Etimolomija

[Rayela]

- - - - - - - - - -



Treba uzeti u obzir da put butera ne mora uvek da vodi od kace ka leptiru, može i obrnuto:

U holandskom, leptir je boterschijte, što bukvalno znači butter-shitter, odnosno "onaj koji ekskrementira puter"...

Oberst Redl ( pukovinik). Najverovatnije ima veze sa priligom gore.
E, ovo na holandskom je genijalno, ali ipak nije jasno ko gde seire.
Postoje i u nasem jeziku muvoserine ( moze i muhoserine).

Ali je definitivno tako da je u nemacki rec usla iz ceshkog ( smetana) pa tako na nemackom imamo ( Bavarska uglavnom)
rec Schmand. Smatralo se da se vestice nocu pretvaraju u leptire da bi ubirale kajmak sa mleka.

 

[Slavan]

Куца, куче није словенско. Реч није позната Западним и Источним Словенима док се налази у разним романским језицима као што и у грчком, албанском и турском:

https://dexonline.ro/definitie/cuțu

Овакву тврдњу не износе ни стручњаци. Постоји слој речи који је веома стар, назовимо га индоевропским. Вук и пас (а и пас је вук) су животиње које су одавно међу људима.

То што нека реч није позната неким Словенима или се не користи или су је заборавили, не говори довољно само по себи.

хинди: kuttā,
санскрт: kukkura,
zunaka - куче
jukuta - пас

Код нас:
куче, куца, кутре, кудре, цуко, ћуко итд.

У те разне романске језике, могућно је, реч је дошла с истока као и многе друге речи.

Може се наћи и да је реч преузета из италијанског у друге романске језике, а налази се и објашњење, што је већ наведено овде колико се сећам, да је претходно пронађена у илирском (kutze).

Уз то, у иранским језицима постоје облици:
*spā
*spaka

Ово прво би могло бити у вези с нашим пас, а ово друго с руским собака.

 

[Сребрена]

Dobro, ajde da se zezamo kad nas je krenulo .

Uvek sam se pitao zašto se osnovna početnička radnja u skijanju naziva plug (glagol: plužiti). Kakve bi to veze moglo da ima sa poljoprivrednom alatkom? Da li je klinasti položaj koji skije zauzimaju pri tome podsetio nekoga na oranje?

A zapravo, eto, možda to samo znači sporo se kretati, militi, puziti, plaziti...

Stara naša diskusiija, ali naleteh slučajno na vezu rala, plužina i slično:

U sastavu rala već se nalazi deo koji se naziva plaz- četvorougaona daska sa suženjem..

Рало је дрвена справа за орање чији су основни делови: раоник (лемеш), гредељ (оје), плаз на који је причвршћен раоник и ручица.
https://sr.wikipedia.org/sr/Плуг

Raonik mu je uvek simetričan, oštar sa obe strane, i on zemlju para odbacujući je na obe strane. Ralo nema dasku i ne prevrće zemlju kao plug. Ima četiri osnovna dela: oje, ručicu, kozlac i plaz koji može biti od istog komada drveta od kojeg je ručica ili je pak načinjen od posebne daske.http://www.poljoberza.net/AutorskiTekstoviJedan.aspx?ime=AR1_5.htm&autor=12

Istakla sam "paranje zemlje" jer mi je bilo zanimljivo da se zemlja parala i orala, u praistoriji korišćene su Motike paralice od jelenskih rogova, ) (na istom linku poljoberze ima ilustracija)

Na ovom sledećem primeru, Bastiani, plaz zaista izgleda kao položaj skija..
http://www.etno-muzej.si/files/oc/orala/21.jpg

 

[Mrkalj]

Stara naša diskusiija, ali naleteh slučajno na vezu rala, plužina i slično:

U sastavu rala već se nalazi deo koji se naziva plaz- četvorougaona daska sa suženjem..

