Etimolomija

[Сребрена]

Костур је увек К-Р-Л


Old East Slavic: король (korolĭ)
Belarusian: каро́ль (karólʹ)
Russian: коро́ль (korólʹ)
Ukrainian: коро́ль (korólʹ)
Bulgarian: крал (kral)
Macedonian: крал (kral)
Serbian: кра̑љ,Kralj
Croatian: krȃlj
Slovene: králj (tonal orthography)
Czech: král
Kashubian: król
Polish: król
Slovak: kráľ
Slovincian: krȯ́u̯l, krȯl
Lower Sorbian: krol, kral
Upper Sorbian: kral

Other:
→ Kazakh: король (korolʹ)
→ Kyrgyz: король (korolʹ)
→ Tatar: король (qorol’)
→ Turkmen: korol
→ Uzbek: korol
→ Hungarian: király
→ Romanian: crai (напр. некадашњи топоним Краљево данас је Крајова)
→ Ottoman Turkish: قرال‏ (kral)
Turkish: kral

Не могу да не приметим да краљ (најлепши и најукрашенији међу свима), уз костур речи к-р-љ, може да има везе са речју КРЉУШТ (опет спољни сјај, такође и заштита од грабљиваца).
И крлетка (кавез) има исти костур, она свакако штити биће унутра, као што је и краљ увек (златном крлетком)) максимално заштићен. Ту негде може се уврстити и КРАЉЕЖНИЦА, кичма, грађена од 24 краљешка.

Можда се још, уз крљушт, треба сетити и краљичких песама и краљичке поворке , паганског обреда почетком лета..све су девојке и поворке окићене и накићене максимално, пожељно дукатима или сребрењацима у недостатку дуката.

А ето и КРЉА (нисам знала, преписујем сада са Вукајлије) има значење, одговарајуће у овом случају: најдебљи и највећи део стабла.

Najveći i najdeblji deo osečenog stabla.Koristi se kao podloga za cepanje drva
.U pojedinim krajevima može biti odraz muškosti.

Да ли неко види везу коју сам ја видела- да, пратећи костур К-Р-Л и у речи Крљушт, постоји могућност да је дубљи смисао "краља" и можда основа за конструкцију баш таквог израза, поређење спољног сјаја рибљег светлуцавог оклопа и раскошне краљевске одоре са светлуцавом круном. Прецизније, можда наши преци нису створили баш тај израз по некој особини- јунаштво, изразита висина, снага, мудрост- него је "краљ" онај који споља светли и "вреди" и препознаје се у маси по некој врсти блештавила.

 

[Mrkalj]

А мене интересује, кад се оволико лингвиста укључило у распру на релацији Сребрена-ИгарЈ, да ли неко види везу у том посту који је почетак расправе, коју сам ја видела- да, пратећи костур К-Р-Л и у речи Крљушт, постоји могућност да је дубљи смисао "краља" и можда основа за конструкцију баш таквог израза, поређење спољног сјаја рибљег светлуцавог оклопа и раскошне краљевске одоре са светлуцавом круном. Прецизније, можда наши преци нису створили баш тај израз по некој особини- јунаштво, изразита висина, снага, мудрост- него је "краљ" онај који споља светли и "вреди" и препознаје се у маси по некој врсти блештавила.

Krljušt

Za krljušt, reč neutvrđene etimologije, (bugarski ljuspi, slovenački luske, češki i slovački šupiny, poljski łuski, ukrajinski luska, ruski чешуя) rekao bih da je u pitanju složenica od možda kr(u)n + izgledno ljušt. Dakle, složena od dva glagola - kruniti i ljuštiti.

 

[Mrkalj]

Ili, od krp+ljušt:

