Etimolomija

[Perperius]

Ja ne znam kada se prvi put u srpskom pojavljuje ta rec. U Hrvatskoj je kavana ( ali mi kazemo, a oni kava pa mu dodje isto).
Ja licno mislim da je ta moda dosla iz Viene. Sada potrazih malo detaljnije pa da ti potvrdim da si u pravu
Prve su nastale u Damasku, Alepu i Kairu.u 16.veku nastaju i u Istanbulu, a u Evropi je prva "otvorena"
u Veneciji u sedamnaestom veku, istovremeno se otvaraju i u Parizu , Lajpcigu, Londonu, kasnije u Beci i Pesti.

Pa i hrvatski je pod uticajem turskog (skoro) koliko i srpski.

 

[Rayela]

Pa i hrvatski je pod uticajem turskog (skoro) koliko i srpski.

Nisam ja tog misljenja, ne bih znala koje su to reci iz turskog usle u hrvatski.
Hrvati su za razliku od Srba veliki jezicki cistunci, prevodili su i neprevodive reci, uglavnom iz nemackog.

 

[Perperius]

Nisam ja tog misljenja, ne bih znala koje su to reci iz turskog usle u hrvatski.
Hrvati su za razliku od Srba veliki jezicki cistunci, prevodili su i neprevodive reci, uglavnom iz nemackog.

Da, Hrvati više čuvaju slovenske reči od Srba, ali takođe imaju veliki broj turcizama. Primetio sam da umesto kašike kažu žlica i to je to, uglavnom kroiste iste turcizme kao i mi.

 

[Mrkalj]

Da, Hrvati više čuvaju slovenske reči od Srba, ali takođe imaju veliki broj turcizama. Primetio sam da umesto kašike kažu žlica i to je to, uglavnom kroiste iste turcizme kao i mi.

Navešću ovde samo pokoji primer "purističkog" veleslaloma među (ni manje ni više nego) turcizmima:

barjak (zastava) ← tur. bayrak ← perz. bayraq

deva (kamila ← grč. kámēlos ← hebr. gāmal) ← tur. deva

dućan (prodavnica) ← tur. dükkyan ← perz. ← arap. duhkān

grimiz (purpur ← lat. purpura ← grč. porphýra) ← arap. qirmiz

kajda; kajdanka (nota; notna sveska ← ital.) ← tur. kaide ← arap. qā'ida: pravilo, red; melodija {dodato 2009-07-16-21-36}

kat (sprat) ← tur. kat

kefa (četka) ← tur. kefe

kovrčav (kudrav, kuštrav) ← tur. kıvircık

naranča (pomorandža ← ital. pomarancia) ← tur., arh. naranç, narenc ← perz. nārenğ, nāreng

pandža (kandža ← tur. kanca) ←tur. pençe ← perz. penğe ← penğ: pet

pirjati (dinst(ov)ati ← nem. dünsten) ← tur. püryan (vrsta kuvanog jela)

tava (tiganj ← tur. tığan ← grč. teganon, tepsija ← tur. tepsi, đuveč ← tur. güveç) ← tur. tava ← perz. tābe


Poslednji primer posebno je indikativan jer slikovito prikazuje kako se među četirima orijentalizmima izabire samo jedan - onaj koji je najmanje frekventan u beogradskoj varijanti.

- - - - - - - - - -

Da vidimo kako funkcioniše zagrebački veleslalom među rusizmima:

čestotnost (frekvencija) ← rus. частотность

izvešće [izvješće] (izveštaj) - rus. известие

jantar (ćilibar) ← rus. яантáрь

kist (slikarska četkica) ← rus. кисть

Kitaj, kitajski (Kina, kineski) ← rus. Китай , китайский

konačnica (završnica, finale) ← rus. конец (kraj)

kraljevna (princeza) ← rus. королева (kraljica)

mašta (mašta, fantazija) ← rus. мечта

mladež (omladina, mladi) ← rus. молодежь

nabožan (religiozan) ← rus. набожный

načelo (načelo, princip) ← rus. начало

narečje [narječje] (dijalekat; akcenat; govor) ← rus. нарeчіе

nebosklon (vidik, horizont) ← rus. небосклонъ

neveža [nevježa] (neznalica) ← rus. невежда; невежественный

nekati [nijekati] (negirati, odricati) ← rus. нéкaть

nukati, ponukati (poticati, podsticati, nagoniti) ← rus. ну-кa! (ajde!) "Ну-ка посмотри! А ну-ка покажи их мне... А ну-ка, давай.. Ну-ка, ну-ка, подойди!"