Рало је дрвена справа за орање чији су основни делови: раоник (лемеш), гредељ (оје), плаз на који је причвршћен раоник и ручица.

a u krajnjoj instanci, plough je, dakako postalo od slovenskog plug i vratilo se u skijašku terminologiju kao prevedenica srpske pozajmljenice iz germanskih jezika, namely engleskog.

 

[ИгарЈ]

u krajnjoj instanci, plough je, dakako postalo od slovenskog plug i vratilo se u skijašku terminologiju kao prevedenica srpske pozajmljenice iz germanskih jezika, namely engleskog.

Твоја тврдња није тачна. Своје измишљотине не представљај као доказане чињенице, буди поштен и напиши да су плод твога незнања.

Saskia Pronk Tiethoff - The Germanic Loanwords in Proto-Slavic, 2013, 92-94

 

[Rayela]

a u krajnjoj instanci, plough je, dakako postalo od slovenskog plug i vratilo se u skijašku terminologiju kao prevedenica srpske pozajmljenice iz germanskih jezika, namely engleskog.

Mrkalje, ali ima na svim jezicima ovog sveta crno na belo da se ne zna od kuda i od koga ta rec plug potice.
Kakav crni srpski.

 

[Rayela]

Orali su ljudi pre nego sto su Srbi i postojali, orali su i raljama, granama, mozda i rukama, od kud sada da
je bas Marko Kraljevic izmislio oranje po turskim drumovima?
Na turskom je isto neki plug (pulluk).

 

[Mrkalj]

Mrkalje, ali ima na svim jezicima ovog sveta crno na belo da se ne zna od kuda i od koga ta rec plug potice.
Kakav crni srpski.

Ima i Grenze pa je srpski. Gosn Mario Alinei kaže da su Sloveni imali civilizacijsku prednost u smislu agronomije. Šta ja tu mogu što su Germani prvi put za plug čuli od Slovena?

Vidiš, u IgarJovom postu, da kažu "etimology unclear" - etimologija germanskog pluga je nejasna, a to znači da ne mogu da rekonstruišu vratolomiju po kojoj bi Sloveni pliug preuzeli od njih, pa stvaljaju u stanje mirovanja ("unclear") dok se ne sete nečeg pametnijeg.

- - - - - - - - - -

Orali su ljudi pre nego sto su Srbi i postojali, orali su i raljama, granama, mozda i rukama, od kud sada da
je bas Marko Kraljevic izmislio oranje po turskim drumovima?
Na turskom je isto neki plug (pulluk).

Orali su ali je plug srpska reč. Nemoj IgarJa da uzimaš zdravo za gotovo. On pojma nema.

- - - - - - - - - -

Gledaj sad,

školjka ✧ prasl. *školь (bug. skolka)

škoj (ostrvo) mlet. scogio, tal. scoglio

I sada ja tebe pitam, otkud šoljka u praslovenskom?

 

[ИгарЈ]

Guus Kroonen - Etymological dictionary of Proto-Germanic, Brill, Leiden - Boston, 2013.

 

[Mrkalj]

Guus Kroonen - Etymological dictionary of Proto-Germanic, Brill, Leiden - Boston, 2013.

Znaš šta, logično je da neko ko se preziva Pronk Tiethof ili Kroonen navija za germansku stvar. Nenormalno je da neko ko nije German širi njihovu propagandu. Pa još i nekoherentnu, ne mogu među sobom da se dogovore, ali glavno da je plug germanska reč.


Da imaš srednje znanje, znao bi da može, a da imaš veliko znanje, znao bi kako da se rekonstruiše reč plug kao slovenska pozajmljenica u germanskom.

 

[Mrkalj]

Konkretan Drakul nije Dragul i to mu nije ni ime ni prezime već zvanje po članstvu u redu zmaja. A ako je narodno prezime Drakul od slovenske osnove -drag-, odakle onda kod Srba prezimena Drakula i Drakulić, a nemamo sličan glasovni proces pa da imamo varijante imena Drakoslav, Drakan, Drako, kao varijante Dragoslav, Dragan i Drago?