krlj1 m (Vuk, Srijem) »1° biljka čepčeg, (v.), sonchus oleraceus L., 2° (prema Vuku) ricinus communis«, deminutiv na -ić krlić (Sabljar) »isto kao 1°«. U bug. je karlež »1° Zecke, 2° ricinus communis« = krleš (Kosmet) "(prema Elezovićevim primjerima je) Zecke ili sonchus oleraceus«. Isti je korijen u krlja f (goveda i ovčija] »1° tabanus bovinus L., 2 melophagus ovinus L.«. Ti se crvi zovu krljep i krpelj, gen. -élja (Vuk, 18. v., Dubrovnik) »ixodes ricinus, klop (ŽK)« =krpelj (Kosmet) = krpijel (Crna Gora). Vjerojatno je krpelj nastao od krljep metatezom, koja je nastala unakrštavanjem sa krpuša (v.), a krljep je, čini se, složenka od krlj i lijepiti, jer postoji poredba: prionuo je kao krpelj [Usp. i s. v. krpuša1]. Po srijedi je možda i unakrštenje sa krpa, jer krpelj, gen. -elja označuje i biljku koja se zove u imperativnoj složenici krpiguz (Vuk) »seteria verticillata Beauv.«. U Boci prema Vuku mali krpelj u ušima psa zove se kršijelj, sa nerazumljivim š mjesto p. V. krhak. Lit.: ARj 5, 596. 652. 628. 629. Mladenov 265. Doric 165. Elezović \, 329. 332.

 

[Slavan]

Без почетног х, само ижа. Много се ретко чује, само је старци користе.
То је најједноставнија и најскромнија кућа, прављена од лепа (лепеница, чатмара) и покривена ћерамидом..од улаза се одмах види огњиште од лепа (понекад и пушница на исти димњак величине метар на метар)..понекад се дода још једна просторија, малена, тек да стане кревет. Отприлике има 10-20 кмв највише. Кад су почели да лепе веће и пространије куће у истом дворишту, ижа је остала као кухиња, и летња и зимска..а већа кућа је имала само собе за госте и спавање, без кухиње (и мириса).
Негде изговарају и изба, ваљда ту биваш и избиваш

Ко има ижу, има и порекло, он је из Маркове,Станкове итд иже..знају му се преци, "наш је"..Читала сам на мрежи неке разговоре да одатле потиче наставак -ић или -ик или -иц у свим словенским презименима.

Тако је, и ја сам чуо у том облику и знам да се ретко чује данас.

Jeste kuća, al švapska, preuzeto iz pragermanskog *husa-.

Ја заиста не знам да ли су прашвабе или оно келтско племе Немеца славиле коледе око краткодневице, колико знам нису имали појма, али 'ајде да будем толерантна и оставим и такву могућност.

Кад сам почела да радим, имала сам колегу родом из пиротског села.Није више жив, и не знам тачно његово годиште, али имао је око 13ак година кад се завршио други светски рат. Он ми је причао како је ишао "у коледе", док још комунистичка вера није узела маха, и записала сам стихове које су та пиротска деца (неке 1946.године напр.) певала током коледарског обреда.
Кад заврше са једном кућом (симболично су и ритуално очистили ту кућу од невидљивих демона и ала) и крену даље, они певају " Ми из ижу, Бог у ижу".

Је ли, Сребро, сећаш ли се ти шта је Брана Божиновић приповедала о (х)ижи?

 

[Сребрена]

Тако је, и ја сам чуо у том облику и знам да се ретко чује данас.
Је ли, Сребро, сећаш ли се ти шта је Брана Божиновић приповедала о (х)ижи?

Не, не сећам се. Шта?

Памтим да је поредила чатмару и санксритско чата, и то сам после проверавала мреко мрежних речника- јесте, чак и негде код западних Словена заостао је термин чата..Górska Chata код Пољака је топоним, иако тамошње куће нису блатаре.

Напиши нам то за ижу

 

[ИгарЈ]

Памтим да је поредила чатмару и санксритско чата, и то сам после проверавала мреко мрежних речника- јесте, чак и негде код западних Словена заостао је термин чата..Górska Chata код Пољака је топоним, иако тамошње куће нису блатаре.

Пољско ch не ознчава глас ч но х. :фејспалм: Дакле chata је хата.

 

[Mstislav]

Isto vazi za ceski i slovacki.

 

[Сребрена]

Пољско ch не ознчава глас ч но х. :фејспалм: Дакле chata је хата.

Isto vazi za ceski i slovacki.

Хвала обојици за исправку о правилном данашњем изговору . Но, у сва три поменута језика, проверавах овде https://recnik.krstarica.com/?text=+Chata&text=+Chata&conversion=&src=cs&dst=sr&do=1, исто је значење као и наше чатмаре : кућа, односно колиба.

Памтим да је поредила чатмару и санксритско чата, и то сам после проверавала мреко мрежних речника- јесте, чак и негде код западних Словена заостао је термин чата..