podrobno (detaljno) ← rus. подробно

poklad (zaliha; spremište) ← rus. поклáд

pokrovitelj (sponzor) ← rus. покровитель

polúčiti (postići, ostvariti, zadobiti; [polučiti uspjeh]) ← rus. получать

prinadležnost; prinadežati (osobina, svojstvo; pripadati, spadati) ← rus. принадлежность; принадлежать

pritoman; pritomnost (aktuelan, aktuelnost) ← rus. притомный

revnost (marljivost, samopregor) ← rus. ревность

ropotarnica (umiralište) ← rus. ропот (ropac, ropot, samrtni izdah); роптать (roptati)

skaska (bajka, priča) ← rus. сказка

snegović (sneško belić) ← rus. снеговик

spodobiti (porediti) ← rus. уподоблять; (rus. подобáть - priličiti, dolikovati); podoba (sličnost) - rus. подобие

stranica (strana u knjizi) ← rus. страница

tobolčar; tobolac (torbar; torba) ← rus. тоболец

točka (tačka ← taknuti) ← rus. точка

točan (tačan) ← rus. точный

u svezi s (u vezi sa) ← rus. в связи с

ugroza (pretnja, opasnost) ← rus. угрóза

usredotočiti (usredsrediti) ← rus. усредоточить, усредоточивать ili сосредоточить, сосредоточивать

verojatno (verovatno) ← rus. вероятно

vrtolet (helikopter) ← rus. вертолёт

zadaća (zadatak sa odgovornošću izvršenja) ← rus. задáча

Ovo nije ni pola!

Denis Kuljiš:

---

Nepriličan vigor uglednih arheopteriksa pravodobno smo izvrgli ruglu još prilikom Afere Zrakomlat, kad je Tuđmanov akademik Brozović bio naručio izradu vojne terminologije, kojom je, usred rata, trebalo riješiti i tako teško pitanje kao što je ono o autentičnom hrvatskom nazivu za helikopter. No, beskrajno duhovita zamisao o uvođenju riječi zrakomlat izazvala je duboku zavist profesora Babića. On je u "Jeziku" i "Vjesniku" stao inzistirati da se uzme njegov vlastiti termin, vrtolet, koji je zatim, zaista, godinama upotrebljavan u časopisu "Hrvatski vojnik".

---

​

Tu je još i vjerojatno, koje je prema originalnoj ruskoj tvorbi, kao i točka i točno.

 

[Mrkalj]

Mene poodavno muci rec sekira i glagol koji ocigledno nije izveden iz te alatke ( sekirati se).
Imamo i imenicu ( sekiracija).
U Austriji se ljudi mnogo sekiraju, u Nemackoj ( mislim na jezik) taj izraz nije poznat.
Negde nadjoh da su Austrijanci to preuzeli od Italijana ili mozda jos iz latinskog, ali je na latinskom
seccare ( italijanski siccare) nesto drugo, ne ova nasa sekiracija.
U austrijskonemackom postoje oba onlika : sekkiren i sikkiren.
Secco je inace na italijanskom "suvo", veze nema sa ovim znacenjem.
"Upala mi sekira ili sikira u med"
Da li je moguce da sekiracija i sekira zapravo nemaju nikakve medjusobne veze?

Da bi se neka reč odomaćila potrebno je da postane popularna, a ova je to postala zahvaljujući dodatnom kontekstu koji ja zovem paralelna etimologija.

 

[Mrkalj]

Knjižari Dioničke Tiskare, 1891 - 92 pages

Hrvatska Sabor
1871

 

[Rayela]

Tnks Mrkalj

 

[Mrkalj]

Tnks Mrkalj

A budući da reč, po svemu sudeći, dolazi iz kajkavskih krajeva, dakle i ekavskih, moguće je da je ta druga etimologija ustvari prva etimologija a da je strana reč, npr. ital. seccante dala inspiraciju.