To je malo začudno s obzirom da se zmaj na rumunskom kaže [zmeu].


Verovatno se radi o seobi akcenta. Jer, prilično mi je ubedljivo, tj. dokazao sam da su odmilice sufiskacije -ul preteča onih na -o, preko -uo. Prema tome Drago i Draguo tj. Dragul bilo bi isto, ali je nova pretpostavka da se akcenat na prvom slogu duži kada -ul prelazi u -uo tj. -o.

Takođe, primetimo odsustvo srpskih patronimskih prezimena Dragula i Dragulić, iako je ime Dragul zasvedočeno. Uporedi Dragul-Drakulić sa sa Sekul - Sekulić.

 

[ИгарЈ]

Znaš šta, logično je da neko ko se preziva Pronk Tiethof ili Kroonen navija za germansku stvar. Nenormalno je da neko ko nije German širi njihovu propagandu. Pa još i nekoherentnu, ne mogu među sobom da se dogovore, ali glavno da je plug germanska reč.
Da imaš srednje znanje, znao bi da može, a da imaš veliko znanje, znao bi kako da se rekonstruiše reč plug kao slovenska pozajmljenica u germanskom.

Загреј столицу и почни проучавати грађу на основу које се дошло до закључака историјскога језикословља, те откривања гласовних закона који су владали у прасловенском језику. А то је само делић посла, потребно је проучавати и историју језикâ које мислиш доводити у вези с прасловенским. Тако ћеш кроз пар година можда схватити зашто и како реч плуг може само бити германска реч у словенском језику, а никако обрнуто. Уједно, германске речи за плуг потичу из прагерманскога, словенска реч није могла бити преузета у прагермански будући да је до првих додира Германа и Словена дошло након његова распада. На наклапања и непоткрепљене измишљотине Алинеија нико се нигде не позива и нигде нису прихваћење. Своје 'рекла-казала' етимологије и политикантске говоре продаји неукима попут себе, мени је миндеђ, не занимају ме ничије маштарије.

 

[Елени]

Где би Германи нешто фалсификовали?!

 

[Mrkalj]

Где би Германи нешто фалсификовали?!

Popuno je diletantski verovati im. Uhvaćeni su 1914. i 1941. u krađi istorijskih arhiva i biblioteka, ti isti Germani. Pola dokumentacije nisu vratili. Kada su 1878. okupirali srpsku Bosnu na njeno čelo stavili su istoričara Kajala, sa zadatokom da ih sve pretopi u Hrvate; izmišlja se bosančica tobože pismo potpuno različito od ćirilice, srpskog pisma, izmišljaju se bogumili i izmišlja se da stećci pripadaju tzv bogumilima. Prva ideja nije uspela, jezik je nekako preimenovan u "zemaljski jezik". Na berlinskom konresu 1878. Srbija je potpisala tajne ugovore po kojima je pristala da se srpska istorija piše u Beču. Erik Hobsbaum svedoči kako nemačka istoriografija 19. veka prvo odredi politički cilj, a onda se svi polome da ga naučno isprate. Malo se proenilo u 20. veku.

Sistem koji vlada na fakultetu je sisitem ispiranja mozga, a onda se ta potreba prenosi i na javnost. Na potforumu Istorija sve teme koje otvoreno preispituju dogmu o doseljavanju Srba na Balkan u 6. veku se ili zatvaraju ili šalju na alternativne nauke pod pritiskom odreženih diskutanata koji ostvaruju uticaj predstavljajući se kao stučnjaci. Svi fakulteti peru mozak tako što se zahteva da se za kratko vreme usvoji neprirodno velika količina znanja, bez vremena da se kritički razmišplja o tome što se uči. To nekako i funkcioniše na prirodnjačkim smerovima, mada i tu ima velikih problema i mistifikacija, ali je efekat na nacionalnim naukama poražavajući po društvo kojem ta nauka treba da služi. U tom smislu najveće budale su oni sa najvećim ocenama, jer su najviše i najnekritičnije nagruvali, a na njima je da posle budu asistenti, docenti i profesori, rečju, oni koje se pita kada novi naučni rad treba da se stvori i objavi. Pa ipak desi se da neku doživi unutrašnju revoluciju, kao profesor arheologije Žorže Janković. I, šta se dešava? Čovek je linčovan, izbačen sa fakulteta u penziju, u kojoj je prerano umro dve godine kasije.