Но, сећање је привид. Проверила сам у књизи Бране Божиновић, и сличност је још већа но што ја памтим.

Кућа (чатмара, чатрља) је на санскриту čatvara.. Sk. chattvarah..kod Brane piše čhattvarah
..chata: 'to plaster a mud wall thickly'.

Iz Branine knjige slične reči:

čhadanam-покривач, кров
čhadih-покривач, кров аута, кров куће
čhattra-upanahah:čhattropanahah (nekadašnje insignije kraljevske moći)-сунцобран и опанци
čhattrah-печурка,такође чадор, шатра, шатор; такође заштићен, штићеник
čhattram (simbol kraljevske vlasti)-кишобран, сунцобран

 

[Mstislav]

Poljaci odudaraju sto se tise pisanja slova č i š Kod nih je to cz i sz.

 

[Slavan]

Не, не сећам се. Шта?

Памтим да је поредила чатмару и санксритско чата, и то сам после проверавала мреко мрежних речника- јесте, чак и негде код западних Словена заостао је термин чата..Górska Chata код Пољака је топоним, иако тамошње куће нису блатаре.

Напиши нам то за ижу

Видиш, ти си то навела из сопственог искуства:

То је најједноставнија и најскромнија кућа, прављена од лепа (лепеница, чатмара) и покривена ћерамидом..од улаза се одмах види огњиште од лепа (понекад и пушница на исти димњак величине метар на метар)..понекад се дода још једна просторија, малена, тек да стане кревет.

Ко има ижу, има и порекло, он је из Маркове,Станкове итд иже..знају му се преци, "наш је"..Читала сам на мрежи неке разговоре да одатле потиче наставак -ић или -ик или -иц у свим словенским презименима.

Б. Божиновић то доводи у везу с огњиштем, с паљењем ватре, да се тај простор називао ижом.

Подсетимо се и Цркве босанске. У хижама или општежитијама су се склањали и богумили, али ту су се обављали и обреди, тако да је хижа била и заједница коју су чинили њени чланови. У хижама босанских хришћана био је уобичајен заједнички живот жена и мушкараца.

Ја заиста не знам да ли су прашвабе или оно келтско племе Немеца славиле коледе око краткодневице, колико знам нису имали појма, али 'ајде да будем толерантна и оставим и такву могућност.

Пошто се наводи како је та реч позајмљеница из германског у словенски, напоменуо бих да је етимологија у германском непозната.

 

[haeul]

Пошто се наводи како је та реч позајмљеница из германског у словенски, напоменуо бих да је етимологија у германском непозната.

А по логици Германа, оно што није 200% доказано као Словенско је природно германско

 

[Mrkalj]

Gresti, gredem - gredere, gredior (progres)

prōgredior (present infinitive prōgredī, perfect active prōgressus sum); third conjugation iō-variant, deponent

1. I come, go, or march forth, forward or on; advance, proceed.
2. (figuratively) I make progress, advance, develop, proceed, go on; advance in age, get older.

gradus - korak, "stepen"

Svi se ovi oblici svode na slovenski glagol gresti, gredem (ići, koračati).

 

[Mrkalj]

Caligula

Mi smo čuli za kaljugu ali i za kaljače. Dok nisu stigli Osmanlije, verovatno nismo čuli reč čizma, ali da li bi kaljige bile čizme? Kalliga bi bila čizma, a ako bi tu reč usvojili romani, deminutiv imenice na -a bi dobio nastavak -ula caliga - caligula, što znači čizmica.

Kad tamo: Caligula formally known as Gaius Caesar, was Roman emperor from AD 37 to AD 41. The son .... He was soon given his nickname Caligula, meaning "little (soldier's) boot" in Latin, after the small boots he wore.

- - - - - - - - - -

Pa još: kal (blato, glib) ✧ prasl. i stsl. kalъ (rus. kal, polj. kał) ← ie. *keh[SUB]2[/SUB]lo-: taman (lat. caligo: magla, skr. kālas: crnkast)

 

[Pravi Vlah]

Caligula

Mi smo čuli za kaljugu ali i za kaljače. Dok nisu stigli Osmanlije, verovatno nismo čuli reč čizma, ali da li bi kaljige bile čizme? Kalliga bi bila čizma, a ako bi tu reč usvojili romani, deminutiv imenice na -a bi dobio nastavak -ula caliga - caligula, što znači čizmica.

