Сребрена
Poznat
- Poruka
- 8.140
U je, je l ovo kostur iz sanskrita ili izašao iz ormana?
PS. Akustička lingvistika se bavi time.
Nisam mislila na akustiku, ni semantiku ni ontologiju, nijedanput kad sam ovde pominjala kosture i slične skelete
Oni su zgodni u etimologiji jer mogu da odrede količinu pojmova koja su proizašla iz iste osnove, pa ako napr. u jermenskom ima 12 reči , a u španskom samo dve..onda određena reć svakako nije proistekla iz španskog.
Po čemu mi odmah uočavamo tuđice u sopstvenom jeziku?
Upravo po njihovoj izdvojenosti i nevezanosti za srodne pojmove.
Konkretno:
Ako u srpskom veći broj reči, smisleno povezanih u celinu (kao što je g-r-d suglasnički kostur reči koje sam navela gore, i još nekih koje nisam navela..a sve se odnose na postepenu gradnju odn.stvaranje nečega, što znači usmeren je pokret odn aktivnost prema nečem vežem od osnovee..itd..itd....a u latinskom je manji broj reči iste vrste, onda latinski ne može biti "isključivi prvobitni vlasnik" reči. Ili obratno, naravno.
U engleskom je ta greda beam, napr. niđe veze sa nekom gradjom ili progresom ili stepenikom ili stupnjem...jođ manje sa gradovima (sitijima, taunima i plejsisima))..Kod Rusa je greda balka, opet je nikakva veza. U španskom je viga, i pišu da potiče od latinskog biga.Trebalo bi da je greda u latinskom "trabes".
U mom malom rečniku latinskog, grad je urbis, a gradić oppidum...grad je stepen, a gradatio progres..gradilište je area, upravitelj gradnje je architectus, graditelj faber aedium, gradnja conctructio. gradivo je materia itd..dovoljno da se uoči da tokom "pravljenja" ovih latinskog reči nije postojao princip "od manjeg ka većem, korak po korak, stena po stena" odn. da G-R-D postoji ,ali nije gradivni element skupa reči koje se odnose na isti smisao.
Naravno da je logičnije da je u oba jezika "gredem" zadržano iz sanskrita, samo u srpskom je sačuvan ceo sistem srodnih reči (reč je živa i isti kostur gradi mnogo izraza iz srodne oblasti), a latinskom, ako je iz sanskrita, egzistira maltene kao tuđica, neuklopljena smisleno u (latinski) jezik.
Ne znamo to, nigde nije zapisan infinitiv gresti u proto-slovenskom..to je samo spekulacija, hipoteza...naučne težine kao i moji kosturi (iz ormaaanaa
)...Antun Mažuranić se čudi oko tog infinitiva gredsti (što bi bila bolja varijanta jer je ostalo d), baš kao i ja
Temelji ilirskoga i latinskoga jezika za početnikehttps://books.google.rs/books?id=x2...EIQzAF#v=onepage&q=greda na latinskom&f=false
Progres bi trebalo da se ostvaruje najkraćim (pravolinijskim) putem, greda je isto to..ne samo brvno preko reke..nego je glavna njena odlika da je pravolinijska, osim što je čvrsta i naravno, vodoravno postavljena.
P.S.
Grad (fortification) se, kao i gradina kad se ograđuje, zida kamen po kamen, greda po gredu ))
A greda je, nekad negde, bila sitan kamen.
GREDATI SE, gredam se, impf. tući se kamenom, gredama (vidi 8. greda). ,Eno ih gde se gredaju, neće li se psi pokrviti'. u Dobroselu.
Rječnik hrvatskoga ili srpskoga jezika,1891.
https://books.google.rs/books?id=6a...ved=0ahUKEwiQhZahuLzXAhXFXhoKHUM3CQYQ6AEIOTAD
Poslednja izmena:
Твоја тврдња како су греда и грести истога корена заснована је само на њиховој сличности, ниси понудио ниједан доказ, поткрепу или објашњење. Досадашња сазнања историјске и поредбене лингвистике, пак, показују да су то речи несумњиво различитих инодевропских корена.
Vidiš ovo krlja(ti); mišljenja sam da je nastalo spajanjem krlj(e)+ljušt(-iti). Šta kaže rečnik za krlj, na koji se Daničić referiše?
.