Šta rade sa nezavisnim autorima? Izlažu ih javnoj poruzi ne diskutujući sa njihovim argumentima nego sa njihovim greškama. Na primer, tu je poznata knjiga vizantologa Radivoja Radića Srbi pre Adama i posle njega, kao i Klio se stidi, gde, u suštini, Radić pokušava da preotme tržište Deretiću. Onda se služe etiketiranjem - svi koji slobodno misle su "Deretići", a Srbi su postojali pre ameba.

Vidiš, ovaj egzemplar ispranog mozga meni poručujue "zagrej stolicu". On već misli da je "iznad" mene i da sam ja njegov student. Istovremeno, postavljeno mu je s moje strane nekoliko desetina pitanja na koje nije znao da odgovori jer ih njegova literatura ne pokriva, ali mu to, pošto je nabeđeni student, ništa ne smeta da i dalje izigrava propovednika dogmi bečko.berlinske istoriografske škole. No, kod njega je i problem karaktera. Onaj pak drugi, Tandori Masala, osipa iz psovačkog arsenala kad god mu se ukaže zgoda, pozivajući se na "reference" nemajući pritom ni "d" od dijalektičkog pristupa niti sposbnosti apstraktnog mišljenja.

- - - - - - - - - -

Загреј столицу и почни проучавати грађу на основу које се дошло до закључака историјскога језикословља, те откривања гласовних закона који су владали у прасловенском језику. А то је само делић посла, потребно је проучавати и историју језикâ које мислиш доводити у вези с прасловенским. Тако ћеш кроз пар година можда схватити зашто и како реч плуг може само бити германска реч у словенском језику, а никако обрнуто. Уједно, германске речи за плуг потичу из прагерманскога, словенска реч није могла бити преузета у прагермански будући да је до првих додира Германа и Словена дошло након његова распада. На наклапања и непоткрепљене измишљотине Алинеија нико се нигде не позива и нигде нису прихваћење. Своје 'рекла-казала' етимологије и политикантске говоре продаји неукима попут себе, мени је миндеђ, не занимају ме ничије маштарије.

Jeste, a reč plug je posvedočena u pragermanskom. Glup način razmišljanja. Razmišljaj pametno pa se javi.

 

[Mrkalj]

Da li si ti svestan, na primer da praslovenski ne može ni prema postojećoj teoriji biti "jedinstven jezik" bez dijalekata i bez dijalekt kontinuuma koji je dosezao do tzv. baltičkih slovenskih jezika? Vidiš da se postojeća paradigma sama u sebe urušava? A sve svodite na tzv. "praslovenski". Da ti bude jasnije, praslovenski smišljen je po uzoru na pragermanski, koji zaista jeste bio jedinstven jezik. Slovenski možda pre 10000 godina.

Jednostavno rečeno, po peti put, sve što je konstruisano u indogermanistici može da se sruši kao kula od karata. Da si išao na neko takmičenje iz matematike, ili imao inteligneciju iznad 1.3, znao bi i kako.

 

[Mrkalj]

Kad je već kolega Snouden pominjao vlaku (njivu) svoga dida, da reknemo koju o etimologiji pojma polje, poljana, ledina.

A stvar stoji ovako:

po(v)lak, (v)lak = po(v)lah, (v)lah

po(v)lje, po(v)ljana

Leda, ledina, leđanin jeste sinonim ali je različit etimon.