 

[Сребрена]

Још једна занимљива реч је назив за ове водоравне гредице на чатмарама, гласи:баскија

Spojler

Синоним је ВРЉИКА, нађох у тексту о прављењу торова у Васојевића , дакле дебела грана
(Гласник Етнографског музеја,књ.6, стр 58) https://books.google.rs/books?id=Ci...BQKHVDVBu0Q6AEIKTAD#v=onepage&q=крпље&f=false



Врљика је дебела грана (обично дебљине близу ручног зглоба, дакле од 5-10cm), која је у старо време коришћена за прављење ограде од врљика.

Ограда од врљика
http://static.panoramio.com/photos/large/48367526.jpg

Ограда се правила тако што су прављени двоструки стубови, а онда повезивани тањим гранама на сваких двадесетак центиметара по висини. Онда се ту наизменично убаце врљике и тако се добије ограда. Предност ове ограде је у томе што се лако може раставити и отворити, тако да када се укаже потреба за проласком, врљике се извуку, прође се, па се врљике врате на место. Данас се врљике углавном користе по селима Шумадије уместо капија у врзинама.
(Миленко С. Филиповић: Насеља и порекло становништва - Таковског среза -, 1997, Г. Милановац)

 

[Mrkalj]

Синоним је ВРЉИКА, нађох у тексту о прављењу торова у Васојевића , дакле дебела грана
(Гласник Етнографског музеја,књ.6, стр 58)

 

[Сребрена]

Reč je građena od korena vrh formanta li i ženskog sufiksa ka, a odnosi se... na vršnu granu?

Или од глагола врљити (бацити), врљати (бацакати)), заврљати, заврљачити (бацити далеко) итд.. Оно што је бачено/одбачено је врљено/одврљено..
Претпостављам да нису те гране секли наменски, него су их већ налазили у шуми одврљене од самог дрвета, отпадају јер су суве.

Данас би рекли мотка, зар не?
Као у овој песми Рокера: у нашега Рајка ноге к'о врљике = ноге као мотке.

 

[Mrkalj]

Или од глагола врљити (бацити), врљати (бацакати)), заврљати, заврљачити (бацити далеко) итд.. Оно што је бачено/одбачено је врљено/одврљено..
Претпостављам да нису те гране секли наменски, него су их већ налазили у шуми одврљене од самог дрвета.

Данас би рекли мотка, зар не?

Da. A motka i motika dolaze od mlagola mlatiti.

 

[Bastiani]

Ајде мало вежбе: а што се онда за зрикавога каже да је врљав?

 

[Mrkalj]

Ајде мало вежбе: а што се онда за зрикавога каже да је врљав?

Dobro je rekla Srrebrena. Možda je vrljati-frljati u značenju baciti, pa je ono vrljavo, za bacanje ili otpad.

 

[Сребрена]

Ајде мало вежбе: а што се онда за зрикавога каже да је врљав?

..да је разроок, одговарало би: баца очи на различите стране..кажу "купус гледа, месо вади"

 

[Julian]

Tamo odakle sam, vrljav označava čoveka koji je smotan, koji se kreće i deluje kao da će se raspasti, sav nekako nakrivljen, bez koordinacije pokreta, vrludav.
Pada mi na pamet da je ovo upotrebljeno za imenovanje ograde, možda uz činjenicu da je perda na ogradi najčešće učvršćivana tako što se oko nje i stuba uvrti vrbino granje.

Doduše, možda je ovaj naziv za smotanog čoveka nastao po raspaloj ogradi, a ne obrnuto.

 

[Bastiani]

..да је разроок, одговарало би: баца очи на различите стране..кажу "купус гледа, месо вади"

Тако и ја разумем. "Баца" очи у страну.

