš da brkovi služe životinji da dodiruje svoju (potencijalnu) hranu, međutim ti si i nakon postavljenih slika životinja, i nakon navedenog sinonima "ticalo", gde je potpuno jasno da ticalo dolazi od doticati, taći, ticati, zaglavljen u sopstvenoj pogrešnoj ideji da "ljudi i životinje pipaju svoje brkove" te da su stoga brkovi dobili naziv - brkovi. Ne; brkovi su pipači, njima životinje brknu iliti taknu svoju hranu i okolinu.
Tuganadlanu
Primećen član
- Poruka
- 674
OK , ali kako si zaključio da "brkati" znači "pipati"??
Nije valjda zbog mačaka na času biologije?!
Meni nema smisla upravo zbog toga što si ti rekao da su praSrbi gledali životinje kako pipaju dlake na glavi pa su tako nastali "brkovi" jer eto u vreme praSrba nije postojao izraz pipati već brkati u smislu dodirivanja dlaka na gornoj usni.
Daj mi primer da pojam "brkati" doslovno znači "pipati" , jer ja sam se trudio da nađem bilo štaiz starih spisa povodom tvoje tvrdnje i nisam našao.
A sa druge strane životnje diraju mnoge druge delove svoga tela , tipa kad pas liže(dira) svoja muda , pa eto muda nismo nazvali brkovima već mudima.
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 36.005
? Molim citat.
Tuganadlanu
Primećen član
- Poruka
- 674
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 36.005
Gde ja tu pominjem "Prasrbe koji su dirali dlake na glavi"?!?
Dobro, predajem se. Pobedio si. Samo da citiram skraćeni Rečnik Matice srpske iz 2007:
brknuti, brknem svr. (nečim) zavući ruku, prst ili kakav predmet nekuda, obično tražeći nešto, promešati, pročačkati po nečemu.
Tuganadlanu
Primećen član
- Poruka
- 674
Ja sam isčitao iz tvog upisa da prasrbi nisu gledali na ljude nego na životinje kad su pipali iliti kako ti reče brkali dlake na glavi.
Nema ovde nikakve predaje niti pobede , ta nismo budale nego dokoni forumaši koji se bave totalno nebitnim stvarima za ovaj dunjaluk kao što su jezičke nedoumice.
Brkati jeste mešati,čačakati,....ali to dolazi od "bure" , od čije osnove je kad se čovek "brčka u uzburkanoj vodidok puše bura".
Mene lično glagol "brkati" označava nešto nekontrolisano kako od same osobe tako i od same prirode koja čoveka stavlja u takav položaj , pa čovek zbog radosti nekontrolisano mlati rukama po vodi tj."brčka se" iliti čačka,meša,...vodu ili šta mu padne pod ruke , ali takođe voda,vetar,...i mnoge prirodne pojave se "uzburkaju i prave buru" , a takođe i čovek "burno" reaguje što opet govori o nekontrlisanosti čoveka i prirode.
E sad odakle sama reč izvorno potiče to ne znam , ali biće da je u pitanju neki klasični onomatopejski minimum praSrba tipa kad ti je hladno pa kažeš "Brrrr".
Poslednja izmena:
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 36.005
ukr. бркнуть - čačkati, pipati, gurati
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.105
Требало би да је старији назив код нас "наусник" или"усник" (у Грчкој су бркови и"горња брада") и остало је , у руском језику, да су бркови "уси".
Но, ти грешиш у вези схватања шта значи бркнути. Ту увек нешто мало и ситно (с опроштењем)) буде убачено (намерно или ненамерно) у нешто велико. И то врло кратко. Одмах се враћа у почетну позицију, као кад пипнеш врелу пећ))
Као кад мачка накваси брк у води иако то мрзи..та једна длака, изузетно ситног волумена и габарита, ушла је у велику површину воде...и одмах "изашла".. У кулинарству се, народски, говори "забркаћу качамак", то се опет односи на нешто ситно и танко (у овом случају на варјачу и сличне алатке) што се гурне у велику површину смесе. Брка се кажипрстом у каду за купање бебе, не би ли се проверила температуре воде.
"Омрсио брке" може да се односи и на животиње и на људе.
Космати горштаци, што негују дугачке и раскошне бркове, морају да их засуку или "очешљају" пре него приступе дегустирању супе или чорбе, јер "брк" вири изван линија браде, лица , њушке итд. и "води своју политику".
Исто тако, видећеш оног који негује дугачке бркове да их, увек после течне хране, преконтролише и уствари- обрише.