To je odavde:

Evo malo bla bla:

WORD: лях

GENERAL: [стар.] "поляк", др.-русск. ляси, вин. п. мн. ч. ляхы "поляки" (часто в Пов. врем. лет), отсюда польск. lасh; первонач. др.-польск. *lęch "поляк", представленное в лит. lénkas "поляк"; см. Буга, ZfslPh 1, 33; Брюкнер, FW 103. Польск. *lęch является уменьш. на -сh, подобно brach, swach, Stасh (от Stanisɫaw); см. Неринг, РФВ 2, 143; AfslPh 3, 467 и сл.; Мi. ЕW 164, 428. Полная форма этнонима была *lęděninъ -- от lędо (см. ляда́) "обитатели пустоши, нови", что подтверждается формой др.-русск. лядьскыи "польский", лядьская земля "Польша", лятский -- то же (Котошихин 3); ср. фам. Ля́цкий, далее др.-русск. полядитися "ополячиться" (Мелих, ZfslPh 4, 99), укр. лядува́ти "придерживаться польского образа мыслей"; венг. lеngуеl "поляк" -- из *lęděninъ (Мелих, AfslPh 32, 92 и сл.; 40, 278 и сл.; Первольф, AfslPh 4, 63), отсюда и араб. landzaaneh (Масуди; см. Гомбоц, RS 5, 321), ср.-греч. Λενζανηνοί (Конст. Багр.; см. Томсен, Ursprung 57); ср. также Бернекер 1, 705; Ильинский, "Slavia", 4, стр. 314 и сл. Следует отвергнуть сближение слов лях и ляд "черт" или ля́жка, вопреки Брюкнеру (289; ZfslPh 6, 311 и сл.; см. против Ташицкий, ZfslPh 9, 231). Сомнительна связь с сербохорв. Леђан Град в устн. народн. творчестве (см. Новакович, AfslPh 3, 124 и сл.). Крым.-тат. läh "поляки" заимств. из русск. (Радлов 3, 744). В русск. устн. народн. творчестве встречаются преобразования прилаг. от лях, мн. ля́хове, частично, возм., под влиянием названия Ливо́ния: ляхиво́нский, ляховинский (также в знач. "шведский"), лёховинская земля (Марков), ляховицкая земля (Рыбников), ляховецкий, лякоминский.
PAGES: 2,553

A stvar stoji ovako:

po(v)lak, (v)lak = po(v)lah, (v)lah

po(v)lje, po(v)ljana

Leda, ledina, leđanin jeste sinonim ali je različit etimon.

 

[ИгарЈ]

Kad je već kolega Snouden pominjao vlaku (njivu) svoga dida, da reknemo koju o etimologiji pojma polje, poljana, ledina.

A stvar stoji ovako:

po(v)lak, (v)lak = po(v)lah, (v)lah

po(v)lje, po(v)ljana

Своје аутохтонистичке лажи и измишљотине не представљај као чињенице.

Rick Derksen - Etymological Dictionary of the Slavic Inherited Lexicon, Brill, Leiden-Boston, 2008.

 

[Mrkalj]

Своје аутохтонистичке лажи и измишљотине не представљај као чињенице.

Rick Derksen - Etymological Dictionary of the Slavic Inherited Lexicon, Brill, Leiden-Boston, 2008.

Ja lažem samo siromašne duhom.

 

[Rayela]

Da li si ti svestan, na primer da praslovenski ne može ni prema postojećoj teoriji biti "jedinstven jezik" bez dijalekata i bez dijalekt kontinuuma koji je dosezao do tzv. baltičkih slovenskih jezika? Vidiš da se postojeća paradigma sama u sebe urušava? A sve svodite na tzv. "praslovenski". Da ti bude jasnije, praslovenski smišljen je po uzoru na pragermanski, koji zaista jeste bio jedinstven jezik. Slovenski možda pre 10000 godina.

Jednostavno rečeno, po peti put, sve što je konstruisano u indogermanistici može da se sruši kao kula od karata. Da si išao na neko takmičenje iz matematike, ili imao inteligneciju iznad 1.3, znao bi i kako.