 

[Rayela]

..да је разроок, одговарало би: баца очи на различите стране..кажу "купус гледа, месо вади"

O Srebrena, dobro je da si na vezi
Gledam ja nesto u vezi reci leptir i dusha ( na grckom je jedna rec i to je psiha) pa tako slucajno nabasam na objasnjenje da nemacka rec
za leptira ( Schmetterling) potice iz slovenskog, konkretno od smetane, setim se da je moja baba kajmak zvala smetana,
ali mi to nikada nije palo na pamet iako sam hiljadu puta cula i slushala muziku Smetane.

Leptir je kod seljaka bio i vestica ( i mi nazivamo nocnog leptira vesticom) koja se nameracila da maznjava pavlaku, buter, kajmak.
Otuda i u engleskom leptir = butterfly.

Inace je ovo za grcki predivno. Leptir je isto sto i dusha, samo se tako jednog dana pojavi u svoj svojoj lepoti, a kako znamo
kratko i traju ti trenuci lepote dushe

Nego, od kud ova smetana kod moje babe?

 

[Julian]

Ajde da se igramo.
Smetana je, koliko znam, drugi naziv za vrhnje, odnosno pavlaku, uobičajen kod srednjeevropskih slovena. Mada je moguće i da se odnosi na kajmak.
Pošto se vrhnje nalazi na vrhu, a kajmak se takođe skida, odnosno smetnemo ga s mleka, verujem da je otud reč smetana.

 

[Сребрена]

Ajde da se igramo.
Smetana je, koliko znam, drugi naziv za vrhnje, odnosno pavlaku, uobičajen kod srednjeevropskih slovena. Mada je moguće i da se odnosi na kajmak.
Pošto se vrhnje nalazi na vrhu, a kajmak se takođe skida, odnosno smetnemo ga s mleka, verujem da je otud reč smetana.

I ja isto mislim, to je vrsta "metanja" kao metlenje, ono što se radi metlom..Metlom se mete...Znam pesmu "Dinka dvori mete, drobni solzi roni " (metlom, jel da čisti kuću i pri tom plače li, plače )..Metlom se skupi povrsinski sloj sa nečega, kao što se i površinski sloj mleka skupi da bi postao kajmak.
Inače, do malopre nisam ni pomislila da Bedzhih Smetana može biti povezan sa vrhnjem ili kajmakom

Crnogorci čuvaju izraz za kajmak : skorup, masna kora od mleka

kora se zahvata perforiranom ili mrežastom kašikom tanjirastog oblika i prenese u sud za zrenje ili prodaju.

Ta mrešasta kašika bila bi metla.....
http://www.tehnologijahrane.com/enciklopedija/tehnologija-proizvodnje-kajmaka

 

[Rayela]

Ajde da se igramo.
Smetana je, koliko znam, drugi naziv za vrhnje, odnosno pavlaku, uobičajen kod srednjeevropskih slovena. Mada je moguće i da se odnosi na kajmak.
Pošto se vrhnje nalazi na vrhu, a kajmak se takođe skida, odnosno smetnemo ga s mleka, verujem da je otud reč smetana.

Moja je baba govorila da se smetana obere, ali je mislila na kajmak.
Zanimljivo je da se pavlaka ( vrhnje, mileram) u Austriji i Bavarskoj zove Obers ( valjda ima veze sa obrati).

 

[Mrkalj]

Ajde da se igramo.
Smetana je, koliko znam, drugi naziv za vrhnje, odnosno pavlaku, uobičajen kod srednjeevropskih slovena. Mada je moguće i da se odnosi na kajmak.
Pošto se vrhnje nalazi na vrhu, a kajmak se takođe skida, odnosno smetnemo ga s mleka, verujem da je otud reč smetana.

Bravo, odlično. To je to, tim što se i u našim južnim krajevima kositi izraz smetanka za kajmak. Vrhnje je naravno ono s vrha. Takođe skorup od kore, skoriti.

 

[Mrkalj]

Tamo odakle sam, vrljav označava čoveka koji je smotan, koji se kreće i deluje kao da će se raspasti, sav nekako nakrivljen, bez koordinacije pokreta, vrludav.
Pada mi na pamet da je ovo upotrebljeno za imenovanje ograde, možda uz činjenicu da je perda na ogradi najčešće učvršćivana tako što se oko nje i stuba uvrti vrbino granje.