Мислим да луташ у тумачењу јер си бркове искључиво везао за људе (и ниси прихватио сугестије, моје везане за прескоке у жњевању пшенице, као ни Мркаљеве фотографије животиња и риба), а баш код њих брци, дворедни, четвороредни и сл. имају значајну функцију : помажу оријентацији јединке као истурене антене у простор.
Шта је прво било, дал' назив за брк (, "радарске антенте" у животињском свету одн.необријане људске длаке на наусници) или радња "бркати", неће се никад сазнати, а није ни битно.
Ја бих, што се тиче евентуалног избора, увек гласала за мркање, а никад за бркање
Poslednja izmena:
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.105
Како си написао "прицати" ја сам одмах видела и "порицати".
Мора да има везе са "речју", јер прича настаје реч по реч, икавицом би било рич по рич..онда би "порицати" имало значење повлачити своју реч, малтене "враћати је унутра", да не постоји више.
Шта радимо кад причамо? Нижемо реч по реч.
Rayela
Legenda
- Poruka
- 71.814
Nizemo rec po rec i kad govorimo, nekome nesto kazemo, pripovedamo, ispovedamo se, recitujemo ili deklemujemo,
ali je covek fino primetio da mladi ljudi samo znaju za jedan glagol i onda se sve prica . Prica se engleski, nemacki, prica se srpski,
neko je nekome nesto rekao, ali je i to prica, znacilo bi to da govor vise ne postoji, postoji samo prica, kako je na ikavici to je za
ovu " pricu" totalno nevazno.
ИгарЈ
Ističe se
- Poruka
- 2.486
Именице 'прича' и 'реч' нису етимолошки повезане, 'прича' потиче од старијега 'притъча'. Глаголи попут 'порицати', 'срицати' и 'нарицати' јесу повезани с именицом 'реч', али глас [и] у њиховом корену нема везе с икавским одразом јата, већ је исход превоја самогласника, као што је глас [о] исход другачијега превоја истога корена у именицама попут 'рок', 'урок', 'пророк'.
Poslednja izmena:
Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.105
Напредујемо у одговору Мстиславу.
...заборавих онда да је глас Р назван Р'ци ( Р(е)ци Слово Твердо), а у народном говору "реци" постаде "рекни" "
.— Чим ће она иде у Лесковац, рекни ву дати купи, ћете услуша.
— Дојди да ти нешто рекнем, ал да на други не казуеш.
— Рекни војда ћути док ми оратимо.
— Двапут се рекне у воденицу
. — Стопут да му се рекне, он ће па да забораји.
Могуће...прича је дужи процес, иако јесте реч по реч, али много речи је, догађај по догађај, ...као приповетка..може да траје и траје, приповеда се и прича надугачко, подразумева се драматуршки заплет и расплет, док је говорење и казивање и свако "рекнуће" краће и обично садржи неко обавештење.
Но, како је настао израз" 'притъча'" ?
Није убедљиво овде тумачење https://en.m.wiktionary.org/wiki/притъча
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 36.005
✧ prasl. i stsl. pritъča: prispodoba (rus. prítča, bug. pritča) ≃ prasl. *pritъknǫti: udariti, dogoditi se (polj. spotkać: sresti)
*pritъknǫti sę (“to happen”).
Imaš kao sinonim istog "logičkog" porekla u slovenačkoj reči zgodovina (istorija, pripovest) ako sumnjaš.
A reč istog korena u reči pritka, u značenju "prituka", ono čime pritučeš. Obrati pažnju i na sresti, sreća i reč.
Mstislav
Legenda
- Poruka
- 72.358
Sreca vs scastje?
Mrkalj
Buduća legenda
- Poruka
- 36.005
Sreća od sresti; odnosи se na kontakt sa drugim čovekom.
WORD: сча́стье
GENERAL: укр. ща́стя ср. р.; цслав. съчѧстьнъ "причастный", др.-чеш. ščěstie, чеш. štěstí "счастье", št᾽аstný "счастливый", слвц. št᾽аstiе, št᾽аstný, польск. szczęście.
ORIGIN: Праслав. *sъčęstь̂je объясняют из *sъ- : др.-инд. su- "хороший" + *čęstь "часть", т. е. "хороший удел" (Бодуэн де Куртенэ, Stud. Brücknerowi 220 и сл.; Гуйер, LF 46, 188 и сл.; Френкель, Мél. Реdеrsеn 444; Махек, ZfslPh 7, 378). По мнению Бернекера (1, 155), сча́стье -- первонач. "доля, совместное участие" (: съ). Эта этимология несомненна для позднецслав. съчѧстьнъ "причастный"; см. также Брюкнер 544.
PAGES: 3,816