I praslovenski i pragermanski ne postoje niti su ikada postojali.
Ako se nema pisani trag onda se jel pravi rekonstrukcija po sistemu sta bi bilo kad bi bilo.
Nije bas tacna kao DNA, ali se vecina nekakvih strucnjaka slozi da bi tako moglo da bude, naucnih dokaza nema, samo teorija.

Ovo za Feld i polje ne razumem, sta je i gde je tu problem?
Nije valjda da su ljudi od Slovena preuzimali te glavne reci tipa polje, majka, otac, vatra, sunce, mesec, voda.

 

[Mrkalj]

I praslovenski i pragermanski ne postoje niti su ikada postojali.

Tako je.

Ako se nema pisani trag onda se jel pravi rekonstrukcija po sistemu sta bi bilo kad bi bilo.
Nije bas tacna kao DNA, ali se vecina nekakvih strucnjaka slozi da bi tako moglo da bude, naucnih dokaza nema, samo teorija.

Tako je.

- - - - - - - - - -

Ovo za Feld i polje ne razumem, sta je i gde je tu problem?
Nije valjda da su ljudi od Slovena preuzimali te glavne reci tipa polje, majka, otac, vatra, sunce, mesec, voda.

Feld niko nije pominjao. Iskopirao sam samo jednu tezu (verovatno pogrešnu) sa drugog mesta.

- - - - - - - - - -

Feld niko nije pominjao. Iskopirao sam samo jednu tezu (verovatno pogrešnu) sa drugog mesta.

To je za imenicu polje, na mestu gde je IgarJ doživeo debakl, i gde sam pokazao kako su Leđani i Poljaci sinonim, te da Leđani nemaju etimološke veze sa Lehima (Lesima) čiji naziv dolazi od Vlaha. Inače, Leh je drugo ime za Poljaka, kao što je Vlah drugo ime za Slovena i Srbina. Kao što su Vlahije drugo ime za Sklavinije. Inače, do danas poznate Vlahije su: Stari Vlah, Crni Vlah ili Karavlah, Morski Vlah ili Morovlah-Morlak, Torski Vlah ili Torovlah-Torlak itd.

 

[Mrkalj]

Hajde za reč korablja da ne kažemo, ali za kolibu tj. kolebu, koja kao i kolevka potiče od glagola kolebati (se), moramo da ukažemo da su je Grci uzeli iz srpskog, a ne:

koliba ž; "zasilno, občasno prebivališče, navadno iz desk, protja, bajta, preprosta hiša11 , SSKJ II 370:, Megiser besede nima:, koliba, Plet. I 423:, verjetno preko sh. koliba, koleba ( 13. stol.) , Skok, II 124, iz gr. kalybe:, to balkansko besedo grškega porekla - alb. kolube, kalivi, bolg. koliba, ngr. kalivi, tur. kaliba, romun. coliba - so karpatski (romunski) pastirji zanesli tudi v češčino in poljščino:,

http://revije.ff.uni-lj.si/linguistica/article/download/4850/4564

 

[ИгарЈ]

Hajde za reč korablja da ne kažemo, ali za kolibu tj. kolebu, koja kao i kolevka potiče od glagola kolebati (se), moramo da ukažemo da su je Grci uzeli iz srpskog, a ne:

koliba ž; "zasilno, občasno prebivališče, navadno iz desk, protja, bajta, preprosta hiša11 , SSKJ II 370:, Megiser besede nima:, koliba, Plet. I 423:, verjetno preko sh. koliba, koleba ( 13. stol.) , Skok, II 124, iz gr. kalybe:, to balkansko besedo grškega porekla - alb. kolube, kalivi, bolg. koliba, ngr. kalivi, tur. kaliba, romun. coliba - so karpatski (romunski) pastirji zanesli tudi v češčino in poljščino:,

http://revije.ff.uni-lj.si/linguistica/article/download/4850/4564

Реч 'колиба' не може потицати од глагола 'колебати'. Најпре, није вероватно да би назив настамбе био грађен од корена који означава покретање, њихање. Даље, глагол 'колебати, кољебати' потиче од 'колѣбати', те тако и у речи 'кол(иј)евка' налазимо одразе јата, дочим је реч 'колиба' посведочена у том свом облику још у старословенском језику. Нема никавих указатеља за глас јат у 'колиба', који бисмо очекивали када би твоја тврдња била тачна (облик 'колеба' је псеудоекавизам).