Doduše, možda je ovaj naziv za smotanog čoveka nastao po raspaloj ogradi, a ne obrnuto.

Tančno je da je ono što je vrljavo jadno i - nikakvo, Više je u pitanju ekspresionizam, ali jeste interesantno dokučiti odakle to vrljanje potiče, jer imamo izraze kao vrludati, vrdati, ševrdati i sl. gde vidimo isti formant.

- - - - - - - - - -

O Srebrena, dobro je da si na vezi
Gledam ja nesto u vezi reci leptir i dusha ( na grckom je jedna rec i to je psiha) pa tako slucajno nabasam na objasnjenje da nemacka rec
za leptira ( Schmetterling) potice iz slovenskog, konkretno od smetane, setim se da je moja baba kajmak zvala smetana,
ali mi to nikada nije palo na pamet iako sam hiljadu puta cula i slushala muziku Smetane.

Leptir je kod seljaka bio i vestica ( i mi nazivamo nocnog leptira vesticom) koja se nameracila da maznjava pavlaku, buter, kajmak.
Otuda i u engleskom leptir = butterfly.

Inace je ovo za grcki predivno. Leptir je isto sto i dusha, samo se tako jednog dana pojavi u svoj svojoj lepoti, a kako znamo
kratko i traju ti trenuci lepote dushe

Nego, od kud ova smetana kod moje babe?

Bravo. OVvo je za mene epohalno. Uvek sam lamatao glavu otkud to!

- - - - - - - - - -

ZA Šmeterlinga takođe, odlično. Inače, ovo mi je bilo omiljeno jelo u Češkoj:
Svíčková na smetane

- - - - - - - - - -

Moja je baba govorila da se smetana obere, ali je mislila na kajmak.
Zanimljivo je da se pavlaka ( vrhnje, mileram) u Austriji i Bavarskoj zove Obers ( valjda ima veze sa obrati).

Jeste, na našoj južnoj pruzi misli se na kajmak.

 

[MidHealer]

Moja je baba govorila da se smetana obere, ali je mislila na kajmak.
Zanimljivo je da se pavlaka ( vrhnje, mileram) u Austriji i Bavarskoj zove Obers ( valjda ima veze sa obrati).

Obers dolazi, (verovatno slično kao i vrhnje), od reči oben (gore).

Slični su i toponimi sa korenom "ober-" - recimo, "Obere Wälder" (gornje šume), "Oberer See" (gornje jezero) ili uobičajena upotreba za nešto što se nalazi gore, recimo "obere Atemwege" (gornji disajni putevi), "oberes Stockwerk" (gornji sprat), i tako dalje.

- - - - - - - - - -

Leptir je kod seljaka bio i vestica ( i mi nazivamo nocnog leptira vesticom) koja se nameracila da maznjava pavlaku, buter, kajmak.
Otuda i u engleskom leptir = butterfly.

Treba uzeti u obzir da put butera ne mora uvek da vodi od kace ka leptiru, može i obrnuto:

U holandskom, leptir je boterschijte, što bukvalno znači butter-shitter, odnosno "onaj koji ekskrementira puter"...

 

[Mrkalj]

vrhnje, mileram

Milchrahm

Der Milchrahm, des -es, plur. car. der Rahm, d.i. fette öhliche Theil der Milch, welcher sich durch die bloße Ruhe oben auf derselben sammelt, und aus welchem die Butter gemacht wird; der Rahm, die Sahne, in einigen Gegenden Schmant, der Kern, in der Schweiz Niedel, in Wien das Obers, im Nieders. das Flott, Dän. Flode, Schwed. Flött, Latein. Flos lactis. S. Rahm.

- - - - - - - - - -

Treba uzeti u obzir da put butera ne mora uvek da vodi od kace ka leptiru, može i obrnuto:
U holandskom, leptir je boterschijte, što bukvalno znači butter-shitter, odnosno "onaj koji ekskrementira puter"...

Svaki dan čovek nešto novo nauči - primarni germanski pristup leptiru je na osnovu konzistencije njegovog ekskrementa. Nikad se ne bih dosetio. Hvala.