Kad tamo: Caligula formally known as Gaius Caesar, was Roman emperor from AD 37 to AD 41. The son .... He was soon given his nickname Caligula, meaning "little (soldier's) boot" in Latin, after the small boots he wore.

- - - - - - - - - -

Pa još: kal (blato, glib) ✧ prasl. i stsl. kalъ (rus. kal, polj. kał) ← ie. *keh[SUB]2[/SUB]lo-: taman (lat. caligo: magla, skr. kālas: crnkast)

Латински

calcare -- газити
calcaneum -- пета
caliga -- чизма

 

[ИгарЈ]

Gresti, gredem - gredere, gredior (progres)

prōgredior (present infinitive prōgredī, perfect active prōgressus sum); third conjugation iō-variant, deponent

1. I come, go, or march forth, forward or on; advance, proceed.
2. (figuratively) I make progress, advance, develop, proceed, go on; advance in age, get older.

gradus - korak, "stepen"

Svi se ovi oblici svode na slovenski glagol gresti, gredem (ići, koračati).

Прасловенски облик био је gręsti (упоредити старословенски облик грѧсти), с назалним е, што у даху руши твоје "тумачење". Уверен сам да то намерно ниси споменуо како би твоје тврдње, засноване само на сличности речи, биле убедљивије онима који не познају историјско и поредбено језикословље.

 

[Mrkalj]

Прасловенски облик био је gręsti (упоредити старословенски облик грѧсти), с назалним е, што у даху руши твоје "тумачење". Уверен сам да то намерно ниси споменуо како би твоје тврдње, засноване само на сличности речи, биле убедљивије онима који не познају историјско и поредбено језикословље.

A ti znaš kako se jusovi reflektuju u latinksom? Primeri?

- - - - - - - - - -

Латински

calcare -- газити
calcaneum -- пета
caliga -- чизма

Liči. Odakle citiraš?

 

[ИгарЈ]

A ti znaš kako se jusovi reflektuju u latinksom? Primeri?

Argumentum ad ignorantiam, као и обично.

 

[Mrkalj]

Argumentum ad ignorantiam, као и обично.

Nije u pitanju ignorancija nego limitiranost.

Dakle, ako pripadaš organizaciji koja neguje sistem ubeđenja među kojima je i verovanje da ni jedna slovenska reč nije ušla u latinski jezik, kako onda možeš znati da ę nije moglo dati e kao u zapadnojužnoslovenkim jezicima, na primer, koji su, uostalom najbliži latinskom? Ne možeš. I, umesto da ćutiš, moraš da se javiš, pa kada dobiješ po nosu, onda plačeš, tužakaš i sakrivaš se pod - znamo-čije - skute.

 

[ИгарЈ]

Nije u pitanju ignorancija nego limitiranost.

Dakle, ako pripadaš organizaciji koja neguje sistem ubeđenja među kojima je i verovanje da ni jedna slovenska reč nije ušla u latinski jezik, kako onda možeš znati da ę nije moglo dati e kao u zapadnojužnoslovenkim jezicima, na primer, koji su, uostalom najbliži latinskom? Ne možeš. I, umesto da ćutiš, moraš da se javiš, pa kada dobiješ po nosu, onda plačeš, tužakaš i sakrivaš se pod - znamo-čije - skute.

Појаснићу ти. Терет доказивања није на мени, ти си изнео тврдњу без иједнога доказа, поткрепе и објашњења, засновану само на сличности словенске и латинске речи. Тако је нпр. нејасно о којем времену говориш, те се отуда не може знати како је највероватније гласила словенска реч коју тврдиш да су Римљани преузели, је ли нпр. имала назални сугласник или скуп *in који му је претходио. Све и када би латински облици били словенскога порекла, твоја пучка етимологија то не доказује.

Из твојих објава јасно је само како немаш аргумената и да се не можеш маћи од пучке етимологије, празноречја и прозивања саговорника.

 

[Pravi Vlah]

Liči. Odakle citiraš?

Одавде
http://latin-dictionary.net

Caligine (магла) је нешто друго.