По обичају своје измишљотине износиш као чињенице, а заправо нудиш пучку, народну етимологију која се заснива само на сазвучности речи. Ниси изнео ниједан доказ за своје тврдње, нити покушао објаснити када и како би, тобоже, Грци дату реч преузели од Словена и то тачно "из српског" језика.

 

[Mrkalj]

Реч 'колиба' не може потицати од глагола 'колебати'. Најпре, није вероватно да би назив настамбе био грађен од корена који означава покретање, њихање. Даље, глагол 'колебати, кољебати' потиче од 'колѣбати', те тако и у речи 'кол(иј)евка' налазимо одразе јата, дочим је реч 'колиба' посведочена у том свом облику још у старословенском језику. Нема никавих указатеља за глас јат у 'колиба', који бисмо очекивали када би твоја тврдња била тачна (облик 'колеба' је псеудоекавизам).

По обичају своје измишљотине износиш као чињенице, а заправо нудиш пучку, народну етимологију која се заснива само на сазвучности речи. Ниси изнео ниједан доказ за своје тврдње, нити покушао објаснити када и како би, тобоже, Грци дату реч преузели од Словена и то тачно "из српског" језика.

1. Iznošiš gluposti.

2. Koliba ima praslovensko jat.

3. Kad ti dokažeš kako je u srednjegrčki dospela crevlja, onda ću ja nešto "morati" da konstruišem.

 

[ИгарЈ]

Koliba ima praslovensko jat.

Где је доказ за ову тврдњу?

 

[Сребрена]

Ја већ годинама имам исту фикс-идеју о свим нашим изразима који користе- на почетку, у средини или на крају- кол, да морају да имају везе са кругом или кружницом. Никад нисам у литератури пронашла једначења кол(а) са кругом одн. кружницом, али обиље таквих речи стварно има везе са кругом и кружницом.. Напр. ево неких којих сам се одмах присетила:

коло- народна игра, играчи формирају круг
коледар- шема Земљиног круга око Сунца подељена на 365 дана, Словенци задржали стари израз, остали прихватили "календар"
коледа- паганска Нова година, кад опходе коледари, на датум краткодневице (уочи Божића)
колокол- руски израз за звоно (клепетушу), где је "кол" дуплирано
коловол- ретко се среће у литератури али препознатљива одмах: кола воловска
кола- дрвени сандук на четири круга(точка) са животињском вучом, као и лимени сандук на четири круга(точка) на моторни погон, такорећи аутомобил
колар- занатлија који израђује кола, да јако тандрчу
колач- славски обредни хлеб&погача округлог облика
кољиво- зрна пшенице (округла свакако, распуцана од кувања) са орасима и сл., обредно вариво за славу и неке празнике, тзв."жито"

затим изрази типа: около, наоколо, изокола, околиш, околина

Ту су ми помало штрчали из главног концепта изрази као што су колац или (руски) колбасица, на српском кобасица, иако је неоспорно да су им округле спољне површине (без ивица)), као што је неоспорно да им је пресек потпун круг....

А код појма Колиба буни што се термин користи данас за разне усамљене четворокутнике (куће) у пољу, а могуће је да је у прошлости основа тих привремених склоништа за овчаре и остале пастире била кружна, с обзиром да су те просте "грађевине" биле чиста импровизација, од материјала који су у близини и који се склапају на брзину.. Налик шатору уствари.
Нашла сам две фотографије као пример за ту најпростију колибу кружне основе.. прву сам ја усликала у околини села Балта Бериловац испод Бабиног Зуба, а друга је с нета, али изгледа да је иста колиба у питању.