 

[Mrkalj]

Појаснићу ти. Терет доказивања није на мени, ти си изнео тврдњу без иједнога доказа, поткрепе и објашњења, засновану само на сличности словенске и латинске речи. Тако је нпр. нејасно о којем времену говориш, те се отуда не може знати како је највероватније гласила словенска реч коју тврдиш да су Римљани преузели, је ли нпр. имала назални сугласник или скуп *in који му је претходио. Све и када би латински облици били словенскога порекла, твоја пучка етимологија то не доказује.

Из твојих објава јасно је само како немаш аргумената и да се не можеш маћи од пучке етимологије, празноречја и прозивања саговорника.

A šta si mi to pojasnio? Ne razumem.

- - - - - - - - - -

Одавде
http://latin-dictionary.net

Gde je tu povezano clacare, calcaneum i caliga, caligula?

 

[Сребрена]

Svi se ovi oblici svode na slovenski glagol gresti, gredem (ići, koračati).

Ја волим у словеначком то "јаз грем", "ти греш", "они гредо", повремено позајмим кад знам да ће ме саговорник разумети.
Но, као да се данас користи само у садашњем времену, јер у прошлом ("јаз сем шел") и будућем (јаз бом шел) не постоји, а императив је, ипак , "Појди!"

Видим по речницима да је болг. греда́ "иду", сербохорв. гре́де̑м, грести, словен. grédem....лит. grìdyju, grìdyti "идти, путешествовать (пешком)"..русск. грясти, гряду, грянуть... укр. грянути..наравно и санскритско (gṛdhyati)..

"Сугласнички минимум" одн "костур", у овом случају Г-Р-Д, препознаћемо и у другим изразима који означавају постепени покрет и напредак ..напр.греда (неопходна за градњу) евентуалног града, градишта и сл... који ће неком бити награда..Чак и термин виноград припада истој смисаоној сфери, јер је потребно постепено "градити" један по један чокот одн.трс да би то постао виноград..а не нека обична градина.

 

[Mrkalj]

Ја волим у словеначком то "јаз грем", "ти греш", "они гредо", повремено позајмим кад знам да ће ме саговорник разумети.
Но, као да се данас користи само у садашњем времену, јер у прошлом ("јаз сем шел") и будућем (јаз бом шел) не постоји, а императив је, ипак , "Појди!"

Видим по речницима да је болг. греда́ "иду", сербохорв. гре́де̑м, грести, словен. grédem....лит. grìdyju, grìdyti "идти, путешествовать (пешком)"..русск. грясти, гряду, грянуть... укр. грянути..наравно и санскритско (gṛdhyati)..

"Сугласнички минимум" одн "костур", у овом случају Г-Р-Д, препознаћемо и у другим изразима који означавају постепени покрет и напредак ..напр.греда (неопходна за градњу) евентуалног града, градишта и сл... који ће неком бити награда..Чак и термин виноград припада истој смисаоној сфери, јер је потребно постепено "градити" један по један чокот одн.трс да би то постао виноград..а не нека обична градина.

U je, je l ovo kostur iz sanskrita ili izašao iz ormana?

- - - - - - - - - -

PS. Akustička lingvistika se bavi time.

 

[Mrkalj]

"Сугласнички минимум" одн "костур", у овом случају Г-Р-Д, препознаћемо и у другим изразима који означавају постепени покрет и напредак ..напр.греда (неопходна за градњу) евентуалног града, градишта и сл... који ће неком бити награда..Чак и термин виноград припада истој смисаоној сфери, јер је потребно постепено "градити" један по један чокот одн.трс да би то постао виноград..а не нека обична градина.

E sad, ne znam da li treba dovesti grad i gresti u vezu. U svakom slučaju

1. greda je postala od gresti jer se koristila kao most (brvno);

2. germaske i latinske reči koje označavaju (a) baštu i (b) stupnjeve, stepenice sigurno potiču od slovenskog grad, graditi; bašta kao ograđen prostor, a gradus od nizanja gradivnih jedinica naviše. Progres i gredere bi, ipak, bilo od ovog drugog.

 

[ИгарЈ]

Нема ту етимолошке везе.

Rick Derksen - Etymological Dictionary of the Slavic Inherited Lexicon, 2008

J. P. Mallory, ‎Douglas Q. Adams - Encyclopedia of Indo-European Culture, 1997